Црњански, Милош - Сеобе 2
узима у руке, кад је узе и понесе уз степенице, јер су је били напали болови, изненада, и слушкиње трчале по бабицу. Павлово венчање, његов брак, његова кућа, све је то прошло, тако рећи скривено, у сенци Петровог венчања, Петровог брака, и
Па кад се и нађе нешто згодно, у женском свету, не знају како да се подели, правично. Радознао је да види какво је Павлово женско друштво. Они, Серби, каже, све нешто тугују, све нешто жале, све нешто псују. Не ваља то!
Гроф Кајзерлинг, овога пута, при аудијенцији, није био ни свечан, ни пун ордења, него је – на запрепашћење Павлово – био полуго у оделу болесника, у неким крзнима, свог јутарњег капута.
А госпожица Дунда силазила је и на реку, па је пратила у чамцу Павлово пливање. Имала би, каже, давно, нешто да му каже.
Мир и тишина вечерња спуштали су се, све ниже, на кућу. Ђурђе онда, као да питање Павлово није ни чуо, поче да прича своје муке, и женине, при поласку.
Нек ти он каже!“ Ђурђе се онда узврпољи, па поче да прича, како је Трифун, кад су нашли Ђинђу, почео да урличе име Павлово и да куне. Беснео је. А кад Павле упита Ђурђа: „А шта сам му ја крив, дебели?“ Ђурђе поче да се снебива.
Његова дугмад, сребрна, у два реда, светлуцала су, тупо. У црнини, оковратника, Павлово лице чинило се као од злата, са брцима, и увојцима косе, боје старог злата.
Тупо, неким гласом, као из гроба, прекиде Павлово причање, и запита капетана: Да ли је у аустријској војсци учио о преварама, које се врше, и маскирању, помоћу сламе,
Теодосије - ЖИТИЈА
је засадио и ја који заливам једно смо, служитељи Бога коме поверовасте, а Бог нека вас прими својим милосрђем, како Павлово и Аполосово тако и наше вером засађење и учењем заливање, нека вас утврди и подигне у страху своме, да му служите
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
о Павлу, којима он, по својој дјетињској нарави, наклон бјеше да вјерује; а с друге стране преднаваше му се благо лице Павлово, његове шале и његово лијепо псето. У то га и санак обузме па му се у сну настави трзавица.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И болничара Енглеза, и Руже Циганке и њене деце. Бранко је пратио мртво тело Павлово у Немачку, а жена и син дошли су право тамо.