Црњански, Милош - Сеобе 2
Смирио се кад га угледа, како већ седи иза њега, у колутовима густог дима. Павиљон су, сапери, били украсили сунцокретима и гомила се беше стиснула све до те леје цвећа.
У тој кући, у врту, који се до реке спуштао, био је павиљон. Сав у стаклету. Имао је два излаза. Један у кућу, а други на реку.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
ти си једна ствар, једна клада, један буздован, разумеш! Гледаш ове балавце како дижу павиљон на главу, и ништа: ћутиш, кезиш се и бленеш у њих као идиот.
Ах, псссст, пссст, господо, ужасно, за име Божије... шшшт, забога. И најзад, на једвите јаде, павиљон попушта, утишава се наједанпут жагор. — Је ли, а? Има ли жаба реп? А зашто жаба нема реп?
Јеси ли разумео? Разумеш? — завршава одсечно, заповедничким гласом, потпуковник. И тек се, после тога, сасвим утишао павиљон и официри згрчили под ћебад да дремају, а врата се отварају и опет лудо куљне унутра студен, заједно с пешачким
После се враћа, отпочиње да прича са афектацијом и претенсијама на духовитост, и цео павиљон се претвара у уво: — Ево шта ми се десило, господо, само, молим, без прекидања.
И усред оног живог, бурног и веселог жагора који настаје, појављује се сестра Ѕтепхенѕон и журно пролази кроз павиљон са црним мачетом испод шала.
И један по један, одлазе реконвалесценти на вечеру замишљени. ...Па се после вечере павиљон спрема на спавање. Збацују се блузе и чакшире и нестаје редом једна по једна бела прилика испод покривача који се
И док се капетан Ђорић напреже да поврати власт над мислима, павиљон увелико спава, дише: — Ххххх... пфф... хххк... пффф... пфф... пфф... хууууј... „Али шта значи оно: све ћу друго лако?
А павиљон увелико спава: — Ххххк... пфф... хххххк... пфф... каха, каха, пффф... хххк... пф... „Али стани, размисли, прибери се,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Лешкаримо раскомоћени на креветима и гласно разговарамо. Неки почели да дремају, а други заспали. Око десет часова павиљон се умири.
Тајац. Наједном се у павиљону разлеже неко урликање, кавликање, лајање. Сви скачу, окрећу се. У павиљон увео неко кучку. Из једнога угла допире глас, као вапај: — Неподношљиво! Зашуштале су сламарице.
Зашуштале су сламарице. Ревносни потпоручници скачу и сви наглас протестују. Узрујан жагор испунио је павиљон, а кроз оно брујање зачу се глас капетана „Фикуса“: — У стрелце! Други вичу: — Ево је... — Терај отуда...
— Побеже! Ларма се преноси на супротни крај павиљона, неко отвори врата и псето излете скичући. Наскоро се павиљон умири. Чује се само уздах реуматичнога пуковника и снажно дисање младих потпоручника. — Ово је преко јего!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
До после подне биће готов, и ја Вас у то доба жељно очекујем. Ту, у моме врту, стоји један стари павиљон. Саградише га талијански мајстори пре педесет година.
Због тога морамо оставити за један часак овај павиљон, да путање тих планета изблиза разгледамо. Прва по реду од тих спољних планета које су знатно веће од унутарњих,
Вратимо се опет у павиљон, па обухватимо оданде једним погледом цео овај модел са замишљеним путањама Урануса, Нептуна и Плутона.
Наш баштенски павиљон служио је као трпезарија. Доручак је отпочињао изјутра око шест часова - стари пуковник држао се војничког, а моја
обали новим насипом, кида у своме бесу немилосрдно мој врт, капије, тарабе и шалукатре мога очинског дома, па и лепи павиљон, труну, напуштени и неодржавани.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Мој мир је напуштен, претворен у станове за служинчад и у оставе, а намештај добрим делом пренет у надзорников павиљон. Госпа Нола са сестром преселила се у кућу њихову у вароши. То је била пространа старинска кућа на један низак спрат.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Угледао сам више барака и множину људи у болничком оделу. Унели су ме у један павиљон и спустили на кревет. Преко пута видим једно измучено лице које ме посматра успламтелим очима.
Као да се отимам од смрти, устао сам онако малаксао, не бих ли заборавио жалосну успомену. Павиљон је наједном оживео, Један пешадијски поручник пита свога друга како се на француском каже: „Сестро, ви ми у стражњицу
Онда узе креду и на табли изнад моје главе написа: „За храну: три клистира дневно.“ КАЈМАКЧАЛАН Павиљон је био пун до последњег места. Тешки рањеници и маларични болесници лежали су један до другога.