Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁷ Веома је индикативно да иста реч „отрок“ у старом српском (али и руском, словеначком) означава дете, али истовремено и припадника социјално и правно најниже
⁸ Све ове синонимне речи — „нејач“, „отрок“, „робље“, „глота“ — указују на низак друштвени положај детета. Архаични називи за дете у нашем језику откривају и
И у неким другим словенским језицима, нпр. руском, речи „отрок“, „ребëнок“, „юноша“ (које се односе на дете и младића) немају само дескриптивни, неутрални карактер (то није проста
У језику и језичким творевинама такође је јасно изражено виђење детета као немоћног, подређеног створења („отрок“, „робље“, а у загонеткама најчешћа метафора за дете је „сужањ“).
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ти искивају тује за жир ти се једино молим, жира у шуми под гранама нека да му се, кад га под зиму нађе, изгладнели отрок обрадује. О ОБОРЕНОЈ ЦРКВИ Ко на војсци обори цркву, да се хртови напусте за њим, и да се обеси о првом храсту.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
књигу Драгоцено благо или прави начин васпитања деце 1835, Милован Видаковић преводи драмску игру Благородни отрок 1836. и сл.