Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Сврх свега, кад је такови јоште лукав да се уме владати, онда нека нико пред њега не излази. Апостол Павле јавно каже: „Чадо Тимотеје, доћи ћеду бедна времена кад ћеду неки за светињу држати да се од законога брака удаљавају
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Наредимо, да од Срба остане Павле из Вуконе у граду са 20 момака, док се народ ослободи Турцима долазити и доносити ко што има на продају.
У ваљевској нахији 1805. био је арачлија поп Павле Марковић из Такова. Те се зиме које арач, које пореза Гушанцу, које за џебану купило; и на пролеће учинимо скупштину у
Рекао му Поповић Павле из Вранића: „Јави му се, господару, црче плачући, жао му је”. — „Нека, нека, којекуда, нека зна други пут како ће у
Зар је мало други̓ људи да и̓ шаље, куда види да и̓ треба слати?” — Пробуди мене Поповић Павле: „Ајде — вели, — зове те господар”. — Устанем, умијем се, дођем.
— Устанем, умијем се, дођем. Он седи, и Милан, и кнез Теодосије из Кнића, и Павле Поповић; седо̓ и ја; а он одма: „Ето ваљевска и шабачка се сви поплашили и збркали, а овај (руком на ме) све што је
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Таман Паја задимио већ увелике, док ти стаде дрека газда-Раке из куће: — Павле! Павле!... Боље! Боље! Ено нечијих свиња у њиви!... Боље истерај!... Ах, терај у обор — стоку му погану!
Таман Паја задимио већ увелике, док ти стаде дрека газда-Раке из куће: — Павле! Павле!... Боље! Боље! Ено нечијих свиња у њиви!... Боље истерај!... Ах, терај у обор — стоку му погану!
Црњански, Милош - Сеобе 2
У недоумици ваљда, Павле је био скинуо, у врућини, свој официрски, тророги, шешир. Танког, орловског носа и плавих, тамних очију, са осмехом
Танког, орловског носа и плавих, тамних очију, са осмехом који је био јако топао, изнад извијених усана, Павле је за Гарчулу био читав доживљај. Гледао га је зачуђено.
Најстарији Исакович, Трифун, сиромашан, населио се са својим збегом у Махали. А њихов братучед, Павле, у једној кући, са баштом, изван градских зидина, у једном предграђу, које се звало Јозефштат.
А њихов братучед, Павле, у једној кући, са баштом, изван градских зидина, у једном предграђу, које се звало Јозефштат. Павле је имао неколико, скупих, кобила и ћеф му је био да долази у варош на свом фетону.
Павле је имао неколико, скупих, кобила и ћеф му је био да долази у варош на свом фетону. Павле је био сад у затвору, али су остала три Исаковича – иако су се код профоза водили у књигама, као у апсу – били
му суде, а сазнала и на коју капију ће изићи, и у који сат, Петар је одмах пристао да изиђу до првог форпоста, да се Павле испрати. На то су и његов брат Ђурђе, и жена Ђурђева, Ана, одмах пристали.
Само, према наређењу Гарсулија, Павле није био затворен ту, где су затварали коцкаре, дуеланте, женскаре. Испод тих затвора, у подруму, крај једног римског
Ту су затварали убице, дезертере и шпијуне. Гарсули је наредио да се Павле затвори ту. У мемли, у страшном смраду, добио је свега неке ногаре и сламарицу, и ћуп воде, и хлеб који је мирисао на
Ако је Гарсули и од Павла очекивао то, јако се варао; није јего благородије познавао. Павле је могао да проведе недељу дана у седлу, а да, тако рећи, и не силази са коња, не спава, не једе, и не тражи воду.
Ослушкивао је себе самог и гледао у самоћу. Кад је профоз отишао, са фењером у руци, Павле је видео да са њим, на зиду, остаје само његова сенка, у мраку.
У тренутку, кад га је Гарсули дао оковати, насред касарне, уз лупу добошара, Павле је збиља помислио да ће га обесити и било му је стало само до тога да устане, у ланцима, прав, поносит, и да се испрси
То се, дугоњо, не каже! Куда ћу ја сад, са женом, и дететом на сиси? Гарсули је био обавештен да је Павле охол, одличан коњаник, удовац, и приметио је да, пред њим, није узео чак ни став „мирно“, него стоји у стању „вољно“,
Теодосије - ЖИТИЈА
Јер не даде се благодат Светога Духа једино апостолима него и свакоме који живи по благодати. Јер апостол Павле каже: „Сваком појединцу од нас даде се благодат по мери Дара: Христова“.
оца нашег Симеона правоверјем засађени, али је Бог благоволео да и ми залијемо оно што је отац наш засадио, да кажем: „Павле засади, а Аполос зали, али Бог подиже“. ато ни отац мој, који вас је засадио вером, Ни.
О овим јересима Павле велики васељенски учитељ Духом Светим предсказа: „Ја знам да ће после одласка мојега ући међу вас вуци љути, који не
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ЧИН 20 ДРУГИ ЧИН 48 ТРЕЋИ ЧИН 75 ПОКОЈНИК (КОМЕДИЈА СА ПРЕДИГРОМ У ТРИ ЧИНА) ЛИЦА Павле Марић Милан Новаковић Спасоје Благојевић Господин Ђурић Љубомир Протић Анта Младен Ђоковић Миле Аљоша Адолф
ПРЕДИГРА Укусно намештена соба код Марића. И ПАВЛЕ, МАРИЈА МАРИЈА (собарица, старица, долази споља): Господине, један господин; каже позван је.
И ПАВЛЕ, МАРИЈА МАРИЈА (собарица, старица, долази споља): Господине, један господин; каже позван је. ПАВЛЕ (за сточићем, заривен у једну књигу): А, да, нека уђе! МАРИЈА (оде на врата и пропушта агента).
ПАВЛЕ (за сточићем, заривен у једну књигу): А, да, нека уђе! МАРИЈА (оде на врата и пропушта агента). ПАВЛЕ (Марији): Идите, јавите госпођи! МАРИЈА (оде лево).
МАРИЈА (оде на врата и пропушта агента). ПАВЛЕ (Марији): Идите, јавите госпођи! МАРИЈА (оде лево). ИИ ПАВЛЕ, И АГЕНТ ПАВЛЕ: Ако се не варам, ви сте из Управе града?
ПАВЛЕ (Марији): Идите, јавите госпођи! МАРИЈА (оде лево). ИИ ПАВЛЕ, И АГЕНТ ПАВЛЕ: Ако се не варам, ви сте из Управе града?
(Спази Рину на вратима.) Уосталом, ево моје жене, она ће вам објаснити. ИИИ РИНА, ПАВЛЕ и АГЕНТ РИНА (у елегантној јутарњој хаљини): Господин је од полиције? И АГЕНТ: Да, госпођо!
РИНА: Не бих имала шта да вам објасним: код нас се ноћас десила крађа. И АГЕНТ: Можете ли ми рећи што ближе? ПАВЛЕ: Рећи ћу вам ја. Моја жена и ја били смо синоћ у позоришту.
РИНА: Да, само то! И АГЕНТ: Дозволите, ко је први опазио? ПАВЛЕ: Ја се најраније будим у кући, посао ми је такав, излазим рано на грађевину – дакле, прошао сам овуда и случајно ми је
И АГЕНТ (разгледа сточић): Фиока је, очигледно, насилно отворена. Знате ли ми рећи шта је украдено? ПАВЛЕ: То је сточић моје жене, она ће то знати. РИНА: Ја овде држим мој мали накит и ситнице, обичне тоалетне ситнице.
ја могу повести званичну истрагу, али, ако дозволите, мислим да је боље не давати ствари шири значај но што је има. ПАВЛЕ и РИНА (ћуте).
Ја мислим да у даље констатације не треба улазити. Ја вас молим да ме ослободите. Госпођо, господине! (Оде.) ИВ ПАВЛЕ, РИНА ПАВЛЕ (задубљен поново у књигу). РИНА (Пошто је бацила један презрив поглед на Павла, полази у своју собу.
Матавуљ, Симо - УСКОК
А ти не чу још и то да му цар Александро пресјече давати оне хиљаду цекина, те му је био одредио давати цар Павле? — Чух! — рече бркоња одбијајући густе димове. Сви се замислише.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
КОД СРБА У XВИИИ ВЕКУ 34 2) РУСКОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК КОД СРПСКИХ ПИСАЦА 37 ХРИСТИФОР ЖЕФАРОВИЋ 39 ВАСИЛИЈЕ ПЕТРОВИЋ 40 ПАВЛЕ ЂУЛИНАЦ 42 ЈОВАН РАЈИЋ 44 ЗАХАРИЈА СТЕФАНОВИЋ ОРФЕЛИН 50 ЈОЗЕФИНИЗАМ 54 ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ 58 ЈОВАН
МУШКАТИРОВИЋ 76 АЛЕКСИЈЕ ВЕЗИЛИЋ 78 ЕМАНУИЛО ЈАНКОВИЋ 79 ГЛИГОРИЈЕ ТРЛАЈИЋ 81 АТАНАСИЈЕ СТОЈКОВИЋ 83 ПАВЛЕ СОЛАРИЋ 85 ВИЋЕНТИЈЕ РАКИЋ 87 ИИ ОД РАЦИОНАЛИЗМА КА РОМАНТИЗМУ 88 КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ XИX
МИЛИЋЕВИЋ 243 МИЛОРАД П. ШАПЧАНИН 246 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО 249 ЧЕДОМИЉ МИЈАТОВИЋ 251 ПАВЛЕ МАРКОВИЋ АДАМОВ 253 КОСТА ТРИФКОВИЋ 255 КОСТА РУВАРАЦ 257 ИВ РЕАЛИЗАМ 259 КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ 260 НОВИ ДУХ И
СЕКУЛИЋ 375 МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ 376 3) ДРАМАТИЧАРИ 377 4) КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ 379 БОГДАН ПОПОВИЋ 380 СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ 382 ПАВЛЕ ПОПОВИЋ 383 БРАНКО ЛАЗАРЕВИЋ 384 ПОЗОРИШНИ И УМЕТНИЧКИ КРИТИЧАРИ 385 ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ ПРЕДГОВОР У
Али, то су само изузетни и ретки појави. Српски историчари XВИИИ века, и Ђорђе Бранковић, и Павле Ђулинац, и Јован Мушкатировић, па и Јован Рајић, врло мало знају о историјским споменицима старе српске књижевности, и
писане књиге за католичку пропаганду, и Срби су са крајњим неповерењем гледали на сваку књигу латиницом штампану. Павле Соларић прича како је једну такву књигу, када му је дошла до руку, бацио у пећ »као анатемисану«.
помиње да је Доситеј Обрадовић признавао да га је Качићев пример охрабрио писати народним језиком за народ; Павле Соларић га назива »највећим илирским песмотворцем«, а Вук Караџић признаје да је читање Качићеве збирке било од
1751. године митрополит Павле Ненадовић је најзад измолио право да у Осеку или у Карловцима дигне српску штампарију, али када му је постављен услов
У XВИИИ веку било је неколико преписа; доцнији историчари српски, Павле Ђулинац, Јован Рајић, обилно су се њоме служили, нарочито Рајић, који је по читаве стране из ње исписивао.
године. Срба има у дипломатској служби, као конзул Павле Ђулинац; у просветној, као главни надзорник основних школа Тодор Јанковић Миријевски; у вишој настави, као професори
није имала никаква утицаја на развој српске историографије и на развијање историјског осећања код Срба у XВИИИ веку. ПАВЛЕ ЂУЛИНАЦ Историја Ђорђа Бранковића остала је у рукопису, историја Василија Петровића није дошла у српске крајеве, и
историја целога српског народа која се читала у српској средини и која је утицала на Србе била је од Павла Ђулинца. Павле Ђулинац био је официр и дипломат у руској служби.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
И Павле Постиљоновић и Јован Максић, и полаженик и домаћин, били су чиновници једног тунавог надлештва у једном истом месту, ал
Дакле, гилта? Па, прико, нећу ти бога назовем ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш. — Добро, стоји! — рече Павле и рукова се с Јовом. — Дакле, да кажем Каји да је то сигурно? — Сигурно! — вели Павле, и разиђоше се.
— Добро, стоји! — рече Павле и рукова се с Јовом. — Дакле, да кажем Каји да је то сигурно? — Сигурно! — вели Павле, и разиђоше се. Оде свак на своју страну. У кући сва три дана журба.
Пружи сву руку, и Павле осети отприлике онако као кад би му неко једну спљоштену папучу утрапио у шаке. Домаћица се увек умела понашати онако
приличи; пред мужем се увек држала у пристојној даљини од свакога, па чак и од таквог познаника какав беше господин Павле. А била је прилична; држала се још добро, иако се поодмакла мало од пролећа живота свога.
беху распоређени, пошто се то мењало приликом сваке тоалете, па вам то прецизно не би могао казати ни сам господин Павле, који је зачудо волео женске с младежима. — Па шта нам доносите? — запита домаћица полаженика. — Зиме, госпоја Кајо!
Па јесу ли се сви разишли ћопави ка’ ти, благо мени? — Нису!... Ја сам био барјактар! — А био си Орловићу Павле! Па?... — Па се око барјактара највише тукли... — А, а. Па ти исп’о ка’ неки нови Катанић? Ниси дао барјак, а?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Иринеј ризу, сребрни оков евангелија; а Јевтимије горјели минеј, ланени покров и комад чела Светог Илије; Павле жличице, паљен часловац Јеротеј перца и медни лонац. Растрепти лептир молитвен цитат. Поднебљем вене тиква жутила.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Чича маглу компресором буши, пере воду и у лонцу суши. Ковач кује од ваздуха чавле, прејео се обећања Павле. Баба брије са решетом старца, вук напамет појео магарца. Пљусак лије низ врбине дебла па је вода од влаге назебла.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
А деда овако прича: „Одавна, у селу нашем, Живљаше убога жена са малим јединцем својим. То беше немирни Павле. Памтим га и сада лепо, И ако то беше давно, у младим данима мојим. Хиљаду осамсто...
У једно студено јутро, кад мајка не беше дома, Мали се подиже Павле и оде ван нашег села И никад не дође више. Људи га тражили ваздан, А јадна његова мајка плачући живот је клела.
Она је молила Бога, Да јој бар место каже, на коме оконча Павле, Те једном да види јоште умрлог јединца свога. Богу се досаде молбе, огрне свој топли ћурак, И зовне Светога Петра.
А Господ подвикну тада: „О Павле, чапкуне један, Ко те је довео амо, да рајске јабуке млатиш? Силази са воћке доле! Обуј се и натраг иди, Па мајку да
Силази са воћке доле! Обуј се и натраг иди, Па мајку да слушаш лепо, кад своме дому се вратиш”. Једне вечери, децо, Павле се поврати кући; Кириџије га нашле, што често пролазе селом: Полумртав је леж'о на снежном сеоском друму, Уморан, блед
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
СВАТОВСКЕ ПЕСМЕ 50. За ран’, Павле, за ран’, мили брале! За рана ми снау прстенујете. Када будеш у таштине дворе, Кад изведу лепоту девојку, Не
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Међутим, сазнао сам, после – из веродостојног извора – да је један професор Универзитета (Павле Поповић) у дому планинарског друштва, на Авали, кад се о томе причало, рекао, смејући се: „Па није ни мати песникова у
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Код њега је свакад најбоље комишање, јер се слегне више од по села, па плане сав кукуруз за ноћ. Павле иде напред, а кулаш полако каска за њим.
мени се поче дизати капа на глави, но и то прође, па кад пређосмо реку, пожурисмо се и на скоро бесмо пред авлијом. Павле отвори вратнице, те уђосмо у авлију, а тамо већ у велико комишају.
Мачке поскакаше ка' опарене и, док си тренуо, оне већ пред вратима. У кућу уђоше Јован и Павле, синови ча-Маркови, носећи међу собом заклану јаловицу. Сад тек отпоче мутљава и тумарање.
Сетих се Јова и Милице, па ми се мисли почеше да бркају... Тргох се, неко ме зове по имену и вуче за руку. Павле зове на вечеру. Приђох соври, а тамо се радници већ умивају. Умисмо се и поседасмо.
У њој беше и засебно парченце хартије, на коме је писало: »Павле, за ово игра глава«. Да не би глава страдала, морале су Павлове ноге тако играти и трчати по селу, да се увече,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ма хоћу их свијех набројити као из читуље. Поздрављају: поп Милутин Церовић из Тушине; барјактар Павле Бајовић, Пипер; Пјешивци: сердар Мркоје, Никчевићи Иван и Марко, Контић Радосав; Морачки сердар Мијат, капетан Јакша,
Дјеца му приповиједе све. Он им каза да је тај ловац главом гроф Павле Пшенел. Да је стари глупан некоме од њих сјекиром главу размрскао не би их ваљда више тај злочин поразио но што их
„Зар то би гроф Павле! Тај страшни вјештац што никада у цркву не иде, о коме се свашта причало — како очима може устријељити и марвинче и
Тај Павле чији је двор тамо на хумку, коме се нико не примиче нако његови кметићи и то у гомили кад раде. Света Богородице!
стигне у тај час те видјев покрет братов и чувши те ријечи, врисну а одиже руке пут грофа, као молећи га за милост. Павле хитро шчепа за огрлицу пса, који се лајући љутито трже да скочи на дјецу, па тако држећи хрта омјераше дјецу.
Из свакога би дјеца понијела веселости и знања, што им је обично надокнађало домаћи мамурлук и глупост. Павле је умио да их забавља и поучава у исто вријеме. Он је размјерио то према њихову добу и ћуди.
Из свега тога усели им се у душу мржња према постојећем реду и тежња за поправком. То им је уселио гроф Павле (бијела врана у своме јату). А што се тиче знања, то су пребирали понаелак али постојано и добро сложено од „чике“.
Не ћаше бити краја чуђењу дјеце, да их Павле не поведе. У кући, на главним степеницама, бјеше привезан један мајмун — то пријед никада нијесу видјели.
“ понови тица. Нагледаше се и начудише идући даље по кући. „Ама ви немате никога свога, чико!“ запита дјевојчица. Павле, тужно насмијавши се, поведе их низ друге степенице, што сводише низ наличје двора.
Тај особењак бијаше такођер „второрођени“ Пшенеловић. У здравље некога стрица, протопопа у златноме Прагу, Павле сврши тамо велику школу.
Тамо је трунуо годину дана у тавници. Из тавнице избави га гроф Павле, чудним невјероватним мајсторлуком, наиме преко попова...
Бјеше то главом гроф Павле Пшенел, прерушен у језувиту. „Безбожник“ и на то се наканио да спасе писанка, јер је знао да се покорити неће, а знао
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Па 'ајде, браћо! да речемо да се закунемо: тако нам долибашио апостоле Павле, који нађе часне крсте, и посрами све људе, — и ми о чем гођ радили, ода зла се бранили.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
110, 10) јер велики апостол Павле каже: „Што око не виде нити ухо чу, нити изиђе човеку на срце, то спреми Бог онима који га љубе.“ (І Кор.
11, 27) рече божаствени и Духоречити и први међу апостолима Павле. Страшан је то глас, браћо моја, који говори да треба да стрепе од причешћа не само грешници као што сам ја, него и
“ И божаствени и велики апостол Павле овако у својој Посланици Јеврејима каже: „Повинујте се игуманима вашим и покоравајте се, јер они бде над душама вашим
И свему овоме сведок је ваистину божаствени и велики апостол Павле, који овако веома вапије: „Што је лудо за свет и немоћно и изгнано, то изабра Бог да премудре и силне и високе
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
То Богдан, Павле и Димитрије Поповић долазе код Јована Јовановића, научника и дипломате, на Пижонов вторник. Овај други славни имењак
Кад је то чуо, први се упрепастио његов отац, Павле Нешић, кожарски трговац, а до сржи се препао кад му је син изјавио да би на страну да изучава језике.
Практичан и имућан, Павле Нешић је послао сина на трговачку академију, у Беч. Свако преподне, око десет сати, Сима терџуман стоји на углу
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А деда овако прича: „Одавна, у селу нашем, Живљаше убога жена са малим јединцем својим. То беше немирни Павле. Памтим га и сада лепо, И ако то беше давно у младим данима мојим. Хиљаду осам сто...
У једно студено јутро, кад мајке не беше дома, Мали се подиже Павле, и оде ван нашег села И никад не дође више. Људи га тражили ваздан, А јадна његова мајка плачући живот је клела.
Она је молила Бога Да јој бар место каже на коме оконча Павле, Те једном да види јоште умрлог јединца свога. Богу се досаде молбе, огрне свој топли ћурак, И зовне Светога Петра.
А Господ подвикну тада: „О Павле, чапкуне један! Ко те је довео амо да рајске јабуке млатиш? Силази са воћке доле!... Обуј се, и натраг иди!
Обуј се, и натраг иди! Па мајку да слушаш лепо кад своме дому се вратиш!“ Једне вечери, децо, Павле се поврати кући; Кириџије га нашле, што често пролазе селом; Полумртав је леж'о на снежном сеоском друму, Уморан,
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Заједно са мном, а код своје тетке, ишао је тада и син командантов, мој вршњак Павле. Дакле, тога дана морали смо најпре ићи колима До прилично удаљене станице, а потом возом.
Тај бол није мало утицао на мој будући карактер. Он ме је управо и довео довде. Јер, као што сам рекао, Павле и ја били смо вршњаци, чак сам ја био нека два месеца старији од њега.
Ћипико, Иво - Приповетке
А кад стегну зима, на прелима пуче отворено, — веле: Павле Орлић служи се женом свога племењака Илије као и својом. Безобзирнији и слободнији људи, гдекад срдећи се а гдекад
Данас је Павле орао; мора да је код њега добре ватре, па је прелџија пуна кућа, има их чак из окрајнога комшилука: људи траже згоду
За све људе око ватре нема места: кућа малена и пренатрпана. У доњему делу склонио је Павле од љута времена нешто ситне слабије стоке, а око огњишта већ неколико дана лежи болесна јуница поред старе му мајке:
— Ти, Павле, дакле узора, а? — пита смишљено већ трећи пут Тома Јелић, млад, живолазан човек, и подјарује ватру, само да не гледа
— Јесам, брате, — одговара по трећи пут Павле, и одмах ућута. — Лако је теби: у сувезу си, а Илија је добар сувезник. —Јест, брате!
— јави се изнебуха један из поваљане гомиле, откуд чује се и пригушен смех. — Поштено би било да ни Павле не брани своје, — надода други. . — Не браним ја! — прогунђа у неприлици Павле.
— Поштено би било да ни Павле не брани своје, — надода други. . — Не браним ја! — прогунђа у неприлици Павле. И прелом просу се смех и жамор као у роју пчела у кошници.
— понови исту ствар оно прво момче. —Тако је, па Павле вели да му помогне узорати и оно женине њиветине... —Пусти, човјече, видиш да Илија вреба сваку ријеч!
Најбоље да вук не дође”, те и то.. . —Дакле, Павле, не иди! — прекиде Тома причање. —И не идем, дижући се вели Павле.
Најбоље да вук не дође”, те и то.. . —Дакле, Павле, не иди! — прекиде Тома причање. —И не идем, дижући се вели Павле. — А ви најашили, просули глас, па ме срамота, а што ћу ја? Ко ће покупити перушину кад је вјетар разнесе?
Илија већ одавно сумња на жену, опажа како Павле, погдекад, кришом разговара с њоме, а гдекад и пред њим добаце једно другом покоју реч, обзирно, полако, а он, наглух,
И данас, кад је у пољу Цвета понела ручак, кришом рече нешто Павлу, а Павле учини се невешт и нешто прогунђа, што, додуше, он није чуо, али га је у сумњу бацило, и сувезнички се погледи, код
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Тада сам се сетио старих мајстора за писање кратких прегледа. Ваља признати да ми је у томе највише помогао Павле Поповић, који има чудесно кратку и синтетичну реченицу.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
86 ПЈЕСНА НА ИНСУРЕКЦИЈУ СЕРБИЈАНОВ 87 ГЛИГОРИЈЕ ТРЛАЈИЋ 91 РУСКА ЗИМА 92 ПАВЛЕ СОЛАРИЋ 100 ЗАВИЧАЈНЕ РАДОСТИ 101 ЈА САМ ХТЕО ЈУГОВИЋЕ...
НЕВЕСТИ 379 У НОЋИ 382 МИЛИЦА СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊА 385 ПЕВАМ ПЕСМУ 386 НА СМРТ 388 ПАВЛЕ ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН 390 ПУТНИЦИ 391 ПОГОВОР 407 ПОГОВОР ПРВОМ ИЗДАЊУ 502 ПОГОВОР ДРУГОМ ИЗДАЊУ 504 СТАРИЈА
1799. Глигорије Трлајић ПАВЛЕ СОЛАРИЋ ЗАВИЧАЈНЕ РАДОСТИ Ви велите да је умро Пеца, славни свирац? „И већ одсад од свирила“, рекох браћи, „чистац!
Збогом, дакле, витезови! Кад самвика неће, Ја ћу пјети што је мило, љубве брати цв'јећа. Павле Соларић МИЛОШ И РАДОВАН Ходи, сједи, Радоване, да ти Милош каже Нови случај кога многи све залуду траже.
Ако буде од потребе — тако т' твоје младе! — Милошу ти буд' у помоћ, — је л' да хоћеш, Раде? Павле Соларић МЛАДЕН И МИЛОЈЕ Младен Теб', Милоје, све салеће младеж рад пјесана.
себ' взајмно и серцем и с усти; Нека тече, нек' протече такве жизин р'јека, А ми ћемо, гди год буде, живити довјека. Павле Соларић КОВЧЕЖИЋ НЕБОГОГА ПАВЛА У мене је био спретан сандучић од дрена, Но од дрена кедарскога, што воњу изјева.
ја умем и јошт већма наоштрити зубе, И да неће труда бити дотле мојеј груди Док се која жртвовати за пл'јен не усуди. Павле Соларић ЖЕНИДБА ПО МОДИ Ништа није више смјешно што сви узму људи, Било срамно, било подло, били скверни блуди, Они
кћери кад удају мотре само блага, Којима се права [њина] ни зашто призната, Својом ћуди коме хоће отварају врата! Павле Соларић ХУДА СРПКИЊА Слушао сам ономадне (да Бог не услиши, Да услишав клеветницу, језика не лиши!
свог супруга, будући у власти, И љубови мили залог, грлити свог сина, Док жениха она чека још из Недођина! Павле Соларић ПОСЛАНИЦА ДРАГУ ТЕОДОРОВИЋУ ТРШЋАНИНУ Читаћете, кад ме од вас дол' и гора д'јеле, Овај Павла, мили Драго,
Идем даље! Ов'лико сад с пута мога чујте, И гди сам год, возљубљени, ви ми ту здравствујте! Око 1807. Павле Соларић О ЉУБОВИ ПЈЕСНЕ НИГДА ОСТАРИТИ НЕЋЕ Како ново што поникне, немирни су људи, Ако ли се жена тиче, јошт с'
„Ја бих рекла, он је добар, — не дај му одавле!“ Друга на то у свом серцу: „Заљубљен си, Павле! Ја сам чек'о до најпосле то слово одавно: Што сам такав, ево, буди свему св'јету јавно.
Пак ево што серце моје свегда љупко креће: О љубови пјесне нигда остарити неће. Павле Соларић ЛУКА МИЛОВАНОВ НА КЊИЖИЦУ ЗА НОВОЉЕТНИ ДАР Дјечици младој Играт се радој Рад сам да знадем Какву да
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Павле Ивић, Радмила Маринковић, Нада Милошевић-Ђорђевић, Јован Деретић, Новица Петковић КРАТКА ИСТОРИЈА СРПСКЕ
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2010. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Павле Ивић, Радмила Маринковић, Нада Милошевић-Ђорђевић, Јован Деретић, Новица Петковић Кратка историја српске
Петковић Кратка историја српске књижевности КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК КАО ИНСТРУМЕНТ КУЛТУРЕ И ПРОДУКТ ИСТОРИЈЕ НАРОДА (АУТОР ПАВЛЕ ИВИЋ) 6 Средњевековне прилике 6 Црквенословенски и народни језик 7 Руски утицај 10 Кретање ка народном
ИСТОРИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ КЊИЖЕВНИ ЈЕЗИК КАО ИНСТРУМЕНТ КУЛТУРЕ И ПРОДУКТ ИСТОРИЈЕ НАРОДА (АУТОР ПАВЛЕ ИВИЋ) Језик је основно оруђе културе сваког народа.
Добијена слика показала је да се нова српска књижевност развијала на начин типичан за европске књижевности. Најзад, Павле Поповић (1868-1939) предузео је широка историјско-компаративна истраживања у свим доменима: народна, средњовековна,
(1928) објављује романе као монотоне трактате на најопштије теме, да би касније сасвим прешао у есејистику. Павле Угринов (1926) остаје доследан минуциозној дескрипцији, која успорава радњу и потискује сиже.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
По Ангелу де Губернатису. Скупио и саставио Нишевљанин (Павле Софрић). Београд 1912. ТРЂ, КНР; ННЖ — Тих. Р. Ђорђевић, Кроз наше Румуне, Београд, 1906; Наш народни живот, 1—10,
како је (служећи се и етимолошком магијом) приволела мужа да је не отера иако му није родила дете: »Како би ме отерао Павле!
Ћипико, Иво - Пауци
не бих, па ето... —А што то свијет вели? — упита Павле, оно одуго момче дугих коса што хтједе Цвијету цурске недјеље Радивоју отети, учинивши се невјешт.
— А ј а чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радивојев, свекар јој, напастује кад је пијан.... Али, ко би знао?
би што му драго! ..... Удовчина, среће ми! Ха, ха! — А може бити да се отац свети сину, — уозбиљивши се, вели Павле. —Чуј и ову! — зачуди се Петар. —Знам ја за њу, — насмија се они времешни човјек. — На твојој сам, Павле!
—Чуј и ову! — зачуди се Петар. —Знам ја за њу, — насмија се они времешни човјек. — На твојој сам, Павле! —Па кад знаш, причај да те слушам! —жури Павао. —Де ти, први си почео ... .
—Биће оно са маћухом? —Ха, ха, са маћухом, а дакако! — једва дочека Павле. — Ма веле да није био крив Радивој. —То са својом маћухом, другом очевом женом?
—приупита онај времешан, да друштво боље разумије. —А да, са својом маћухом, — настави Павле. — Али како рекох, веле да није он крив. Једне ноћи она га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши.
Бацише још нешто суварака на ватру; диже се пламен. —Павле, знаш што? — отпоче онај времешни човјек, а сигурно је на то мислио, — преотми Цвијету... сада ти је згода...
—Неће задуго, вјера ти је; кад се оно научи бјеакати, нико већ не устави... А ви то знате... Твоја је Цвијета, Павле, вјеруј ти овоме брку, — и ухвати се за њ. —А би ли је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанску крстити?
А ви то знате... Твоја је Цвијета, Павле, вјеруј ти овоме брку, — и ухвати се за њ. —А би ли је, Павле, узео, кад се већ почела по хришћанску крстити? — нашали се Петар. — Бих, чисто ти кажем: волим јој!
Радивоју дотужи па пође у свијет, на радњу. Он из села, а Павле у кућу са пријатељима по Цвијету. Али неће је одмах водити својој кући: викла је бјежати, па би могла и њега
— А ди је Павле? — упита за слугу господар. — Бија је сад овде, — одговори најамница. — Зови га! Слушкиња кроз ходник иза кухиње
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Али ко сам ја да знам која је стаза до Бога. Можда оно што је поменуо апостол Павле у посленици Галаћанима: „Позната су дела тела.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А деда овако прича: „Одавна, у селу нашем, Живљаше убога жена са малим јединцем својим. То беше немирни Павле. Памтим га и сада лепо, Иако то беше давно, у младим данима мојим. Хиљаду осам сто...
У једно студено јутро, кад мајке не беше дома, Мали се подиже Павле и оде ван нашег села И никад не дође више. Људи га тражили ваздан, А јадна његова мајка плачући живот је клела.
Она је молила бога, Да јој бар место каже, на коме оконча Павле, Те једном да види јоште умрлог јединца свога. Богу се досаде молбе, огрне свој топли ћурак, И зовне светога Петра.
А господ подвикну тада: ,О Павле, чапкуне један, Ко те је довео амо, да рајске јабуке млатиш? Силази са воћке доле! Обуј се и натраг иди, Па мајку да
Силази са воћке доле! Обуј се и натраг иди, Па мајку да слушаш лепо кад своме дому се вратиш.' Једне вечери, децо, Павле се поврати кући; Кириџије га нашле, што често пролазе селом: Полумртав је лежô на снежном сеоском друму, Уморан, блед
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тамо где се закрштавају два крака, чита се још помало видљиво почетак и крај натписа... „Павле Чајновић рентијер... спаљен по жели... крст му иструнуо... овај камен му подигли вечно тужни Ружа Циганка и њена деца..
крст му иструнуо... овај камен му подигли вечно тужни Ружа Циганка и њена деца... правда и Бог... амин.” Павле Чајновић беше син некада познатог у варошици лепотана, бркатог граничара Јове Чајновића.
Све је у кући фрау Розиној отсад и служило само сину Павлу и новцу. Павле је растао, и показао се паметно, мирно дете. Јова је вршио разне послове, које је измишљала његова жена.
Новцем и Павловим васпитањем управљала је искључиво фрау Роза. Кад се Павле уписао у гимназију, мати његова навалила је на њега с радом, да учи што год може и стигне.
Кад се Павле уписао у гимназију, мати његова навалила је на њега с радом, да учи што год може и стигне. Од матере је Павле учио немачки; ишао је код оргуљаша да учи свирати у хармониум; од трећег разреда гимназије, посећивао је два пута
Отац Павлов се једном решио да протестује: да дете сувише ствари учи, да није довољно слободно за игру. Павле се тад утаче у разговор и пре матере, и рече оцу: да он баш хоће много да учи, јер хоће много да путује. — Кад пре!
А питај, богати, ту твоју маму, да ли она разуме то што причаш? — Сад је фрау Роза морала лично да одговара. — Павле учи у гимназији, а ја учим од Павла, и знам и то што он каже, и још пуно шта друго, што с тобом не можемо разговарати,
ја учим од Павла, и знам и то што он каже, и још пуно шта друго, што с тобом не можемо разговарати, и што учимо и ја и Павле од деда Исака.
И Павле је радо бацао паре у „турчина” или у ”фратра”, и научио од матере да стане и ослушне звек новца, и радује се што сад та
Зажмири Павле, гледа у онај земљани судић, и чека да му мати узме руку, па његовом руком обухвати касицу, дигне је и затресе: —
Насмејали би се, и почели да шушкају, и да пребројавају новац из материна џепа и састављају га у мале купице. Кад је Павле био у петом разреду гимназије, сви су његови другови знали за две ствари: да Павле пише песме; и да увек има новаца и
Кад је Павле био у петом разреду гимназије, сви су његови другови знали за две ствари: да Павле пише песме; и да увек има новаца и зна неки особити систем руковања новцем.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
постати дивљачни И отуд је разумљиво што су се мећу њима могли наћи и такви људи као што је у песми онај Плетикоса Павле који убија недужне сватове.
Међутим, стајаћа имена по правилу пријатно звуче: Недељко (прота), Мара или Јања (крчмарица), Ружица (црква или жена), Павле, Јован, Златија, Хајкуна, Јелица, Анђелија.
њима танковрха јела; то не била два бора зелена, ни међ' њима танковрха јела, већ то била два брата рођена: једно Павле, а друго Радуле, међу њима сестрица Јелица...
недостало; ал' је зато добре среће била: испроси је Краљевићу Марко, а препроси војевода Јанко, прстен дао Уступчићу Павле.
води иљаду сватова, право иду двору девојачком: напред Марко, а за Марком Јанко, а за Јанком Уступчићу Павле. Осврте се Краљевићу Марко, па беседи војеводи Јанку: „Куд си ми се подигао, Јанко?
“ Јанко ћути, ништа не говори, већ с' окрену к Уступчићу Павлу, па је њему тијо беседио: „Куд си ми се подигао, Павле? Што с' толике свате потрудио и толике коње поморио? Нит' је твоја, ни моја девојка, већ сокола Краљевића Марка!
Што с' толике свате потрудио и толике коње поморио? Нит' је твоја, ни моја девојка, већ сокола Краљевића Марка!“ Павле ћути, ништа не говори, веће језди напред пред сватови.
себи на колена, и Јанку се онда окренуо, па је њему тијо говорио: „Чујеш ли ме, војеводо Јанко, и ти с њиме Уступчићу Павле!
Кад јунаку срце заиграло, проговара Орловићу Павле: „Сестро драга, Косовко девојко, која ти је голема невоља, те преврћеш по крви јунаке?
И одоше три војводе бојне: њи ја данас по разбоју тражим“. Ал' бесједи Орловићу Павле: „Сестро драга, Косовко девојко, видиш, душо, она копља бојна, понајвише а и понајгушћа?
њима танковрха јела; то не била два бора зелена, ни међ’ њима танковрха јела, већ то била два брата рођена: једно Павле, а друго Радуле, међу њима сестрица Јелица.
Кад то зачу млада Павловица, она оде коњма на ливаду, те убоде вранца на ливади, па говори своме господару: „На зло, Павле, сеју миловао, на горе јој милост доносио: убола ти вранца на ливади!