Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Страшно!... Он се опет спусти на степенице... Осећао је зиму и жеђ. Грло му се осушило, а он не имаде ни воде. Стаде лупати у врата. — Шта ћеш? — запита га глас споља. — Дајте ми воде!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
А Милета?... Ох, мани ме саде... Ко ће причат те големе јаде? Али ево шта је после било — Но се мени грло осушило... Дајде, брате, лозовине мало, А тако те драго не варало!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Има ли опасности при одласку? — Били бисмо сасвим исквашени од таласа. — То би се већ осушило. Ја мислим да, пошто је опасно за повратак, ви можете пити вина вечерас и на острву, а ујутру се вратити.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Дах се у грудима стеже, грло промукло и осушило се, из целог тела бије нека ватра, па ипак је тако хладно, да бих радо стао на овом сунчаном пригревку...
Ћипико, Иво - Пауци
Тек Иво је желео чути изблиза тога чудака. Сунце га је часом осушило и почело прожигати, а опакљено дрво горјело је испод њега. Напокон се усмјели: — А гдје вам је они свети Никола?
— Гледај, молим те! — говораше забринуто дјевојци. — Грожђе наоко гине... Ну, како се осушило и набрало зрње! — Река би да здрије, а онамо круто је, трпко, к'о оцто... Ево ти, на, окуси!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Кад су довели Јању коју су нашли у једном селу код Ариља, Јевђеније је само занемео. Видело се да му се грло осушило. Била је то таква лепотица, једно тако згодно створење, таква једна реткост да је човек морао веровати како је Дадара
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
“ Он престаде да говори, осећао је да се приближио, на дохват руке, решењу свога великога проблема, а грло му се осушило од узбуђења при тој помисли. Он мораде поново сести.