Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Али ти лажеш, скоте турски! — рикну Алекса и отрже се од људи што га задржаваху. — То си сам измислио!... — Лепо, Алекса, — рече кмет. — Он је то видео и прича.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Поп полетје на један прозор. Двојица га дохватише за мишке, али се он отрже и ускочи унутра. У тај пар цио један крај шљемена паде покрај прозора и дохвати кућу и са те стране, те му запријечи
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ А кад би се наљутио на другове паписте, довикнуо би: „Ви имате Папу, а ми личке! Сваком своје!“ Међутим, кад је Ана отрже од Павла, Варвара се занесе и поче, грчевито, да плаче. Петар је зачуђено посматрао своју жену, али ништа не рече.
Теодосије - ЖИТИЈА
које се без семена, без људске руке, од њених девичанских спона као од горе велике, по чудесном Данилу, камен Христос отрже и све идоле бесовске сатре, јављањем у сну подиже душу његову од унинија, говорећи: — Имајући мене као јемца код цара
Црњански, Милош - Сеобе 1
Док је она намештала, полумртва, хаљину, да би изишла пред свет са мужем, он се, прекрстивши се тајно, отрже кроз врата, чим чу пуцање бича, и нађе лице у лице с братом.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Одмах се упути ка прегратку, гдје бјеху женске хаљине, нађе једну опрегљачу, отрже с ње једну ресу, па се попе у комору, нађе једну јабуку, проврти је пушчаном шипком и продјену кроза њу ресу, стави то
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Настаје ослобођење од старе, школске, псевдокласичне књижевности, отрже се од »глођане огромне коске коју су Римљани са своје гозбе бацили«, како је говорио један немачки романтичарски
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
оног вина жарка, Куцнимо се па онда папимо Та десници Краљевића Марка, Што удари силном Маџарину, Од бедра му отрже мачину, Сева мачу — Филип на две поле — Мач пролеће, па у камен доле, Пуца камен, ватра иза њ сева, Марко гледа,
суза пуне, Оне веле: Арса нама труне, Ох без збогом и без опроштаја Он се од нас сирома утаја, Лоша срећа нама га отрже Па у црну земљицу га врже, И верноме не остави другу Ништа друго до на срцу тугу, Туга јадна само мучи груди,
Онде један баш је дрва секô, Ни поздрави, ни му штогод реко, Већ ти њега за секиру брже, А момак је од мене отрже, Он не знаде шта је ни како је, Само виде бесно лице моје, Па помисли, какова сам луда, Може ода њ триста бити
Она му млада око врата паде, Па љубит стаде, дуго не престаде, Тад малко клону, јунак се отрже: „О, збогом, збогом!“ па с' напоље врже.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Откриј недра, историјо сура: позна зрелост у корову спава, парабола, од бола фигура, отрже се врежи заборава, изнад којег као да дежура у икони девојачка глава!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
) ЈОВЧА (опоро): Држ’ коње! СОФИЈА (придржи му коња да сиђе, сагиње му се руци, коју он отрже). ПРИЈАТЕЉИ (скидају се сами с коња, предају их својим момцима с фењерима, који прихвате и Јовчиног коња, и воде их
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Откуда она?« — помисли. У истом трену брод се распаде као да га је неко ножем пресекао. Преко палубе пређе талас и отрже Му дечака из наручја. Узалуд је покушавао да га задржи, а онда поче да тоне.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
О памтиш ли, старче, кога мајка стара Тад у страшној клетви спомињаше туди? Да ли једно момче што са лудог жара Отрже се у св'јет, да весело блуди, Раскинувши прије оштрицом невјерства Њежно срце једно?
Ћипико, Иво - Приповетке
Пароброд зазвижди по трећи пут, полако се отрже од краја и помњиво обрне, па нагло заплови тијесним затоном. На први мах Цвијета не чује ништа но шум, и гледа у
На први мах Цвијета не чује ништа но шум, и гледа у простор и прегара се. Али наједном из тога стања отрже је брзина пароброда, заселци и питоме баштине што за њом заостају.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Кад се душа отрже од тјела, Пред њим прха злаћена пчелица Да јој каже путе у небеса, У насеље раја божијега. Само поређење трмке и
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Затим наједанпут скочи, отрже се од мене, побеже два-три корака, прилеже потрбушке на траву, једну руку диже као да некога, ко лежи поред њега,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Кад се будемо враћали у земљу, подићи ћемо капију... — Радослав му запуши уста. Бора се отрже и још јаче развика: — Иглине уши, сунце им њино. Јер позадина, та твоја позадина... лаже, измишља...
Ћипико, Иво - Пауци
А жао му кућних и пољских послова: ето, осјечене су му обе руке док се од куће отрже снага: Раде и невјеста. Али која вајда, кад друкчије не може бити? У граду Раде се лако снашао.
— Не, Јуре! — шапну она... И дрхћу и гледају се и скупљају једно уз друго — све тјешње и тјешње... Њој се у неке отрже уздах, а и он сјети се јутрашњега дана; па, као по неком тајанственом споразуму, обоје се сневеселило и оборило очи...
његово нагнуће пригибало се природи и чезнуо је за најпримитивнијим слободним животом, па га засве сила туђе воље отрже од свега што му је најмилије... Узбуђен, не зна што даље да мисли.
Дјевојка не одговори. Иво је ухвати за руку, али се она отрже и наједном гласно заплака. — Плачеш?! Што ти је, кажи! — Ко зна ди је Петар... — кроз јецање слуша њен глас.
Не могу те прегориш, тешко ми је! — И упита је, раздражен: — Је ли те Петар овако миловао? — Петре мој! — отрже се њој уздах, и потресе Иву до усред душе. Топећи се у сузама, дуго стоје загрљени.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Но кмет се отрже снажно, И затим покуша одмах да лице направи важно, Али се покаја за то, мада је кајање крио, Јер му је пољубац, ипак,
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Скоро и заборави на приче о цвећу и облацима, кад сенка нечијег тамног тела суну кроз воду, нечија је рука зграби, отрже с дна и поносе у висине. Је ли прошао тренутак? Или је читаву вечност путовала?
— људи су се гурали, свађали, отимали о метлицу, а ђубре је расло. Али, метлица се од свих отрже и полете увис. — Гле ти ње!
Али, само што до њега стиже, а метлица му се отрже из руке, и полете ка жени која је хтела да почисти болничко двориште. Узалуд је за њом јурио, узалуд псовао.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Једва остатак поташкаше и утврдише обстајати им круто у првоме завичају верно. А што тадар отрже се и оде с упором непокорно овамо, то већ пропаде, оде, и досад онако.
Са собом с толикога богатства ништа не понесе одовуд него пуст и пометен од свега се отрже и свега се лиши, сам велико скенџе и несносну муку тамо патећи. Доиста је свашто што је год меснато ка и трава.