Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Богатство ашче течет, не прилагајте срца. Блажен је само они богат који општеству добро твори и после себе лепо име оставља, а без тога ево што му вели Евангелије: „Безумне, у ову ноћ ћеду душу твоју од тебе искати!
А добродјетељ изискује здрави природни разум, који кад се јоште с науком соједини, онда оставља онај божествени венац који краси и увенчава словесну душу.
Лепота је сами вид који данас јест а сутра није; а добродјетељ је онај пријатни мирис и прекрасно благоуханије које не оставља човека не само у старости него и по смерти.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
А, видим, коприву бариш за вечеру. И један ме црв не оставља на миру: како у ту истину, кувану говедину, можеш да верујеш барећи коприву?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
очевине моје војевати, и познато вам је да ја моје заклетве не преступам нити цара изневеравам и остављам, но цар оставља мене и сав народ српски, као његови стари што су наше прадеде остављали.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Псује газда Рака, псује — ама не оставља, што кажу, ни миша у дувару. Разлеже му се псовка по свем селу. Људи, неки на раду, неки код своје куће, тек се само
Напослетку му је наручио да само ситније послове свршава, а крупније оставља док он дође... Јер чим се Живан прихвати каквог крупнијег посла, онда — дижи руке!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Томе она отвара своја недра и даје своју милошту... А ко проживи у њој, тај је лако не оставља, или, ако је баш мора оставити, никад је не заборавља.
Лазар већ беше одмакао. Као да су га муње шибале... Дах му се заустављао. Оп осети да га памет оставља, некакав мрак паде му на очи. Сама га душа заболи, а срце да му искочи из груди... Кадар је био на чету ударити...
Крунији се одсекоше ноге. Она седе на креветац, осећајући како је памет оставља. 3. ЗЕКА Северозападни део Мачве покривен је самим барама.
Иван се гушио, грцао, кашљао; напослетку клону, колена му клецнуше... Он осети како га свест оставља. — Пуштајте ме! — дрекну и појури. Али га Зекина снажна рука опет баци натраг. — Затворите врата и пазите!
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Њене се слике нисам више плашио. Мислио сам на шетњу с њом. Паде ми на памет како она оставља своје име, језик, веру — чини све што хоћу, на све одговара како ти рекнеш! Сан ме хваташе. Слике се измешаше.
скок санс — карташка игра санћим — као бајаги, тобож сараф — мењач новца сарачана — собица или шупа у којој се оставља коњска опрема саћурица — котарица од сламе силај — кожни појас у који се задева оружје скена — сцена, призор
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Јосифа из Старог завета, како се отима похотљиве госпоје Пентефринице, и како бега, шмокљан један, кроз прозор, а оставља јој у рукама свој горњи капут који ће овај мало после послужити као цорпуѕ деліцті.
цар онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе грожђе, а он га опере у чаши, и не једе љуске, него их оставља у тањир, па кад поједе, а он опере руке у истој чаши, као што сем велике господе још и Чивути раде.
Ај, шта велиш: је л’ добро диваним?! — заџакао Нића, па све јечи кућа, па се смеје и оставља буџу и рог у буџак. — Ај, је л’ добро диваним, тане му госино!
обоје спазише у колима поп-Спиру, огрнута госпоја-Сидином великом зимском марамом како се помаче улево, а (из почасти) оставља поп-Ћири да он седи »о деснују«. — А-а-а — замуцкује пренеражени поп Ћира — а-а-а, а шта је оно тамо, а, Петре?
— Биће баш добро на ову ’ладноћу. — Одма’, таки! — вели једна још доста лепа жена са повезаним вилицама, па оставља посао, пољуби поп-Спиру у руку и доноси им ракију, попСпири у мањем, а Пери у већем стаклу. — А ди ти је човек?
« А он вели: »Још мало«, па још квари. — Е, гледај ти само једне кéре неблагодарне! — рече бирташица изненађена, и оставља пеглајз у чуду. — Још он пробира! — ... него ти тако; увек волиш да ме цвелиш...
— Не бој се! Неће те скоро узети! Не треба ни њему што не ваља, него то оставља нама овде на врату... — ... да се не мучим и злопатим на овом свету кад сам сваком на терету и на путу!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Хоћу, хоћу! — Узимала би клисарица. Па од његове толике прљавштине ни новац не би могла да оставља где треба, већ одвојено, на земљи, у какав кут, ћошак. ИИИ ЉУБА И НАЗА Иза гробља, до реке, живела је она.
Африка
Чини се као да шалупа бира свој пут између острва чисто по ћуди свог крманоша; она оставља са стране често шире рукавце да би упловила у оне што изгледају непроходни.
Једино иза брегова пожар саване изгледа као свитање. И то свитање пожара не оставља ме целу ноћ. Ја непомично гледам, окружен све више веловима магле, воду око себе, удар весала, веслаче, и тамно небо
Он онда брзо оставља ствар на своје место И тврди да је уопште није ни имао у рукама. И опет: „Зе суи парти сие, мусје,“ најуљуднијим тоном.
Црњански, Милош - Сеобе 2
ново, као за другу децу вожња по мору, па су била сретна и радознала, а нису ни сањала, да им мати оца, можда заувек, оставља.
Чува их стража. Нико се код њих не пушта. Забрањен им је, већ давно, сваки излаз из лазарета, у Беч. Храна им се оставља пред капијом, кроз решетке, на земљи, као псима. Медик и апотекар им је, пре, ишао, а сад им не одлази нико.
Да није њему до Росије стало, него да у Чрној Гори, што пре, он, замени Саву? А ове своје рођаке, ето, оставља у лазарету. Поп на то, умиљато, исприча, како Сава држи Чрну Гору, по Богу, али Василије, на мудрост и снагу.
Овде их затворише као да нису слободни људи. Једу неко месо које им се оставља на врата, као да су стигли у неку пасју недељу. А смрди. Чини се од мачића. Павле им рече да су питоми зечеви.
У свакидашњим успоменама стварности. Коње које је волео, које је годинама припремао, за себе, морао је да оставља, у страном свету. По разним местима. Чак је и сабље, којима је имао да захвали што је остао жив, морао да продаје.
Па не може ваљда да оставља, успут, сирочад, и удовице, па да га прокуне цела Лика и Бачка. Није он остављао ни своје рањенике, ни у најгорим
Ђурђе је једини уздисао за Трифуна. Е, мој Трифуне! Е, мој Трифуне! „Где год стигне, матори, по једно дете оставља.“ Фамилија је, после, имала нове муке, да задржи Павла, који је отишао да поручи кола.
Честњејши Исакович седао је у кола, кад је месечина тог дана била почела Темишвар да оставља и кад у вратима „Златног јелена“ није више било никога.
Нек му тражи све богатство овог света. Па онда? Онда се, једног дана, жена пробуди, и види да је тај исти човек оставља, као кад се мења кобила. Не, никад се неће вратити у кућу тог човека. Доцкан је. Павле мора бити уморан.
Он је луд, каже, и све што ради, ради лудо. Унесрећиће и њу и њену ћер – нека се смилује, и нека је не оставља, овако, Божичу. Треба да седне, треба да седну.
Предлаже да оду, у школу јахања, да капетан види, шта оставља за собом, да види како свет живи у Вијени, да види како је живот, просвећен, пријатан, леп, достојан човека.
Иако је о томе ћутао, није ни њему било лако да оставља децу, у нади да ће их на пролеће моћи видети, ако их види. А страх да му се жена на путу, ако негде заостану, не
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Што најпре изненађује, то је врло много доколице, коју ова врста занимања оставља одраслима. Људи у пуној снази раде врло мало и сав посао остављају женама и особито деци и старцима.
тнока, невестинска кошуља, која се после свадбе само још неко време о празницима и о свечаним данима носи, затим се оставља и предаје ћеркама о удаји.
Исти утисак оставља и варош Ресен. Тиме наилазимо на другу карактеристику Преспе: поред архаичног словенскога (балканскога старословенског)
Бугарско ширење је било као холуја која иза себе не оставља трагове. Нема никаквих доказа о томе да су у средњем веку ишта створили било на доњодунавској плочи, било у сливу
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
РИНА: Ало! Ало! Господин Новаковић? Како, још није дошао у канцеларију? (Нервозно оставља слушалицу.) То је ужасно! То је немогуће!
Похитај, ствар је врло хитна и врло озбиљна; ја ћу излудети очекујући те... Пожури, молим те! (Оставља слушалицу.) Ево га иде! XИ СПАСОЈЕ, ПРЕЂАШЊИ СПАСОЈЕ (новопечени богаташ): Добар дан желим! (Љуби руку Рини.
Да, не смемо даље одлагати, или-или, и то још данас, па шта нам да бог! Известићу вас, о да, известићу вас! (Оставља слушалицу.) Где сте, забога, господин-Шварц, трипут сам слао по вас? ШВАРЦ: Извините, нисам знао да је ствар хитна.
) Ало, ало... да, овде Спасоје Благојевић... Да, да, дакле: сео у воз и кренуо?... Хвала... хвала на обавештењу! (Оставља слушалицу, победоносно.) Чули сте извештај агентов.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
штедњак, а Стари машиницу за бријање коју је Влада дигао кренувши за Београде Тако је отац био приморан да поново оставља новац на страну за другу. Мене су искључивали из свега тога. За мене су и жилети добри.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Рекла би му била да је то учинила и зато што је увек оставља саму и што одлази и што се сваки час сели као Циганин. И зато што је хтела да се спасе из тих вечитих бара, острва,
Тргујући, својим шареним лађама, кроз обале и градове, још шареније, био се навикао да све оставља и да све презире. Промене предела, кућа и лица, људи, са којима се сретао, начинише га самопоузданим и охолим, јер он,
без обзира, преко брда и река, на све стране, не питајући ни колико бола тиме себи наноси, ни какав ужас за собом оставља, ни у какво лудило пред собом залази.
Ни један једини од њих не помисли да не оставља за собом ништа, вечног, мирног и лепог, као то вече над вртом, пуно неизмерног броја живота, који су се стишали, да се
Није хтео, као пре, да је оставља, није хтео ни да залази више на Југ, по стоку, него је решио да тргује искључиво сребром, али исто тако лудо, храбро,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Овако у кошуљици („кућици“, „марами“) рођено дете свакако да изазива страх код присутних и оставља мистичан утисак на околину.
На крају обредног шишања, коса се пажљиво прикупи и оставља на нарочито место. Најчешће се коса, да би дете добро напредовало, оставља на младу шљиву, затим у рачве калема који
Најчешће се коса, да би дете добро напредовало, оставља на младу шљиву, затим у рачве калема који бујно расте или у бокор од ружа.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Могуће је осетити ветар на лицу и суви, клепетави замах њихових крила. Попут јата риба, попут сенки које то јато оставља на песковитом дну, мале сиве мрље долећу носећи са собом талас мириса старе пијаце; мирис осушеног сена, мирис ужеглих
Гардеробери су га сумњичаво гледали, као да им оставља темпирану паклену машину. Пред њим се пружала бесана ноћ. И он јој се препусти.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У Пет петлића проваљује истрзани ритам улице. Песма је река која захвата све на шта наиђе, она носи и оставља, губи и покреће.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И он остаје у неизвесности и недоумици и често оставља »благоразумном читатељу« да се овај сам одлучи са киме ће се сложити.
Он се духовно развио, читањем добрих страних писаца стекао знатну књижевну културу, и оставља романтику и прилази посматрању стварнога живота и рационалном реализму. У једном писму Вуку Ст.
И сасвим тачно, Стејић сва спорна питања о језику и правопису у српској књижевности оставља на решавање »општем мњенију« и времену. ЈОВАН ХАЏИЋ Родио се у Сомбору, у Бачкој, 8. септембра 1799. године.
године у Петрову Селу код Дубровника. 1834. ступао је у фрањевачки ред,69 из кога је изишао брзо, већ 1836. Он оставља завичај, иде на Исток, постаје учитељ језика у грчкој школи на острву Халки, потом у Цариграду и Бруси. 1844.
Лирско надахнуће је врло јако и на неколико места Томазео достиже висину библијске свечане речитости и оставља дубок утисак на читаоца.
Милићевић, Вук - Беспуће
застидио себе кад се љутио на зиму; на саможивост једног ситног човјека који не воли да се узнемирује у невријеме; да оставља топлу собу, кавану, своје друштво с којим пријатно, уз бермет, проводи зимске вечери код Матковића, у једном угодном,
постајао још тврђи, љући, неумољивији, не жалећи да товари глобе на сељаке, да их оптужује и пуни њима затворе и оставља за њима непоорана поља, непокошене ливаде, несадјевена сијена и незасићене куће.
Њој би мало криво што је оставља, али га не задржаваше. И он се упути кући. Зачу иза себе глас инжињера који му весело довикиваше нешто, машући штапом.
Није могла. Па поред свих спремљених ствари, долажаху јој часови кад не вјероваше да оставља ову кућу и ово мјесто. Чинило јој се све као сан, док она зна да ће да се пробуди и да се радује животу који је добар
Сремац, Стеван - ПРОЗА
’Ајде иди, момче, па кад се ожениш, играћу ти у сватовима. Пази, молим те, колики је, читав гардист!« заџакао Јова и оставља збуњена шегрта, а сам граби напред.
Седео би увек тако да издалека види шефа кад долази. И чим га спази, а он оставља карте, а Шваба би већ, разуме се, платио кафе и по једно винце.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Све нестаде што вам дати справља, У траљама отац вас оставља. — 1845. ПЕСМА УМРЛОМ БРАТУ СТЕВАНУ Једна нас је носила утроба, Једна дојка дојила нас оба, Једна игра
(1844. у пролеће) ИИ Гледај горе, погледај домове, Гледај, брате, ону момчад младу, Свак оставља стадо и волове, Срп и косу, њиву и ливаду, Па се ето од милине скаче, Оштри оне пламените маче, Јатагане, убојите
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
чуо, нагазио је, онако мамуран, на оне моје грешне освајачке грабље, па се надовезао брундати, никако да сјаше: те ко оставља грабље гдје им није мјесто, те шта требају грабље око ракије, те знају ли „они, расипници“ (који то они?
Он само брише таму и страх, и оставља бајку да живи, дрвену, брауњаву, пуну лупе и пљускања. Не помаже ту ни пијецао, једва га чујеш, па умјесто да најави
Вјери неће нашкодити, мислио је, а на поручиоца оставља добар утисак: ваљда ће и помоћи кад је овако наоружан. Ако се вук не боји крста, пуцаљке се, бели, плаши.
Ђурајица и Милорад стижу пред канцеларију јашући на голу ђогату. — Овамоде, ашигџије. Зар се тако оставља војно задужење, а? — Купали смо парипа, друже командиру. — Добро, добро, знам ја то купање.
Неће је више никад ни бити. Мили ту, мравиња нешто као за раног прољећа кад неко невидљив лази кроз врбик и за собом оставља свјетлуцаве пикње по пепељавим гранама.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— И почнем да устајем из постеље. — Не, не! Ех, што си бедан! — вели она благо. Па да би ме умирила, оставља рад и леже са мном.
Опет ће доћи. Ох, а шта тражи? (Ма да је знала.) Што је не оставља већ једном? А да каже мужу — не сме. Јер, какав јој је муж, и крв би потекла...
Она ме чека на капији и одмах узима, да ми одлакша. Чак ми и кусур не тражи, већ ми га оставља да њиме звецкам по џеповима и хвалим се друговима. А она? Недељу дана како не седа да руча или вечера.
ља косу, минтан при грлу разгрне, да ми се види нова кошуља, и оставља ме у соби: — Седи. Ко ће госте да дочека? Зашто си домаћин. Ја не могу.
Затим прилази им, љуби се и повлачи опет у кујну, да скува кафу... Оставља мене, да ја — не да их дворим, већ само с њима онако, као сваки домаћин седим, разговарам.
А онога стид што га она тако стара двори, па надохват посрче кафу, извади из појаса лимун или поморанџу и оставља, одлази. Она га испрати чак до капије.
малу собу, али кад тамо види да су ту унели њу, мајку му, он, не знајући шта да јој ради, како да је теши, враћа се, оставља је и почне да иде по кујни, кући, не знајући где да се дене, једнако сâм себи говорећи, као тешећи околне: — Ништа,
Чим уђе на гробље, синчића, кога је дотле за руку водила, одмах оставља да за њом иде, а она као да потрчи гробу... И идући скида тепсију с главе, да би је што пре метла на гроб, после још
И чим уђе у своју улицу, синчић је одмах оставља и појури испред ње кући. Она, у својој улици сада као сасвим ослобођена, гледа како јој синчић весело трчи капији, на
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАНОЈЛО: А ти? ИСАЈЛО: Мене оставља; да му чувам... Не можеш погодити, пошто си Србин. МАНОЈЛО (љубошитно): Шта је то? ИСАЈЛО: Ћути, ево га гди долази!
МАНОЈЛО: То ми је за чудо. Зар није разум у глави? ИСАЈЛО: Он ми увек говори, кад полази куд, да његов разум оставља код куће да седи. А зашто, бог би га знао. МАНОЈЛО: Па јеси ли га који пут видио? ИСАЈЛО: Богами, ја нисам.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— Осећања... — кажем и убијам тутањ док се Бебика не предомисли. Трећа ствар: тај седми у месецу оставља страшне трауме у мени. Зашто?
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Господин Батић, чувши да господична добија такву партију, а њега оставља, наравно морао се огорчити, и с овом девицом договорити да га од ње отргне. АЛЕКСА: Беспрекословно!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Можда сам братоубица који се пред осветом крије, ил видилац што мисао своју оставља по крошњама храстова попут паучине.
гасила се лица лепа на постељи на ливади на тавану и у цвећу на почетку шуме нису се више ни копала гробља она оставља кућу децу и огњиште и гази по иверју док се следи неки већ мисле на момачко вече други се пењу на планинска седла
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
О, како је то лепо; дочекујете ме пуним рукама. ДАНИЦА: Па разуме се, кад имам пуну кућу гостију. (Оставља служавник на најближи сто.) АДВОКАТ: Какви су вам то гости?
Овом приликом, прелазећи преко сцене, и не обзиру се на Даницу). ТРИФУН (пролазећи крај Данице, оставља шољу од кафе коју је уз пут испио). МИЋА (пролазећи крај Данице): Ви сте још увек ту, то је тако пријатно!
АГАТОН: Није рекао отворено него завијено, али сам ја одмах извео закључак: да тестамент оставља породици да по међусобном споразуму подели имање. СВИ (велико изненађење): Ау!!!...
ГИНА: Све, боме! ВИДА: И зар може то по закону, пријатељ-Проко, да се оставља ванбрачној деци? ПРОКА: Е, видиш, и ту нам је покојник подвалио. Без знања фамилије он је имао ванбрачну ћерку.
фебруара прошле године.” Замолио сам га као човека да ми позајми 3.000 динара и он ми сад то дуговање оставља као наследство.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А неки су и раније видели коморе и пошли, те се пут закрчио. Успутна села се узнемирила и народ листом оставља своје куће и имовину, бежећи пред најездом.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
у сутону нејасно оцртава, и чини му се да сваки њен уздах односи собом по један део његова тешког бола, а на души му оставља тихо, пријатељско саучешће у тузи свога друга, и још некакво осећање, веома пријатно и драго, од кога му и срце живље
румене се веселом чаробном светлошћу његови зраци... оно се спушта величанствено и мирно, као да оставља цео свет у срећи, као да нигде у свету нема бола ни чемера.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
се, мајко, на сам дан Велигдан, Болест боловала три недеље дана, Богу душу дала на сам дан Ђурђевдан, Аманет оставља своје старе мајке: “Да ми зовнеш, мајко, јерменског мајстора, Да направи, мајко, санд’к од биљура, и на санд’к,
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Батинаш? ГИНА: Видиш ли ти ово? ВАСИЛИЈЕ: Шта је то? ГИНА: Куд год да иде, оставља крвав траг! (Потирачом пере калдрму) ВАСИЛИЈЕ: Да човек не верује!... Погледајте, заборавио је волујску жилу!
ВАСИЛИЈЕ: Ако буде имао? А ако не буде? СИМКА: Зар ви нисте видели какав траг оставља иза себе онај батинаш Дробац? СОФИЈА (с веранде): Василије! Нема их ни у сандуцима! ВАСИЛИЈЕ: Па где су онда?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Маркизом, што бледа од уживања безбожна, иронична кад се зора јави одлази испод грана. И оставља драгану за успомену две три капи љубичасте крви. ПУТНИК Идем слободно, нико ми није однео да љубим тужну моћ.
Море, и ја остајем тужан ипак сваке зоре. И оставља ме загледаног у бездане воде. НА УЛИЦИ Кад светиљке сину и улице пођу у висину, у тами стојим ја.
А посао слуге даље да врши, за свачију блудницу, и скота, бог оставља, у ритама, част. МИЗЕРА Као око мртваца једног сјаје око нашег врта бедног, фењери. Да л ноћ на тебе свиле проспе?
Заткинова теорија је, ако хоћете, манир, да сваки пањ, комад мрамора, оставља онако како га је природа дала и према томе израђује. Они који све боље знају него ја рећи ће да је читао Микеланђела.
Тврдим да је у нама мржња за све живо, против рађања, меса, трбуха, жене, масти. Он ме зачуђено гледа, и оставља ме мрмљајући. У тишини се опет смирим, и уморно падам на једну клупу.
Што само на обалама својим, у стењу високих планина, оставља шаренило шљунка и пене, камените шаре и, ситне, задимљене, облачиће. Небеса Лике.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Није, него за дрењине! ЈОВИЦА: Ја смео с ума. ДАНИЦА (доноси кафу, оставља и одлази). ЈЕВРЕМ: Море, ниси смео с ума, него — знам ја тебе.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
а даске и ногаре уједно, и креће се и одлази на нова места са старом својом памећу, и као оно она врана из оне басне, оставља он старо укаљано гњездо и иде у ново да и њега укаља, а одатле ће опет тако даље.
Сврши се чашом пива и једним пакетом нових дописа и радова које им оставља и одмах одлази. Редактори одахну душом кад им се скиде напаст с врата.
кифле, кренвиршле и пиво с музиром и једнако се љути и секира и Заца и Тешмана; онога првога једнако, а овога другога оставља на миру тек онда кад га овај запита зна ли он шта је то магазаџијска мераба?
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
вероватно је да бива прогутана од прождрљивих морских створова, каквих има у изобиљу у морским дубинама; она тада не оставља никаква трага, па не би било чудно ако се после тога акта и не хвата.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
— Вас, спомени моји, светли али крти. Лавеж, вика, граја. Покличи се оре, Јури хајка кроз пољане и кроз горе, И оставља пустош на утртој стази.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
(оставља гусле) ВОЈВОДА БАТРИЋ Дану, Вуче, немој прекидати, разговора без таквога нема. ВУК Не умијем, војвода, па је лепше
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла што никако к њима не долази, што њу и „маму њену“ оставља увек тако саме.
А ја не могу, мори, да те познам. | И вођен Магдом пође. Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ. — Хвала, дедо! Срећан ти дан и празник, дедо!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Миран јој вечит, неменљиви стан! 17. ИВ 1929. ВЕЗЕ Све на свету, друже, оставља свој траг Невидљив и нежан, расут као прах, А осетан ипак, тужан или драг, К’о мирис старине, као цвећа дах.
свака поноћ драга, Пуна меког сјаја са звезданих кôла; Моја је прошлост пуна светог бола И једине среће што оставља трага.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Књига) 330 — Коме је памет у репу? (Кантару) 331 — Ко на купање иде, а трбух код куће оставља? (Јастук, јер остави навлаку) 332 — Ко пролази онуда куда нико никад није прошао?
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
игуманове, и није на указаном месту, заповедам у Господу да му се одреди последње место како би се научио да световно оставља у свету.
давати за неке, што је принео неко достојно за нечији помен, као што је уговорио у манастиру, пошто је оставио или оставља за њихов помен, заповедамо да се неизоставно даје.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Сви се збили, па од њих човек не може да се макне. Из Јовчине собе, десно, чује се кашаљ. СОФИЈА (оставља ципеле на крај прага). ВЕЛА (спушта леген на столицу коју јој намешта све крва). ЈОВЧА (излази.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
богу, почиње утољавати се и умиривати, не вара ме више с сујетнима надеждама, нити ме чини зидати по воздуху градове; оставља ми моје златно време што ми јоште остаје, у моју власт, и предаје мене мени самому.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
што се вратио из Париза у зеленом реденготу, кад га је први пут видео пред огледалом како се четка, ћути и смешка, оставља оца и жури француском конзулу на ручак. Није то он. Њега сам ја испратио. Он је друкчије отишао.
Он бере дукате себи, броји их, да му само они буду у глави, да види само жуте гомилице које оставља за собом, по ливади.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
али у кућу под литицом не престају да стижу вести о чудотворном резбару који комаде дрвета претвара у цветове и птице оставља их и иде даље.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Све нестаде што вам дати справља' У траљама отац вас оставља! Бр. Радичевић XЛИИ* БРАНКОВА ЖЕЉА (причула се З.—Ј. Ј—ЂУ) Ја познадох што несам познав'о, Први санак ја сам већ
А где је помоћ, ил' суза братска, Ил': „Јуриш, роде, за брата свог?“... У вељој беди, смрти, и крви, Данас вас саме оставља Бог! ...Ал' опет, грешан, грешно сам пев'о Рањено срце народа мог! Та Србин кипи - кипи - и чека Ал' не да ђаво...
Попа, Васко - КОРА
уливају Ваздух је непроходан 4 Шуште зелене рукавице На гранама дрвореда Вече нас под пазухом носи Путем који не оставља траг Киша пада на колена Пред прозорима одбеглим Дворишта излазе из капија И дуго гледају за нама 5 Ноћима нестаје
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Силна река сужава се и малаксава из дана у дан и оставља иза себе пешчане спрудове и плитке баре у којима тамнозелени марабуји и ружичасти фламинзи траже своју худу храну.
нисам, додуше, никад разумевао, али сам у њој уживао, не дира више моје срце, па ни остале лепе уметности; поезија ме оставља хладног, па и саме лепоте природе коју посматрам кроз своје критичне наочаре и видим кроз њих сваки недостатак.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
последње, јер сам веровао: да ниједан онако писани опроштај, ма како сјајно сачињен, не може бити раван утиску који оставља тајанствена смрт ћутљивог самоубице.
Онда кришом, да сељак не спази, оставља унутра, међу семењем, дукат, па се тек наједанпут као зграњава откуд она пара онде и брже боље да је сакрије.
И зато се, ето, овде и на овоме месту, ништа јавно и не тврди односно овога криминала, већ се оставља напросто читаоцима да они, по својој дубокој грађанској увиђавности и савести, непристрасно и објективно закључе о
Он се лепо захваљује; тек је сад попио и показује ону шољицу, па адвокат оставља грош у тацну, пошто је измолио дозволу да плати тек попијену Шљивићеву каву.
Онда Илија Васић као оставља новине на столици поред себе, и таман Сима да их шчепа, а он узима понова, и даље час чита а час разговара, и све тако
Тако га мучи и сеца Икета, и тек пошто га сасвим измрцвари, оставља опет новине онамо на ону столицу, па их Сима узима брже-боље, и после, очи да му побеле тражећи узалуд ону немогућу
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И старе играче оставља на цједилу некадашња срећа (готово да човјек помисли: зар је и коцкарска срећа ствар хормона!). У наш психички
као грешника, вољети га таквог, баш таквог какав је; вољети га ведро, чиста срца, без тмурног облака које опраштање оставља на нашем челу. Јер опраштање боли, управ као и приговор.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Јест, нећу да ми он дели ка слепцу по два дуката, а себи оставља стотине... — Колико ти је дао Вујо ономад? — запита Ђурица. — Свега досад пет дуката. Ђурица се намршти.
Она се одлучила да га не оставља никада, да буде уз њега у највећим невољама, у најљућим патњама, и држи се тачно своје одлуке, идући за њим на сваком
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Можда ме то зову моје наде драге, И мој дух оставља овај плач долина? Ил' је то опело за већ мртве снаге И последњи поглед заспалих дубина?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
су његовом фантазијом; они су богата храна побољшана зачинима његове поетичне маште, чак и онда када тај “Зачин” оставља обичног смртника да нагађа његов прави смисао.
Ћипико, Иво - Приповетке
А браћа захвално га гледају и, утјешени, враћају се пуни наде у тамницу. У нади, што их већ не оставља, дочекују оца. Кад му назријеше у тмици старачко лице, зачас заборављају своју невољу: гледају један у другога, а не
Док ме угледала, диже се и снажним гласом, што иза себе оставља дубок узвик јека, поздрави ме и погледа у очи. — То је Антица! — помислим у себи и погледам је боље.
Литија се напријед креће и оставља за собом воњ воштаница и задах старих туника, а прати је оштри воњ морске осеке и сува жала.
А пароброд одмиче и за собом оставља увалице, рате, шкоље и шкрапе, увијене у загасито плаветнило разних нијанса, па када стиже поред црквице, узидане у
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
окупљања и дисциплиновања речи, осим велике, јуначкоетичке хијерархије вредности која врло мало места оставља безазленој игри обликом и значењем (где се много шта своди на чисте језичке прелете и прикривена укидања различитих
Приређивач је добар кад нам даје све потребне податке, сам је невидљив, а нас оставља да пратимо рад пишчев као да неко ставља испред нас један за другим његов рукопис или једно за другим издање истога
Али, наравно, средина у којој сте рођени и одрасли такође у вама оставља нешто, што касније невидовно усмерава ваше интересовање. Косово, где сам рођен, пуно је цркава и манастира.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Како?... А... па-па? – Па добро, нек вам буде и па-па, само молим вас свршите ми то. Довиђења! (Оставља слушалицу.) ИX АНКА, ЖИВКА АНКА (долази хитно): Госпођо, онај хоће опет да иде. ЖИВКА: Ама, ко? АНКА: Рака.
Молим вас, то неизоставно да се учини, нек поведе два грађанина. Одмах, разуме се, врло хитно! Да! (Оставља слушалицу.) XXИИ ДАРА, ЖИВКА ДАРА (долази из десних врата, за њом Рака).
(Оставља на столицу поред осталих.) ДАРА (пакујући): Шта се то мене тиче! АНКА: Хтела сам само да вам кажем, јер госпођа ми је
) ИИ РАКА, АНКА РАКА (долази споља, носећи десетак и нешто више бројева): Ево, ја једва нашао дванаест. (Оставља на столицу.) А ти Анка? АНКА: Ја, бога ми, двадесет. РАКА: Па доста!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
разграђеној кући разграђен је и свеколики породични ред: свак узима што му и колико му треба, вуче за собом предмете и оставља их не марећи за друге укућане; деца Софкина из наћава извлаче комађе хлеба, витлају њиме.
Но, како год човек покуша да исправи грешку у рекцији, сваки пут квари утисак који оставља Станковићева реченица. 71 Као да се уз помоћ анаколута реченицом може изразити неки посебан, неухватљив значењски
што знамо, на старим свадбама у песмама тужило, нарицало, девојке су у хору плачевно набрајале (шта све и кога невеста оставља у „топлом”, „свом” дому, а одлази у „хладан ”, „туђ”)99, и то свакако и у Станковићевоме крају, и Станковић је то
толико задржао на сцени у амаму, на свадби, на игранци, пред свадбом и тако даље, да дело, посматрано као целина, оставља веома нехармоничан утисак”.
из Софкине свести, јер се по правилу у овој другој одражава она прва; често се, међутим, одражавање удваја, што оставља утисак као да се ћерка и мајка међусобно проверавају, испитују.
да га она, као свако дете, не би сасвим заборавила, или га чак омрзла што никако к њима не долази, што њу и маму њену оставља увек тако саме”.
И то оставља најдубљег трага у јунаковоме памћењу. Очигледно је, дакле, да се у Сеобама небески свод даје заједно са симболичком
важна особина романа: у њему приповедање једнолико тече из призора у призор, и идући од једног до другог лика, што оставља утисак као да се стално крећемо на истој равни.
- војник који се из рата вратио „уморан од живота” - непосредно приповеда о себи самом, без неког видљивог реда, што и оставља утисак ненамештености.
тип реченице рашчлањен као и у стиховима: „ Све што су чинили, / тврдио је да негде, / далеко, / на једном острву, / оставља трага.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
РУЖИЧИЋ: Мараму? (Пипа се.) Жени, гени треба ли да се с оним занима којима ви прости робујете? Дух оставља своје блатно тело, пак се у облаке диже да се наслаждава. САРА: Мон фрер, у облаку нема овако лепог сата и бурмутице.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Песмо празна и звездана, тамо, твој цвет ми срце слаже, кроз крв шета, ако га уберем оставља ме самог, ако га напустим за леђима ми цвета. 1957.
Петровић, Растко - АФРИКА
Чини се као да шалупа бира свој пут између острва чисто по ћуди свог крманоша; она оставља са стране често шире рукавце да би упловила у оне што изгледају непроходни.
Једино иза брегова пожар саване изгледа као свитање. И то свитање пожара не оставља ме целу ноћ. Ја непомично гледам, окружен све више веловима магле, воду око себе, удар весала, веслаче, и тамно небо
Он онда брзо оставља ствар на своје место И тврди да је уопште није ни имао у рукама. И опет: „Зе суи парти сие, мусје,“ најуљуднијим тоном.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
чини сипајућ, Постеље траже боне дечице Или рочишта вреле љубави; Па онде речи неке шушкају, Од којих живе разум оставља; Или у бољи ил’ трзавици Угуше живот заљубљенима! Пасторче тражећ, ту је јурила!... Радаче!... Вуче!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Она увек иде као авангарда пред главном турском војском, а траг јој се познаје по рекама дима које за собом оставља, јеп успут све пали. 3 августа стадоше се димити села око светога Аранђела и Пирковца.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
у црнини Жели негде да одане, Па на моју душу пане, Ту пребледе, као да је Црна рани моћ, — Гледи на ме, оставља ме, — То се зове ноћ.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Запитао сам командира како ћу у мраку знати да су се сви наши вратили. — То ни ми не можемо знати. Оставља се вашој увиђавности. Претрнуо сам при помисли, ако би артиљеријска запречна ватра погодила наше на пољани.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кој’ оставља Сам себе, туђе данас није Помоћи достојан. Много може Род храбри, зашт’ му с’ чини да може он. Познајте најпре Сербљин
Ненаучена служити, владаће Немудро с тобом. Сили мечтателној Утесни предел: свет живота Оставља та, у мними лети. У недостатку бједственост није ти; У жеђи к вештма неситој лежи та!
Ал’ ко у поље неће да трави име разбира, Ко л’ на асталу памет дома не оставља млад, Нек не иде у Пратер да врелу душу расхлади, Јербо ће тамо на труд искра да падне нова.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
На страну с пушком — с ножеви! Па срце тражи свога душмана! (Катуновић са Катуњанима оставља бусију и вичући: „Јуриш браћо!“ одлази. Станојло с голом сабљом излази.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
И Вујо граби, и он се очајно отима, али се све више умара, малаксава, снага га оставља, издаје, а онај мали распламћели пркос догорјева у њему, гаси се. — Идеш ли, роде?
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Из овога, брате, излази, да Љубица Пантић доставља Гају Јанковића да је насилно побацио. МИЛИСАВ (попео се на сто те оставља фасцикулу на своје место): Да не буде Каја Јанковић? ЖИКА (загледа): Бога ми, тако ће бити...
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Распад хагиографске форме и кретање ка витешком роману, као белетристици, оставља непокривеном историјску компоненту српске биографике.
У времену када су Турци увелико заузели све главне градове српске земље, Курипечић заправо оставља документ о поезији и предањима као одбрани од притиска османлијске силе.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Ил’ „Јуриш, роде, за брата свог!“?... У вељој беди, смрти и крви, Данас вас саме оставља бог! Ал’ опет, грешан, грешно сам певô Рањено срце народа мог! Та Србин кипи, кипи и чека — Ал’ не да ђаво...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
После, кад је готова вечера, млађи брат му оставља таблу и писаљку и, чисто стењући и вукући, уноси софру и поставља. За њим онда мајка доноси јело: — Хајд̓ да се
— И што више почне да се скупља, усамљује, да им није на сметњи. Младен је оставља. И тако, једног дана и умре. Сама, као увређена и кријући се. То је било једне ноћи, пред зиму.
Препиће и нашто онда нов бол, јад, што се ноћас није знао да умери, пије колико треба? И зато, чисто од једа, оставља чашу и леже, не да спава, него да лежи, слуша како ноћ тиха, за толике мирна, задовољна, полако све се више хвата,
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Као сталан апотропајон држи се он више кућних врата (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 386), и уплиће се у ивањдански венац који се оставља више врата (обичај у Београду и свуда). Нарочито је б. л.
Кад се јави куга, онда се у Жупи, поред других апотропајских предмета (чанак воде, чешаљ), оставља увече на софри и струк б. (СЕЗ, 17, 35).
и ЗНЖОЈС, 12, 300), или коју (са новцима забоденим у њу) оставља полаженик на бадњак (ГЗМ, б, 1894, 381), или која се меће у славски колач (Беговић, 43; БВ, 6, 1891, 75), а свакако и
, № 114). За к. залепи се Смрт, коју је баба надмудрила (ибід., стр. 487). На дивљој к. оставља се и жртва за чуму, када се магички тера из села (СЕЗ, 19, 234 ид. Првобитно можда циљ да се чума веже за к.
У Мостару полаженик, пошто прочара ватру, оставља на огњишту л. у који је задевен златан или сребрн новац (ТРЂ, ННЖ, 3, 28). Л.
Наранча, поморанча (Шулек). У обичајима и домаћем култу н. често замењује јабуку. У Требињу полаженик оставља на бадњаку јабуку или н., у којој су забодени новци (ГЗМ, 6, 1894, 381). О Бадњем вечеру домаћин дели укућанима н.
идд; Еітрем, Опферритус, 262. Карактеристично је и што се просо сипа испод стола, а ту се оставља жртва прецима и о Бадњем вечеру; кад се живом човеку даје помана, док сви остали седе за столом, он лежи под столом).
је неизоставна. П. Може бити или 1) у пресном стању, и онда се или оставља на одговарајућем месту (нпр. место где је покојник издахнуо, или гроб), или се (ако се жртва упућује душама)
је кувана (»кољиво«), и онда се или оставља на одговарајућем месту (нпр. на гробу), или разбацује, или заједнички једе. Најзад — и то је најсавршенији ступањ — п.
која се, пред почетак сејања, баца живини и стоци (СЕЗ, 17, 15); и оно класје које се, приликом жетве, оставља насред њиве »за птичице божје« (иб., 19). П. може бити жртва уопште у сваком култу. Њоме се нпр.
И у Срба, као и код других народа (в. Маннхардт, WФК, л, 204 идд, и паѕѕім) оставља се при свршетку жетве од последње п.
»Божја брада«: она се повеже црвеним концем, окити цвећем, и оставља под стреху, па се идуће сетве од ње посеје нешто зрневља (СЕЗ, 17, 17; ТРЂ, С. н. игре, 33).
Ћипико, Иво - Пауци
и показа на човјека ситне главе, с перчином, мокра са подераним гуњцем, који се још одјутрос врти око банка и за собом оставља траг блатних попријечаних опанака. — Познајем ја, болан, Андрију Ружића, мало је подаље од мене: опреми га.
Тада се примакнуше и нагнуше над болесника и Илија и Крило. — Питај га кому оставља, — вели Илија Ждралу, па ћеш чути. — Ради, а да коме? — Мени тако рече сто пута у болести ...
— Ха! Јесам ли вам рекао? — вели Илија. — Оставља све моме Ради, а и коме би него њему? —Потврдио је главом, — вели Крило. —И чуо сам: „Ради” , — прихвати Ждрале.
Али само замало. Док дође кући, угледавши жене и своја два сина гдје се играју око огњишта, оставља га јарост и занос и увиђа да снага попушта; и привукавши себи синове, стаде их миловати као никада дотада.
И док су му другови завиђали што их оставља, он се тужно спремао на тај далеки пут. Мајка му приправљаше потребу за преобуку.
У глави нижу јој се слике из прошлог јој живота, па се с њима тужно опрашта. Засве што не оставља у селу никога од срца и љубави до своје мајке, — која ће ионако, ако се брзо не поврате, доћи к њима — у души јој зебе
Иво се збуни и бесвјесно даље одмакне. Иза мушких наврве женскиње. Литија лагано се око сеоца креће, и за собом оставља мирис тамјана. Модрушасти пламен воштанице залијеће се у простор, плане и замире.
Па му се учини да се глас Крње и брата Роге одваја, од гласа осталога пука... У осјећају се трну; оставља га и само гануће које он осјећа у свијем појавама природе; а чељад низа село, у вас глас пева: „Јер је велико милосрђе
А на мосту, усред мора мирно је! Не спава му се; већ осјећа да га млитавост оставља и нови млаз увјежине да му животом струји ...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
својим бившим противницима, без ризика, лагано, одуговлачећи оно главно, мотрећи испод ока на утисак који приповедање оставља на лицу каквог балавца што их слуша ужагрених очију.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Обале твоје шаренило краси, Кô љупки венац невестинске власи, Ал' твој се талас равнодушно креће, Оставља росно цвеће. Таласи мили!
тешко то је барем лако, Намрштићу чело, почећу овако: Зграби перо иза ушију глади косу, мрда уснама и пише но брзо оставља перо. Аја, то не иде. Врло добро знадем, Привикаће људи да Јакшића крадем. Аја, то не иде...
Узме понова перо, оставља га и сасвим се озбиљно нреда мислима. Мора мислен човек јако да се чуди, Какво је то доба, какви су то људи?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
И у нама оставља, као и у оној груди, сваки моменат нашега живота свој утисак, своју травку, листић, своје зрно шљунка.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
ТАШАНА (неугодно, с досадом зауставља матер): Ох, не то. Та није то. Не знате ви. (Оставља и матер и Стану и иде, изваљује се на миндерлук до прозора): Оставите ме, оставите ме. Болесна сам.
МИРОН (пошто виде да је Ташана готово заспала, пушта јој руку, и, да је не пробуди, полако, нежно оставља је; али, дижући руку, коју је Ташана држала и на коју је главу наслањала, и бришући њоме чело, косу, лице, одједном
« и кад он одговара: »Нека је љуби тај Хајдук-Вељко«, ја сам увек замишљао да он тебе мени оставља. И знам, кад је умирао, да сам га замолио: »Побратиме, кардо, дај и остави мени Ташану«, да би ми те он дао, као што
Каква смрт? Ходи! Прибери се. Одмори. (Хвата је за руку.) ТАШАНА (малаксала, готово клонула, трза руку али је оставља): Болна сам. Уморна. САРОШ Одмори се, одмори! Ево, наслони се на мене. Не бој се ништа. Наслони се на мене.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Јулица, на изненађење целе варошице, оставља дете у кући сестриној, а она се враћа да негује мужа. Случај је био тако тежак, и тако пун развојних могућности, да је
Не слуша никога и ништа, води само званичне разговоре, да би средила оно што оставља. Адвокат и на ручку и на вечери. — Зашто тако хитно распремате, госпођо? Не могу да вас стигнем.
Остала жена без деце, кућа угашена. Тестамент Харисијадесов је био дирљиво састављен. Све што је имао, оставља жени, пошто испуни неке мање његове жеље.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Она га је ослободила тамнице, а он је оставља да умре од глади, или да цела варош прст на њу пружа. Ја би желио да се стара она песма: »Знаш ли, душо, кад си моја
— Само трпјеније, пак ћемо даље отићи. Који на десно уво леже и боговма оставља свет по својој вољи управљати, боље пролази него онај који с елементима процес води, будући да и тако најдебље про
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
је одиста то бездушна мера, та трећа коњугација, најбоље се види по тешким последицама које учење латинског језика оставља на нашој омладини. Жалосно је по који пут погледати ту децу осуђену да уче латински.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Дај да ги пијем ја, Дај, Мирјано, дај, дај! СТОЈАН Дадо, умрех ти! МИТКА (оставља коња кога Марко одводи и пење се чардаку, набијајући фес на очи): Ех, Коштан, бре! Жива рано, бре! (Плачљиво.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
По себи се разуме да такво ређање оставља најдубљи утисак и представља велику лепоту уметничког израза. Делимично или у целини, у градацији су испеване песме:
Али представа о таквом Милошу, који оставља спомен роду српском, није могла да се роди у глави придворног певача. Такву представу могао је да има само народ, и то
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
на разуздан аскер, на неправедан суд, на насртање на образ и веру, и каже да је донео кључеве од куће своје и да оставља у аманет њему чељад и дворе своје; или нека прима кључеве или нека помогне влашћу својом.
И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију. Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се
Тако је добродушни пан Франћишек обезбедио своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају. После ручка поче се шаренити сокак од момака и од девојака, од минтана и
али за оно прво нису, него су тврдиле да се стари лисац само претвара, само да би се показао пред Ташаном како нерадо оставља кућу. А тако исто му нису веровале ни за оно да ће продати чифлук.
септембарски дан, суморан ипак мало због оне тишине која је обична већ раних јесењих дана када нас већина птица селица оставља.