Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Дуго су се тако возили низ ријеку све у разговору, док мачак не повика из џака: — Стој, осјећам чаробни мирис пржене рибице! — И мени мирише вино! — узвикну чича Тришо — сигурно је близу нека крчма.
— Хајде да мало попипамо и да омиришемо џак — предлаже пољски миш, а ја већ осјећам његове ситне шапице како ме голицају по кичми. Рђа једна пољска, пење се на џак баш уз моја леђа.
Охо, ево га, стао је. Шапатом зове пољског миша: — Рођаче, попни се овамо да помиришеш. Овде нису чиста посла! Осјећам у џаку нешто врло сумњиво.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
На жалост, ни оне друге нисам измаштао, мрке убице с људским лицем. О њима не могу и не волим да причам. Осјећам само како се умножавају и роте у овоме стијешњеном свијету, слутим их по хладној јези, која им је претходница, и још
— Знам ...не говори. Ја још увијек осјећам на себи њен поглед, кос и неповјерљив. То у мени и сад пулсирају и лудују мојих узнемирених четрнаест година.
Пецкао ме је у тим сузама горко-слан укус нашег завичаја. Ево, опет га осјећам, има укус пелина, који шкрто мирише на сунцем опрљеном камењару.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Често сам се у дјетињству замишљао као дрво. И чинило ми се да тачно осјећам што осјећа дрво, само што оно није тога свјесно и не зна да то изрази: стојим тако у шумној, мрклој ноћи, слијеп (јер
Ваљда смо једно другом већ све рекли. Осјећам поуздано да ће сутра опет бити сунчан и ведар дан. И радујем му се, као сеоско дијете недјељи са чистом бијелом
Чинило ми се да и у самом укусу воде с мастиком осјећам неки одбљесак нереалних, шимеричних простора, па сам је пио и онда кад нисам био жедан, као из неког дуга према
А ја, наравно, нисам такав полтрон да бих се тим задовољно користио и то без поговора примао, већ увијек осјећам потребу да одлучно, и искрено с пуним увјерењем, то одбијем и да људе разувјеравам.
Али сам ипак толико полтрон да, поред тога, осјећам и потребу да ми се то не повјерује. И ко зна шта ли све ја несвјесно не радим (с оном рафинираном лукавошћу коју
Све то допире до мене сординирано, издалека. И, из ове моје сигурности, готово забавно. Јер ја се осјећам доста безбједан. Овдје сам остао непознат или неоткривен. Ја дакле немам да страхујем да ће ико покуцати на моја врата.
Велика, безмјерна тишина у уском простору између мене и павиљона преко пута, између мене и свега. И чисто ћутилно осјећам како се, неком чудном транссупстанцијацијом, та тишина претвара у вријеме. Мртво, безмјерно вријеме.
” — осјећам да се тиме баш ништа не би промијенило. Ниуколико тиме не би били осиромашени моји унутрашњи садржаји, ниуколико умањен
А покушаји рашчишћавања и лучења ту ме редовно изневјеравају. Пред том дистинкцијом осјећам увијек извјесну малу трему.
Дугом вјежбом изоштравало се то ново чуло. Чинило ми се да осјећам како ме чисто тјелесна гравитација вуче према оној страни свијета.
или једно душевно стање, и ништа друго (ја, на примјер можете ми се смијати колико год хоћете — наступе увјерености осјећам чисто физички, као неко топло гамизање изнутра), разумљиво је што је и оно подложно тој вјечитој флуктуацији, том
Да, хвала драгом богу, сваки нас је дан мање. Осјећам се као нека надживјела претпотопна неман, као неки археоптерикс. Доскора ће нас сасвим нестати.
Ћипико, Иво - Приповетке
бршљан, а из процијепа висе дуги, жути цвјетови; док уђох, неста ми испред очију оне пуне, дање свјетлости, а у себи осјећам нешто старинскога, празног.
Излазећи осјећам да је маестрал духнуо. А кад изиђосмо пред манастир; дође ми у сусрет свјежи лахор. Пучши оживјела, модри са живо, а
А шкољ валови, пјенушећи се, оивичише чистим, бијелим порубом... Сједећи под боровима, истински осјећам свјежину живота, а у памети од свих утисака из манастира остадоше ми живо усјечене свијетле очи заробљена магарета.
Видиш, овога часа док се састасмо, понесе ме ум к теби као и увијек. Бог зна што је то! Не знам, али чисто осјећам како ми пламен удара уз образе.. . Поганлук, па ето! — заврши. Преко пуне вучије вода се залева, а они још стоје.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Знам ја и осјећам невоље твоје и црни чемер што ти је стегао душу твоју. 3нам ја то све и осјећам, али ми не дају пјевати о срећним
Знам ја и осјећам невоље твоје и црни чемер што ти је стегао душу твоју. 3нам ја то све и осјећам, али ми не дају пјевати о срећним данима минула времена, али ми не дају кукати над општим јадом твојим.
Ћипико, Иво - Пауци
Де, ти, прихвати боље! —Пусти, разговарај! ... Слатке си бесједе. —Нема међу нама дуга разговора... Чисто код тебе осјећам некакову сласт у животу... Чудо божје, како је ово изненада надошло; потегла нас крв, е, није друкчије! ...
Не знам што да вам пишем; још осјећам сву сласт што је проживих овога часа крај живога мора. У мени је срећа; све се око мене топи у љубави, но вас нема...
— Мени је већ додијало, — рече, кад су поодмакли. — Гладан сам! — Нисам ни ја обједовао, па се ипак осјећам добро, — опази дум Фране. — Јер се ти надаш поправци цркве, — насмија се Иво. — И надам се! — Вама је лако!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Шуљају се они са свих страна — шапатом рече Луња. — Како ти то знаш? — обрецну се Стриц и претрну. — Знам. Осјећам да долазе. — Долазе?! Ко долази? — скочи Стриц и поче да звјера око себе.