Употреба речи откуд у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

њоме, а после се и сам напио, извадио је пешкир иза појаса, убрисао се њиме, а затим се окрете мени: — А ти, брате, откуд ти путујеш? — Ја, пријатељу, из Сумраковца. — Да, да, био си онде уча...

— Да није тутор? — питаше учитељ, а Милисав се трже и зачуђено погледа у свога учитеља; као откуд учитељ да познаје његове тајне мисли, које он досада ником није поверавао?

Гледају људи и жене, па тек се мисле: откуд то њој? Дође време да се игра. Ухватише се момци један до другога, не мож’ их се нагледати!

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Запита га учтивим начином откуд тако и далеко ли мисли. Каже му ован све чистосердечно што је наумио, тужећи се на пастира као на мучишеља који,

Ово су само они кадри чинити који се од свега человеческога рода одрекну и одметну, и сасвим шта су и откуд су произишли забораве и из душе изгладе. Ево шта бива из раздјеленија људи, који не ваља да су раздељени!

разумевају, и којих интерес није всеопшта отечества и народа полза, просвештеније и благополучије, или нек се врате откуд су изишли, сиреч у народ, и нека гледају како ћеду му бити на дјејствителну ползу, или нек траже себи места гди нема

Богопознанству и свакој божественој добродјетељи, сљедователно и вечном и бесконечном животу, толико мало маримо! Откуд дакле толика немарност, разве што је како надлежи не познајемо?

Каже он ко је и откуд је, и да ће сто година живити и летити. „Сто година!” - викну голубови. „О, благо теби! А гди ти је друг?

Пита се: откуд ово произлази? У простима из незнања, и овима се није толико ни чудити, зашто, природно, ко што не зна, док год не

Но тако хоће обичај и мода! Велика господа морају великољепно живити, а ово се не може без просипања, а откуд би се просипало кад се не би поданим цедио и измождавао мозак из костију? Вишњи боже!

Ништа не једу него мамаљигу; откуд им оно весеље у срцу?” — „Ее, господине”, — рекао би му неки шаљив проигуман, — „не леже њима твојих педесет хиљада

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

СТОЈКОВИЋИМА Бије батинаш, богме својски распалио, пуца нам кожа, лете мрвице меса; бије сат, бије два, бије три, откуд му толико штапова и беса?

Хлеб у сланик умочивши, запитах се: има ли друге цркве, осим ове? ЧУДО У ЗИМИ Откуд ова олуја у ово доба? Дува двеста на сат! Севне близу ко шибица!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Методију, пожале се како је везир преко хатишерифа подигао порез и како већ сиротиња не може да даје, нити има откуд, и кажу да је и њему познато, ̓одајући по епархији, како и он своју димницу једва може покупити.

и одговорим: ,Истина је, честити пашо, то ми видимо сами даје тако: но ево муке и невоље: у народу новаца нема, и нема откуд да нађе, а не жалимо. Веће смо све са деце пооткидали, где је најмања пара од урока била.

̓ То сви кнезови одобре, тако да се везиру представи, а сви једнако да вичемо: нема новаца и нема се откуд давати.” „Сутра одемо везиру, пусти нас одма у арзодају, где везир седи, приђемо скуту по обичају и иступимо се

Али је велика мука и невоља што новаца у сиротиње нема, нити се откуд добити може, а ако упустимо јаничаре видинске на овако сиромашну рају, онда ће сва сиротиња побећи у Каршију (Немачку)

глобе, и да није јаничарски̓ ага, сиротиња не би ни вола имала, на чему би орали и ̓лебом се ̓ранили, нит̓ би се имало откуд цару арач давати, нити зашто соли купити, но све јаничарске аге дају и сиротињи помажу и проче и проче.

Ја пошљем за мог стрица, да час пре иде овамо. — Људи кажу: „Ево војске, но нама треба џебане; откуд ћемо добити?” Ја кажем, нека се они само купе, а за џебану нека се не брину, ја ћу је из Немачке добити, а веће сви

(међутим послао је био Црни Ђорђе Павла Поповића из Вранића, да види шта ми горе радимо и бијемо ли доиста Шабац, и откуд нам топ). Дођем у Орашац крагујевачки.

Цареве Ћуприје у поље, ставимо је око пута у две параде око 12 фати у далеко, поставимо један топ на једном крају, откуд везир у параде улази, а други на крају стражњем од ћуприје.

Кад сврши, оде у собу; позваше и нас сву тројицу. Уђемо и поклонимо се. Књаз пита: „Ко ви и откуд?” Ми кажемо, да смо Срби из Србије и да хоћемо у Петробург до цара. „Јест у вас бумаги?

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Знам, знам... Није то да рекнеш због плате — поче опет Сима да га мучи — него може откуд. Дознати власт, па да ја будем крив... — Даћу ти десет дуката, Симо брате, курталиши ме ове напасти!

Овамо, опет, седиш у кошари. Удари зло време, немаш се где склонити. Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш. Већ и ружно је — све се спрда »Ено га каки је радин! Седи толико земана у кошари!...« Ниси никуд пристао...

Прође година, ваља исплатити, а нема се откуд. Молих га, кумих да ме почека још који месец дана, кад продам ракију и неко свињче, па да скрпим и да му исплатим. Аја!

Сад ће већ на брод под воденицом. Таман да нагази кад стаде плакати неко дете у страни више пута. »Откуд сад дете овде?« помисли Радан, а обузе га сумња. Дете плаче једнако.

Али оштар поглед капетанов добро је пратио Ђуку шта ради, и да се откуд ту десио какав још оштрији поглед од погледа капетанова, могао би лепо опазити како се капетан задовољно осмехну кад

Уђем ја једно јутро у канцеларију а она му стоји на асталу. Ја се мало зачудим, богме. »Откуд сад то«, мислим сам, »кад наш капетан не узима ни од ког мита?

! Робијаш стаде, погледа га, па узвикну: — Аха, Ђуко! Нуто, богати — откуд ти овде? — Донесе и мене ветар, Радане. Ви'ш, ја с мојим капетаном квит! — Јеси давно из Владимираца?

— Не може бити. — Боме може, Видаче — рече Милун стишавши се мало. — Ето какав ти је тај твој красни Среја! — Откуд мој? — Па ти си ми га и натентао на врат. — Зар? А ко ли оно први помену да би добро било најмити га... ја или ти?

Ваља га најпре заплашити... Може откуд он, или ко од момака му, изићи и опазити... Сутрадан опет уранио ћир Трпко, па погледа хоће ли наићи кака

— Гости се опет узели смејати. Сиромах Мојсило да у земљу потоне од бруке. Док приђе адвокат: — Аха, газда Мојо, откуд ви? — Мојсилу чисто свану кад виде адвоката. — А кад сте ви из Пожеге?

Упали свећу и извади кесу па преброји паре — само још 25 гроша!... »Ружно. све се истроши. Хеј, Бранко, Бранко, Откуд сад баш да оде?!« поче Мојсило гласно викати, ходајући по соби. »Да је барем он овде, па би се можда могло и покварити.

Диже се међу децом кикот: откуд сад попова чита у потоку! Шта ће с њом — хајде да играју »вина« (или, како то варошка деда зову, »шоркапе«).

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Мрзило га потрчати и укаљати се. Да му је откуд да падне с неба у уста. Па је избегавао послове и мувао се око суднице и хана.

Где је сад?... Поче трљати чело и чешати се по глави. Напреже мисао да га сети где је... Ово је шума, а откуд он у шуми?... Полако, врло полако поче му долазити свест... Он це цећаше...

Тада отвори очи: – Шта је?... Ко је то?... – Ја сам, Лако брате, ја. – А, ти си, чича Маринко? – Ја, сине, ја. – Откуд ти? — Тражим тебе. — Моји те послани?... — Јок. Субаша ме послао да те нађем пошто-пото... Лазара прође језа...

Ти знаш, сваки је на свом месту... Ако ти, дакле, хајдуци требају потражи их у гори!... — Али где ћу их наћи? — Откуд ја знам? — Људи кажу да знаш. — Људи кажу!... Људи кажу!... Откуд ја све знам?... Бог само све зна!... Иди у гору!...

— Али где ћу их наћи? — Откуд ја знам? — Људи кажу да знаш. — Људи кажу!... Људи кажу!... Откуд ја све знам?... Бог само све зна!... Иди у гору!... Станко саже главу...

Колико си дужан Лазару што у гору идеш — толико дугујеш Крушки и Маринку Маринковићу!... Упамти!... — Ама откуд ти то знаш?! — Казала ми тица!... Донео ветар... Ти знаш да ја морам знати све... Нису ти лоше казали!...

Под ногама његовим пуцаху суве гранчице и шушташе опало лишће, а он се задубио у мисли... Није се могао начудити откуд ту Крушка и Маринко?...

— Шта ли нам носи? — Нешто има!... Дева не долази џаба — рече Јовица. Дева назва бога и поздрави се. — Откуд ти? — пита харамбаша. Дева само ману прстом. Харамбаша се диже и приђе му... Почеше шаптати. Харамбаши севнуше очи.

— Стој! — грмну Станко. И јекну дубрава од његовог громког гласа. Турчин се трже и погледа на ову страну откуд глас дође... Станко даде ватру... Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џак... Наста забуна. Турци јурнуше напред...

Мати се запрепасти чувши њене речи. — Шта рече, несећнице?! — Рекох: он није крив! — Откуд ти знаш? — Знам! — Зар си ти паметнија од оца свога и толиких људи? — Нисам паметнија.

Мати скочи. Докопа је за руку и упршти погледом у њу. — Откуд знаш? Она је ћутала. — Откуд знаш, питам те! — Не питај ме, нано!

Мати скочи. Докопа је за руку и упршти погледом у њу. — Откуд знаш? Она је ћутала. — Откуд знаш, питам те! — Не питај ме, нано! Ја нисам видела, али знам да је само тако могло бити! — Говори!

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Ако ли нисмо, каква туга за нас, Ако ли јесмо, каква беда за те. Мој дух човеков откуд је и шта је? Твој део или противност од тебе — Јер треће нема!

Рука ти је бела мека као цвеће, А моја остаде сва окрвављена. Откуд си и ко си, нико знати неће: Љубав или мржња, судба или жена.

И куда се распе, Кад се свако од вас затвори и заспе, Ваш свет од свег већи и лакши од сене. И откуд на ове брегове, куд које Падате, о срца, као вихор вила, И сунчате тамна и велика крила, Безумно пијући све звуке и

Он је ишао све даље, и сејао, и певао. Али кад се његов глас угасио и рука малаксала, и кад је пошао да се врати откуд је дошао, он се изгуби у мору свог класја која је сам посејао, и у помрчини шума које је сам подигао...

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Јаој, та ја њега познајем! То је.. чекај, молим те!... — То је!... Не, не! Откуд бих га познавао? Не може бити! Јоца изиђе и узе ме испод руке.

Ја нећу да се упуштам у све у оно доба могућне комбинације „откуд ватра!” Нећу да описујем како је мој отац тада пуцао из џефердара на калфа-Јешу, и како је тај Јеврем био бамбадава

Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: — Ништа! Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: — Да се ниси, море, заљубио?

Он је то чинио тако брижљиво, да је једва доспео да ми одговори: — Ништа! Не знам откуд ми дође у памет, а још мање откуд да му заједљиво рекнем: — Да се ниси, море, заљубио? Он позелене и — исплази ми језик.

Све се зелени као јед, и у ваздуху нешто мирише, и негде кука кукавица, а, опет, испод ње — ја не знам откуд — али испод ње избија сахат! Однекуд пуше ветар, и то тих, топал, миришљав ветар, и шушти липа, и онда један јак вијор.

онда, као да се трже из неког сна, пљесну се рукама и окрете се мени, оштро ме гледајући у очи: — Али наопако, да ти откуд не волиш Ђорђа, па да стога не узимаш њу?!...

!... да откуд ти нећеш да учиниш њему све што човек може учинити, па дајеш — чисто ме срамота да кажем — па дајеш срце његовој ћерци?

— Ланац као сваки ланац — каже он, али некако мекано, није да се издире. — Знам, — каже моја мати — а откуд ти? — Купио сам! — А та шубара? То има само у Миће казначеја. — Купио сам и њу! — Продао ти? — Продао! — А какав.

Стаде најзад под кров од амбара да извади пиштољ. Али у исти мах, не знам откуд, створи се моја мајка уз њега. Пренерази се човек. Упро поглед у њу па блеји.

— Који је оно светац? — рече он њој, па показа на једну икону на зиду. — Цар Лазар! — рече Мара — Гле! А откуд ти знаш? — Прочитала сам оно доље. — Зар ти умијеш читати? — Умијем.

— А — рече она гласом који ме, бадава је, дирну, — а ви сте слаби? — Не, био сам, госпођице. А откуд ви знате? Она се мало збуни. — Г. Туманов ми је казао.

— Госпођице, то нисам заслужио. Е, па лаку ноћ! Дођох у своју собу. На знам откуд, па ипак осећах се увређен. Ах, нема смисла заносити се, помислим. Треба оставити ствар.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

« — А сваки поп чудо што воли крофне! Откуд сад то, бог ће га свети знати; али то је непобитан факат, познат сваком правом сину наше свете православне цркве.

дете, сневање, — вели госпоја Сида, — што сам вам ја ноћас сневала, још ни сад не могу да дођем к себи од чуда откуд ја то да сневам! ’Ајде-де да је снев’о мој попа, па да ми није ни чудо. — А шта сте то сневали?

Та помислите само! Целу целцату ноћ сам сневала како се куглам, па све са неким слугама и са неким слушкињама. Откуд да се ја куглам, слатка?! — Куглате?!! — чуди се госпођа Перса, па се стаде смејати и угаси свећу.

Попадији није никад потребно било да изађе на сокак и да криви шију и лево и десно да види хоће л’ откуд које дете угледати да је послуша. Треба само да изађе из кујне па да викне: »О Нецо, Перо (или) Радо!

« — сви су се просто зачудили и питали: Откуд сад он да говори, кад он то баш није марио! Та једва га натера поп Ћира и о већим празницима да говори!

Па сад, откуд се у књизи зна шта је он радио и разговар’о се сам кад после њега нико није ост’о, а и он се три дана далеко од сваке

— Та шта ви ту мене фурт плашите с вашим тáтом... овај господин-парохом и шаровом, у мојој рођеној башћи!? — Е, а откуд је то ваша башћа? — вели му збуњена Јула. — Е, па то је башћа моје тетке, а ја сам теткин к’о што сте и ви татина.

— вели Шаца, сретан што јој се осветио за ранију увреду. — Свештеничка кћи, па извирује на дéру! — А откуд је то дéра! — брани се Јула, не знајући шта да каже. — Нема овде никакве дéре... Још ћемо и с вама да имамо дéру!

Томе је био узрок ноћашњи сан, управо не ноћашњи него сан у саму зору. И откуд само то да снива!? Њега да снива! А снивала га је врло лепо; и као попино дете, васпитано, наравно, у страху божјем,

Ето, каже и мене, па моји ме не познају.« — »Та јеси ли ти то, Лало?« реко’ ја. »О, Лало мој, а откуд ти?« А он ми каже: »Е, моја Савка, моја Савка! Не питај ме, вели, одакле сам дош’о!

Нећемо пуцати; само штета што смо се толико истрошили!... А добро си каз’о откуд ти само паде на памет то? А чули смо, — кажу они, — да су сви Иђошани на твоју ворму паметни! А, баш ти фала!

оче Спиро, ’тедо’ се нешто с вама мало разговарати, ако се, то јест, с вама, уопште и може разговарати. — Е, да!? А откуд то сад, господар-комшија?! А зашто као да не можете разговарати?! К’о и досад, драги комшија и колега. — Та...

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Драго ми је, господо, добро дошли! Откуд тако, господар-Церићу? — Нама је особито драго! Ми смо дошли, управо да кажем, да видимо госпођу ћерку, па ако је

Само ми је брига за дете. — Ја ћу дете као своје сопствено држати, особито кад се има откуд. — Немојте одма’ с дететом почињати.

— Фајн; могао би врајли син бити. Знам да се она неће кајати, а ни он, јер блага имате доста. — А откуд ти тај глас? — Послали ме да вас питам могу ли доћи да виде врајлу.

— Боже сачувај! Изволите само сести. Мој Стева неће се дуго бавити, мало је ишетао, али сам га већ звати дала. Но, откуд за нас та срећа? — Молим, само да фиранге дигнем. — Е, сад да видимо!

— Драго ми је особито. И Гледић се већ вратио. — А, драги Гавро, откуд ви? Драго ми је! Љубе се, а Чекмеџијић се клања. — Ово је мој рођак, Љуба Чекмеџијић, трговац у О. — Драго ми је.

— Е, добро, кад бих вам Мицу дала, како и откуд ћете живети? Мица је код мене фино отхрањена, треба лепо да се носи, а што ја имам требам за се — а имам још деце.

У једном су Мица и Алка изједначене, имају добре и благе мужеве, који им све по вољи чине. Ретка срећа за удате. Откуд Рогозић тако питом, онај бесни јурат ком се свако с пута уклањао? Марко Рогозић био је међу јуратима први у науци.

узмеш нашег, знаш како је, онај је с оним род, онај је пријатељ, онај оног мрзи, па је све једно с другим сплетено, па откуд се сунцу надаш, лед те туче. Узми само Миливоја. Како смо му добри били, па он сад против мене за Мицу процес тера!

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

рањени војник из батерије, кад је угледао његово лице према малој лампи и док су га превијали, јетко довикнуо: „гле, откуд тај јаругар туна?

Ви то добро знате? — Мислим да знам, и знам откуд то, А за време овог кратког разговора огреѕѕе је сваки час повиривала на врата и оним својим совинским погледом

И смејем се. Бога ми, сумњам и не верујем. Не верујем! Знам ја да сањам. Откуд ја знам да сањам? А после добро отварам очи и прозор и гледам у ноћ.

Африка

живот до зоре, у могућности да одбаци калпак, да се разголити, изложи кожу светлости звезда, месеца, па да се разуме откуд онолико несвесно огорчење код тропскога белца на велику небеску звезду од које у ствари све живи.

Укућани не умеју да објасне откуд то задоцњење, ни кад ће се домаћин, Меј Н'гесан, опет појавити. Жене, обвијене у дивне шарене свиле, спремају кокоши

Чим смо сели, ја му насмејавши се, рекох: „Протестант?“ „Протестант! Откуд знате?“ — „Ни по чему. Сасвим случајно, тако, пало ми је на памет да можете бити само протестант.

Има и људи међ њима. Младићи у вуненим плаштовима и капуљачама који се, види се, ту по дворишту мотају ко зна откуд и на које жене више и не обраћају пажњу.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Ама сад, како ти дођи у кућа, не ти пита: „Како ти је кћи!“ нега: „Колико даш?“ Откуд ћим да дам кад си нема? Морамо да пропаднимо свију. МИШИЋ: Сад су већ другојачије почели радити.

Дајте и ви једну хиљаду, пак ћемо лако намереније достићи. ЈАЊА (уплашено га погледи): Хиљаду форинта? Откуд хиљада крајцара? Нема, господар нотариус, нема. Знаите да нисум видио крајцара пребијена од месец дана.

ЈАЊА: О, тако ради! Да зови нотариуса на свого мужа! И јошт’ да му кради десет форинта! Откуд десет форинта? Ајде подај ти, де, кад кажиш! ЈУЦА (слегне рамени). ЈАЊА: Па што говориш? Да ми крадиш, да пропадним?

КАТИЦА: Мамице, ово није врло тешко! ЈУЦА: Кад би тешко било, откуд би толике девојке научиле? Кад се смејеш, тако намештај усне да ти се увек зуби виде.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Не може, вели, њега нико, више, овде, премештати, и то у пехоту. Из коњице у пехоту. Откуд то може бити да коњик оде у пешаке? Нема тога и неће тога бити, док је Сунца и Месеца на свету.

Затим би, сами себи, полугласно, командовали: „Кехрт еуцх“, и враћали се, истим путем, откуд су и дошли. Сунце је над њима црвенело и сијало се, као бомба.

Што се њега тиче, он је мислио да је за удату жену сасвим у реду да ниже децу, као што се ђердан у кући низао. Откуд код госпоже Кумрије, у последње време, та мржња, зато што је сваке године у бременитом стању, није знао.

Нека ништа не говори њеном оцу. Исакович је силазио низ крчевину и није јој одговорио ништа. Кад стиже на пропланак, откуд беху пошли у шетњу, виде да слуге гасе ватре, које беху наложили, и спремају кола и прежу коње.

Кад би се хладила црном лепезом, личила би толико на његову покојну жену, да би се јежио од те помисли. Питао се, откуд та чудна игра случаја да, у исти мах, једно женско биће оде, са овог света, а друго, сасвим слично, појави се, пред

А кад Исакович и не одговори на то, човек га зачуђено погледа и упита: откуд његово превасходство иде и зар неће ништа да купи?

Као и Исакович, и Божич је сматрао да национ, од жена, нема шта да очекује. Оне нагињу национу откуд су им швалери. Као и Исакович, и Божич је сумњао да ће се Муцуле, Маленице, Монастирли, бринути да се рука кнеза

Павле је причао својим братенцима, да је у Херренхаусу, крај Визелбурга, био смештен у једну собу у приземљу, откуд су степенице водиле на спрат. Пенџери су му били у гвозденим решеткама, а зарасли у руже.

А не ићи и тражити помоћ у Бестушеву. Откуд овај Валдензер? Откуд та ергела на његовом путу? Лежећи тако, уморан, у пријатној хладовини, свакако би био заспао, да

А не ићи и тражити помоћ у Бестушеву. Откуд овај Валдензер? Откуд та ергела на његовом путу? Лежећи тако, уморан, у пријатној хладовини, свакако би био заспао, да није чуо смех испод

испуњава неким шапатом и звуцима, за које човек не зна, ни шта кажу, ни зашто нас покривају белим цветом багрења, ни откуд долазе. Да ли са звезда? Или, из нашег прошлог живота и наших успомена.

Зна да је наступила нека чудновата констипација, али не би знао рећи откуд да буде смртоносна. Кроз неколико сати, међутим, ова ће животиња бити цркнута. Била је тако лепа. Племенита пасмина.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— одвратим ја, а чича на то млац, млац! брезовим прутом. Ето, тако ти ја прођем, а ни крив ни дужан. Откуд се сланина одједном створила у мом трбуху, то ти ни ја не бих знао казати.

Сви су били на смрт уплашени. — Откуд ти жив, бијели странче? — зачуди се сиви миш домаћин. — Па напољу пада читава киша од мачака.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ПАВЛЕ: Част! НОВАКОВИЋ: Самољубље! ПАВЛЕ: Нека је, дакле, и самољубље, али откуд ти; откуд теби право да ми га разараш? НОВАКОВИЋ: Боже мој, Павле, зар ти ниси кадар трезвеније да гледаш у живот?

ПАВЛЕ: Част! НОВАКОВИЋ: Самољубље! ПАВЛЕ: Нека је, дакле, и самољубље, али откуд ти; откуд теби право да ми га разараш? НОВАКОВИЋ: Боже мој, Павле, зар ти ниси кадар трезвеније да гледаш у живот?

МАРИЈА: Хоће господин на пут? ПАВЛЕ: Да! МАРИЈА: На дужи пут? ПАВЛЕ (нервозно): Откуд ја то знам? МАРИЈА: Питам због кофера, 'оћу ли онај већи или...? ПАВЛЕ: Немојте ни један, не треба ми!

СПАСОЈЕ: Та идите, молим вас; лудост, као да смо деца... којешта... откуд то може бити? РИНА: И ја не могу да верујем.

Али робија, господине, то је већ нешто друго. И оно што ме буни то је: откуд ти, зашто ти то мени одмераваш? СПАСОЈЕ: Уосталом, ја бих чак и требало да будем тај који те тужи, јер ти си у ствари

? АНТА: Парцела 17, гроб 39. СПАСОЈЕ: Је л' лепо и поштено седео тамо три године, је ли? Па откуд сад наједанпут жив? И зар то може тако да буде? Зар то може како ко хоће?

XИИ НОВАКОВИЋ, РИНА, СПАСОЈЕ НОВАКОВИЋ: Добар дан желим. СПАСОЈЕ: Добар дан! (Рукује се.) Откуд ви тако изненада? РИНА: Нимало изненадно.

СОФИЈА (оде). XИВ ПАВЛЕ МАРИЋ, СПАСОЈЕ СПАСОЈЕ (кад спази Марића на вратима, непријатно се изненади). Ах, ви? Откуд ви? ПАВЛЕ: Зар моја појава још увек тако изненађује? СПАСОЈЕ (мало збуњено): Нисам очекивао.

(Враћајући се.) И, молим те, задржавај је колико можеш више. ВИ ВУКИЦА, ПРЕЂАШЊИ ВУКИЦА: Гле, ви тетка, откуд ви тако изненада? АГНИЈА (љубећи се с њом): Послом, душо, и то врло важним послом. Дошла сам да пођемо заједно.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Богат човек. Ту је већ код Кречара. — Добар дан, Јово. Би л’ погодио за што сам к теби дошао? — Откуд ти код мене? Мило ми је, седи. — Дошао сам к теби да ми за кратко време узајмиш десет хиљада форинти.

Рекнем јој: „Добар дан, госпођо Татијана, шта ми радите, нисам вас одавно видио”. А она одговори. „Ни ја вас, откуд вас код мене, ваљда изволите меса?

— Да видиш, то не би згорег било, ту је лепа цена у свој околини, само је далеко доносити. — А откуд би сад најбоље било? — Сада из Пољске, и то из Кракове. — Јеси л’ онде био?

у дворац. Гроф је баш био код куће. Слуга их пријави, они уђу. Гроф је одмах познао Чамчу. — Откуд ви, господар-Чамчо, овде? — Милостиви іллустріссіме доміне, ми идемо у Кракову на вашар. Ово је мој друг трговац.

Оде код Нестора Чавића-Профита у дућан. — Добар дан, Несторе. — Бог добро дао, Перо! Откуд ти? Чујем да си се већ уселио у твоју кућу; добио си, као што чујем, и хиљаду форинти; ту се већ може шта почети.

За четврт сата стигли су га. Бећаров коњ уморан. Богзна откуд га већ јури. Опколе га. — Дакле, ту си ти, јуначе? Доле с коња, то је крађен коњ!

Ако си при себи, синко, шта говориш? — Оставите то, отац, на мене. Оженићу се, ал’ са стране. — Та ма откуд, само се жени једаред. Та да ми није жао за покојном матером, куће ради сâм би’ се женио. Та на кога ће све то остати?

Живад и коњи му увек цркавају, а оно што остане, дође за дуг егзекуција, па све однесе. Сад Пера нема ништа. Откуд ће живети? Већ више пута је обијао чекмеџе и на очиглед шегрта новце однесе.

(пољ.) — Ој, ђаволски Чамчо, откуд си дошао? оцулата (лат.) — комисија за очигледан преглед опечалити — растужити оријенталан (лат.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Зашто им говорим ви? Не знам. Тако. Вероватно због тога што су успели тамо иза црте, у белом свету. Због тога. Откуд знам? Поред њих стоје њихове жене. Гледају ме као кроз двоглед обрнут наопачке. Тражим се по тротоару.

« а жена ће казати са стражњег седишта: »Остави дете на миру, откуд да дете зна шта је кукуруз?« и још ће казати: »Преморен си, изгубио си сасвим живце!

– Зашто? – Тако су ми некако антилопске! Једна сигурна жена пред »Шансом« у пет по поподне пита саму себе: »Откуд ја у овој четрдесетогодишњој кожи?« — а око ње зује девојчице на ролшуама и трешти музика из италијанског луна-парка.

се не сналазим: гле, јуни, а облаци као у новембру, и све се испретурало и испремештало, више нема годишњих доба: откуд брескве у јуну, кад смо чекали август да их беремо?

води за руку у кухињу, где сатима седи и пуши, гледајући са зебњом како је ухваћен у кавез који је сам себи створио. Откуд ја овде? Је ли она жена што спава — она иста девојка због које сам одевен скакао са железничког моста у реку?

Матавуљ, Симо - УСКОК

Стари Мргуд рече: — Глај ти опет овога Јанка, овога ђавола ђетињег, откуд он то зна, као да је очима гледао!? — Има то у књигама, ђедо! — рекоше му. — А да ли ће наши бојеви бити у књигама?

— Усних да стојим пред манастиром, као чекам њекога. Стојећи тако, одједном, не знам како, ни откуд, обрете ми се у руци погача, и у исти мах долетје од њекуд силно јато тица, све њекаквијех лијепих, шаренијех, па све

Ко ти га зна! Лако може бити да ће он преко Скадра на море, па у широки свијет!“ — Откуд јој те мисли!? — рече Јанко узрујан и брзо додаде: — А је ли здрава? Јесу ли сви кнежеви здраво?

— Гле! — викну Саво поисправив се малко на одмарачи, на којој лежаше одјевен и покривен и зачалмљене главе. — Откуд ви, господине Јанко! Срели сте се с попом, је ли. — Јесам. Знам све! — одговори он веома задихан. — Хвала богу!

Погодите? — Мираш Цуца! — рече Лабуд Марков. Сви стрекнуше. Кнез запита Лабуда: — А откуд ти знаш? — Рече ми њеко од Кустудића да га је ту видио и синоћ. — Виђи ђавола! — рече стари Мргуд.

Причека, али кад не би никаква одзива на то, запита је: — Шта се теби чини, Милице, шта је Јанку! — Откуд ја знам, тајко!? Зар се Јанко мени исповиједа!? Зашто не питаш њега? Кнез се зачуди њеној мирноћи.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Ја сам јошт горе чинила. УГЛЕД 10. ДЕВОЈЧИНА КУМАЧА И ПРЕЂАШЊА МАТИ: О, Персо! Откуд ти тако? КУМАЧА (пољуби је у руку): Ето и ја наканила се да видим шта ради Јулка.

МАТИ: Али кад је човек проси? ОТАЦ: Је л’ био овде? МАТИ: Како ће да дође кад је девојка под прстеном? ОТАЦ: Па откуд то изиђе да ће да је узме? МАТИ: Ето, сека Марта зна, а зна и цела варош. ТЕТКА: Јесте, Јово!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

лопужанер; ботати (набадати, ићи тамо-амо); згубидан; спапоњати (стрпати у затвор); трнапити (изненада испасти откуд); сроначити (пасти, о грађевини, зиду и сл.); бакит (коњски ход); мирничак (мирно детенце); ћуткац (језик за зубе!

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЖУТИЛОВ: Зашто се и господин Смрдић не би звао Бидеши? То је лепше него Смрдић; а господин Шербулић... не знам откуд долази. СМРДИЋ: Шерб значи влашки змија. ЖУТИЛОВ: Дакле, Киђоји.

ЛЕПРШИЋ: Ја вам кажем: славјанско царство. ШЕРБУЛИЋ: И треба да буде. Само да не изиђе откуд инквизиција. ЛЕПРШИЋ: Шта ви ту снивате о инквизицији?

И Србљи то потписују! ШЕРБУЛИЋ: Ко потпише, добија педесет дуката у злату. СМРДИЋ: Шта, шта? Откуд толики новци? ШЕРБУЛИЋ: Каже да се напред плаћа. СМРДИЋ: Али, толики људи! То ће много изнети!

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Не знам само чији је, а ја би’ лако с њим. Да л’ ниси ти откуд дознала? — ’Ајде, ћути ту па спавај! — обрецну се Каја, и Јова ућута.

— Дед, Кајо, дај ми оданде ону мјеницу из оног Пољопривредног календара. — Можда ће сад ко, зачуђен, запитати: откуд сад Јови Пољопривредни календар, и шта ће баш тај календар њему, кад Јова нити је кад био нити ће бити пољопривредник

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

заче: „Ноћас све бејаше — Баш се зора помолити шћаше, А зачу се цика од пушака, И поклика: ето нам Турака! Откуд — како — једва ко запита, Свако скочи, пред Турке похита, Сретосмо се, па се покрвисмо, Изгибосмо, љуто с'

овог неба, Од свуда нас лоша срећа вреба, Зато брже лозовине амо, Да се њоме, браћо, оружамо, Да несрећу, како откуд муне, Дочекамо на те чаше пуне, Да с' куцнемо, чашама звекнемо, Шат немилу како одбијемо.

“ Наш Стојан зачу, онамо с' окрену, Но што се стресну, кога тамо зглену? — „Та откуд ти ту, да ли из мртвила, Да л' моја т' пушка лоше погодила?

Све је тужно, ма гле чуда! Шта се чује одонуда, Баш поклика би весела, Ма откуд се то занела? Сад је неста, сад опета, Ал' се ори кроз ноћ клета! Каква радост, ко је, шта је?

Шта ће Турци?... Ваља да се бране. Цика, звека, грдно л' Турчин пада, Пада јадан откуд се не нада: Иза сваке стене на њ се пуши, Не да пушка пушци да издуши; Још што чине ти србињски ножи, Ој Турчине,

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Док дјед прича, он ти га истом зачуђено прекине: — Откуд лисица црвена кад је жута! — Хм, жута? — бечи се дјед. — Жут је твој нос.

Ипак је брат Сава на њој упорно видио насликану само цркву и узалудно је било доказивати да је то млин. Откуд се млин може насликати? Сјећам се, кад год бих пошао да спавам заједно с дједом (да му гријем леђа!

— прену се старац и погледа пут наше гостинске собе. — Ено га код појате. — Код појате? — избечи се дјед. — Откуд код појате? Како се тамо може сликати? — Ено га, богами, сједи на кориту и нешто молује — потврди сад и лопов Сава.

— Стриче, да однесем крави напој, а? — Однеси, имењаче, однеси. — Откуд је он сад њему стриц? — љубоморно шишти запостављени Ниџо. — Е, јест набавио кићеног синовца, нема шта.

— Знаш ли шта је, Сава: осим тога крста на теби, ти си, брате, једно право правцато, пуко пукцато бесловесно бравче. Откуд Маријана из Маните Драге кад се Ниџо онда није био ни родио? — Е, онда није та — мудро закључује досјетљиви Сава.

Незнанко је малчице личио на светог Николу, али откуд он сад испаде? Зна се да је Никола велики путник и заштитник свију потукача, али, ипак, и поред свега тога, неће ти

Тај има посла с дрвећем и висином, па, ево, спузнуо с ораха и нашао се ...Јест, врага, откуд сад он! Вратоломије долази с трешњама тичаркама, кад се дјечурлија највише веру по воћкама и вратове ломе.

— неповјерљиво зарза самарџија, а и брадоња изненађено погледа у чупоглавог старца као да се чуди откуд ли му излети она црквена ријеч „благочестив“. — Шта ја то чујем, Саватије, а?

А откуд би све то ишло и слатко било без камарата? Те чак ни војничка пуста туга не да се исказати ако се камарат не помене.

до неке куће, онда ће Мулић, да сачува калајџијску част, најприје упитати: — Да немате каквог старог бакарног суђа? Откуд бакар, зна то и сам „отпадовац“ да га нема, па пита даље за гвожђе и остало.

— Де, де, откуд сад ова квочка. Биртија је била на самом крају издужена предграђа, уз главни друм, а како је по свему личила на оне

— Побјегао, а? — Не, не, иселио сам. Регулисао сам пензију, окућио се ... — Па шта сад? Откуд овдје? — Кажем, пошао сам да нађем једног дјечака, каквог плавушана, што би најбоље било.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

! Чу се где запева он. — Жалба! ... — дахну силно Цвета. И сломљена, побеђена диже главу, зину пут Стојана откуд долажаше његов глас, те као да хтеде да и последњи акорд његова гласа, којега нестајаше, упије у себе.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

добар вече! отпоздравим му ја, и да ме види да се не плашим, бајаги станем шалити се с њим: Па откуд тако доцкан, богати, зар и ти ноћник, и ти бекрија? Ал' то је ваљда твоја трагичност?

ИИ На стрмом прагу горскога кланца откуд се види звоник самостанца, једна је була млађана стала: ил' је од пута свог малаксала, или су свети ступови бели меко

Ал' не љуби, мој голубе, филишћанске толке љубе, — јача љубав нег омраз! Ал' И откуд у тих груди' где мужевом отров суди, за жене им толка слас?

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

МРВА 126 КО МАЊЕ ИШТЕ ВИШЕ МУ СЕ ДАЈЕ 129 ПРАВА СЕ МУКА НЕ ДА САКРИТИ 132 ПЕПЕЉУГА 135 ТИВТИЗ И ЏОМЕТ 139 ОТКУД ЧОВЈЕКУ ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА 143 ПРАВДА И КРИВДА 145 СРЕЋА И НЕСРЕЋА 147 УСУД 149 СВЕ, СВЕ, АЛИ ЗАНАТ!

Жена како га види, зачуди се па му рече: — За бога, чоече, откуд ти овдје? А он јој све по истини каже, и вели: — Бјежи, жено, да бјежимо!

Потом се царев син каже ко је он и откуд је, а цар се онда и сав град још већма обрадује, па пошто царев син навали да иде својој кући, цар му да многе

Тако тивтиз сврши свој тивтиски живот, а џомет оста у поштењу и богатству живећи сретно до дубоке старости. ОТКУД ЧОВЈЕКУ ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА Кад је бог стварао свијет хтио је дати човјеку само тридесет година да живи.

Идући једном у дрва на својим колима, сукобе га Срећа и Несрећа, па га упитају откуд му коњ и кола. А он им све приповеди. — Видиш Несрећо, — рече Срећа — да ти не можеш усрећити ако нема среће!

ГРОЗНИЦА И ПАУК Откуд било откуд није било, тек се састали грозница и паук, па пошли по свету. Идући овамо онамо уморе се од дуга путовања,

ГРОЗНИЦА И ПАУК Откуд било откуд није било, тек се састали грозница и паук, па пошли по свету. Идући овамо онамо уморе се од дуга путовања, па стану у

Хајдук, који је заиста био хаџија, зачуди се кад ту ријеч чује од њега, па га запита: — Откуд ти, море, знаш да сам ја хаџија? А он му одговори: — Та ја знам да то други чоек не би учинио (тј.

па на осам, и тако доћера до једнога; а кад му ни то не ћедну вјеровати, него му стану говорити да је он то привиђео — откуд онђе курјак итд. — онда рекне: — Нешто шушну! Мени се учини — има десет курјака.

Објављена у Босанској вили за год. 1901, стр. 249. 26. ОТКУД ЧОВЈЕКУ ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА: Забележио М. Б. Милићевић, књижевник из Београда.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Или се боји; да ју муж не бије, или да се не разболи и не умре, па неће имати после откуд да живи, или кога да мучи. Али да не мислите да говорим у ветар, показаћу се сасвим умиљат. (Виче): Соко, о Соко! 5.

МАНОЈЛО: Да није то немачко трифел? ДОКТОР: И Немци тако зову. МАНОЈЛО: Е, па то су гљиве. ИСАЈЛО: А откуд ти то знаш? МАНОЈЛО: Како не би знао, кад код нас у кући Немци сваки дан готово једу.

Поглавар је цркве митрополит. ПУТНИК: Дакле ви нисте цркве источне? ДОКТОР: Јесмо. ПУТНИК: Па откуд да је митрополит глава цркве? ДОКТОР: Јер му цариградски патријарх митру на главу положи.

Зар је то мало, да цео Париз за мене зна и да моја књига буде сачињена и на француски? Чест и поштење свакоме, био откуд му драго, поштеном и чесног срца човеку, а нечесном и неваљалом, боже дај бољу памет и поштеније срце. ПОЗОРИЈЕ 2.

ЉУБА: Мојој мајки није право што се тајно разговарамо. МИЛАН: Ја мислим да идем. Може се догодити да вам отац откуд дође, пак ћу се мало застидити. ЉУБА: Како је ваша воља. МИЛАН (јасно): Дакле научили сте доста.

(Вежу га и одведу магарца.) ПОЗОРИЈЕ 2. ЈАКОВ (сам): Сад замењујем магарца. Е ништа. Међу људма свашта бива. Али откуд то бива, да магарца толико презиру?

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

СУЛТАНА: Знам да ме је сан, кад сам ктела шупу поодити надвладао, али откуд овако тврд сан, ја не знам; опомињем се да друго нисам ништа пила осим лимунаде. (Гледи на Персиду.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Знате ли шта је тада казао зец? Не знате? Па и откуд бисте знали! Казао је, са дубоким кајањем једног тек пробуђеног јутарњег пијанца: „Мајку му — рекао је — кад год се

Али, вратимо се на почетак! Како се ми уопште рађамо: откуд ми овде? Сем у ретким случајевима, када бебу пред вратима клинике дочекује буљук фото-репортера и војна музика, а

После толико шамара, заиста сам и данас благо запањена откуд нас толико у Београду кад смо већ у првој рунди изгубиле меч техничким нокаутом?

Гледаћете се тако сваког јутра у огледалу, а нећете се више препознавати, и казаћете сами себи: „Откуд ви у вагону Ли?“ Зваће вас: матора, тетка, кево, стара, гробље...

— Збрисала си од куће? — упита момак. На часну реч, све му је било јасно из цуга. — Откуд знате? — Пар сад је полугодиште и град је пун одбеглих малолетница. Где мислиш да совишеш? — Питајте ме нешто лакше .

“ А Смрт одговори, пази сад: „Нисам га ја уплашила, само сам се зачудила откуд он у Бухари кад вечерас имамо састанак у Самари?“ — Сјајна прича за лаку ноћ, нема шта! — Колико ти је година?

Наравно, најпре смо налетели на обавезну Снежаницу из мог разреда. Како би авангарда могла да прође без ње? — Откуд ти овде, Ана?

— упита ме са интонацијом којом бисте поздравили своју кућну помоћницу да којим чудом сретнете код свог педикера. Откуд ја овде?

— Мени допада! — казала сам мистер Џију и још сам казала. — Мистер Џи, откуд ви у вагон Ли? Онда ме је мистер Џи питао још како се на српском каже добро, јер је хтео да то запише, а ја сам му

Хтела је да каже да и пудлици набаце нешто за клопу. Мистер Џи — откуд он у вагон Ли? — наклонио се и узео пудлицу у руке, а затим се изгубио с њом кроз такође црну завесу.

— Рецимо да јесам! — Па, како си ми? — А с ким то разговарам? — Зар је то важно? Јесам ли те пробудио? — Ма јок! Откуд бих књавала у три сата ноћу? — Хтео бих да разговарам с тобом ... — А о чему? —Онако… — Добро, разговарали смо!

— Гле, мала Ана! — рече — Откуд ви овде? — Дошла сам да позајмим једну књигу из психологије…— одговорих. — А ви? Био је сравњен са земљом: — Мислим

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

АЛЕКСА: И закључавате? МАРКО: Ја вас не закључавам, него само тако мислим да нисте прави Србин. АЛЕКСА: Ал откуд ви то мислите?

Не знате ли ви да сте род? МАРКО: То млоги мисле, али нисмо. АЛЕКСА: Јесте ли ви из Пожаревца? МАРКО: Јесам; откуд ви то знате? АЛЕКСА: Молим. Ваш се дед звао, ако се не варам, Милутин. МАРКО: Митар.

АЛЕКСА: Вашу блаженопочившу матер држао је стари Батић као сопствену кћер, воспитао је и удао. МАРКО: Али откуд ви то све знате? АЛЕКСА: Молим, молим. Мила ради звали су исту вашу дражајшују матер „Паче“, а све ово знате ли зашто?

ЈЕЛИЦА: Ја сам сасвим герüхгт: но, молим, устајте, може ми откуд отац доћи; а он је чудан човек. АЛЕКСА: Слатка моја господична, ја вас крилом Амора заклињем: љубите ли ме искрено?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Делија Мачак заигра брком: „Нисам се, Лишче, надао вас!“ па јурну равно, олујном трком, откуд је чуо другарев глас. „Станидер, лијо, црвено псето, у доброј руци шкљоцаре ето, биће ти кожа као решето!

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ГИНА: Јеси ли ти то, пријатељ-Агатоне, тако наредио? АГАТОН: Откуд ја? Ко мене пита? Ту је адвокат, он је старалац, па је он ваљда тако наредио.

Њој је тетка, па је због тога сви тако зову. И покојни Мата је звао тетком. ВИДА: Па откуд адвокат тој тетки да преда кућу; није ваљда адвокату тетка?

Умро – добро и то! Нашла се ту, па лепо, исплати је, кажи јој хвала, па збогом! Али откуд сад долази тетка као адвокатов повереник? Примио он имање као старалац, то разумем; то је по закону, је л' тако?

Примио он имање као старалац, то разумем; то је по закону, је л' тако? Али откуд сад тај адвокат да га повери тетки на чување? ВИДА: И то све овако, отворено.

) ДАНИЦА (увређено): Господине! МИЋА: Но, но, но, не морате се срдити. ДАНИЦА (у узбуђењу): Откуд вам та слобода? ПОРОДИЦА (наилази низ степенице). МИЋА: Рекао сам вам, допадате ми се.

ТЕТКА: Јесте! ДАНИЦА: А тата? ТЕТКА: Он је давно, врло давно умро. Њега ниси могла упамтити. Али откуд данас да ме питаш о тим стварима? ДАНИЦА: Тако, пало ми на памет.

САРКА (окрене се и спази је): Откуд ти, Гино? ГИНА (преплашено цикне, стави одмах кутију за леђа и наслони се на зид на кутију да би могла ослободити

Њу непријатно изненади сусрет са Агатоном и Симком и збуни се, те стрпа пакет у шлафрок). СИМКА: Гле, откуд ти у нашој соби? САРКА: Хтела сам, знаш, да обришем прашину... ама, није, какву прашину, шта ја говорим?

АГАТОН: Ама, ти као да нешто звониш, Сарка? САРКА (притисне будилник, гуши га, али не помаже): Откуд звоним, шта имам да звоним? АГАТОН: Звониш, боме, те још како!

АГАТОН: За мене знам да имам добре намере. САРКА: А зар ја немам? АГАТОН: Јест и ти. ГИНА: Откуд па само ви? Сви смо дошли с добрим намерама. САРКА: Право каже Гина, сви смо дошли с добрим намерама.

АГАТОН: Ја? Шта могу ја да ти помогнем? МИЋА: Кад би хтели, ви би могли да обрлатите девојку. СИМКА: Ето ти сад, откуд Агатон да обрлати девојку? Ко је то теби, бога ти, пријатељ-Мићо, рекао да је Агатон кадар да обрлати девојку?

А друго, брате, откуд ја знам да обрлаћавам девојке? МИЋА: Па не мислим ја тако, али били сте срески начелник, па рекох, вешти сте да се у

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— Помаже бог! — и старац се заустави да предахне. — Откуд ти, стари, овде? — запита га поднаредник Траило. — Лутам тако не би ли погинуо. Па ме ни душман неће...

— зачу се команда, и батерија крете. — Не да ми се — вели очајно Александар. А знаш каква је! Питам га откуд је виде у мраку. — Е... сукња...

На положајима остадосмо само ми артиљерци, са онима мртвим. Кретосмо да разгледамо разбојиште. Необјашњиво нам је откуд оних двадесет мртвих наших и аустријских војника, готово на гомили. Неки још држе стиснуте пушке.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

— Сиротиња смо, господине... Нема се откуд. Дације су велике, подавише нас, продужи један одборник. Чудим се како ћемо и толико спечалити.

то најбоље постиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна откуд то дође: тек одједном је подузе хладовина и учини јој се да нема смисла сад то почињати.

Тако ће бити и с вашом квартирином. — Богме ја хоћу да ми се тачно квартирина издаје, а ви набављајте откуд знате, рече Љубица одсечно и мало поцрвене од љутње. — Здравља, Боже!

обрте се Веља Гојку. — Море... шта ја! Ово ми је треће место, него откуд ти овде, кад си био у Подрињу ? Кад се пре ожени и чак стече козу! — Знаш... наша посла ! И мени је ово треће место.

Беше им жао да остану свако за себе сами, па иђаху заједно не знајући куд ће; ућуташе и свако мишљаше за себе... »И откуд је баш тако тежак живот? стаде Љубица мислити.

запиткивати, али тако неумешно, да деца одмах опазише због чега се она обраћа к њима, па сваки час погледаху у страну, откуд се приближаваху гости. У двориште уђе срески писар у новој полицијској униформи, која тек беше прописана.

— Виде ли, братићу ? Они се нешто поџевељаше... Море, ова наша хеј... пара вреди. — Откуд ти знаш ? упита, зачуђен, Гојко. — Ија, знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође... Оте му се баш из руку!

као и до сада; али одједном јој засветли у очима жива радост, она скочи весело, узвикнуши: — Гле, тата !... Откуд ти по оваком времену?!... па га пољуби у руку и понуди да седне.

Опет је бољи револвер. Груни у њега из прикрајка, па кад падне и стане издисати, приђи му нек те види, нек сазна откуд дође тане и нек се још више мучи и страда.

добије тешку рану изненада, о чем дотле никад није ни сањао, па се само чуди у прво време: Што је ово овде крваво? Откуд?... Зашто то!... Од чега?... И Гојко, изненађен, само се питаше: Откуд то?... Како може бити!... Зашто?... Од чега?...

Откуд?... Зашто то!... Од чега?... И Гојко, изненађен, само се питаше: Откуд то?... Како може бити!... Зашто?... Од чега?... Љубица гледаше, пренеражена.

Беше све лепо, и чисто. Гојко не може да се начуди откуд се појавише толике ствари, чак и чист бео покривач на столу...

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ЈЕЛИСАВЕТА: Знаш ли где је Филип? ВАСИЛИЈЕ: Можда негде пробада Полонија, можда броји талире... Откуд знам! ЈЕЛИСАВЕТА: Да опет, будала, негде нешто не забрља? ГИНА: Да ми је знати због чега ли је пуцало!

(Са десне стране, са улице, долазе Дара и Томанија) ДАРА: Гино, смири се, знамо како ти је! ГИНА: Откуд ти знаш како ми је? ДАРА: Зато смо и дотрчале одмах, јер знамо да је теби сада најтеже! ГИНА: Мени најтеже?

ДАРА: Засад се поуздано зна да га не туку! СИМКА: Откуд знаш? ДАРА: Нисам казала да ја знам! Али знам ко зна! ГИНА: Ако га не туку, онда је, значи, још горе!

ЈЕЛИСАВЕТА (с веранде): Софија! СОФИЈА: Шта је, шта гори? ЈЕЛИСАВЕТА: Знаш ли где су мачеви? СОФИЈА: Откуд ја да знам? ВАСИЛИЈЕ: Зар нису у плетеном коферу? ЈЕЛИСАВЕТА: Тамо су перике!

Али наша је ситуација толико лоша, да је ни то не мења много набоље! Знаш ли где је Филип? ЈЕЛИСАВЕТА: Откуд знам! Понекад му завидим на том његовом лудилу! Ко зна колко је он далеко од свега овога! ВАСИЛИЈЕ: А Софија?

Море... море да насрне... Разумијеш? Не разумијеш! СОФИЈА: Како вам само такви ужаси падају напамет! Откуд вам таква машта? ДРОБАЦ: Овден ти ништа не би вредело викати. СОФИЈА: Не знам зашто бих викала!

И сви од твога биља оздрављају! ДРОБАЦ: Нисам ја травар! СОФИЈА: Откуд онда знаш сва та имена? ДРОБАЦ: А откуд ти знаш? СОФИЈА: И откуд знаш шта се чиме лечи? Где си све то научио?

И сви од твога биља оздрављају! ДРОБАЦ: Нисам ја травар! СОФИЈА: Откуд онда знаш сва та имена? ДРОБАЦ: А откуд ти знаш? СОФИЈА: И откуд знаш шта се чиме лечи? Где си све то научио? ДРОБАЦ: Па то ти знаде свако дјете у Сињевцу!

ДРОБАЦ: Нисам ја травар! СОФИЈА: Откуд онда знаш сва та имена? ДРОБАЦ: А откуд ти знаш? СОФИЈА: И откуд знаш шта се чиме лечи? Где си све то научио? ДРОБАЦ: Па то ти знаде свако дјете у Сињевцу!

ВАСИЛИЈЕ: Кад се Филип појавио пред тобом, да ли ти је случајно рекао: „Стани, не бој се моје руке”? СОФИЈА: Откуд знаш?

У косу је уденула белу раду.) СИМКА: Мислила сам никад вас нећу стићи! ВАСИЛИЈЕ: Откуд ви овде? СИМКА: Секула је јутрос пуштен из затвора! ЈЕЛИСАВЕТА: Зато смо ми обукли белу хаљину!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Лутам, још, витак, по мостовима туђим, на мирисне реке прилежем, па ћутим, али, под водама, завичај већ видим, откуд пођох, посут лишћем жутим и расутим. И овде, румен крина, са девојачког ребра, ја, зором, уморно бришем, без милина.

Лутам, још, витак, по мостовима туђим, на мирисне реке прилежем, па ћутим, али, под водама, завичај већ видим, откуд пођох, посут лишћем жутим и расутим. Дрхтим, још, витак, од река и небеса.

А у Сегедину, ноћу, ухапшена је, као „шпијунка“. Са њом сам ухапшен и ја. Откуд ту и ја, то би била дуга прича и не тиче се никога.

28 из Аустрије, грдно смо настрадали. Изведени смо на једно брдашце, откуд се градић, као Шпанија, видео. Кад се појависмо, артиљерија нас је почела тући као да смо на егзерциришту.

Поповић је био присталица дискусија, на папиру, без увреда, и ја сам га онда испитивао откуд код њега та жучност, кад говори о раду Лазе Костића. Откуд та хајка, која је пратила, као псећа, Костића, целог живота?

на папиру, без увреда, и ја сам га онда испитивао откуд код њега та жучност, кад говори о раду Лазе Костића. Откуд та хајка, која је пратила, као псећа, Костића, целог живота?

Кад га запитах откуд долази, он ми рече: из Букхаре! Мати му је била умрла и комшије његове беху је сахранили. Неко му је покрао намештај,

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Немо сијају звезде божја ока И немо над њом палма стражу чува — Но што се буни тишина дубока И откуд вриска далека и глува?

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

МОРЕ 72 ДАНГА 96 МРТВО МОРЕ СТРАДИЈА У једној старој књизи читао сам чудну причу; а враг би га знао откуд мени та књига из неког смешног времена у коме је било много слободоумних закона, а нимало слободе; држали се говори и

Шеф се намршти и опоро ме упита: — Одакле си, говори! Узех му ја све потанко причати ко сам, и откуд сам, и куда идем, док он нешто постаде нервозан, па викну: — Добро, добро, остави те своје лудорије, него, што је

Учи сад, док си млад можеш памтити, а кад дођеш у моје године, ич! Никако нисам могао растумачити откуд ови стари људи међу децом и шта ког врага они уче под седом косом. Каква ли је то опет школа у Страдији?

— Е, ово је већ безобразлук! — јекну увређено друштво трљајући очи. — Откуд сад ова напаст? Али с њим се брже сврши.

сад видите како сам красан човек, који се баш ништа не разликује од осталих ваљаних грађана, па ћете се и сами чудити откуд баш мени у сну да дођу страшне и глупе ствари на ум. Тога дана ми се није ништа необично десило.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

—— Добро ви вече! —— Бог помог'о! — Како с', Цвејо? — Добро, како ти.... а, ти си то, Пајо, откуд ти овуда? — Ја био до дућана, купов'о неке ситнице, знаш, зовемо мало комишања па ми рече тајо да ударим на тебе, да

Ево ви и Танасија, девојке; пош'о тамо вама, па залут'о... Осу се смеј и жагор. — Пушти ме, вештицо! Откуд тебе ђаво створи туна, шапће он. — А, лишче матори!... викну Танасијева баба, па полети к њему. Настаде џумбус....

Ћути, сутра ћу ти причати. — Ама кажи ми само, јеси ли му обећала? — А 'оћеш ти обећати Мићи? — Откуд знам. Није код мене ни долазио. — Ама ако дође? — Е не знам; кажи ти мене. — Не знам! — Очију ти, кажи ми.

Али сваки поче одмах да преза од жбуња, почесмо да се осврћемо око себе и да очас управљамо пушчану цев онамо, откуд се чује какав сумњив звук, или се види гушћи заклон.

— Лако је теби: ти ћеш сигурно добити Византију или тако нешто. Перу штрецну нешто у срцу... »Откуд сада он да ми то прорекне? — Е сигурно ће то бити!

И после тога, он почитује капетана к'о год и ми... И тако ућутасмо, па само погледамо навише откуд ће наићи капетан, али дванаест прође, а њега нема. Видесмо да неће ни доћи.

— Лакше, лакше за име божје! викну ми он. Стадох, ал’ не знам шта да му кажем. Откуд он овде? Помислим да то није какав нов колега.

Мени се чини, да ћу ја бити у већем праву да запитам вас: откуд ви овде, откуд овај господин и зашто је овакова тишина у школи кад је већ 8 часова.

Мени се чини, да ћу ја бити у већем праву да запитам вас: откуд ви овде, откуд овај господин и зашто је овакова тишина у школи кад је већ 8 часова. Тада извадих мој часовник и погледах у њега.

И одједном — ево!... Али откуд, откуд... кад се то почело ?... Одједном, као по команди, умукну оркестар, прекиде се песма, ућуташе гласови.

И одједном — ево!... Али откуд, откуд... кад се то почело ?... Одједном, као по команди, умукну оркестар, прекиде се песма, ућуташе гласови.

Сви погледаше у суд по коме пливаху црвене мрље. Из нечијих груди оте се врисак... — Иво, јеси ли ти? — Откуд овде? — Шта је то с тобом? Полетеше многа питања болеснику, а он се осмехну тужно и махну руком једном госту.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ: Ех, ех... Ти опет претерујеш! ПАВКА: Ама, како претерујем! Па ето, откуд ти сад, у ово доба кући? Где је себе подне! ЈЕВРЕМ: Дошао, знаш, да прочитам новине.

(Оде.) ИX ЈЕВРЕМ, ЈОВИЦА ЈОВИЦА (с врата): А ја свратио у дућан, па кажу момци отишао кући. ЈЕВРЕМ: Откуд ти? ЈОВИЦА: Откуд? Отуд, наишао, нанео ме ветар! ЈЕВРЕМ: Седи! (Одлази десним вратима.) Данице, дедер још једну кафу.

) ИX ЈЕВРЕМ, ЈОВИЦА ЈОВИЦА (с врата): А ја свратио у дућан, па кажу момци отишао кући. ЈЕВРЕМ: Откуд ти? ЈОВИЦА: Откуд? Отуд, наишао, нанео ме ветар! ЈЕВРЕМ: Седи! (Одлази десним вратима.) Данице, дедер још једну кафу.

Једанпут си ми се жалио не знаш шта ћеш са њима, па, рекох, ја ћу скоро у Београд... ЈЕВРЕМ: Ама, откуд ти, бре брате, коже падоше на памет! Откад коже биле па битисале!

ПАВКА: Боже, Јевреме, па говорим ти о твоме детету! ЈЕВРЕМ: Откуд је госпа Марина моје дете? (Извадио новине и разгледа.) ПАВКА: Ама, не она, човече, него...

ЈЕВРЕМ: Ама кој' изишао с фарбом на среду? ПАВКА: Па, госпа Марина. ЈЕВРЕМ: О, господе, откуд јој сад пало на памет да изиђе с фарбом на среду? Зар не видиш да сам у највећој бризи? ПАВКА: Треба да јој одговорим!

кад човек има других брига. ПАВКА: Бар да знам шта да кажем жени? ЈЕВРЕМ: Откуд ја знам шта да јој кажеш? Напослетку, реци јој нека се стрпи док не нпођy избори...

ЈЕВРЕМ (плане): Ама, кој' шпиритус? СРЕТА: Та онај, де! ЈЕВРЕМ (узбуђено): Ама, шта меша он шпиритус у политику? Откуд то двоје иду заједно: шпиритус и политика? СРЕТА: Е, ал' да видиш како сам ја њему одгудио. ЈЕВРЕМ: Је л' допис?

СРЕТА: И они, дабоме! ЈЕВРЕМ: И Лаза кломфер кандидат? СРЕТА: Јес'! ЈЕВРЕМ: Е, што не иде - не иде. Откуд он може да буде кандидат? Пење се на куће и леми олуке.

Одушевљење велико. Дочекај их лепо и одржи им један говор. Твој Секулић”. (Престрави се.) Ето ти сад! Откуд сад наједанпут да се скупи цвет грађанства? И какав говор, откуд мени говор? (Збуни се и устумара.

Твој Секулић”. (Престрави се.) Ето ти сад! Откуд сад наједанпут да се скупи цвет грађанства? И какав говор, откуд мени говор? (Збуни се и устумара.) Иди, Младене, чекај, немој да идеш.. (Чита писмо.) „Рачун износи 87 динара.

ДАНИЦА: Па је л' треба да им говориш? ЈЕВРЕМ (дрекне): Па то је оно! И бар да су ми раније јавили? Откуд човеку може овако напречац да падне што паметно на памет? О, људи божји, шта ме је снашло?

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Ех, о чему вам он све није писао и откуд му, ђавола, све то падне на памет! Многи од тих његових радова нису, додуше, ни изашли, па не могу бити читатељу ни

— Море, батали трљање — вели Сретен зловољно — натрљано ми је доста. Откуд ко стигне, друго ништа и не ради него ми само трља (под нос!). Љут сам — ето, то ми фали!

»Ама, нуто Жице, погле Жице, како га пише!« — веле сељаци па се подмигују. »А откуд си се ти, море, прописменио?!« — Ех — вели Жика — ми иако нисмо писмени, а оно смо и-јопе’ од фајде; ми ако не умемо

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

мислима и философији склон; Волео је да се испружи на леђа И да размишља како свет нема међа: „Ми, мачке, откуд смо, ко смо, у Космосу? Ко нас, ко просо, у простору просу?

савојска, Полеже, дуж јарка, ко дуж опкопа; Сад сваки јунак из свог оклопа Вири кроз узан, дугуљаст отвор И мотри, откуд ће наићи злотвор. Мрк кестен ником не верује, И у том, наравно, претерује.

(Онај ко ово записа себи личи на сакалуду И пита се: „Боже, откуд ја у Хаси Месауду?“) ЗАШТО СЕ КРИВИ ТОРАЊ У ПИЗИ Откако је изграђен, торањ у Пизи Под знаком питања

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

на тај дуги пут гоњена неодољивим нагоном за расплођавање, који не зна ни за шта друго до за своје задовољење, али откуд то да та команда долази до израза у једно исто време за све белосветске јегуље, ма где оне пребивале на поменутом

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

СКЕНДЕР-АГА (Види Вука ђе шапти; није му мило) Што је ово, браћо Црногорци? Ко је овај пламен распалио? Откуд дође та несрећна мисâ о превјери нашој да се збори? Нијесмо ли браћа и без тога, у бојеве јесмо ли заједно?

ОБРАД Ада што је него маштаније! Ја сам чуо од једнога ђеда, у Боку су једни доходили из Талије, или откуд друго, на наш пазар исти излазили, па викнули цијелу народу: „Погледајте онога кокота!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Али откуд је могла и знати? Знала је само да је кућа продата, да је синоћни гост купац. Отац, пошто се испавао, дигао се око ручк

одударале од старих, црних, маховином већ обраслих, црвенећи се, као да су од меса, као — а то није могла да појми откуд јој дође и зашто — као да су од њеног меса, од ње саме. Она се сва стресе.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

А кобне жеље умираху редом, Очајне, страшне, у прозорју бледом, С падањем звезда. Само мис’о сину: Откуд толико звезда? Али дивно Падају звезде преко мртвих. Мину...

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

„А камо га?“ „Ето га ваистину у тријему!“ Сви се обрнуше пут врата, откуд ће ђакон да га уведе. Јан смјерно ступи па застаде. Као да си га жеравицом посуо по бјелутноме лицу, тако се зарумени.

“ „Ма чеса, колико имам?“ „Ма костију у животу, чоче! Ти си медик, ти знаш то!“ „Да се кладимо е не зна! Откуд да зна! Ако је бројио туђе, своје није!“ „Некате дјецо!“ прекиде их медик, тобоже оштро, „не пребирајте моје кости.

“ „Чим?“ „Сољу, ваистину!“ „Како солу, откуд!“ „А зар не знате да су им је стари сијали, па се потражује и још рађа!“ „Опростићеш за то, то су Ћеклићи чињели!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Што к’о више има, то се више стеже. — Од сувишка свијет не гине. О БОГАТСТВУ — Ко има откуд, има и зашто. — Није богат тко веле има, нег’ тко мапо жуди — Што тко више има, то више жели.

па на осам, и тако доћера до једнога; а кад му ни то не ћедну вјеровати, него му стану говорити да је он то превиђео, откуд онђе курјак! итд., онда рече: „Нешто шушну, мени се учини има десет курјака“.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

26. ЧУДНОВАТА ТИЦА. Био један чоек сиромах. Једно јутро пође од куће да добави откуд круха својој ђечици и жени; идући путем види једну тичицу шарену ђе крилима лепеће а њега гледа, те он њу ухвати и

да се и сам царичин син зачуди, и не могаше да проговори ријечи, крстећи се од чуда, и најпослије матер запита: „Откуд ова овца овђен?“ „Камо ми жена?

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Наточи ми још једну. Реп на крста, све четри увис, мозак на отаву! А децу друштву на терет! ИКОНИЈА: Откуд му деца кад је неожењен, шта причаш! МИЛЕ: Говорим у глобалу! ИКОНИЈА: Са содом? МИЛЕ: Бесоде.

Ишли смо зајдно у занатлинску... ИКОНИЈА: Шапто си му оно од Ђуре Јакшића! МИЛЕ: Откуд знаш? ИКОНИЈА: Откуд знам! АНЂЕЛКО: Слушај, мош ти то мало брже, оће ови шкембићи да ми се оладе!

Ишли смо зајдно у занатлинску... ИКОНИЈА: Шапто си му оно од Ђуре Јакшића! МИЛЕ: Откуд знаш? ИКОНИЈА: Откуд знам! АНЂЕЛКО: Слушај, мош ти то мало брже, оће ови шкембићи да ми се оладе!

Телетине? Има и телетине; и брашна. Који Макензен? Ама какав Макензен? И не каже се министар војни, откуд вам то, него државни секретар за народну одбрану! Не каже се ђенерал, са Ђ, него са Г, генерал!

Шта је урадио? Ко је тај? ЦМИЉА: Неки суповац! ИКОНИЈА: Зашта га терети? ЦМИЉА: Откуд знам! ИКОНИЈА: Како иако истрча соном ногом? (Споља, нагло, шкрипа кочница, тресак, затим тишина.

Рафал укосо, од пупка према десном рамену! МАНОЈЛО: Шрапнел у трбуху, лакат размрскан гелером! То је моје! Откуд на теби моје ране? ПРОСЈАК: Ја сам хтео да помогнем, шта вичеш... МАНОЈЛО: Ти да помогнеш?

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Сад ми долази на памет божествени совет премудрога Питагора — да се к себи вратим да у себе дођем, и да размислим откуд сам на ови свет дошао, што сам у њему чинио и куд мислим поћи.

књиге читам, или уједињен у ком безмолвном месту ходам; о Том МИСЛИМ, О ТОМ се упражњавам и ТО уздишући себе питам, откуд сам на ови свет дошао? Шта сам у њему чинио? И куд ћу из њега поћи?

зао бити кад би род человечески на њи[х] ово зло и несрећу саздао; а то ко може, здрав мозак имајући, и помислити? Откуд, дакле, несрећа? Ваљада је са стране чловекове. Ај чловек, бива ли својевољно и добровољно несрећан? Никако!

| О овој потребној и полезној материји на више места спомињаћу; засад сам хотео накратко назначити откуд происходи млади[х] људи упорност и тврдоглавица.

Једва се један сметне с врата, ал’ ето ти двојица трче да узјашу! Бог и[х] знао откуд изничу и произлазе; ваља да се и они, зар, негде плоде.

Рекне нам да чекамо вечера, кад људи дођу с поља, да ће нам наћи кога ко ће нас за два или три марјаша превести. Но, откуд нама три марјаша? Ми нејмамо ни три крајцаре. Нужда даје савет.

Било и[х] је око десетак. А кад упазише они други, што су се били којекуд разодали, почеше се скупљати и они који откуд. У једандва минута би и[х] до тридесет. Никад у мом веку нисам дотада толику силу калуђера скупа видио.

Он исти, игуман будући, начне нас питати. Игуман: „Откуд сте ви, децо?” Ја: „Из Баната.” Игуман: „А далеко ли сте накањени?” Ја: „Овде би ради остати, ако нас примите.

И да не царствује во веки на земљи! Откуд се ова чувствованија рађају разве из самим богом у словесну душу уливене благодарности.

Преблаги и вечни боже, како и откуд то у људма бива да иста љубов твоја слатка и вечна, која би им морала служити за сојуз свештенејшега сродства,

Пођемо к њима и погодимо се за 15 дана цекин и по. И ови сви по реду су ме исповедали - колико имам новаца? Откуд ми? И гди су? А како чују у Антонија Шћавуна, то ниједном није мило било чути.

Но „о сем до здје”, штоно реч. ‘Ајдемо опет онде откуд смо изишли, у славњејши света град Лондон. Свештеник Ирландез учини ми љубав и позна ме с једним магистром деце

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

(показа руком како ће га истољагати), па нек иђе откуд је и дошâ. Уто се помолише на вратима два ђакона и три ђачића у далматинској варошкој ношњи.

А јето овди је и кувар у вратарским хаљинама, а кажу да није вратар! А откуд они галијоти знаду надимке ћаћи, матери и осталима? Да им то није Стипан казâ? Зар је Стипан галијот?

Али је ово послидњи разговор међу намикарце! Сутра још нека те враг носи откуд си и дошâ, јер таки нису за редовнике, него за ајдуке.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Ко сме? Куда води труло лишће — тај бакарни мост? КУДА ПОТОНУ ПЕК Горчином зар већ обузет? Безнађе ти је дно? (О откуд нађе баш све то Што упокојава свет?) Лице у птицу сад Окрећеш ко некад, пре. Гле: лишће пада на тле. (Нечујни водопад!

бива овај дан, а поче Тако обично као и остали: Од ниског неба готово смо пали Као под сиве, отежале плоче. Откуд у своду сад толико боја: За потиљком се ено чак зелени Небеска раван са које ка мени Силазе бели друмови без броја?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

) добро вече, Ђорђе. Стигох сад, са кочијашем из Паланке... (Није ми се обрадовао. Не жели ни да се пољубимо. Не зна. Откуд би знао? Још кад је био дете...) Нисам хтео да вас мучим на Бадњи дан, много је посла. Добро ме Возио.

— Полутку. Право... А шта се то тебе тиче? Откуд ти знаш шта је право? — Твоје је, Ђорђе, твоје, немој да се љутиш. Мени је тешко...

“ „Зна.“ Постиђенији је изишао напоље, чврстим кораком ушао у очеву собу и сео на миндерлук, чудећи се откуд му снага и глас да тако љубазно и понизно поздрави оца.

“ „До кога је кривица?“ „До мужа ти, Ђорђа. Ноћ је, немамо шта да се лажемо.“ „Откуд Ти то знаш? Срамота, у твојим годинама...“ „Ти би и сама морала да знаш.

Никоме немој да се заклињеш. — Време је да спавамо. Он је шчепа за руку: — Чекај! Откуд ти знаш даја нисам... фаличан човек? — Јер сам трудна. — Истрже руку.

“ Ни за кесу дуката не бих ти ја дала да закољеш мачка, рекла сам му. — Откуд би, жено, таква госпођа као што је Роза јела мачке кад носи чизме боле од среског капетана?

Сам себи јаму копај — и опсова. Ђорђе искрену главу и виде цигару међу звездама. — Ја сам, Ђорђе — промуца. — Откуд ТИ овде?... Да бог сачува — говори цигара љутито, чудећи се. Дуго ћуте. Он зна, мисли Ђорђе.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

ноћ сажали се једна старица, подиже малу и однесе је својој кући, изненађена сјајем који је избијао из њених очију. Откуд девојчица у мочвари? Да се није из локвања родила? С неба пала? Пљуштала су питања радозналаца, али одговора није било.

— Она једино малишане пушта к себи... Одбијање деце да уходе старицу изазва још веђе запрепашћење. — Откуд то? У реду, Татага даје деци јагоде и орахе, али има ли ту још нечег? — разли се сумња као отров.

— Рибља Глава? Откуд би на старици била рибља глава? — Баш је ово глуп сан! Како би ходала старица с рибљом главом? — Одлази, приказо!

Очеви су их с поносом пратили погледом, а дечаци из града, пуни зависти, нису престајали да се питају откуд малим острвљанима једра каква нико није видео. — Шта је то сада?

»Откуд он овде?« — дечак од чуда отвори уста, али га гуштер опомену да не чека: он, Мерсад, само што је жив! Дечак пажљиво с д

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

пред зору, знала да пробуди нека врло архаична, слеђена тишина, и у дану који би наилазио оживљавале су приче, ко зна откуд ишчепркане.

Није знао откуд је искрсло, одгурнуо га је, али му се питање, одгурнуто, стално враћало. Одговор је, исто тако изнебуха, искрсао оног

обојица, са смислом за парадоксе у историји, можда би му помогли да искаже оно што га мучи већ више од једног столећа: откуд то да његова непатворена склоност ка складу изазове толике смрти? (Први пут се а дуго, и Сима терџуман мучи са речима.

га опасност већа но што је била она на турској: ако су му Турци мало веровали, Срби му, одједном, не верују нимало. Откуд то, питали су устаници из Ваљева, да војвода остави њиховог Проту Турцима, а сам се избави?

Ипак, док је тонуо у танану маглу, опоменуо се: откуд му смелост да поверује да ће преживети овај дан? Једна истина му је била под кожом, светлуцава, нека удара тај силник,

Сетио се оног згрушаног мрака у Карађорђу и по други се пут опоменуо: откуд му смелост да поверује да је сва искушења већ превалио ако најтежа тек долазе?

После Вуковог одласка изгледало је да ће Вишњић оболети. Онда се, по трећи пут, опоменуо: откуд му смелост да верује како је баш његово да проговори? Почео је опет да пева, својим сељанима, свуда по Срему.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

„Добар вече!“ отпоздравим му ја; И да ме види, да се не плашим, Бајаги станем шалити се с њим: „Па откуд тако доцкан, бога ти! Зар и ти ноћник, и ти бекрија?

М. Ракић ЛИВ ЛЕТЊА НОЋ Откуд долазиш, разблудна ноћи, Те влагом мире твоје тамне власи? Да ли из хладних струја океана, Где си пламен летњег

Сваки у мисли утонуо своје. Ни откуд гласка. На житне пољане Омара јулска жестином припекла; А крв из моје још скорашње ране, Капља за капљом, лагано је

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Не вичите толико! - Знам и како се зове“. „Како? Како?“ шапутаху оне две. „Демариста“. „Откуд знаш?“, запита плавојка. „Пазите добро!

„Аха“, рекох, „Сад ми је јасно зашто и откуд ветар дува“. „Оданде где је та експанзивна снага већа него овде код нас.

“ „Ви ћете се задржавати у Штутгарту! Познајем добро и обожавам ту лепу варош“. „Откуд то?“ „Ево, одмах ћете се о томе уверити“. И он поче да говори немачки, течно и савршено као да је рођени Немац.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

и шта ти ја знам. Отворим писмо: тачно као што сам очекивао. И наједанпут, и сад не знам да објасним баш откуд и како, плану у мени одлука да се напослетку одазовем овом срдачном позиву.

— Побратиме — одговори ми он примичући столицу и гледајући ме грозничаво ужагреним очима — не познајеш ме? А откуд би ме и могао познати? Па и ја више себе не познајем.

Сам се крстио. Враг би га знао откуд му то име. Кажу из неког енглеског романа. Никола се сад окрете мени али ме није гледао у очи: — Е мој побратиме —

Ја скочих и хитро пођох да видим у чему је ствар, али нове прилике које придолажаху из споредних улица, откуд их беше привукао, ваљда, онај крик, налетеше на мене па ме оборише, згазише и прејурише даље преко мене.

А он преклињући: — Што ме мучиш? Жена се подиже па седе у постељи не дивећи се откуд јој снага. — Мили, да знаш како те безумно волим, мили, безумно — па се видело колико је озарена срећом, милујући

Али шта је то што је њој давало снаге да издржи? Откуд само истрајност оне наде? Откуд она вера да ће све оно проћи и да ће настати лепши дани? Шта је одржало њен разум?

Али шта је то што је њој давало снаге да издржи? Откуд само истрајност оне наде? Откуд она вера да ће све оно проћи и да ће настати лепши дани? Шта је одржало њен разум?

Допустите ми, госпођо. Ја знам да ми ви с правом можете не веровати, да се ви с правом можете питати: откуд то да човек који ме је само видео, који о мени ништа не зна који са мном није проговорио ниједну реч, откуд то да он

питати: откуд то да човек који ме је само видео, који о мени ништа не зна који са мном није проговорио ниједну реч, откуд то да он на првом сусрету говори овако као што вам говорим ја?

шта су све ове моје муке и невоље, откуд су, могу ли се оне отклонити, итд. Може бити, помислио сам, да би ми пред једним тако јасним и чистим рачуном синуло

овде немогућ, сасвим неспретан; одскакао сам толико да сам више пута у многим очима оних лавица читао јасно чуђење: откуд сам ја, уопште ту, у тој кући, ко је то полудео да ме тамо пусти онако старомодног и без „шими“ ципела?

Ја сам човек ненормално упечатљив. Откуд то ја не знам, али сам сместа осетио ово, и заклео бих се и изгорео бих зато, да је она тачно знала шта је тог

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Без трунка ганућа, гледао сам у његов маркантни, енергични профил и медитирао откуд на мртвацу бркови увијек изгледају некако лажни, као налијепљени, кудјељни.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Добро јутро, чича! — поздрави га Ђурица и пружи руку. — Добра ти срећа! Откуд тако рано? — Хоћу у чаршију. Обосих, а и соли ми нестаде, па да потражим од Маринка на вересију.

Гвожђе на ногама!...« — помисли Ђурица, и само му срце задрхта од те помисли. — Откуд теби, момче, ове ствари? — запита полицајац, дигнувши на једном прсту дуге ниске старинских новаца. — Не знам ја.

Најзад се прибра, па приђе Ђурици и пружи му руку. — Ене де, откуд ти, бре ?... Здраво мирно! — Даље, даље — одговори Ђурица махнувши пушком, не дајући му руке.

— Зар си још овде? — запита она, погледавши га право у очи. — Откуд ти знаш да сам дошао? — одговори он и погледа је право, први пут у животу у оне чудне, заносне очи, што опијају и

Све чешће овлада њоме неки душевни немир, и она све чешће стане да погледа откуд ће се појавити Ђурица. А он, као да погађа њене мисли, баш у таквим тренуцима искрсне пред њу; поздрави је нежним

— А зар га виђаш често? — запита Станка радознало. — Па ко га не виђа? Сваки дан искрсне откуд било, а ја ти се, јадна, сва скаменим. Ономад сиђем на реку за воду, а он преда ме.

А Вујо зину од чуда. — Хајдуци немају никаква посла с поштеним кућама. Откуд се ти нађе с оном девојком? — запита он оштро. Ђурица устаде нагло. — О томе немој никад више да ме питаш.

За њим, све у стопу, трчаше Станка, погледајући чешће у лево, откуд се чуло викање и пуцњава. Пантовац, тежак и тром, изостајаше све више од њих, али и он живо скакаше, стајући делим

— рече он, ступајући напред плашљиво и збуњено. Утом деда завришташе, а у кући закука жена. »Шта то њима раде ?... Откуд тамо други хајдуци ?« — помисли он, заборављајући да је мало час сам видео двојицу.

се снаха наднела над мртвим девером и домаћином, па кука и нариче, али Ђурица не чује никаква гласа, но се само чуди откуд та жена овде ! И напослетку, угледавши врата, једним скоком испаде из куће и потрча к првој шуми, која му паде у очи.

Тек кад зађоше у шуму, умерише корак. у оној немој, мрачној шумској хладовини Ђурица стаде да прибира мисли. »Откуд ја ово идем?... Шта ово би?... А, јест, убио сам човека !..

Звиждање се понови као и пре, Ђурица одговараше, али беше још опрезнији. — Откуд ти овде? — зачуди се Ђурица, познавши Вујова синовца. — Вујо те зове да идеш право њему. Ради се о твојој глави.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

ЈУНАКА НАД ЈУНАКОМ 179 ВИЛОВСКА КОЧИЈА 181 ЧУДНОВАТА ДЛАКА 183 ТАМНИ ВИЛАЈЕТ 185 КАКО ЈЕ ПОСТАЛА КРТИЦА 186 ОТКУД ЧОВЈЕКУ ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА 187 ЦАРИГРАД 189 ЗАШТО КРАЉЕВИЋ МАРКО НИЈЕ БИО НА КОСОВУ 191 КАКО СЕ КРАЉЕВИЋ МАРКО ЈУНАШТВУ

— каже му Петар. Старац му одговори: — Бог ти добро дао, синко! А откуд ти овамо дође! Петар му рече: — Бежим од помора, јер тамо код нас на западу страшно умире свет, и где помор пређе,

Потом се царев син каже ко је он и откуд је, а цар се онда и сав град још већма обрадује, па пошто царев син навали да иде својој кући, цар му да многе

ватру изгрће: А она, кад то види, брже-боље одреже свој скут па јој њим руке умота, а сунчева је мајка запита: — Откуд, ти овде, рајска душице?

А она јој одговори: — Бог ти помогао, рајска душице! А откуд ти овде? Онда јој она каже сву невољу своју, и како је била код сунца, и покаже јој што јој је његова мајка

Она му одговори: — Није нико, — па почну вечерати, Онда му жена вели: — Да ли би ти штогођ мојој браћи учинио, да откуд дођу?

Жена, како га види, зачуди се па му рече: — Забога, чоече, откуд ти овдје? А он јој све по истини каже, и вели: — Бјежи, жено, да бјежимо!

Зове га. Дете се одзива, али све даље бежи. И тако се претвори у кртицу. Тако је, веле, постала прва кртица. ОТКУД ЧОВЈЕКУ ОСАМДЕСЕТ ГОДИНА Када је бог стварао свијет, хтио је дати човјеку само тридесет година да живи.

Кад се послије стане истраживати и испитивати откуд и како, дозна се да је од оне главе. Кад дјевојка буде на том доба, а она роди сина.

Кад пријеђем преко мора, а то чоек ухватио мога челца у ралицу па оре за просо. Ја повичем на њега: „То је мој челац; откуд теби мој челац?“ А чоек одговори: „Брате, ако је твој, ето ти га“. Па ми да челца и још пуну торбу проса од изора.

НЕМА БОЛЕЋЕГА Разбољела се жена усред зиме, па јој пало на ум на букову мезгру; муж јој каже: — Бог с тобом, жено! Откуд сада букова мезгра? Сад букве пуцају од мраза.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

У хармонији светлости и таме, Лик душе трајно где се од нас крије, Где свести нема, већ идеје саме, Откуд бол слеће, да осећај свије У мени о њој, о лепоти, цвећу И о младости — о још једном само, Да ми је да се моје мисли

Гле, како се нија И иде боја преко ветра, грања, Уставља неред и тишину свија И дугу вуче! Откуд ове зоре У часу када коб и очај сања? Да клетва није, или нешто горе? Немоћном подсмех?

Ја га слушам дуго тако, Не мислећи откуд дође. Успомена душом плине, Дрхти биће — па све мине, Али сузâ баш никако! ... Како брзо све нам прође! 1904.

” Крст убоден, кућа нова, Твоме драгом већ готова; И иначе све се стиша; Још промиче, сипи киша. И та киша откуд данас! Да л' то небо плаче за нас!... — Ох, што неће увек лити! ... Како л' ће ти сутра бити... 1904.

Кратким покретом све одаје гробне И сан лешева, онако сирота, Заклони собом да земља не јечи. И зачудих се откуд код ње снаге Да црне слике све одједном скине, Да ми издвоји из паклене јеке Дан здравог сунца, једне очи благе, Осмех

И разумедох откуд све то бива: Толике раке што се и сад згрћу Брдима, пољем, свуда, крај камена, Кад има места за сваког да снива.

Да је да зађе крвави дан, И смех крвави, крваво цвеће, И да је да се најзад јави она. ... Откуд, да баш сада ударају звона? Што л' је то тако?

Ћипико, Иво - Приповетке

Они су оставили своје огњиште у Арбанији и са старим родитељима пребјегли у Црну Гору, откуд су им се пређи иселили. Собом поведоше крупну и ситну стоку и све оно што су у бијегу на себи могли понијем.

За то вријеме браћа окупише стоку, па, ни часа не почасивши, породипа крену прама висовима старога завичаја, откуд се Николин отац иселио, а куда се они сада журе, жељни да се чим прво дохвате голих кршева да спасу живот.

Отићи ће тамо; првих дана наћи ће му се на невољи, али послије? Зар да се удоми у оним голим кршевима, откуд му се отац иселио? И дође му помисао: „Да му је добро било, не би оставио своју кућу и пошао у туђи свијет”.

Бјаше се старим путем попела све до задње виси, откуд се још море видело. Наједном, прво него ће да заокрене у до, окрете се прама граду; може бити да јој га је било мило,

Доље, испод њега, у буковим шумама, по казивању, помисли да се она родила. Учини јој се да пред собом види кућицу откуд су је понијели, и инстинктивно осјети да то мјесто лијепо познаје; гледа чељад што тамо живе и озго у град силази.

Чекај, — вели јој, — још имам нешто да уредим! Тада се дјевојка маче и упути се правце откуд је из дворане до ње допирало дјетиње јецање. Бесвјесно гледа у чедо положено на сто.

Дјевојка једва га стиже; гледа му ход и кретање — ништа не мисли. Тек у постељи прибранија је. Мисао је носи откуд је дошла — у град у коме увијек сутон влада.

Лазо, средивши се, приђе к њој. Обоје приђу к прозорчићу откуд изванка долази трачак јутарње сиве свјетлости. — Мало сам спавала, — тужи му се.

—Што говориш? — зачуди се Лазо. —Чуо си... Ма нећу да ме нико куне. Наћи ћу јој посла... Биће јој боље но откуд је дошла... — Мени је добро било гдје сам била, — вели дјевојка замишљено.

А село је далеко двије уре хода од мора, иза високога брда, испод кршева, у заклоници од сјевера, откуд се с противне стране преко поља тек назираше пучина.

Кроз пукотине посрнула зида назире се море и чујем да се маестрал јавља, а у зиду расте дивља смоква, — бог зна откуд је амо донесена, —и весело пружа своје лишће у свјетлост поврх зидина.

—Јест, брате! —И јест, како да није, кад му је дао и жену у сувез! — јави се изнебуха један из поваљане гомиле, откуд чује се и пригушен смех. — Поштено би било да ни Павле не брани своје, — надода други. . — Не браним ја!

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

САВКА (тргне се): Ју, синко, откуд мени? ЖИВКА: Па оно што имаш на књижицу. САВКА: Ех, то... на то немој ни да рачунаш, где бих ја то дирала!

МОМАК: Ено га у министарству. ЖИВКА: А је ли вам казао шта ће му цилиндер? ЧЕДА: Ето ти сад! Откуд ће момку рећи шта ће му цилиндер? ЖИВКА: Ох, боже, тако сам се збунила. Па где је сад та Дара? Рако! Рако!

Дајте ми шешир, идем сама!... ЧЕДА: Куда? ЖИВКА: На Теразије! ДАРА: Боже, мама, откуд то иде! ЧЕДА: Добро, добро, ево идем ја! РАКА: И ја ћу (Дуне на врата.

(Даје јој визиткарту.) ДАРА (чита): „Живана Поповић министарка”. (Говори.) Па шта? ЧЕДА: Како па шта? Откуд се на картама пише „министарка”! Као да је то занимање: министарка.

ЧЕДА: Па да, откуд има смисла то: министарка, а да нема златан зуб... ЖИВКА: Па дабоме! Кад дође тако неко отменији у посету, па се у

ЖИВКА: Рећи ћу вам. Кажите ви мени, Анка, како ви онако стојите према мушкарцима? АНКА: Боже мој, откуд ја знам како стојим! ЖИВКА: Хтела сам да вас питам, да ли на вас онако лако натрче мушки?

АНКА: Ију!... ЖИВКА: Ама, оставите ви „ију”, него реците ми може ли то да буде? АНКА: Али, забога, госпођо, откуд ја, нисам ја таква. Ју, како ви ружно мишљење имате о мени!

УЈКА ВАСА (долази споља): Добар дан, Живка. ЖИВКА: О, то си ти, Васо, откуд ти? ВАСА: Како откуд ја? Па ко ће да ти дође ако нећу ја?

УЈКА ВАСА (долази споља): Добар дан, Живка. ЖИВКА: О, то си ти, Васо, откуд ти? ВАСА: Како откуд ја? Па ко ће да ти дође ако нећу ја?

ЧЕДА: А ти си сигурна за себе, је ли? ДАРА: Све дотле док се не бих уверила да ме вараш. ЧЕДА: Ја? Откуд ти сад то? ДАРА: Мајка ми је казала да ће ме уверити. ЧЕДА: Ето, ето, кажем ја да ће она мене још да пломбира.

Зато вас лепо молим, стрина-Дацо, и вас, прија-Сојо, уздржавајте се! ДАЦА (Савки која седи крај ње): Ама, откуд му ја овоме испадо' стрина? САВКА: Не знам, ја га и не знам ко је. ДАЦА: А зар га ја знам!

) Знаш ли ко је то Ка-ра-гуа? АНКА: Ко? РАКА: Онај што су га нашли у твојој соби! АНКА: Па зашто Ка-ра-гуа? РАКА: Откуд ја знам! АНКА: Сиромах човек, а баш ништа није крив. РАКА: Е, а што је скинуо капут?

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

одударале од старих, црних, маховином већ обраслих, црвенећи се као да су од меса, као - а то није могла да појми откуд јој дође и зашто - као да су од њеног меса, од ње саме. Она се сва стресе.

Тако, рецимо, још сасвим мала Софка примећује да јој мајка стално купује нове а скупе хаљине, и не зна откуд и чему. „Али убрзо се Софка досетила”, додаје аутор.

А, у суштини, и као у стиховима Суматре. Постпено се, дакле, почиње откривати откуд извиру многи, танано стилизовани песнички преливи у интимноме животу ликова, мада је тај живот иначе - споља гледано

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

У том зиду чувам своју гордост, певам из те зазиданости лепше но на слободи. Откуд та моћ да себи одолевам, а не одолеше виногради родни! Је ли то чудна жеља да се живи без себе?

Петровић, Растко - АФРИКА

живот до зоре, у могућности да одбаци калпак, да се разголити, изложи кожу светлости звезда, месеца, па да се разуме откуд онолико несвесно огорчење код тропскога белца на велику небеску звезду од које у ствари све живи.

Укућани не умеју да објасне откуд то задоцњење, ни кад ће се домаћин, Меј Н'гесан, опет појавити. Жене, обвијене у дивне шарене свиле, спремају кокоши

Чим смо сели, ја му насмејавши се, рекох: „Протестант?“ „Протестант! Откуд знате?“ — „Ни по чему. Сасвим случајно, тако, пало ми је на памет да можете бити само протестант.

Има и људи међ њима. Младићи у вуненим плаштовима и капуљачама који се, види се, ту по дворишту мотају ко зна откуд и на које жене више и не обраћају пажњу.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

(Почивка) Овуда често Главаш пролази... Ал’ ако дође, па ме одбије, Куда ћу ја?... Ова провала Откуд је, можда, давно, некада У бесу своме земља пакосна Пљувала пламен своје мрзости, Можда ће бедном дати одмора?...

(Вук и Радак долазе.) РАДАК: Хеј, пријатељу! Шта тражиш ту, Откуд и гавран крилом храпавим Излеће брзо, страхом задахнут?

(Гледа Исака.) А ко је ово? Шта тражи ту? Куда ли мисли? Откуд долази? РАДАК: Од једног сата биће повише Како га с Вуком испитујемо: Ко, шта је, откуд и шта ће ту.

Куда ли мисли? Откуд долази? РАДАК: Од једног сата биће повише Како га с Вуком испитујемо: Ко, шта је, откуд и шта ће ту. И он, сиромах, нешто говори, Ал’ бог ће знати шта. ВУК: Не знам ни ја.

Знаш ли што?... РАДАК: Умакао је срећно, Станоје. Ал’ браћа тужна!... Снахе његове! О нежном врату младе Петрије, Откуд су злата ташки низови Са сунцем сјајну парбу водили, Сад грубог гвожђа колут зарђан По танком везу беле кошуље

СТАНА: Помози бог, децо! ГЛАВАШ: добро ти, бако, бог дао! СТАНА: Лутам ли ја, Ил’ ова стаза на пут изводи Откуд ћу скоро старим очима Кроз тихи сутон варош угледат?... Та Смедерево!... Децо, каж’те ми!

ПОРФИРИЈЕ: Сад ћу ја са дрвима!... Док тренеш! ЈАЊА (гледа на ону страну откуд се чуо глас, па говори у себи): Но, красна браћа! Ниједан нема лица честитог, Сами хајдуци и упорници!

нисам руком властитом Ниједан прамен косе њезине; Ни дах ми није њене душице Проседу бралу љупко провејô, Па откуд љубав?... Откуд жеље те Што се у мојој души стварају, До лудила ме, чисто, заносећ?... (Гледа кроз прозор.

властитом Ниједан прамен косе њезине; Ни дах ми није њене душице Проседу бралу љупко провејô, Па откуд љубав?... Откуд жеље те Што се у мојој души стварају, До лудила ме, чисто, заносећ?... (Гледа кроз прозор.) Сирота жена!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Окренем се и угледам иза мене једнога мога познаника из Церја (село у нишком пашалуку). — Откуд ти овде, деда Стојане? — Изгореше не проклети Турци, бог ги убио. — Зар упалише Церје?

турска војска јако изнурена после шест неуспешних јуриша и да Турци данас не могу ни мислити на нападај, ако не добију откуд свежих Трупа, а колико они знају, те трупе не могу ниоткуд доћи.

Он је дивљачан, суров, крвожедан, грабљив. Али знаш ли где је његова постојбина? Дивни, далеки Кавказ. Па откуд он овде, ко њега амо догна? Жалосна је то и дуга историја.

Па да је бар откуд год макар И оних враних гавранова што их народне песме спомињу да облећу бојишта, те палим јунацима кљују очи црне.

Задовољили смо се да се овако из близине пушкарамо с Турцима и да их држимо у шкрипу, док нам откуд год не дође каква потпора. Држали смо се тако скоро пô сата, ма да нам турски картеч није давао ока отворити...

— Хи, хи, Стојан ми је име. Ама немој да ме стежеш толико; боли ме. — Ко си ти? чији си? одакле си? откуд овде у логору? међу војском? — Бежанац, мали Стојан бежанац!... Ај, мамо, мамо, моја слатка мамо!

По уставу зна се да кнез само двапут долази у скупштину: да је отвори и затвори. Али откуд сад кнез у скупштини усред њених седница?! Кнез је био сам. Изгледало је да је јако узбуђен.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Је л’ с осмеха твога лица, Ил’ с ведрине душе моје, — Нек је ведро свуд по свету, Па ма откуд, свеједно је. Није туга моја друга, Сто ме јада не савлада, Моја ј’ срећа шарна дуга, Сваки тренут златна нада.

Зачудих се, откуд тол’ко цвећа, Цео врт се преселио амо! Ал’ ми цвеће тијо проговара: „Не чуди се, то је у сну само!

„Оздравити мора...“ Откуд видиш на све четир’ стране Даљна места, њиве и пољане; Лево Дунав, Банат, Бачка мила, Авала се десно заплавила, А

XXX Што је јава тако кивна, Да ти веру сву потреса! Откуд санку сила дивна, Да отвори сва небеса? Засијају зрачне стазе, Кâ да с’ у дуж звезде сјате, Видиш своје како

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Отворих очи. И тада угледах како у ваздуху лебди вијугаво тело неке змије. — Откуд ова змија? — питао сам усплахирено. — Појави се из камењара, те је поткачих бајонетом.

Знаш... Затим опружи штап и хоп! — скине јој наочаре. Она тада ништа не види... — А откуд јој наочари? — пита онај у чуду. Мене тада савлада сан.

Међу војницима угледах и поручника Косту „Турчина“. — Жељо жива! — узвикну кад ме угледа и приђе да се поздравимо. — Откуд ти залута овамо? А ја чуо да си ти умро. — А ја сам чуо да си ти погинуо... — Ај, до врага!

врло радо. То би био сан мога живота... Али из извесних разлога немогуће је... — Реците ми... Драгиша. — Откуд знате да је она у његовом стану?

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Кадетенштифт боље начините један, Откуд ће официр бар изићи вредан. Који ће, млад, и нас и децу хранити, Правице и царство кровију бранити, А није седети,

и купа, Са стадама свуд пландује утомљена жупа, Ја ћу свирјел угодити на подмукле гласе, Да се јасно до ње чује, а откуд, не зна се; Пјеваћу јој другу пјесну кад сједне на траву, Кад се свлачи, другу пјесну, и развјенча главу; А кад видим

Не знам откуд, пронре Молва (за њу нема чавла!), Не излети, а већ изда небогога Павла: Дјевојке се договоре (а шта нису кадре!

Пакосно вас каквогод је боштво Измислило мучит, једити ме, Откуд инач’ би толико мноштво Сваку ноћ и могло борити ме?

види л’ да ти је срећа, у Ватру скочиће због тебе, за живот свој Тај дволични не мари Доброжелатељ: духне ли Пак откуд ветрић ма најмањи, тражи га, Вичи, зови тог твог красног пријатеља — Јест! Доћи ће, мислиш? — „Не Знам те”, рећи ће.

Разговор пут нам скрати, и сам сам чудио с’ себи Откуд ми речи сила, мисли множина откуд. Струје речи к’о река, а мисли с’ роје к’о пчеле.

Разговор пут нам скрати, и сам сам чудио с’ себи Откуд ми речи сила, мисли множина откуд. Струје речи к’о река, а мисли с’ роје к’о пчеле. Сину сад, прсну затим, огањ и тресак носе.

подробније код М. Ћурчина, 194—5. У Ћурчинову издању ст. 1. строфе ИВ гласи: Прозори су отшкринути — не знам откуд. — Ј.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

(Чита.) „Трошне су, кћери, наше галије, Мачеви слаби, да их потисну — Ти, кћери, мо’ш...“ Ја?... А откуд ја?... (Чита.) „Лепота ти је чудна, свемоћна! Ђурђе те љуби...

— Бадава — севдалија си, Ђурашко! КАП. ЂУРАШКО: Ха! ха! ха! Откуд, Богдане, ја севдалија, Кад севте беше што сам певао? БОГДАН: Севте, али, севдалче, Ђурашко!

Оружје! КАТУНОВИЋ: Откуд оружје? ВЛ. ВАВИЛА: Откуд оружје? Да нам га дужде није послао? ВУКСАН: Свет отац једну, те једну, господо!

Оружје! КАТУНОВИЋ: Откуд оружје? ВЛ. ВАВИЛА: Откуд оружје? Да нам га дужде није послао? ВУКСАН: Свет отац једну, те једну, господо!

— (Шуловић, Мићић и Вуксан.) А откуд и докле ћете ви? МИЋИЋ: До тебе, господару! ШУЛОВИЋ: Распорено ти срце доносим, Заустави му крв...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Јазавца тужити! Е, ово је права будала, будала над будалама. Ама, откуд ти је дошло у главу да јазавца тужиш? Давид: Откуд ми је, велиш, дошло у главу да јазавца тужим?

Е, ово је права будала, будала над будалама. Ама, откуд ти је дошло у главу да јазавца тужиш? Давид: Откуд ми је, велиш, дошло у главу да јазавца тужим? Није ниоткуд, већ знам данашњи ред и закон.

Давид (поносито и мало заједљиво): Бога ми, и погоди! Судац: Е, овај ми је човјек потпуно загонетан! Ама, откуд ти знаш да је господину име Дане? То ти је морао неко казати, или си од неког чуо?

“ или „Добар дан, Мане!“ Нећеш погријешити. По говору видим да је ово дијете из Лике, па ето откуд знам како му је име. Писарчић: А, враг га однио, тако је!

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЈЕРОТИЈЕ: Море ће да га напише носем. Носем ће да га напише, само кад хоће. АНЂА: Откуд ти ово писмо? ЈЕРОТИЈЕ: Донео поштар. АНЂА: За њу? ЈЕРОТИЈЕ: За њу, дабоме! АНЂА: И ти га отворио?

Уха, куд ти заошија, господине Вићо. Честит човек и миран, најбогатији трговац... ВИЋА: Па баш зато! ЈЕРОТИЈЕ: Ама, откуд то иде? ВИЋА: Не би му баш ништа фалило. Одседео би два до три дана у 'апсу, а ја бих га после пустио.

ЈЕРОТИЈЕ: Знам ја да би га ти после пустио, али што не иде, не иде! Откуд газда Спасоје сумњиво лице? Зар не видиш да овде пише „млад човек”, а газда Спасоје има шесет година.

ЈЕРОТИЈЕ: Дај овамо да видим! (Узима карту и чита.) „Алекса Жуњић, срески шпијун”. (Говори.) Па је л' он луд? Откуд се јавно каже да је шпијун?

Он може рећи и да је певац у цркви Светога Марка – ал' смо зато ми ту да ценимо његов исказ... Апотекарски помоћник. Откуд апотекарски помоћник може бити револуционар?!

ВИЋА (загледао је крај писма. Злобно): Пише га ваша ћерка, господине капетане! КАПЕТАН: Шта кажеш? То не може бити! Откуд моја ћерка може бити тако писмена? ВИЋА: Ето, видите потпис, ако не верујете. (Даје му писмо.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Милост, о милост, Боже мој, Спаси мене сад од греха мог. ВИИИ Поглед свој дижем ка планини горе. Откуд ми стиже спас? Са небеса, од Творца што ме прати, Сад и на вјеки вјекова. Ход не посрну твој: греди, не бој се.

Ћипико, Иво - Пауци

—Али ја бих, — и почеша се по глави, ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и за неке потркушице. — Откуд сада готових пара, бог с тобом?! Дадох све за сијено. —Има их код вас, а имате се од шта наплатити.

се уоколо, скиде са себе своју кабаницу и покри њоме салеђени очев живот, и полети натраг ка ономе комшилуку кућа, откуд бијаше дошао. Уђе у кућу нагло и вели: — Људи, погибе ми отац .... помозите! — Погибе зар? — приупита племештак.

— Еввива! — поздрави друштво промуклим гласом и сједе у прочеље стола. — Откуд си дошао? — упита га Иво, само да нешто рекне. — Ето, на! — развика се без разлога доктор. Ти к'о и остали...

— упита га Иво, само да нешто рекне. — Ето, на! — развика се без разлога доктор. Ти к'о и остали... Сви питате: „Откуд си дошао?”Зар кога ја за то питам?... И стаде се тужити на неке у вароши што га тим упитом дочекаше. — Не љути се!

Сви су се некамо журили, а у хитњи изгледах., ситни и смијешни. Иво се окрете на другу страну прама боровој шуми, откуд је жаморила шапатљивљ пјесма лако затрешених грана, — и часом гледајући у веру ноћ дође му силно одвратна она слава у

Пажљиво ослушкује, и док нешто шушне, обазире се и гледа правце откуд би имала дјевојка доћи. Али ње нема! Трпљивост га почиње остављати и — узбуђује се.

Он се одмах сјети да му има нешто да каже, па пође за њом. Дјевојка га дочека на раскршћу, откуд се у поље закретало. Часом се гледају, и једно се на друго сјетно насмије.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

У реду: јагње у пољу, на ражњу па чак и у рукама свеца. Али забога, откуд јагње које жари и пали. То место код Јована је одвећ неразумљиво: „И опазих силна анђела где јаким гласом виче: 'Ко

Плаше се моје опаке злобе, мисле: откуд ће та грбава смлата имати уши за наше танане као паучина меке сањарије, оно што је споља наказно, наказно је и изнутра.

по небу буцмасте, руновите облаке, увукао им се у косу, очи, уши, лизнуо им лица, раскравио их, натерао их у смех (откуд сад од једном смех, откуд то), бојажљивост се истопила као лед на југовини.

облаке, увукао им се у косу, очи, уши, лизнуо им лица, раскравио их, натерао их у смех (откуд сад од једном смех, откуд то), бојажљивост се истопила као лед на југовини.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Само негде у даљини чудновати крик се оте, И задрхта у тишини, пун ужаса и страхоте. Ја сам знао откуд усклик: то бенгалски тигар риче, Или демон оковани подземнога бога виче.

Ја одговор одмах желим, Ил' ће с тобом бити јад; Шта ја, оче, мислим сад?“ „О Господи, сило јака! Откуд мени памет така? Дај ми, царе, рока ти, За недеље само три!“ „Три недеље?

Прво га запита строго, да чисто речима пуца, Ко је? Откуд му крила? И што се по селу смуца? Има ли, пита га, оца, и зна ли рођења место?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Видим да си за посету код мене обук'о и свечано одело. Добро, добро, извини... А имаш канда и рукавице; откуд ти то? Мораш ти увек да измислиш нешто мимо наш свет. Напослетку, добро, лепо ти стоје у том џепчићу рукавице.

Госпођо Лазарић, допустите ми да вас мало дрско запитам. Вели: откуд вама, баш вама, та фикс-идеја за елегантног, уфлиспапиреног доктора?

Па ми се бајаги жали: „Тичурија којекаква, госпоја, Бог зна откуд навади се па наше рођене тичице само плаше...” А те тичице све у гробаревој торби...

Један свира, други слуша, а све остало им је туђе. Не питају више ни откуд оно што једу, ни ко им постељу стере, ни ко у болести ствара око што траже.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Највише ако су пили; а да воде доста има, то зна и мало дете. Међутим, откуд долази да персоне романтическе ретко или нигда не једу, ја читатељма нисам у стању изразити; највише им могу, ако су

Он се к мени приближује, даје ми разумети да ме познаје, да га познајем. »Ах, ви сте, г. циникер, откуд тако у ово време; шта вас је приволело да из вашег мирног бурета изиђете?

Хорацијевој, кога млоги похваљују, мала част читају, а још мање разумеду, требало би мојим читатељма показати откуд ове палате у тако усамљеној шуми, тко је њу зидао и навластито каква лица у њој обитавају; но будући да унутра ником

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

у тој појави: ако је сукња одиста символ попустљивости и мекуштва, због којега су народи који су је носили пропали, откуд да њу и данас још задрже као ношњу представници силе: владари, попови И жене?

Јок, не можеш да му приметиш. А не можеш му ни цени замерити; откуд му ти знаш шта кошта. Не можеш тек рећи: слушајте, ви сте скупи, Мита бакалин продаје много јефтиније салватус

— Ију! — цикнула је служавка — откуд бих ја могла имати дете кад нисам ни удата! На основу тога питања, да ли може или не може имати дете иако није удата,

— узвикивале су све три тетке у један глас. — Што да не напишем, кад је истина? — бранио сам се ја. — Ију, а откуд ти знаш да је то истина? — Па ви сте то говорили. — Али забога, дете, оно што ми говоримо не мора бити истина!

Прибрао сам сву одважност и пришао јој: — Госпо, да ли се ви сећате, јесам ли ја који пут вас волео? — А откуд ћу ја то знати? — Морали би знати, јер ја извесно нисам пропустио да вам то кажем. — Нисте ми никад казали. — Штета!

— рече он кад му рекох све по реду — сва је погрешка у томе што је мој претходник погрешно записао ваше објашњење. И откуд код вас чешагија? Којешта — пешак и чешагија, а и ћебе, молим вас, морали сте вратити.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Оставите га мало на миру, то је јака конту зија. А где је ударило? — запита командант војника. — Баш уз нас... — Откуд на њему крв? — Један је погинуо, а има и рањених... — А да ниси ти, бре, рањен? — Нисам... — Откуда ти крв на руци?

— Ама само да га видим са читом на глави. — Добро, молим те, откуд се појави ађутант? — Онда када ти рекох да ме боли стомак, ја отрчим до ађутанта и замолим га да дође код Момчила и

Јест, Танасије. Поздрависмо се срдачно. Смеје се и Таса, показујући своје беле зубе. Али ми никако не иде у главу, откуд он испаде енглески војник. Поведох га и тада ми он исприча своје житије.

Али наједном се обрати Таси: — Шта ти је то? — Јагње, господине капетане. — Откуд? — Кад се оно заглависмо у оно село, дадоше ни једни коморџије. Могу д’идем да га испечем?

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Ах боже мој, шта је то за мене! Зар цео свет, зар ће на њему све то, јурнути кроз зрак; Ја не разумем, откуд се онда судара влак крај једне реке.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Изненада, Старац осети како му под стопалима шуме таласи реке. Откуд таласи? Зар по води корача? Једва се осмели да погледа наниже. Како би човек по води корачао, туго голема?

Окрете се дечак зиду, и од чуда протрља очи. Откуд, наједном, она пукотина? Није је било ни јуче, ни јутрос. Откуда сада овде?

Дечак је само неколико дана раније био прозирнији од стакла. Шта га је толико променило? Откуд та трка у дечаковој соби? Откуд смех?

Шта га је толико променило? Откуд та трка у дечаковој соби? Откуд смех? Поче мајка да испитује дечака, да тражи скривену тајну, али на сва њена питања Радан је само одмахивао главом:

Столица се није ни усуђивала да помене двор и Принцезу. А ко зна: можда је то само сан. Откуд се од старог, чворноватог ораха може направити столица налик на цвет?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Но то не значи да у народној поезији, у народној књижевности уопште, нема ничег субјективног. Откуд би онда проистицали они страсни тонови бола и радости, онај ватрени однос према људима и догађајима, према животу

Пита њега тридесет чобана: „О Милошу, наша поглавице, и досад су књиге долазиле, ал' се нису са сузам' училе! Откуд књига, ако бога знадеш!

Л'јепо су га браћа сјетовала: „Кад, Милошу, достигнеш сватове, питаће те тко си и откуд си; ти се кажи земље Каравлашке: „Служио сам бега Радул-бега, не шће мене службу да исплати, пак ја пођох у свијет

Тада Милош окрену кулаша, пак за царем оде у сватове. На Загорју сустиже сватове. Литају га кићени сватови: „Откуд идеш, млађано Бугарче?“ Милош им се из далека каже, кô што су га браћа научила.

Цар Милоша међу очи љуби, ал' још не зна тко је и откуд је. Повикаше кићени чауши: „Спремајте се, кићени сватови, вријеме је двору путовати!

љебом наранио, а често се сунца огријао, пуштио си мене вересијом; не издадох ни додадох тебе; не свјеровах, ели немах откуд; од мене се немој побојати.

Пита Марко Туре Мустаф'-агу: „Ој, бога ти, турско момче младо, откуд тебе ова бритка сабља? Или си је за благо купио? Или си је у боју добио? Или ти је од баба остала?

Пита њега Мина од Костура: „Ој, бога ти, црни калуђере, откуд тебе тај шарени коњиц?“ Вели њему Крашевићу Марко: „Ој, бога ми, Мина господару, ја сам био у царевој војсци на

Срамота је двоме на једнога; ђе су тебе гује из потаје?“ Гледну Муса брду и облаку, откуд оно вила проговара; маче Марко ноже из потаје, те распори Мусу Кесеџију од учкура до бијела грла; мртав Муса притиснуо

проучио, уд’рише му сузе од очију, а гледа га ћерка Иконија, па му оде смјерно говорити: „О мој бабо, Милутине кнеже, откуд књига — огњем изгорјела! — те је учиш а сузе прољеваш? Што л' ти тако жалостиво пише?

планину, на бусију прву ударила, на бусију Куне Хасан-аге; говори јој Куна Хасан-ага: „А, бора ти, млада сератлијо, откуд идеш тако из далека? Нијеси ли од Лијевна града? Ја виђе ли свате Смиљанића? И воде ли Мару Ђурковића?

“ Мајка Анђи онда проговара: „Бре, не преши, моја шћери драга! док видимо ко је и откуд је, што ли иђе тако по свијету“.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

ПЕКАР 46 ЈЕДНОМ КАД МЕ ЗВАО РАК 48 ЈЕДНОГА ДАНА 51 ПЛАВИ КАКТУС И КЛЕКИЊЕ 54 ПОНАШАМ СЕ ПОПУТ ПАШЕ 56 ГЊАВИ МЕ ТЕЧА 58 ОТКУД МЕНИ ОВА СНАГА 60 У ЖИВОТУ ТО ЈЕ БИТНО 62 МОЈА ГЛАВА ДОК РАДИ РАДИ 64 ЈЕДНОГ ЗЕЛЕНОГ ДАНА 66 ХАЈДЕ ДА РАСТЕМО 67 ДУГМЕ

ме деда Па ме баш гњави Деда је збиља Гњаватор прави Морам још рећи Ради дојма Кога ја гњавим Немам појма ОТКУД МЕНИ ОВА СНАГА Откуд мени ова снага Где бих стеко те мишиће Да ми храна није драга Да ми није драго пиће Волим

гњави Деда је збиља Гњаватор прави Морам још рећи Ради дојма Кога ја гњавим Немам појма ОТКУД МЕНИ ОВА СНАГА Откуд мени ова снага Где бих стеко те мишиће Да ми храна није драга Да ми није драго пиће Волим брате лепо сести Волим

драго пиће Волим брате лепо сести Волим брате добро јести Волим се са шницлом срести Ил за столом ил на цести Откуд мени ова сила Овај поглед љута змија Да ми храна није мила Тако рећи најмилија Волим брате лепо сести Волим

рећи најмилија Волим брате лепо сести Волим брате добро јести Тамо где се клопа смести И мене ће нос одвести Откуд мени ово здравље Где бих нашо таква плућа Да не волим млеко кравље И цицвару док је врућа Волим брате лепо сести

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Глас ових „кукавица“био је, истина, мелодичан, иако мало тврд и превише гласан, али откуд сад, под саму јесен, да се кукавице толико развичу?! Оне се највише чују с прољећа, кад се јавља први лист, али сад!

— Ево ме, Мачак, идем — одврати глас. Лазар Мачак збуњено погледа у Јованчета. — Откуд патуљак зна да је мени надимак „Мачак“?

Дјевојчица је шепала ходником погнута, разбарушене косе. Јованче од изненађења једва поврати дар говора. — Еј, откуд сад ти? — Свуда се та нађе — прогунђа Мачак.

— Не знам ни ја — уозбиљи се Јованче. — Тише мало да чујемо. На прстима су се шуљали у ономе правцу откуд је допирало оно необично жагорење. Одједном се оно претвори у праву галаму.

— тихо ускликну Луња и сва сину од радости. — Теби се свуда привиђа тај твој Стриц! — окоси се Мачак. — Откуд Стриц горе на небесима?

Траже логор. Сви проблиједише и престадоше јести. Јованче претрну, и оштро погледа дјевојчицу. — Откуд ти то знаш? Луња само слеже раменима и одговори неодређено: — Па тако... Хода неко, шуља се. Ту је негдје.

Кад се први пут сјетио Прокина гаја, само је одмахнуо руком. — Какав Гај? Тамо не смијем ни ја због дрекавца, а откуд би се тек дјеца усудила.

— Откуд ви тако изненада? — зачуди се стара Марија. — Пошао Николетина у војску и рекао нам да те припазимо и дрва ти донесемо

— Откуд знаш?! — врцну се Стриц као да је нагазио на дивљу мачку. — Знам. Он мора тако доћи. Откад је видио првог наоружаног

А откуд ти овдје? — Шта је то вас брига — смрси момчина и рогушећи се додаде. — Боље би вам било да се у оваква времена не ски

— Кад ли ћу ја постати онаква делија? — Хм, делија! — неповјерљиво промрси Мачак — а откуд је он само нањушкао да сам ја крио своје алатке? — А откуда ти знаш да је он сакривао нешто?

Бјеж овамо да се сакријемо. Пољар збуњено затрепта и једва познаде Николетину. — Ух, па то си ти! Откуд ти само та пушчетина? Ноге су ми се подсјекле.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

знати свакојаке мајсторије у руку, насељања, адете, закон, грађане, леп и добар садружни житак, присвојање родско, — откуд ли је теби животиња јача од тебе и покорна ти на службу? До главе и крви и на храну ти једни предали се!

ДУБОКЕ ВОДЕ Ка неке што су дубоке воде те им се дна не види; а друге што опет тесно и помало извиру, а не зна се откуд им је глава; и неким чује се хука испод земље с надањем се негде излазу, али врло се заустежу позадуго; и неке пак

Опет на свога им воћа зло викнуше. На то и Мојсеј расрди се што му дотужише говорећи: »Откуд ја знам дати вама воде кад је у земљи нејма!« — и шикну штапом у једну камениту литицу.

И тадар се је крстила с Христовом крвљу и водом кад је Христос прободен био и два млаза — крв и вода — истече. А откуд она глава онде дође (само гола кост!)?

Преко света свакад душе ветар тако да доста пут и стрехе с кућа разноси и воде клати сас дна, ал’ кад с главе стане откуд му је започетак, онда тим часом свуд се потиша. Еда ли и мешини надухатој што чини квар? Није.

На то жена заустави се на беседу и не оде од њега. Слуша свесрдо нашто ће изаћи беседа му. Узе распитивати га натраг откуд му је та жива вода (жива вода у писму та се зове, којано дурма извире, те отиче а не стоји у локви).

Рече му жена: »Та ја видим, господине, да ти код себе ужета ни црпала нејмаш, а овај бунар врло је дубок; ја откуд би имао текућу воду?« Пак и Јакова спомену како је још од њега остао њима онај бунар.

А ти ме питаш откуд ја имам воду живу!...« »А еда си ти који боли човек од нашега оца Јакова — рече му, — да бољу воду где имаш?

Преузе га несвестица од мисли и кад се разабра рече му: »Откуд је у мене на небу полата?« И пак му рече брат: »Јест, онаква за којуно ти не знаш, којуно је теби сазидао онај слуга

Стреле вражје су то туштене, а не знаш откуд те стрељају, те ако би како било ваља ти погинути с душом, ако од писма ка томе не узимаш добра штита ни заклона.

Воли у зајам искати или чим другим што зарадити да дан-два претавори се док му опет посао у руке дође откуд, него ли и најмање које сећиво да му нестане. Зашто, да што од онога прода, чим би већ пословао и живио би се после?

Сви то зактевамо да смо једнако бољари те богатице хвалимо, а сиромахе кудимо. Ја откуд бисмо своју храну и одело имали да сиромаси не би пословали и о земљи радили, пасли и чували марву?

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Та је песма из народа; и бог зна ко ју је спевао, и на коју је Зону мислио тај први кад је ту песму сневао! И ко зна откуд и на ком далеком крају Србије покрива црна земљица и зелена травица и творца и предмет те песме!

— Ешексене! Куде се је женско, аџамија, ем девојченце, ете, давало на науке?!... Откуд ви па тај адет и тај памет?... Што? Што, бре?...

команди, у густим редовима поскачу и главачки бућну у воду, — тек тада трза се Мане и гледа око себе као да се пита: откуд он чак ту?! — и враћа се натраг!... Тако, ето, почесто ради Мане.

— Ах, сарафче и банћерче ти татино! ... Овој ће куче, Персо, банћер да ми бидне. Откуд га извади па тај реч, магаре јорданско?! — кликну блажени Јордан. — Како га каза онуј реч, ешеку ниједан?...

И после, откуд би пас могао дати бакшиш свирачима?!... Онај Манулаћ би још и могао повести коло, али пас — баш никако!...

“... Многи приметише како им је тек сада пукло пред очима, и све им је сада, веле, јасно. Сад им је јасно откуд Мани толике лаконане плитке ципеле да их и радним даном, по киши и блату, носи!...

А кад га је овај зачуђено запитао нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци, Мане му је одговорио хладно и мрачна лица: — За писување да

А кад га је овај зачуђено запитао нашто све то, и откуд сад тај разговор, откуд фењери и сокаци, ћутеци и буџаци, Мане му је одговорио хладно и мрачна лица: — За писување да баталиш ти тој, тол’ко

ко је протурио тај глас, а више их је занимало откуда толики тако упорно тврде да су све то видели што се сад прича. Откуд готове приповетке кад ни трунке истине нема?! То им никако није ишло у главу и било им је загонетно.

Чуди се Ташана откуд све то зна и где је научила Зона све то?! Говори француски, немачки, грчки зна. Иде по господским кућама, курдисује