Јакшић, Ђура - ПРОЗА
И јуче ми је баш доходио, скиде капу, пољуби ме у руку; ја мислим богзна шта ће... Кад тамо, шта је?... 'Оће момак да се жени, и то никоју другу не мисли, него баш њу!..
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
говорећи: „Ето ти ми куге; никада се с тим човеком без кавге не могу растати; та сви калуђери ишту, али овај силом 'оће да отима.” С в е т о г о р а ц: Но, капетане, пиши једну парусију на царски манастир Н.!
Није ли ти срамота пред толиким људма то и рећи? К.: Ја мислим, оче, кад човек даје оно што може и 'оће, не заслужава срамоту него поштење. С.: Мени цекин! Зар сам ја Марко слепац? К.
К.: Да ви о својој муци живите, не би толико давали; али Турци добро знаду да ви дерете свет, пак' |оће и они да деру вас; у томе су они паметни баш као и ви.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Кавге заглушују беседу на Гори, козе брсте купину што гори! Да се оће наћи ко, да уђе у цркву! Да разјури волове, голубове, овце! Да распе паре, да испретура столове!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Но Градиштани не допусте преко села да сами иду, куда ̓оће; но им рекну да и̓ отпрате уз Дунав до њи̓ова друштва, и пођу.
Кажу пријатељи, док дође везир и Крајишници, да ће бити више од педесет хиљада. Пишемо ми господару Ђорђу: да ̓оће на нас много бити Турака; и да ови Турци таки глас пушћају у народ да они не иду да Србе поробе, но само иду да Србе
— Кажем да ̓оћемо, „и то ћете код Бога севап велики учинити, да сиротињу са тим умирите”. — „А ̓оће ли Карађорђе доћи да и он арач даде?” Кажем, да ̓оће и он и сви други, и мало и велико.
— „А ̓оће ли Карађорђе доћи да и он арач даде?” Кажем, да ̓оће и он и сви други, и мало и велико. „Е добро — каже, — а ви кога хоћете од паша, са 60 Турака и бошче (тескере) узмите
— Неће момак. Ја повичем: „Удри, удри!” (Сетим се да они ̓оће да му пиштоље испразне). Потеже мој Иван, сву јабуку нашара драмлијама као дет̓о кљуном.
они̓ бегова који су доле искали су тебе да те воде њима преко Дрине, да те они чувају; а Кулин капетан и Али-паше ̓оће да те парама уцене, зато сам ја метуо више Турака, да те од њи̓ чувају; а опет породице она четири бега не верују
Дођем, седи са њим мој поочим Муста-бег, новски капетан, оба пуше и ћуте. Рекоше, и ја седо̓; и мислим да ̓оће да ме уцене, колико ћу новаца им послати.
” Он сирома маше на све руком: „Е, сјаш̓те, браћо, турске вам вире! Вла̓ се уплашио, ̓оће да бига, па ће нам бегове одвести или побити”.
Гледају Турци и питају Милана и Јакова: шта ће оно сад бити? — „Ето шта ће, човек хоће Фочићева хата или ̓оће на град”. — „Аман, уставите!
” — Живан: „Де-те ви, господару, ручајте; ја данас постим понедељник.” — „Ха, ха, ха! Којекуда, по души те, зато ̓оће Хаџи-бег да попали сиротињу, јер ви постите понедељник. Седи, ручај велим ти!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Хм, не би било рђаво! — рече Видак промишљајући се — само не знам оће ли пристати он. — Ваљда оће. Навалићемо ти, ја и још који од наших људи, па ће пристати; а ја ћу му платити добар
— Хм, не би било рђаво! — рече Видак промишљајући се — само не знам оће ли пристати он. — Ваљда оће. Навалићемо ти, ја и још који од наших људи, па ће пристати; а ја ћу му платити добар ајлук.
— рече Видак. — Ја сам овде обавезао и газда-Милуна. Оно мора бити по ворми кад се 'оће писмено. — Јес', јес', ту му има нека ворма! — потврдише остали и опет се нагоше да чују.
А кад оно — он 'оће очи да ми ископа ако му све до крајцаре не дам. — Па ти, чујем, и мајсторишеш за његов рачун? — А јакако!
'Оћеш, Симо, а? — Та могло би се, оче Стево, него знаш — поче и Симица да извија — некако, што вели Марјан... — 'Оће, 'оће Симица — знам ја! — навали Јован. — А сутра му не гине напојница — сви ћемо дати... — 'Оћемо, 'оћемо!
— Та могло би се, оче Стево, него знаш — поче и Симица да извија — некако, што вели Марјан... — 'Оће, 'оће Симица — знам ја! — навали Јован. — А сутра му не гине напојница — сви ћемо дати... — 'Оћемо, 'оћемо!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Помагај, ако бога знаш, — рече јако задувано поп Спира кад стигоше у порту. — Та, ја сам се и сетио, али не знам ’оће л’ штогођ ваљати, — вели Аркадија.
А ја баш сад мало час с мојим попом разговарам, па кажем баш: »Ју, боже, ала да се ’оће нешто, на нашу срећу, сетити па да нам дођу мало. Чисто ми глува и пуста кућа без њих!« Па седите!
и сама у очајању толико пута рекла: »Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’оће л’ онда ланути, обешењак један!« А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље.
Швапски жебраклук и ништа друго, враг им матери, кад већ тако морам да се изразим! Од једног пилета оће стотину да угости; оће и да почасти и да опет мало кошта!
Од једног пилета оће стотину да угости; оће и да почасти и да опет мало кошта! Нема ти ништа лепше него онако српски зготовљено; па лепо онда видиш још из кујне
А овога вина нећете надалеко наћи. Ето, господин нотарош баш зна шта је вино, па кад год оће добра вина да пије, а он ето ти га па к мени. »Срдили се ви или не срдили, ја дођо’, каже, на једну чашицу«.
»Гледај, молим те, само како му пиљи у очи к’о каква чифуцка фрајла. Моја ти, дабоме, то нит’ уме а, бога ми, нит’ ’оће. А садашњи су момци ћорави, па не виде све то.
А како је пре лепше свирала! Неке комаде свира па и не мари, к’о од беде. Тек кад нам тако неко дође, онда још и ’оће, а иначе не можемо је намолити. А тако радо слушамо и ја и Неколајевич.
— Ух, та не стари, него нови учитељ, господин Пера... — А, он!... Не мора... — Може, је ли, коју ’оће? — Може ако хоће и нашу Жужу... Мани ме да спавам. — Ал’ баш је неће узети! О боже, боже!
— Видиш, молим те, како се крије; е баш је обешењак! ’Оће да ме уплаши, па ме вреба! — вели Јула, одобровољена, слатким и меким гласом. — А јао, кости моје!
са три прста к’о и ми, па баци капу од себе, па запита друге цареве од друге вере (јер он је српске вере): »Ко ’оће да се бијемо? Ево, ту сам, нек ми изађе!
Ди би мој крај био садакана!... Него ’оћу ја државу да служим; ’оће Нића да је и он неки мајкин »беамтер«, кад му ни његов чукундека, а ни ико у вамилији није тај ’лебац јево, ни то био!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Ја сам баш зато и дошла, ако ко стран к нама оће, да и' одведем. — Ми не можемо, но иди кући и лепо упитај; па ако можемо доћи, ми смо готови, — рече чика Гавра.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Знаите да нисум видио крајцара пребијена од месец дана. МИШИЋ: Наћи ће кир Јања, знам ја, само ако оће. ЈАЊА: Да ми дјавол носи ако имам једна крајцара у моју кућу! МИШИЋ: Та ви ваљда ме нећете празна отпустити.
Колико сам му говорила да погоди за шупу мајсторе, који разумевају. Аја! Оће он сам да зида, да заштеди. Сад имамо сугубу штету. Сирота, сад не могу ни аљину добити, да се једанпут и ја поновим!
„Скуп двапут плаћа.“ Пређе две године правио је шупу, пак човек неће да погоди искусне људе, него оће да сам зида, да заштеди. МИШИЋ: Е, гледајте ви, као да је убог сирома! ЈУЦА: Он сам не зна колико има новаца.
Тако за кукуруз дају му људи лепо пет форинта. Аја! Он оће шест. Међутим, није га нико надгледао док се није уплеснивио, те је јошт морао плаћати да га изнесу.
ЈАЊА: Проклету твоју језику! Ама, море, примиш сваку годину рачун. ПЕТАР: Шта ће ми сапун! Који оће, нека дере и без сапуна, ја му не браним, али Петар неће. ЈАЊА: Оћиш да си свађиш сос мене? ПЕТАР: Шта велиш?
(Петру.) Чича Перо, иди брже. Тражи те господар. ПЕТАР: Наћи ћу ја мајсторе за коже, колико год оће, тек моја рука неће приступити. (Отиде.) МИШИЋ: Овај све о коњма бригу води.
КАТИЦА: Забога, зашто сте га варали? МИШИЋ: Та то је благодјејаније човека утјешити, који оће да падне у очајаније. Камо срећа да је то сва штета! КАТИЦА: Зар се јошт што догодило?
(Оду.) ПОЗОРИЈЕ 4. МИШИЋ (ступи) МИШИЋ: Е, кир Јања, сад сам те уватио! Сад ћемо видити оће л’ се моја жеља испунити или не. Проклети Грк, како је тврд!
Црњански, Милош - Сеобе 2
„Мнила сам да смо истих година“, рече, тихо, скоро нечујно, Павлу. Божич је то, ипак, чуо, и довикну: „Оће шева да се похвали, да је тек прешла тридесету!
Видећи га крај матере, на грудима, повика: Оће сисе је ли? – Видиш ли овај прут? Тебе матору ћу умлатити бијући само ако му још једном даш! Комад у шаке па једи!
А кад га мати позва да га надоји, није хтео прићи. Не сме, каже, од Гоше. Оће Гоша да бије! Тако његова баба Иконија дознаде да је одбијен од сисе. Баш хвала прији Госпави!
Водали су опанке Турчину, док им је Турчин, на матери, и жени, спавао, па шта сад оће? Сад су официри: Јего римскога царскога величества генералфелдмаршал‑лајтнантоберстера фон Монтенуово!
То је само разборитост сиротиње која не тражи кавгу. Он, Павел Исакович, међутим, оће да га упозори да се они не плаше Гарсулâ, не једног, него ни сто!
А она му се приби уз груди, мољакајући да само данас не креће потере, а сутра може колико оће. Ко те види, нака? Смилуј се! Зар ти пандур над женама? Зар вас није добро и верно служио Пеја?
Трифун не може да прежали швалерку. Иако Павле није ништа крив, и Трифун би могао да потегне пиштољчину. Оће Србо, богами! Зато он предлаже да Павле, неко време, не излази на очи Трифуну.
То ти кажи своме брату! Оће Србо!“ Иако је Павле отишао из собе, после тих страшних речи, мирно, фамилија Исакович је наслутила да, у Павлу, имају
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Ал’ врашки је човек тај Бунипарта, тај ће још начинити посла, мој Софро! — Може лако бити, да га већ ’оће у кавез, као што сам читао како је Тамерлан Бајазита.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
« а мајка ће казати да је баш гледала кроз прозор, кад стиже неки ауто: »Чији ли је, оће ли бити твој, неће; а, богами, нијесмо се надали!« — Малом се пишки... — казаће његова жена.
— стегну јој човек зглоб. — Нисам платила... — промуца Нина, очекујући помоћ бар од ћопавог келнера. — Госпојца оће да плати! — дрекну момак и келнер се истог часа створи иза његових леђа.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МЛАДОЖЕЊА: Али зар се може наклоност тако брзо набавити? ПРОВОДАЏИЈА: Шта наклоност! Момак оће да се жени, девојка треба да се удаје, то је све. Кад се венчаду, онда ће доћи наклоност, ако су паметни, то јест.
Та ако вам није гриота, да вам је срамота од људи. МАТИ: Ћути, лудо, теби се друга срећа појавила. Марић оће да те узме. ДЕВОЈКА (радосно): Марић, мамо? МАТИ: Марић, дакако. Је л’ ти је сад по вољи?
УГЛЕД 6. ОТАЦ, ПРЕЂАШЊЕ МАТИ: Јеси ли и ти чуо каква се срећа појавила за нашу Јулку? ОТАЦ: Каква? МАТИ: Марић оће да је узме. ОТАЦ: Којешта! МАТИ: Ако је теби којешта, није мени. Ја оћу да имам зета господина.
ЖЕНА: Ал’ шта ти радо једеш? МУЖ: Једем што ми се донесе. ЖЕНА: Оћеш ли да ти скувам кокошку у расолу? (Оће да га пољуби.) МУЖ: Мани се цмакања, молим те! ЖЕНА: И два голупчета да испечем. (Пољуби га.
МУЖ: Добро, добро. ЖЕНА: Сад те могу миловати колико оћу, је л’? (Оће да га пољуби.) МУЖ: Али, жено, - та доста већ. ЖЕНА: Мени није доста, ти си мој муж. (Опет му трчи.
МУЖ: Ти да ћутиш кад ја говорим! ЖЕНА: О, како да није! Ја да ћутим, а он може говорити што оће. МУЖ: Ја сам старији. ЖЕНА: То ми је брига! Море, све ћу да кажем. МУЖ: Доста! ЖЕНА: Доста ти!
УГЛЕД 5. МАТИ, ПРЕЋАШЊИ МАТИ: Шта је то? Шта чиниш ти с мојим дететом? ЖЕНА: Одите, мамо, оће да ме изе. (Плаче.) Јошт ми ни капу није купио. МАТИ: То је лепо! То је човек!
Ја кад се с мојим тучем, бар знам зашто; а он због једне тричаве капе. МУЖ: Шта ћете ви, мамо, овде? МАТИ: Шта ћу? Оће да ми убије дете, па јошт има образа питати, гледајдер му ти посла. МУЖ: Ви немате овде ништа заповедати.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
има свуда, под видом родољубија сваку прилику за своју себичност употребљавају, и најбезумније совете дају, не марећи оће ли се тиме својој општини, или своме народу каква штета нанети.
МИЛЧИКА: Ви сте се при цепању протокола баш показали. ШЕРБУЛИЋ: Да, протокола, протокола. Оће ли скоро доћи? МИЛЧИКА: Ја мислим да оће. Изволте сести. ШЕРБУЛИЋ: То је ђаволски посао.
ШЕРБУЛИЋ: Да, протокола, протокола. Оће ли скоро доћи? МИЛЧИКА: Ја мислим да оће. Изволте сести. ШЕРБУЛИЋ: То је ђаволски посао. МИЛЧИКА: Ниједан се тако није показао као ви. ШЕРБУЛИЋ.
ШЕРБУЛИЋ: Жалосна нам слобода! ЛЕПРШИЋ: Шта, и ви сте Србин? Није ли вам срамота! ШЕРБУЛИЋ: Оће да буде инквизиције за протоколе. ЛЕПРШИЋ: Ха, ха, ха! Шта вама пада на памет! СМРДИЋ: Цела истина.
Војводу имамо, војводина је потврђена, сад јошт барјак на цркву, па готов посао! ШЕРБУЛИЋ: Ко оће, нека га диже; ја знам да се нећу више у такве ствари мешати. ЛЕПРШИЋ: Шта, шта? ШЕРБУЛИЋ: Пресели су ми и протоколи.
ЖУТИЛОВ: Оставите Сервијанце, бог зна кад ћеду доћи, а ови су сутра код нас. Друго: оће да се испитује и за протоколе; зато да се манемо народности. ЛЕПРШИЋ: Шта, тако подло?
МИЛЧИКА: Да вас је Зеленићка чула говорити! НАНЧИКА: И она ми оће да је нека родољубица, као да људи не знају њене трагове. МИЛЧИКА: Али је баш фад.
ШЕРБУЛИЋ: Зашто нису сви устали на оружје, па не би ни морали бежати. СМРДИЋ: Тако је; негде оће људи војводину, а неће да се бију. ГАВРИЛОВИЋ: Они мисле да би могли и ви оружје носити.
ЛЕПРШИЋ: Чекајте док буде славенско царство, пак ћете онда видити славе. ШЕРБУЛИЋ: Оће ли бити? ЛЕПРШИЋ: Ви јошт сумњате? Рус ваљда није дошао забадава СМРДИЋ: Но, фала богу, да и то доживим.
СМРДИЋ: Но, тако је већ могућно. ШЕРБУЛИЋ: Па шта мислите? СМРДИЋ: Ја мислим, ако то цар оће, оно ће и тако бити; зато је боље потписати. ШЕРБУЛИЋ: Тако и ја мислим. Нека донесе, дакле, да потпишемо.
Који је био лане мађарон, тај ће се као такав и подерати. ГАВРИЛОВИЋ: А који је родољубац, тај може чинити што оће, јелте? СМРДИЋ: Родољубац не може друго радити него што је родољубиво. ГАВРИЛОВИЋ: Кад бих вас о противном уверио?...
ЛЕПРШИЋ: Добићемо и ми, не оно што су неке претеране главе тражиле, него што је право. ГАВРИЛОВИЋ: Оће ли бити душановог царства? ЛЕПРШИЋ: Будалаштина! Нема нас двадесет милиона. ГАВРИЛОВИЋ: Али бар славенско царство.
Милићевић, Вук - Беспуће
Грање је грозничаво дрхтало. Кроз оквир од прозора цурио је мали млаз воде у собу. — Да 'оће скоро да престане, — каза она тихо о пљуску, мислећи на нешто десето. Гавре Ђаковић не одговори ништа.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
е, па писмен сам, фала богу, толико. Тек док ја раздрешим бисаге, ’оће много шта да чује свет. ’Оћу да потражим ступце од неких новина. — Тхе, то је твоја ствар — вели му шеф.
— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу печеницу? ’Оће крканлука! — Коју? — запита Каја, која је уморна од рада целога дана већ готово заспала била. — Па онога мачора!
— А где си то пао, благо мени? — На тротоару. — Е, ’оће то. ’Оће! Сад у мају су најопасније поледице, па се омакне човеку нога; и тада има највише смртних случајева!
— А где си то пао, благо мени? — На тротоару. — Е, ’оће то. ’Оће! Сад у мају су најопасније поледице, па се омакне човеку нога; и тада има највише смртних случајева!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
света, Код куће је, веруј, боље, Ман' се, драги, пута клета, Ман' се зноја и невоље, Ох кад сунце летно плане, Оће јунак да сустане.
„Дакле иде сунце моје, Оће дакле да се скрије, Гледни, драги, злато своје Гледни срце како бије, О моме могу ми т' отети, Ја ћу дане своје
Ала јадан чупа косе, Грува своје младе груди, Ветри вапај његов носе, Оће скоро да полуди. Тужан иде он на гроба Де почива њему мила, Сваки данак дуго доба Сузā онде лије сила.
се крај реке повила, Како клета под небо с' узвила, Камен пусти камен је нагнао, За облаке рујне се ватао, Кô да оће на љубавна недра Да небеса земља свуче ведра, А небо се дивно запламтило Па красоте своје истурило, Пламти небо
и све руменима, Како, брате, када сине зора Ил' се сунце смири иза гора, А уз брдо силан свет ту врви, Сваки оће да је горе први, Свак се пење, жури се и труди Да изблизу чуду се начуди.
амо живо крену, Диже пијук па удари стену, Пуче стена као гром да груну, А из стене грдна сова муну, Ја помисли да оће да бега, Али она управо на њега, Нуто среће!
Па тако и отпратим очима, А да видим што ће бити с њима, Како ће и псина предусрести, Преко Саве оће л' и превести.
Када једном душмани ударе, Кад загрме топи и кумбаре, Кад он из сна отровна се прене, Па на љуто орпашје се дене, Оће л' удрит на душманску силу, Па кâ од пре збијат у гомилу, Од једнога градити двојицу, Од двојице опет четворицу,
потећи, Ту вас грдна спопаде љутина, Па лајасте кô на ланцу псина, — Псина лаје, али кућу брани, Ал' ваш лавеж оће да сарани.
(1847, март) НАТПИСИ И Ал' се .. ша туђа леба слади, И прија му — да кљусета товна! Али кљусе оће и да ради, Ради, стење, а све лете .....!
! ИИ Пре међ стоком беше брада У самога јарца, Али чуда — ево нађо С брадом и магарца. ИИИ Миле ђипа, оће да утуче, Мируј море, изешће те Вуче. ИВ Ал' ваљане ми имамо главе, Штета само што су нам без главе.
„Право, брате, то се скочи, То бијаше прави скок, Док се такав опет скочи, Оће проћи года ток.“ То је био, драги, твој — Благо мени, да си мој! 2.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Не би он презао ни да мртваца из гроба подигне, само да теби науди! ХАСАНАГА: Е, кад би он мого све оно што оће! ЈУСУФ: Није реч само о њему. Реч је о оном кога он тражи за зета. Ко зна с ким ћеш имати посла.
Ефендијо, шта то може да значи? Ово ми се апсолутно не допада! Ко би рекао... Је ли казо шта оће? ХУСО: Само ми је реко да је важно. ХАСАНАГА: Шта каш на ово? ЈУСУФ: Не разумем. ХАСАНАГА: Да га пустим да уђе?
ХАСАНАГА: Е, дуго ли га је задржо, свиња једна! Гледа да га се што пре отараси! Ти седи, и не излази! Ако оће у четри ока, нек каже! (Улази бег Пинторовић) БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Селам алејкум, Хасанаго!
(Дужа тишина) ХАСАНАГА: Баш тако? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Тако, од речи до речи! ХАСАНАГА: Чу ли ти ово, ефендијо? Оће да се опрости с дететом! ЈУСУФ: Не видим ништа посебно. ХАСАНАГА: Нисам знао да је тако болећива.
Мора да је видо муке да је натера! А мош ли ти да погодиш што он све ово? Оће да се обезбеди с моје стране! Зна лисац одакле може ладан ветар да подуне, па да му однесе и чалму и главу!
МУСА: Па ти лепо рече да сватови иду, и да ће стићи за мање од пô сата! СУЉО: Сватови оће, али неће младожења! АХМЕД: То сам се ја и питао... ХУСО: Како то мислиш да неће?
МАЈКА ХАСАНАГИНА: Хасанаго! ХАСАНАГА: Ни за мужем, па ево ни за дететом! Клечи над колевком, као оће да заплаче! Ајде, исцеди бар једну! Реда ради! Кани, мајку му, немо се брукати! Људи те гледају!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Знам, знам; само с лица нека је чисто, а иначе, како је бог дао. Тамо мердевине леже, оће човек врат преко њи да сломије, али је прече собу прати, него којешта спремати.
ЈЕВРЕМ: Макса је човек који непрестано с упаљеним фитиљем оди. (Седне.) Оће ли покоји пут да заћути? СОФИЈА: То не, али увек по штогод нађе, зашто ће псовати. ЈЕВРЕМ: Опет се мало поправио.
МАКСИМ (неповољно): Гле јако! СОФИЈА: Макса се шали, а ти мислиш тако је. МАКСИМ: Ја немам кад шалити се. СОФИЈА: Оће ли бити многи? СВЕТОЗАР: Прилично. Већ Ката не зна шта ће. СОФИЈА: Е, девојка је, па јој се мили.
МАКСИМ: Ко не чува пару, неће умети ни иљаде сачувати. СОФИЈА: А већ ти опет — свакога да учиш. Нека ради како који оће. СВЕТОЗАР (Устане): Дакле, ми ћемо вас очекивати на бал. СОФИЈА: Ми ћемо узети слободу.
СОФИЈА: Сад девојкама тражиш ти рачуна! Пусти и, па кад се удаду, биће све другојачије. МАКСИМ: Оће. Види се изјутра дан.
Шта је учинила? МАКСИМ: Упропасти ме, па крај. НИКОЛА: Али како? МАКСИМ: Како, одвукла ме синоћ на бал, па сад оће да и ми правимо бал. НИКОЛА: Иди, иди, ја мислим богзна шта је учинила; а оно којешта.
МАКСИМ: Већ и твоји лекови — да Бог сачува! КУМ: Истина за твоју, не знам, оће ли поднети. Али за моју као наменуто. Заклиње ми се човек, да је тиме једну бабу смирио.
МАКСИМ: Ти си добра и без награде. СОФИЈА: Молим те, Светозаре, оће ли се искати сведочанство и од мужева? СВЕТОЗАР: Како ће се у томе поступити, данас се решава.
МАКСИМ: То би заиста. Тешко би слагао. СОФИЈА: Више се од мужа не може захтевати. МАКСИМ: Оће ли се јошт каква луда наћи да определи награду, који је најбољи муж? СВЕТОЗАР: А зашто то?
Ено, тек што је омирисала бал, па већ оће и она да прави. Ајд, ајд! Али откуда је то, те ми се сад одпире? Најпре бијаше мирна, тиха, кад вичем, она ћути и
Најпре бијаше мирна, тиха, кад вичем, она ћути и снебива се, а сад ми трчи у очи, и оће столицом. Да јој није Јеврем како учитељ? По свој ће прилици он бити, зашто она те нарави није. 2.
КУМ: Моја је највреднија, кад разбија по кући и лупа. МАКСИМ: И моја кад кува и меси. НИКОЛА: Само да се оће за времена обући; јер она више пута мисли у цркву отићи, па док се обуче, а оно изишли из цркве. 6.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
моје миле читатељке, раде да се више против вас ништа не пише, ви знате лек: пишите ми и ја ћу абије у чувство доћи (оће ли пак то бити љубови чувство или друго какво чувство, то је опет други посао).
Да ме нешто види Срета, кад станем пити кафу, како би вртио главом!... Ала баш идем код њега у овим аљинама, да видим оће ли ме познати. Јест! Али ако Срети дође ћуд, па окупи батином? Охо, милостиву госпођу батином?
ПЕРСИДА: Биће све по вашој заповести... Оће ли се и онај зец пећи? ПЕЛА: Ух, ух, Персо, како не би зеца? Гледај јој посла! ПЕРСИДА: Шта ћемо са срнећим череком?
Оћеш да знаш како се време мења, узми злу жену. Видиш ли кога у друштву, који оће увек да има право, подај му злу жену, пак ће она имати право. Оћеш гордог да покориш, подај му злу жену.
Персида, ти! СРЕТА: Ха, ха, ха! Гледај ти ње, гди је малко налик на нашу госпођу, оће и она да дигне нос. Море, да знам да си као она, сад би те као печурку смождио.
СРЕТА: Да шта пијеш? СУЛТАНА: Ја сам на кафу научена. СРЕТА: Ха, ха, ха! Ова оће силом да се погосподи. Јошт нисам кафу за тебе куповао. Пиј ту! СУЛТАНА: Ја не могу да пијем, чујеш ли једанпут!
СРЕТА: Угурсуза? Јесам ли ја твој муж или угурсуз, а? (Туче је.) СУЛТАНА: Помагајте, помагајте, оће да ме убије! СРЕТА: Мислиш ти да ти то помаже, курјачко семе?
СРЕТА: Ти, жено, не мучи ме, О, буди паметна, Јер Срета нема шале Он оће да лупа! Пело! СУЛТАНА: Чујем. СРЕТА: Дад’ ми ону фордиту. СУЛТАНА: Шта је то фордита.
(Покаже јој прстом, Султана донесе му, пак опет почне радити.) СРЕТА (пева): Јер Срета нема шале, Он оће да лупа! Пело! СУЛТАНА: Чујем. СРЕТА: Дај ми овај калуп. (Султана му донесе, пак опет седне.) СРЕТА: Пело!
Сав се у ћириш претворио дабогда, колико си ме мучио! (Тресне врати и споља забрави.) СРЕТА: Шта? (Оће да отвори врата.) Море, Пело, отвори, мало ти је било? На моју душу, полудила жена!
ПОЗОРЈЕ 5. ПЕЛА (с валом преко шешира, ступи), ПРЕЂАШЊИ ТРИФИЋ: Оди, сунце моје, оће мајстор Сретиница силом да ти преотме место. ПЕЛА: Милостиви господине. ТРИФИЋ: Шта је?
ТРИФИЋ: Немојте ми главу забуњивати. СТЕВАН: Ово је договор, господине, не дајте се варати, милостива госпођа оће шалу да проводи. ТРИФИЋ (Пели): Молим те, извести ме управо.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Јутро је почињало његовом чувеном реченицом: „Шта оће опет тај гитлер?“, а кроз три дана се најозбилније припремао да изађе на демонстрације због окупације Пољске, Једва
После им дофурају „сунца татина“, и миц-миц све по реду, док једног јутра уз кафу не кажу прочитавши новине: „Шта оће ови студенти, ког ђавола? Стално се нешто буне!
није ставила под своју заштиту и госте тих шешира који немају лове за преждеравање, него више воле да циришу ружицу и оће мало да се друже за столом, где је некада давно седео неко из њихове читанке за први разред.
— А сада — рече бакута — ко оће да проба моје киселе паприке пуњене купусом, нека изволи у кујну! Имамо и одличан пасуљ са шпицевима од ребара ...
у себи да ће се та Стара, досадна, излизана и искрзана филмска копија од живота ипак некако изненађујуће завршити. Оће — ђавола!
Ево сад, оће да је водим негде на Нову годину! Не, не, стварно, кад ти кажем: најлепше ми је било у заробљеништву ...
) упита присутни одбор оће ли да попију по једну за покојникову душу — на шта, наравна ствар, сви пристану и лова за сахрану испари за тили час!
Срамота! Хоћете ли да знате какав је мој поглед на те ствари? Нећете? Баш ме брига — кључ је код мене! Ко оће да слуша, оће, ко неће, нека преспава овај одломак!
Хоћете ли да знате какав је мој поглед на те ствари? Нећете? Баш ме брига — кључ је код мене! Ко оће да слуша, оће, ко неће, нека преспава овај одломак! Дакле, што се мене лично тиче, сам себи плаћам пљуге, шприцере и нафту за чамац!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
“ Тако ја мислим. А совет мога пријатеља?... Е, њему је место овде. (Савије писмо и мешне га у џеп.) Али сад куд ћу? Оће скоро да ме изда занат. МИТА (ступи лагано и удари га по рамену): Алекса! АЛЕКСА: Охо, Мита!
Јер трбу не зна за шалу, макар да си усред Беча и прва помодарка. Он оће своје, те оће. Је л тако, Батићу? БАТИЋ: Ви истину говорите. МАРКО: Јест, ал питај њу, да видиш како она мудрује!
Јер трбу не зна за шалу, макар да си усред Беча и прва помодарка. Он оће своје, те оће. Је л тако, Батићу? БАТИЋ: Ви истину говорите. МАРКО: Јест, ал питај њу, да видиш како она мудрује!
Моју су бабу његови одржали, удали и потпомогли, пак оће отац да им врати. АЛЕКСА: То је благородно; премда таква жертва.
4. МАРКО и ЈЕЛИЦА (враћају се) МАРКО: Господин барон, ја вам имам једну велику тајну саопштити, само не знам оће ли се примити. АЛЕКСА: Заповедајте слободно. Што је год у мојој власти, увјерени будите да вам нећу одрећи.
Знате ли, господин барон, ону девојку у Америки? На силу оће да је с бароном Голићем венчана, и плаче што неће да је призна за супругу.
БАТИЋ (чита): „Љубезни Алекса“... Аха, ту смо! МАРИЈА: То је његово право име. АЛЕКСА (оће да му узме писмо): Ви знате каква је казна за онога који туђа писма отвара и чита.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А онај се једва диже да се поздравимо. „Откуда ти?“ — вели ми. — „Шта ради Бата?“ — А, ’оће јест! — додаје огорчено командир, нервозно чупка хлеб, и ваља мале лоптице. — Како си ти? — питам је ја.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
да једе, А он неће с мора смокве да једе; Ја му шаљем шећер-шербе да пије, А он неће шећер-шербе да пије — Већ он оће с једне руке на другу. 163. Рано рани Јагода на воду, За Јагодом Радоња на коњу, За Родоњом Јагодина мајка.
Сестра има до три мила сина: Милована, мајке у милости, Радована, мајке у радости, Симијанче, што ми књиге знаје, Оће сестра једно да ти даје, Да замени твоју русу главу!“ “Не да ујка, сестро, ни једнога, Него ће се клати са Турцима!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ЈЕЛИСАВЕТА: Ја матора? ГИНА: Нађи неко огледало, па се огледај! ЈЕЛИСАВЕТА: Зубе чува у чаши, а оће да уједа! БЛАГОЈЕ: Гино, завежи, или ће да ради ова жила! ГИНА: Ајде, узми је, то ти и приличи!
ГИНА: Ухапшен је ни крив ни дужан! МИЛУН: Знам, такве једино и апсе! ГИНА: Мого би да ми помогнеш! МИЛУН: Оће ко звати те глумце? СИМКА: Господине Василије! МИЛУН: Шта да ти помогнем? СИМКА: Господине Василије!
БЛАГОЈЕ: А ти је шини! ТОМАНИЈА: Отима се, ко да је дивље! БЛАГОЈЕ: Пусти је!... сад може и да лети, ако оће! (Одмакну се од Софије. Она, ошишана до главе, клечи на средини сцене. Свије, за тренутак, посматрају без речи.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ала чудне моје бабе, 'оће да је кицош и уз лонце... — Добро ви вече, стрина Саро, и срећан рад! — Бог ти помог'о, ти жив и здрав!
— Ја велим да припевамо, а ови моји ђаволи нећеју. — Е јес', неће мачка рибе. Деде ти само почни, па да видиш 'оће ли. — Та оне баш и нису с раскида, но, знаш, не можемо да се погодимо. Ова неће овога, она онога, па мука....
— Је л' Ђокину? — Ја, прошапта он и одмаче се. — Е, па кад неће с тобом да се погоде, са мном, ваљад', 'оће, викнух ја гласно. Ето, припевајте Јова и Милицу!
Људи, већ, к'о људи — ја њих и не гледам, шта ћеш, брате мој, човек је, па море му се како гођ 'оће, ал' жене, простићете, то ви је.... н' умем ви рећи.
« — »Куку и до Бога, да 'оће, не би га мајци више 'вокатир'о«. — Таман ми то у речи па, крочисмо или не крочисмо више, а пред нас — ћопо...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
долази једна, да простиш, несрећа, једна напаст и гурема, један кијамет у село — веле они за тебе — мани се, веле! Оће да кукате црнога Маринка!« — Е, то ти је, вала!
— А куде остависте, на прилику, куферче? — Код куће — вели учитељ. — А ’оће ли да спремим једно пиле. Да уфатимо и заколемо једно пиле, па за једна ћисела чорба и печење.
Има бога, има, јакако! И тако они скочише на њ! — рече Мића и превуче шаком преко бркова. Те ’оће бити, те неће бити; те овамо, те онамо; те повуци и потегни — еле ти богме они њега лепо заробе.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Шта Леонид оће и Сцевола кад Обилић стане на поприште? Ова мишца једнијем ударом престол сруши а тартар уздрма. Паде Милош, чудо
Но примајте вјеру прађедовску, да бранимо образ отачаства. Ћуд лисичја не треба курјаку! Што јастребу оће наочали?
ВУК МИЋУНОВИЋ Куд су шћели потрпезне кучке, Бранковићи и лижисахани? Што им оће друштво са Турцима? КНЕЗ ЈАНКО А каква је то вражја женидба кад вјенчања никаква немају, но живују кâ остала стока?
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Хоћеш ми домазета!... Нећеш, божа ти вјера!“ придаде стара ијетко. „А оће, божа ти вјера, ако се ја овде за што питам!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Њу не може нико виђети кад у кућу уљезе, зашто она не улази кроз врата, него се крадимице кроз умар провуче, па кад ’оће претвори се у лептира и у најмањој рупици укрије. 5.
по сриједи чисто као крпа, а окрајцима по ђе-ђе крваво, које значи да измеђ’ нас и Турака неће бити голема боја, али ’оће неколико окршаја.
у кући отпатка и једно ће ти унуче умријети, ама ће ти једна од двије снахе помашити мушко дијете, те тако, кад Бог ’оће, штету намирити.
Стаде уја плакати. — Немој, ујо, плакати: Данас, сутра Видов-дан, Па ћемо те женити: Сврака плете чарапе — Оће’ кума да буде; Врана пере кошуље — ’Оће девер да буде; Миш препаса кецељу — ’Оће кувар да буде.
Данас, сутра Видов-дан, Па ћемо те женити: Сврака плете чарапе — Оће’ кума да буде; Врана пере кошуље — ’Оће девер да буде; Миш препаса кецељу — ’Оће кувар да буде. Гледи мачак с тавана. Скочи мачак с тавана.
женити: Сврака плете чарапе — Оће’ кума да буде; Врана пере кошуље — ’Оће девер да буде; Миш препаса кецељу — ’Оће кувар да буде. Гледи мачак с тавана. Скочи мачак с тавана. Па улови кувара.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад већ земља протужи Богу, да оће сва да изгори од сунца, онда Бог пошље светог Аранђела, да гледа како да узме сунце од ђавола.
Кад сиђе свети Аранђел на земљу, а он се удружи с ђаволским царем; али се ђаволски цар осјети, шта он оће, па се добро узме у памет.
34. Закла вола бивола, изуди га на удиће, сваки уд вола даде. 35. Закла вола бика, све село свика, а кад оће да слави, нема шта да стави. 36. Залолота лота са висока плота, далеко се чује у незнану земљу. 37.
Ови потоњи дакле зазовне на вечеру онога што говори и оће да је млијеко најбјеље, пак по вечери справи га у своју постељу да леже, те пошто леже, однесе свијећу из собе у којој
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
) МИЛЕ: Сјајан говор! Ама све теза за тезом! Чујете како човек говори? ЦМИЉА: Прича двáсата, а не каже шта оће! ИКОНИЈА: Је л он то мисли на дивљу изградњу? МИЛЕ: Није, то је поводом неке инвазије, и оружане интервенције!
ЦМИЉА: Црнога ли јој леба, бого мој! МИЛЕ: Зову те неки напољу, оће да наруче! ИКОНИЈА: Фала Богу! Спремде ми то за кутњак, оћу дизлудим! (Излази) СТАВРА: Народ огладнио слушајући!
ИКОНИЈА (улазећи): Волики пљусак! Да оће да каже нешто о дивљој изградњи, да знам што слушам! МИЛЕ: Не треба на то гледати тако уско!
зиду венци лука белог и црног, венци сувих месечарки, венци риба, с прага ти почиње цео Банат, и Бачка, дува ветар, оће да преснежи, мирише врућа ракија, а један облак над дудовима кипи!
ИКОНИЈА: А што кажеш да дижеш руке? СКИТНИЦА: Од Вукосаве? А и то ти је посебна прича! МИЛЕ: Оће ли скоро та ракија, мајку му? ИКОНИЈА: Видиш да причам са човеком!
МИЛЕ: Откуд знаш? ИКОНИЈА: Откуд знам! АНЂЕЛКО: Слушај, мош ти то мало брже, оће ови шкембићи да ми се оладе! МИЛЕ: Са тим Илићем ја стојим ево овако! Могу да ти пролонгирам шта оћеш!
А онда причо и за све то на станици. Мислио да си Вукосава, личиш на мајку... Цмиљо, питај овог шта оће, мени се ноге осекле! Несретнице, могла си оца дубијеш! ЦМИЉА: Шта пијете?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
о ком послу почињем с помоћу бога трудити се овде у Лајпсику, а, међутим, издаваћу ове моје случаје, чекајући [х]оће ли се који добар Србин наћи да помогне с трошком.
Он би ми рекао да евангелије што учи, добро учи, но да моја детињска памет и глава није јошт кадра разумети шта [х]оће евангелије чрез те речи и да је мени потреба чекати савршена возраста и зреле памети за моћи разумети силу
Свака правда и истина свет љуби и свет иште. Из овога свега, ко [х]оће може добро познати да чесни и свети брак архијерејем не може никад довека забрањен бити и да мирски свештеници, у
Јања кулунџија: „Господине, ако то чују наши гречески архијереји да мударствујеш, [х]оће те проклети.” Епископ: „Неће, Јањо мој, они који су паметни и који правду љубе; ако ли за ово мудровање прокуну мене,
Ово је грчка реч и ко [х]оће управ да је изговори, ваља да рекне „калогерос“, а то ће рећи - добар старац; а монах, илити управ монахос, значи -
Но, ваља трпити док народ тако [х]оће.” Архимандрит бездински: „По Вашем говорењу, господине, ваљало би колио данас истребити све калуђере?
Ваља да од њи[х] пасапорат узме ако мисли пред бога изићи; пак да се [х]оће један, нека би и то, но није доста ни стотина.
Како једанпут народ рекне, нашто су калуђери? Што ће нам? Ту ти је с њима; а догод и[х] народ [х]оће, ваља и[х] трпити.
Желио сам да се тај дан [х]оће како продужити. Колико сам га више гледао и слушао, толико више сам се услаждавао. Но, по савршењу овога разговора,
Дати му да позна да то бог [х]оће и за наше исто благополучије то од нас изискује, јербо само на ови начин можемо с другим људма и сами са собом у миру,
” Сутрадан недеља; дућан стоји ваздан затворен; како се год [х]оће за побећи и утећи. Легнемо заједно, не за спавати, није нам било до спавања, него за разговарати се и саветовати како
описати, а не могу, нека само оде од пролећа до јесени, кад му драго, у [Х]опово, пак кад се дома врати, видиће [х]оће ли моћи све што је чувствовао исказати.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Дакле, то бјеше фра-Тетка. — Оће ли брзо бити готово то, Грго? Јеси ли мањистру усуја? — Нисам још, оче — одговори Грго зловољно.
— Ти, Стипане, канда губиш ришпет редовницима, о! о! — Ја, вире ми, дујо, мало марим, кад ко оће да табачи, па да је и бискуп, разумиш ли? А онај дитић није крив, а мене боли кад видим неправду.
— Не забога у воду! Нека враг носи шта је понија, а чувај се ти! — моли гвардијан. — Удрите кад вељу, а за мном ко оће! — виче Срдар. Бакоња ћуши ногом коња, који загази, пак се мало-помало ослободи и заплива.
О, да ми га је почешати по леђима. Љекар испири дугачак млаз дима, па им поче објашњавати што је капља. — Да оће бог дати да се освисти, те да га причестимо — вели Блитвар.
— Ма како је то? Је ли се зађаконија? Кад?... На сва питања брзо је добио одговоре. Није се зађаконија још, али оће сутра, пошто се изабере нови гвардијан.
Њеки се и обазрије, баш као да би Букар могао бахнути иза леђа. А тај њихов страх посоколи Дундака, који настави: — Оће се Тодорина светити, тако ми светога Вране, коме је он око ископâ!...
?... Штиј фра-Брне! Брне поче: „Кад господин оће да педипше И у гниву да нас за гри’ кара, Неком шаље ружне, ником липше, Једног болес, другог муња пара...
То је покора кâ и друга, може бити и тежа од други; а не би била покора кад би он то казâ. Ко ти зна какав гри оће да откаје! Истина је, не иђе у цркву, али је за то добија дишпеншацијун и зато се моли у камари двојструко више.
Тетка му потече у сусрет. — Шта је, Брне брате? Шта се догодило, ако бога знаш? — Б-б-б, хоће да ме убије! — Ко оће да те убије? — пита Тетка тобож преплашен и узе га под руку. — Та није зар? — Б-б-б, бижмо! — Ма од кога да бижимо?
— поврну кувар, па љевајући ђацима, заторока: — Све су то будалаштине и пизма и притворство младога дјакона, који оће да се на причац посвети зар, шта ли? И с меном је сад таки.
— Идак је ништа дуовник. Валимо те, боже, оће ли се разидити до колико? — пита Крсте Бакоњу, који му не одговори, но уђе к стрицу.
бија подјемчија, он би га и сад могâ уставити да се нису ништо загризли међу собом, па Наћвар да се освети њемукарце оће да умете менекарце! А тај је Наћвар с душом у носу!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Па добро, Германи то су опет Швабе? — Па јес'. — Видиш, ти Германи целу Европу окупираше, па сад 'оће и Азију. Него ја мислим да оне Швабе и ове Швабе раде ортачки.
Неко фино, знаш, слатко, модерно, све сама својеручно кувала. Ама 'оће да сване, а ништа. Часна жена, бога ти, смерна, увиђавна.
па шта ако имаш кашаљ, проћи ће те“, приметио је председник, тек да нешто каже, али је Ђока на ово завртео главом: „Оће да прође, господин председник, Бог да те живи, синови ти цареви и генерали били, како да неће, знам да ће да прође.
— Ама, је л’, — вели — Ико, је л’ се тај Милић бриј’о, све му на свету љубим, ’оће глава да ми прсне! — Јарчија, мала брадица, овако — показује Икета.
— А с ким, да од Мене нађеш? — не кријући своје узбуђење упита Господ. — С ким сад? Зашто сад? — Сад са Швабом. Оће, веле, да их прогута! Поћутавши кратко време, Господ опет одсече: — Па нека буде! Ђаво нек’ их носи! Нека ратују!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Оће он, све ће послушати. — Но добро, — каже онда дида — дај те дви тикве с леђа, — па он тикве у шаке, извади своје десно
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЕВИЦА: А мој Василије? ФЕМА: То је несрећа! Ја јој говорим о првом господину, а она оће свињара. А нећу се ја млого ту с тобом резонирати. Кажи коми фо! ЕВИЦА: Шта је то коми фо?
МИТАР: Ја видим промену, али не знам зашто; та ни шест недеља нема откад ти је отац умро. ЕВИЦА: Она оће да је код ње све као код највеће господе. Псује ме и грди што радим, него каже да се накитим, па да седим.
Он се, бог да му душу опрости, кињио и живот прекраћивао да вам што више прибави, а гледај ти сад ове, оће да утамани кућу. А, другојаче ћу ја с њоме почети! ЕВИЦА: Грдила ме и ружила што сам била код вас, и што сам радила.
МИТАР: Да шта, и тебе да воспита као што је она? Безобразница, видила оно мало крајцара, па оће да спири. ЕВИЦА: Некаква госпођа Сара долази, пак је тако учи. Све кажу да нисам воспитана како ваља.
опрости, у венчаној аљини саранила, а од капе јој и сад сребрна дугмета на свечаној ћурдији носим, али наши млађи све оће да светле, да су пред светом обучени, макар у кући проје не имали. ЕВИЦА: Мој Василије није такав.
О, то је ништа, она ће се лако повратити, познајем ја њено добро срце. ЕВИЦА: Али сад оће да ме да за неког филозофа, пак ето наше несреће. ВАСИЛИЈЕ: А шта ће твој ујак казати?
ЕВИЦА: Забога! (Оће да побегне.) РУЖИЧИЋ (увати је за руку): Хелено, стани! Тако је Дафна бјежала од Аполона, и претворена била у лавр
ФЕМА: Ох! (Извали се на столицу.) САРА: Оће да падне у несвест. Фришко хофманише тропфн. (Узме стакло с пенџера и принесе јој к носу.
ФЕМА: Мекарабл, ја ћу таки ребарбараса справити. САРА: Право, право! (На уво.) Али оће ли младожења какав дар добити? ФЕМА: Алабунар, од мога покојног мужа остало је доста ствари.
што вам носим Истина, могло би и друго бити него бурмутица и сат, али он ће показати колико пути куца срце кад оће да буде венчање.
ЈОВАН: А на шта ћу после ја спавати? ФЕМА: То је гурбијан; ја му говорим за ноблес, а он оће да спава. ЈОВАН (врти главом): Да нешто устане покојни мајстор! ФЕМА: Опет ти? ЈОВАН: Ала би нас млавио.
РУЖИЧИЋ: Кажем за госпоју Мирич како изгледа, канда двадесет прво дете доји. САРА: Ха, ха, ха, наш младожења оће своју супругу с комплиментом ала бонер да пробира!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— Оће, богме 'оће, много има проклете гадије — зачу се неки старачки глас из гомиле. Окренем се и угледам иза мене једнога мо
— Оће, богме 'оће, много има проклете гадије — зачу се неки старачки глас из гомиле. Окренем се и угледам иза мене једнога мога
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Он мисли о Јаблану и мејдану. Врцну се, као да се нешто досјети. Растеже педаљ, па поче мјерити штап: „'Оће Јабо надбости — неће; 'оће — неће; 'оће — неће; 'оће!“ — викну Лујо, а очи му засвијетлише од превелике радости.
Врцну се, као да се нешто досјети. Растеже педаљ, па поче мјерити штап: „'Оће Јабо надбости — неће; 'оће — неће; 'оће — неће; 'оће!“ — викну Лујо, а очи му засвијетлише од превелике радости.
Врцну се, као да се нешто досјети. Растеже педаљ, па поче мјерити штап: „'Оће Јабо надбости — неће; 'оће — неће; 'оће — неће; 'оће!“ — викну Лујо, а очи му засвијетлише од превелике радости. Од драгости стаде љубити и грлити бака.
Растеже педаљ, па поче мјерити штап: „'Оће Јабо надбости — неће; 'оће — неће; 'оће — неће; 'оће!“ — викну Лујо, а очи му засвијетлише од превелике радости. Од драгости стаде љубити и грлити бака.
Додуше оно не би требало да тако буде, али људи тако 'оће, па нек им тако и буде. Ја нијесам чојек, ја сам блентави Крстан, а блентавом Крстану то је, ако ћеш, блентави
— 'укну Партенија и једва сјâ с коња. — Одметнô се Симеун у ешкију, поробио и намастир и мене, па 'оће и главу да ми узме... — Стој, калуђере, губу ти твоју! — подврискује Симеун и једнако пуца уз луке. — Ето га, Гавро!
Нема вајде крити, драга ми је и слатка, али неки пут ражљути се, па 'оће да ме удави. Да ми лањске године о Лучиндану не даде свјет један царски оружник горе на Кадиној Води, не би' се ја
Бркљачи кô и ти и ово дијете кад сте се нешто малоприје договарали. Забркљачи-де, господине, мало на њег', да видим 'оће ли... Судац (смије се, говори нешто и удара јазавца по њушци).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Све му иде од руке. У школи први; богами, и овде код мене, први. Једнако нешто измишља, и све неко добро 'оће да чини. Чим дође из школе, обуче се као доктор Мирко, и лечи животиње, и, да видите, и излечи их.
Гле како ме опет заболи глава. Баш ми не даду оздравити. Онај се прекјуче разабира у разбојништвима и 'оће у Америку, а ова сад у Трст, и за мајком у неваљалство и пропаст...
— Је ли, Ружо — пита поштарка — 'оће ли онај да оде кад се ти научиш послу? — Неће тај мицати док му иде она плаћа.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
А што се апатије тиче, признати морам да ја са жалоснима плачем, а с веселима певам, ил’ ми се оће ил’ неће, па ко зна боље, широко му поље. Даље мојим г.
Како то може бити и оће ли ово положеније револуцију у каквој системи причинити, ја о том ни најмање не разбијам главу.
нам најпре тко је он и откуда је, је л’ од велике фамилије, колико му отац оставио новаца, каквог је стаса, оће ли се моћи оженити и проче; то ми напред знати морамо ако мислите да трчимо за њим, иначе ми нећемо зеца у шуми.
шта је пацов изгризао; но бадава, сав мој труд и подвиг би сујетан, зато сваком на вољу остављам нек толкује себи како оће, или како уме, или како достиже (то није свеједно), а ја идем даље стари рукопис превртати, који придодаје да се наш
Пошто свој посао сврше, предаду свога роба началнику с додатком да га, као роба, на каков оће посао осуди, но овај, из врођене му скромности без сумње, њима одговори: да је то за њега велика чест, коју он, без
времена фалити се и сочиненија своја, док су јошт у рукопису, прочитавати, тако да кукавни слишатељи морају, ил’ им се оће или неће, тамо мисли управљати куд ји суво сочинитеља перо води.
Представи себи, макар је и живота стало, из тамнице га избавити, а оће ли је потом по обичају он из благодарности узети или неће, о том она и не мишљаше.
донне ді qуіндіці, и тако оставивши своју несуђеницу сопственој судбини, у најлепшем маниру олади, не мислећи млого оће ли се она моћи бранити или не, као слаба, од разни нападенија која јој се догодити могу.
»Код два пласта сена цркао си од глади, јер си с твојом филозофијом памет изгубио. Али тако је кад магарац оће да се плете у ствари које за њега нису. Бестрага са свом филозофијом!
Зар си ти доктор? Господин списатељ, немојте му казивати; тако ме непрестано мучи са својим лекарним књигама; све оће да се плеће у оно што му није посао.« Али овим средством не само жена него и људи тајне могу се докучити.
Роман би радо и карте на својој Розинанти размећао да види оће ли се оженити, како гођ наше девојке да виде оћеју ли се удати, и чисто је уском неком путањом јашећи задремао, кад
одлетила, примети да науки од славни магараца приобретеној мора мало леђа окренути, и да је принуђен, ил’ му се оће, или неће, главу лупати и мислити.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
У другоме ходнику затече Душан једнога свога војника. — Где си ти био? — Ишао сам да питам оће ли бити вечере. — Кога ти можеш да питаш... и како да питаш ?? — Па... нашао сам кујну.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
сам синоћ млого пио вино у планини с вилом Равијојлом, пак је мене запретила вила: ако мене чује да попевам, оће мене она устрелити и у грло и у срце живо“.
низ Косово на витезу коњу шареноме; добра коња врло расрдио: из копита жива ватра сева, из ноздрва модар пламен лиже; оће јунак на нас ударити!
Иво нам је тамо погинуо, ево иде ага од Рибника, сад ће наше дворе поарати, а нас оће, Ђурђу, заробити, да под старост служимо Турчина!
и не чује, он не чује што беседи Ива, већ салети своје чедо Иву, салети га да одсече главу, Ето Иви големе невоље! Оће јунак да изгуби главу, да од кога, већ од бабе свога!
“ Брзо Ђурађ састигао Иву, и оће му да одсече главу. Кад се види Ива на невољи, он се маши у јанкесу пасу, баци главу аге од Рибника, баци главу пред
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Родбина тек само поведе реч пред њим о њему: „Море ’оће, ете, да га женимо!“ А он обори главу, гледа у страну, стиди се, али не пориче, нити се брани.
Тој ли је ред?!... А татко што да праји?! Узе си на брата дете, рече: „Сотирче ће ми је по саг син и наследник!“ ’Оће да га узне за ортака, — ама још неје у теј године!... А својега сина напудија!...
— рече и оде као олуја. — Што, што! — викну запрепашћено Јевда и хукну: — Тугооо! Што гу пуштисмо?! Оће да ни напраји нику муку и резил! А лудо је, лудо — па сто оке је, лудо!
Како она кумрија — рече и показа на једну што је у кафезу — веће бели свет неће да видиш!... ’Оће да те заб’рави и сокак, и махале, и град; — и никој неће ни да знаје да си хаџи Замфир има на дом девојку!...
па нека гу таг узне кој оће и кој сме... — Ће да гу узне, ама треба да си има траву стискавац... — А саг јоште има, побратиме, да нађемо једнога
“ виче преко сокак. „Што се, мори“, рече, „напрајило тој при вас? Кој се то удава, кој се па жени? ’Оће ли“, вика, „скоро да потрупамо малко у сватове?
Мори, знавамо си ми жене убаво што је и кој је Манулаћ, а кој по Манасија кујунџија, и што си може кад ’оће... Их, што си ти, бата-Мане, па несрећа ника! — Ама, ти ме пâ л’жеш, Васке! — Не л’жем те, бата-Мане, две ми очи!...