Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
да дамо и другим владатељима да они могу боље радити за нас у согласију. Ту је присуствовао и г. [Лазар] Павковић. Тако смо и почели и дали графу Врбин прошеније за аудијенцију код императора аустријскога.
По совершенију тог писма, одемо у канцеларију грофа Каподистрије и даде МИ оно писмо серпско, што је г. Павковић превео, да однесем г. Булгакову. У 12 сати однесем оно писмо и предам г. Булгакову.
Однесем таки г. Павловићу писма и кажем, да је г. Недоба рекао да и̓ преведе како треба, но г. Павковић собом оде до г. Недобе — а да ће он писмо до ујутру свершити како треба — но да ја рано к њему дођем. 24. јануара.
Недоби, и не нађем га код куће. Вратим се, и одем г. Павковићу, и покажем писма жалосна, но и г. Павковић показа ми своје писмо, које му је рођак из Земуна писао, исто и оно гласи жалостњејше страданије серпско — и он ће из
Он рече: „Дођите мало после, моћи ћемо се о тим разговарати, и да узмеш она писма да однесеш г. Булгакову док г. Павковић донесе.” У 9 сати одем и почекам.
Јего високородије, господин штатски советник и кавалер Теодор Иванович, из канцеларије не може изаћи, а г. Павковић не дође, зато одем, и рекне ми момак: „Дођи довече између 7 и 8 сати, наћи ћеш господина.” Одем у 7 сати, а г.
” Одем у 7 сати, а г. Недоба још у канцеларији. Чекам пол сата, дође г. Павковић. Потом мало, изиђе г. Недоба и у његову собу одемо. Питам: јесу ли она писма предали?
Узе га г. Павковић, и рече: да га покажем у церкви нашим господам, „каково је серпско к Росији преверженије, и у нашега цара надежду