Црњански, Милош - Сеобе 2
Кроз јеку војничких труба, кроз дреку команди, колона је за то време почела да се лелуја и маршује ближе павиљону, који је био подигнут крај новог друма, на ком су кола стала.
“ Наста комешање међу редовима и неки почеше да се гурају, ближе павиљону. Гроф је био застао у читању и осврнуо се, тражећи, погледом, Гарсулија.
“ Ту реч, „павори“, били су отегли и она је почела да се, све више, пролама, из гомиле. Међу официрима, у павиљону, настаде, исто тако, немир и видело се како Гарсули позва к себи једног, младог, хусара, коме нешто рече на ухо.
око павиљона, са исуканим сабљама, и они су почели, јашући, да, коњима, потискују оне, који се беху сувише приближили павиљону. Изгледа да је то било, Србе, још више избезумило.
О Трифуну Исаковичу није био ни чуо. Павла је наместио, да преноћи, у павиљону. Преноћиће, каже, као гроф. Послаће му и своју собарицу. Лепу.
А постеља је, у том павиљону, била велика, широка, у завесама од свиле и стаклета. Те завесе се Павлу учинише као чудо – нису биле завесе, као
Исакович затим дуго није могао да заспи, на том преноћишту у вароши Јарослау. Напољу је дувао ветар, у мраку, а у павиљону звучале су завесе, као да неко заиста дира, прстима, у неку харфу. Тек је пред зору заспао.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И ви с нама, даће Бог! — Мерци. — Ау ревоир! — Тханк yоу! После она одлази, и настаје живост у павиљону, гласнији разговори, и некако широко, заразно протезање...
Али друго је жена, бога му, она мора да буде светиња...“ Па се искашљује пуковник и унезверено гледа по павиљону, као да је нешто изгубио па тражи.
Кад настане жагор у павиљону, онда се он тресе у грозничавој дрхтавици, обузима га самртнички ропац и обнезнањује се. Тада је поред њега увек мала,
у павиљону шестом има две обичне плехане пећи. Поред једне тресе се и цвокоће зубима у наслоњачи први хугиста, кога је опет спопао
А кад затвори супротна врата и изгуби се, онда се млазеви похотљиве паре још вију по павиљону и дрхте ноздрве и пуцају зглавкови кошчатих руку реконвалесцената што се сладострасно протежу поред усијане плехане
Онда капетан Фикус објављује да је готова вечера и прича шта је све видео у трећем павиљону за операције: — Студенту Ђури, добровољцу из Задра, одсекли десну ногу испод колена и још се није освестио, а ја га
Само је докторова соба у одвојеном павиљону још осветљена и дежурна міѕѕ Роунд, је код њега. Мала вижљаста, анђеоска міѕѕ Поунд, са златним коврџицама на врату и
А кад се растану, о, нов живот који ће доћи испуниће њен, сав од слатких успомена на необичну љубав ову у црном павиљону, у коме је она била срећна кад су сви други патили, где је она рај свој пронашла у понору најстрашнијег пакла.
— Yеѕ, мy дарлінг, Праy, беліеве ме. Анд [И] хаве мy оwн хоре!1 ...А у павиљону шестом потпун мир је већ, само попац досадно шкрипи међу дрвима код пећи и болничар је, на прстима, последњи пут
Овај ходник гледа у авлију, у летњу башту. Али каква ми је то летња башта кад су у павиљону за музику наслагана дрва, а столови на све стране преврнути са ногама увис.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
ИВ Увијек кад на павиљону преко пута отворе или затворе један прозор, мојом собом прелети миш. И тај ме миш подсјети на једну свјетлосну игру из
И опет се забављам гонетајући: ко је тај што отварањем и затварањем прозора на павиљону преко пута несвјесно нагони свјетлосног миша по мојој болесничкој соби? В Оца нисам упамтио.
” Тишина. Мојом собом опет је прелетио свјетлосни миш – неко је на павиљону сучелице отворио или затворио прозорско крило. Али звука ниоткуда. Тишина.
Ако се не варам, ово је она која је отварањем и затварањем прозора на павиљону преко пута натјеравала по мојој соби свјетлосног миша првих дана послије операције.
Краков, Станислав - КРИЛА
Потом га је помиловала по проређеној коси. И бароница Ивон је била увек задовољна. У павиљону зубара Рожеа, кога су иначе његове колеге међу собом звале штуком, често се у вече на млечном стаклу видела њена
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У павиљону је гамизало као у мравињаку, а брујало као на неком бучном збору. Виши официри, из других павиљона, ишли су код управн
Најзад, на савет виших официра, решио се управник болнице да у павиљону где су потпоручници постави собног старешину. Тога дана баш приспео је са положаја као реконвалесцент капетан Воја,
Брана нам је одмах казао да му је надимак „Фикус“. Наредио је управник да га сви потпоручници сачекају у павиљону. У одређено време наишао је са капетаном „Фикусом“.
у... — глава се његова свали на јастук и капетан „Фикус“, собни старешина над четрдесет потпоручника, у четвртом павиљону реконвалесцентног логора, заспа мртвим сном. — Овако се више не може...
На десном крилу био је капетан „Фикус“... Саопштио је управник да ће четири пуковника заузети она четири угла у павиљону. Нагласио је још да је тражио иследника. Власт, дисциплина, казна! Сад или никад!
После датог знака сви потпоручници лежу, шапћу, чисто се плаше да не поремете свечану тишину. Тајац. Наједном се у павиљону разлеже неко урликање, кавликање, лајање. Сви скачу, окрећу се. У павиљон увео неко кучку.
— Кад нам управник болнице не дозвољава да то испољимо на фронту... Сутрадан, пошто смо се у павиљону „пребројали“ колико нам је још остало пара од новчане хране, сишли смо пред кафану, испод платана.
А када се сутрадан разданило и сви официри изишли, препричавајући јучерашњи догађај, у павиљону су још спавали главни јунаци тога дана. Дежурном официру није било тешко да их пронађе. — Господине капетане...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Када се не шетам по врту или не пишем ни рачунам у његовом павиљону, ја ходам по собама, посматрам старе портрете и слике, отварам фијоке комода и врата ормана, која, одучена од тога,
Свака страница павиљона, па и његов полупречник, мери тачно три метра. У павиљону стоји још и данас велики округли сто, одмерен за дванаест особа. Сада сам ја његов једини гост.
После вечере игранка, концерат или позоришна претстава у павиљону, све у режији пуковниковог сина Јована, каснијег дипломате, виртуоза на виолини и клавиру и стручњака за сва питања
Сада седим, можда последњи пут, у павиљону мога врта и пишем ове редове. Не желим да они изазову у Вашем меком срцу осећај сажаљења, јер му нема места, а сматрао
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
они живе у другом павиљону. На Божић и на Ускрс ручају сви заједно, и чуде се куд се денуо онај ил' она који су још пре пола године с њима седели