Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
ишту саландаре, проскомидије, поменике, вола, краву, а од сиромаха овцу, јаре или, ако ништа, — чарапе; он мора што откинути, да му није залуду пут. А у турској земљи што чине, то није ни за описивање! Но рећи ће ко: силом не отимају.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Зар ја не знам и не чујем шта он ради, где се луња и колико троши. Главу ћу му као врапцу откинути. Ни ти ни он нити ико од вас на очи да ми не изађете“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Боже мој, подухваћени ветром, праменови оне завитлане косе девојчица тако се дивље вихоре око главе као да ће се сад откинути и одлетети негде бестрага далеко.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
се — очамати осехирити — радознало разгледати осјевина — мекиње оћути се — чује се очебрснути — одломити, откинути паветина — павитина, врста лозе павта — карика падишах — цар паја — степен, ранг панта (пајанта) — гредица на
Ћипико, Иво - Приповетке
Има два дана што ту коначе, јер их је споља киша отерала. Није било друге, ваљало је откинути од наднице десет новчића за конак. У кући нађоше још два старија радника уконачена, домаћина и троје му деце.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” — Вели сваком цвеће красно, Кротка лала. Как’ усудит могу себе, Несравнимо цвеће, тебе, Руком скврном откинути, Цвет красоте прекинути Дивне? Лало!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и брестова кора, у сирћету, ЖСС, 319); брадавица (ГЗМ, 4, 165). Кад се дете зацењује, вала откинути гранчицу в. која додирује воду, метнуту у воду и њоме дете запајати (СЕЗ, 14, 132).
која »расте на међи«, особито »на сјеверној међи«; са ње девојка која хоће да освоји момка »мора откинути шибу љеторасницу« и њоме га »лагано три пута ударити по кичми«, па после он друге девојке неће ни погледати (ЗНЖОЈС,
Ћипико, Иво - Пауци
За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из свијета, али која вајда кад од главнога дуга никад не можеш паре откинути? Тако бар Петар вели.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Тешко ми је, кажем, да нађем мало спокоја, некоји од збрке и сулудог метежа откинути делић времена да бих у мислима наставио дружбу са својим сенкама.
Дешавао се један од пакла откинути тренутак лепоте, после несносне спарине. Чак је и смрад некуд ишчезао, односио га је ветар, што је лако пиркао, према