Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
299. ¹⁵² Кулишић, Ш., П. Ж. Петровић, Н. Пантелић, Српски митолошки речник, Нолит, Београд 1970, с. 171. ¹⁵³ Остојић, Т., „Чарања и врачања у осамнаестом веку“, Караџић, 8—9, Алексинац 1901, с. 158. ¹⁵⁴ Драгичевић, Т., исто, с.
“, у: Антропологија жене (Зборник), Папић, Жарана и Лидија Склевицкy (ур.), Просвета, Београд 1983. Остојић, Т., „Чарање и врачање у 18. веку“, Караџић, 8—9, Алексинац 1901. Павићевић, М. М.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Игњатовић, Субота Младеновић, Јован Ђорђевић, Антоније Хаџић, Јован Бошковић, Др Милан Савић, и, данас, др Тихомир Остојић. Од 1843. до 1848.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
два Плача, који су у садржини једнаки али су у различној, верзификацији и у различитим језицима”, као што каже Тихомир Остојић (Захарија Орфелин, живот и рад му, Бгд 1923, 85).
изгледа, већ од првога дана био веома ретка књижица, много ређа но Плач: Павле Јулинац, као што је то забележио већ Остојић (нав. дело, 84), а пре њега и Ст.
год. поклонио текст Горестног плача који је, на трн листа канцеларијског формата коцкасте хартије, преписао Тих. Остојић.
поклонио текст Горестног плача који је, на трн листа канцеларијског формата коцкасте хартије, преписао Тих. Остојић. Остојић је заправо, а очевидно са београдског примерка, преписао првих 18 строфа и прва четири стиха 19-те строфе, дакле првих
По томе Остојић-Џонићеву препису, који сам поклонио Матици српској и који се сада чува у Рукописном одељењу Матичином, прештампавам
5. 13. 16. Гл. 5. 17. — „али није означено на што се што односи”, као што је Остојић забележио на своме препису; 2) код последњег стиха пете строфе (Како да не плачу) има звездица а у дну под њом
381—6) дао и дословни текст горепомињанога Остојић-Џонићева преписа Горестнога плача.. У поглављу Стихови своје књиге о Орфелину Остојић је (стр.
У поглављу Стихови своје књиге о Орфелину Остојић је (стр. 96—9) опширно говорио о обема редакцијама Плача (очевидно је штампарска погрешка када се на стр.
о томе и Остојић, Захарија Орфелин, 100). Др Димитрије Кириловић је у чланку Популарност Орфелинове песме Плач Србије, Летопис Матице
— Тих. Остојић сматра да су се Орфелинови Плачеви „ваљда” и певали; не налази за то других потврда осим у јединој околности што се
(У томе правцу Тих. Остојић је можда само први, али не и једини који је грешио: поведени свакако њиме, чинили су то и други, на пример Драгутин
Одиста, овој песми се, изгледа већ од Шафарика, у потпуности изгубио сваки траг; Тих. Остојић, писац до данас најпотпуније монографије о Орфелину, чак је и не спомиње никако.