Африка
опстане један дан у том народу људождера, и полузверова, који, док белац пролази, скривени иза стабала, дочекују га отровним стрелама. Н. је живео међ њима већ више од годину дана, и он их је кињио свакако, како само он уме.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
града — величанствени бетонски бедеми, грмљавина и удаљени тутањ који се надима у сумраку режећи својим светлима и отровним парама; све су даље једни од других, а између њих на крају излета она уморна реченица-рампа, казана са уздахом пуним
Црњански, Милош - Лирика Итаке
За њима корача маса оних који су међу лешинама, под отровним гасовима, осетили и те како „хипермодерне“ сензације. Па су изгубили радост, коју им ни породица не може вратити више.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Хладна сурова смрт заузела је све мисли његове и стегла му мозак својим пакленим отровним ноктима. Он се предао овом страховитом ненаду, јер не осећаше у себи довољно снаге да се бори са њим.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Навући ћу оклоп вечне мржње тад, И с отровним мачем у ноћи ћу тој Поћи у крвав и трагичан бој Што бесни, тутњи, комеша се сад; Где падају жртве, где се кости
Петровић, Растко - АФРИКА
опстане један дан у том народу људождера, и полузверова, који, док белац пролази, скривени иза стабала, дочекују га отровним стрелама. Н. је живео међ њима већ више од годину дана, и он их је кињио свакако, како само он уме.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Грбавој земљи кора јежити; Отровне тице, змије ватрене Које ће, репом хитро шибајућ, Спржити поља, спалит усеве, Отровним дахом лета кужити, Докле се тако, кугом морена, У један прамен отров-парице Колевка бесна људске несреће Несрећом
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Там’ злоба, завист и клевета ниска Зубма отровним добродетељ гриска, Там’ случај преки ил’ болести разне Срећу нам празне.
до нечитљивости верно: Живећ без мане и чист од порока, Не треба копља маурски’ ни лука, Стрелама нити теретна с отровним, Фуску мој, тула...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, 3702. Упор. летонски обичај да се пут кроз село и поље којим ће се кретати мртвачки спровод посипа отровним тисовим грањем, »да би се духу отежао повратак«, АРW, 17, 1914, 496). Броћ се једе против костобоље (ЖСС.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
и сто других чуда; просекла је каналом амерички континент, преградила Нил, ваздухом ђубрила оранице, а ваздух отровним гасовима.