Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— А, лој ли ти детињи, ти тако зар?... А?... Лазар не рече ништа, само обори главу, јер разумеде поглед очев. — Ха-ха-ха-ха!... Гледај ти, молим те! Хоће човек да се жени, а овамо крије од оца!...
Хајдемо!... — Кад ти велиш... И дигоше се старине Тек Станко беше прекорачио праг очев, баш у оном тренутку кад се Алекса сроза од радости низа зид, бахнуше поп Милоје и кмет Јова преко прага.
— Зар на своме прагу?! — упита оштро. Станко спусти пиштољ, јер га очев поглед чудновато гледаше. — А он мене? — Лако ћеш му зајам вратити, али сад не, јер сам га ја овамо позвао...
Станко не може издржати тога погледа, него побеже. Чуо је гласни смех очев за собом, па је хтео баш од њега побећи... А љутило га то. Што га дирају?... И, најпосле, зар је то каква срамота?
Црњански, Милош - Сеобе 2
у Бечу – кога је Исакович, као „брата Руса“, ословио – рекао: да је њему брат све имање упропастио, љубазницу узео, очев тестамент фалсификовао, па, према томе, не мирише оне, који га братом називају.
Теодосије - ЖИТИЈА
Затим га задржа очев долазак, служење његовој старости и поучавање на подвиге по могућностима, а уз то путовања к цару и бриге за подизање
преобразивши се показа ученицима својим божаства својега славу, малу зраку — колико могаху поднети, одакле и глас Очев из облака светла, како му сведочи да је он његов син вазљубљени.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Доле је још било мирно, иако је сада и очев кревет био празан. Осећао сам свако своје цревце понаособ и кренуо на доручак као што непријатељ полази у извиђање
Црњански, Милош - Сеобе 1
волео док беше дете, јер је био јачи од њега и јер је знао да говори цигански, био му је мио и после, као аманет очев и као луда, пуста војничина која се само њега бојала.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
очеве наглашене уздржаности и крутости у опхођењу с децом, у народу се каже: „Отац као колац“, Овде ваља рећи да је очев изразито озбиљан, резервисан однос према деци пре ритуално, друштвеном улогом прописано понашање, него што је спонтано
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Пошто се окупах, зађох по башти и отпочех да берем цвеће, које ће мати, са свећом, однети на очев гроб. Међу ружама опазих повећи земљани суд — „ћупче“, покривено лишћем. — Шта је ово, нано?
И да бих био већи, старији, опасујеш ми очев, свилен мор појас. Његов сахат мећеш ми у недра, вадиш ланац и распоређујеш га да ми лепше и истакнутије стоји.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А после и завет очев. Још и та могућност. Било ми је тешко. И пожурих се да утонем у онај народ, који је већ преживео ове прве, тешке
И са доста поуздања тешио сам их. Око подне отишао сам на очев гроб. По некој чудној асоцијацији ту се сетих да се команданту родило дете... Издалека чуо сам весели жагор.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
и цењка за коже, шљиве и друго; а то се Љубици сад учини веома грубо и сурово, и ако она не зна за друкчији разговор очев. — Здрави су, здрави су... сви су здрави, одговараше газда Цветко, како га зваху сељаци. Сви су те поздравили.
И она је добила од њега писма, у којима моли за помоћ, јер нема шта јести, али је опет живо интересовао очев говор о томе, као да је то све ново за њу. Одоше у судницу, али се вратише у стан Љубичин без успеха.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Дакле, та већ очигледна сиротиња није толико плашила матер колико тај очев све ређи и ређи долазак. Стрепила је да их, како је почео а знајући га какав је, напослетку сасвим не остави, и никада
На капији се појави висок, обријане главе Арнаутин. Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.
— Паре! — чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачком. И то не од беснила што му овај одриче, не да паре, него што су га они:
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
А Ковиљка да би испунила очев завет, озида овај извор и намести дрвене цеви кроз које је вода текла. ТРОНОША И ВОТЊАК У Јадру имају два намастира:
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Али покојник умре. Ти баш не беше овде, на путу беше. И ми ти лепо њега, сина, на његов, очев, занат дадосмо, да изучи, да га у дућану заступи. И он изучи добро, нећу душу да грешим, најбоље.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Овакав капут ни краљеви намесници не носе. Још јаче застрепе. Вукашин гледа у своје руке, осећа очев поглед и оправдава га: природно је. Син сам му. И ја бих такав био према свом сину.
— Зато што је озбиљно. Сва тројица морамо вечерас... — очев поглед пресече му реч. По Вукашину се просу танка дрхтавица. — Ноћу се разговара само о вампирима и злочинству.
Среће очев поглед и не скреће свој. Дуго се гледају. И зато што очев поглед паде на под, њему порасте сигурност. Отац је Вукашина
Среће очев поглед и не скреће свој. Дуго се гледају. И зато што очев поглед паде на под, њему порасте сигурност. Отац је Вукашина волео више и зато што је држао бунтовничке говоре по
То је мало. То је много. Научићу те да их мрзиш. Пробуди Ђорђа. Овај не стиже ни да се расани а чу оштар очев глас: — Ти си уморан, иди и спавај. Одсад ћуја да га чувам. Код мене ће да спава.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Није му успело да чује шта, јер је тог трена у воћњак ушао очев изасланик. — Гле нашег принца! — узвикну дворанин. — Опколите воћњак, војници! Стари цар једва још дише.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
НИ НА НЕБУ НИ НА ЗЕМЉИ 38 АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН 40 АЛА 46 ЗМИЈА МЛАДОЖЕЊА 49 БАШ-ЧЕЛИК 54 СТАРАЦ ПРЕВАРИО ДИВОВЕ 70 ОЧЕВ ТРС 73 ТРИ ЈЕГУЉЕ 82 ЗЛАТОРУНИ ОВАН 85 ЦАРЕВ ЗЕТ И КРИЛАТА БАБА 90 ЦАРЕВ СИН И ОШТАР ДАН 95 ВЕЗИРОВ СИН 99 У ЦАРА
скочише на панту, хоће кућу да сруше на ме, а једни кроз баџу да ми не дају побјећи, једва сам жив умакао од њих. ОЧЕВ ТРС Оно био у старо доба старац и имао три сина.
Сад се договоре да крену у свијет, и да потраже очев трс. Одмах спреме три бијела коња, на њих метну опрему најљепшу, најбољу, али, кад их посједоше, не даду се коњи из
Најмлађи син се сјети нечему и рече: — Браћо, та ми не идемо на весеље него у жалост, јер тражимо очев изгубљен трс, стога хајде да опремимо три црна коња. Тако и учине.
— Је ли вјера, тето? Ти знаш добро да је коња велика штета, али ја бих све, све дао, само да нађем очев трс. — Истинита, тврда, права вјера, побратиме, — рече тета лија, и закле му се свим на свијету да га неће преварити.
момак опет: тешко му дати златног коња за златну јабуку, а мора га дати, јер без златне јабуке неће му онај цар дати очев трс.
Боље си прошао него што си и мислио. Добио си сад очев трс, златну јабуку, златног коња и златну цуру. Ти си мене у великој нужди помогао, заклао си на моју ријеч коња и
Пошао си у свијет да нађеш очев трс, и добио си га. Да си био паметнији, и прије би дошао до њега, али свеједно, само кад је глава остала читава.
скоче двојица људи (то бјеху његова два брата, који исти овај час оживише) те га убију, узму коња, златну јабуку, очев трс и дјевојку, па бјеж̓ кући.
Сјутрадан пође везировић по своме обичају на мезар очев да чита дову, а мој ти слуга с ћасом ракије у јаглуку одмах те за њим полагачице, да га не види.
Ћипико, Иво - Приповетке
и све јачи нагон осваја их за кућом, па и нехотице у души буди се немир; раздражено гледају око себе, но благи поглед очев, пун трпљивости, смири их и наново се прегарају. А вријеме пролази.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЧЕДА: Ја се надам, јер како је ова брука одјутрос букнула по Београду, није немогуће да чак и очев положај буде доведен у питање. ДАРА: Његов положај? ЧЕДА: О, да! О томе се много говори напољу.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Софка се осмену, јер одмах виде да је то очев гласник, један од оних џамбаса који сваке суботе долазе из Турске овамо, на пазар, и купују коње.
пре тога код Софке „очев гласник”). Ето због оваквих су доживљајних преламања прозодијски чиниоци у Станковићевој реченици изузетно мобилни, а
Тако, рецимо, у В глави јунакиња посматра како збуњен одлази очев гласник, и при томе, што се посебно истиче, запажа тако ситну појединост да он не иде баш средином калдрме, већ
Будући да се због социопсихичких забрана - прејака самосвест о „високом пореклу”, интернализован очев ауторитет и страх од неизвесне судбине породице - нису могле конкретизовати у љубав према одређеној особи, оне се
Јунаци Станковићеви у другом случају интернализују родитељски ауторитет (очев/мајчин/бабин), у разноме степену, па се драматични напон између опречних тежњи преноси по дубини њихове - управо стога
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
хиландарска повеља, 1200-1202), док је Сава, поштујући канонске прописе као монах, полако припремао светачки култ очев, написавши најпре службу њему посвећену и радећи на осталим потребним списима.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Младен кроза сан чуо би како отуда кроз кујну допире очев глас. Пун, кратак и понизан. Уз то звек новаца и извињавање: — Нисам могао више, нано. А за то и то цена је оволика.
А за то и то цена је оволика. Нижа није. И, ако хоћеш, да купим, ако не, како ти наредиш. Доцније, осетио би очев долазак.
Младену оделито, засебно, у челу, као најстаријем, домаћину. Одавно му већ простиру очев душек, чаршав. И онда се легне.
Само је сада овај нови еспап, што га је Младен донео, некако као одозго и чисто је дошао бељи, а онај старији, очев, доле, као нека подлога, тавни се, тежак, суров. У магази слуга ради, доводи у ред даске, крупе соли, полуге, коже.
Ћипико, Иво - Пауци
— понови јаче. — Па обазријевши се уоколо, скиде са себе своју кабаницу и покри њоме салеђени очев живот, и полети натраг ка ономе комшилуку кућа, откуд бијаше дошао. Уђе у кућу нагло и вели: — Људи, погибе ми отац ...
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
вучје стопе довеле Умио сам лице у рајској реци Обрисао га о скуте сунцородице Надвијене над торњевима Засадио сам очев штап У глину на обали Да мећу врбама пролиста Кренуо сам ка великој капији Отвореној нада мном у зениту Нисам знао
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
очин — очев оџа — в. хоџа оџак — димњак, кућа, огњиште, породица ошли — отишли Павлица — задужбина Стефана Мусића, Лазаревог