Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Наје данпут неко проговори: — Отворите, царевићи, врата! На то вели најстарији син царев: — Не отворајте! Средњи рече: — Не отворајте нипошто! Али најмлађи рече: — Ја ћу да отворим врата, — па скочи и врата отвори.
На то вели најстарији син царев: — Не отворајте! Средњи рече: — Не отворајте нипошто! Али најмлађи рече: — Ја ћу да отворим врата, — па скочи и врата отвори.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
На један пут неко проговори „отворите, царевићи, врата“. На то вели најстарији син царев: „Не отворајте!“ Средњи рече: „Не отворајте нипошто.“ Али најмлађи рече: „Ја ћу да отворим врата“ па скочи и врата отвори.
На то вели најстарији син царев: „Не отворајте!“ Средњи рече: „Не отворајте нипошто.“ Али најмлађи рече: „Ја ћу да отворим врата“ па скочи и врата отвори.
добави једнога миша, те жива затвори у једној шкатуљици, и рече им: „Ево вам памет овђе, него одмах бјежите дома, и не отворајте, приђе но дома дођете.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Наједанпут неко проговори: — Отворите, царевићи, врата! На то вели најстарији син царев: — Не отворајте! Средњи рече: — Не отварајте нипошто! Али најмлађи рече: — Ја ћу да отворим врата, — па скочи и врата отвори.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Граду врата раво затворајте, а ујутру доцкан отворајте, јера сам ти, мајко, у завади с проклетијем Мином од Костура, па се бојим, моја стара мајко, да ми б'јеле не похара
То је Виду врло мило било, па подвикну своје вјерне слуге: „Слуге моје, отворајте врата! Сватовима коње приватите, водите их у подруме доње, миле госте на бијелу кулу“.
На градов’ма отворајте врата, измеђ’ себе дајте зулумћаре, ак’ хоћете мирни да будете, да градова цару не кваримо: јер ако их ви дати