Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Пере у механи никад се не затварају врата, ни дању ни ноћу, све то напољу и унутра од музике и људства зуји, бруји. Отисну ли се лађари, дође опет друга лађа, па све то тако иде сваки дан, сваку ноћ.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
чудом и неразумијевањем, подиже руке и закратко остаје нијем: нит је човјек шта украо, нит се тукао, а ето ти, опет, отисну се низ урвину камен, проломи се лед под ногама, гром пуче - тако нешто! и оде Ниџо, нестаде га.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
чудом и неразумијевањем, подиже руке и закратко остаје нијем: нит је човјек шта украо, нит се тукао, а ето ти, опет, отисну се низ урвину камен, проломи се лед под ногама, гром пуче — тако нешто! — и оде Ниџо, нестаде га.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Дрекну газда, маглу хвата, у том Жућа иза врата, отисну се као бура, откиде му пола тура.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
кроз које пролазе све европске и афричке јегуље хитајући своме заједничком плодишту, пре но што се са азорских платоа отисну у океанску дубину на којој се ово налази.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Господа, дишући као цигански мјехови, протискоше се кроз војнике. Конте Пјеро, пошто прошапута нешто са својима, отисну се од њих, те се примаче к ивици бедема.
дома наши, дома!“ али још јаче но пријед тако да се сви насмијаше. На те његове ријечи, отисну се из гомиле двоје момчади, једна дјевојка и невјеста једна, те изиђоше кроз капију; остали шљедоваше њихову примјеру;
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Цар | му да министра, баш онога ком је шћер своју обећао био. И тако се они отисну и стану пловити. Кад дома дође, отац му се зачуди, оклен тако убрзо дома се врати, и брод љепши и виши добави.
“ Они онда продаду све своје имање, и отисну се пловити. Министар ови гледао је свакојако младог нашљедника царева а вјеренице своје мужа да убије, не би ли се он
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
„Који му је враг јутрос!?“ — вели фра-Брне. Најпослије весла ударише и лађа се отисну. Стипан стао насред ње, држећи једном руком коња за узду, а другом заклањајући очи од сунца.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
док ја опљунем у руке да приузмем за гране, готов сам их испустити, — па пусти врбу да би пљунуо у руке, а они се отисну сви у воду те се подаве, осим првога који је знао пливати.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
никад ако добри ако зли били, никад нас од себе не одбија ни одмеће кано наши отци који су нас изродили, те временом и отисну нас обашка од себе.