Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Зар сâм остах Граду на бранику? Да дочекам сву ту силну војску, имам ђулад: коштице трешања, да дочекам топовску паљбу, имам
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Нпр., каже: — Ето, ја остах као сухо дрво у планини! Па удри — ридај. Младост — лудост, старост — слабост! Сутрадан по пијанству Арсенову дође
Сви ћуте. Нико се не усуђује ни да сједне. И поп стоји, а бијела му брада час пô заигра. — Ја, — вели — браћо, остах тако сам самохран са овијем црвом. Тако је божја воља, нека му је слава! Али дијете ваља гледати.
— Ја сам се — вели поп — учио у мога оца који је поповао у стара времена, па кад га убише Турци, ја остах сироче и побјегох у ово село, гдје ме послије власт запопи. — А онако нијеси, да речеш, какијех школа учио?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Вјечно, сјетан, мислио сам на њу, остах вјеран старом обећању.“ Једног дана, кад се натраг вратим, к'о туђинац, уозбиљен тмурно, већ ме нико дочекати неће
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Богме, они се ту састаше и мене јако избише, те ја остах без беса, црна гарова и зелена зељова. Сирјеч!... ...Рекла мени баба Јока, да се манем пушке и пиштоља, па да идем на
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Где си, сунце огрејано? Где си досад био? Та синоћ се теби млада Баш зацело нада'! Сунце зађе - паде тама А ја остах сама! Ала љубиш, моје лане, Ала грлиш славно! Љуби, грли, док не сване Та већ неси давно!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„Толико времена прође од последњег нашег виђења, остарисмо и остах те жељан... а знаш да бољег пријатеља немам“... и шта ти ја знам. Отворим писмо: тачно као што сам очекивао.
Па узе ствари и пређе у трећу класу. Са осталима за крагујевачки воз оде и народни посланик, а ја остах сам у оној истој врелој атмосфери у којој је, после њиховог одласка, још задуго брујало од бурног сукоба два света, ни
Ја претрнух и са мачијом опрезношћу остах да вребам, слушајући како ми удара срце које сам свом снагом стегао о камен.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Због твоје надмоћи остах пуст и сам, Што сних заборавих, па ме проже плам, Док на крају твог имена букти баршун Птице што прелете свет уназад
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ах, на жалост горку ми остах ја без слави! Морала сам већ поћи ја к различним царем, горке сузе лијући мећем се у јарем.
Сама остах в жалост. Вожди моји пали, Царије и књази, Бен в друг возридали, Скончали сја блази: Преселих еја в страни С чадми разо
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
, претворила у породично славље које је трајало скоро недељу дана. Затим се моји рођаци разиђоше, а ја остах сам у Бечу да ступим у практични живот. О томе сам имао своје одређене намере.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
и њоме знати све И за вратима чеках кришом рођај ти вечно славан И једино рад твога лика жртвовах оне сне Цео дан остах скривен укочено мотрећи ти ход Потом бих ноћу беснео дивље, викао звучне речи И међ онима што ме коре не бих
Цео дан остах, кришом укочено мотрећи ти ход, Потом бих ноћу беснео дивље, викао тајне речи, И међ онима, што ме коре, не бих разазна
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Не даде ми улести. И опет се покусих ући, и далеко од оних врата нешто кано ветар отиште ме и самосама остах стојећи ми у женској припрати.