Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Је ли, то ли се зове паметно делити? Почекај мало, да те научим памети!” одовори му срдити лав, пак онда тресне с њим о земљу и распара му трбух. „Дели ти сад”, рекне лисици.
Онда се лав врати к зецу, ал' нађе место чисто. Почне лизати усне и махати главом: „Ето ти моје памети, хоћу јелена, нећу зеца!
Видиш ти памети? Хоће једна лисица млоге да превари.” Наравоученије По свој прилици већ су се људи били почели одавно варати,
” Нек' де сад чујемо дисидемонскаго владику, који већу част памети у бради држи, како он резонира: „Брада је чесна и света вешт која чини човека још толико чесним и преподобним.
јошт у обичају, но ваља казати већ једном људма да с брадом или без браде бити, то не придодаје човеку најмање мрве ни памети, ни науке, ни добродјетељи, сљедователно нити чесности ни достојинства.
мустаћи, или обрвама, или калпаком, или перуком, или златоизвезеним хаљинама поносити се, а о украшенију душе и памети, срца и нарава својих нимало не марити, ту управ принадлежи: „О чудне главе без мозга!
Падне месо доле, уграби га лисица и прождере, говорећи и посмејавајући му се: „Е, мој врану, имаш свашта, ал' памети нејмаш!” Наравоученије Какви смо ми људи на овој нашој земљи?
О| туђој муки умети живиш, то је врло ласно, нити изискује много памети и науке. Кажу Филипу, македонском цару, да се находи један човек који једе за шесторицу: „А може ли он и радити за
онда се досете лукавству, оставе оружје, а попадну коце и лесковце, опколе магарца, скину му лавову кожу, пак га науче памети.
у хоспитал; ако ли би пак познали да се он у некакве коже облачи да плаши и узнемирује људе, би га другојачије научили памети.
год ко с лукавим и злим има што распачавати, нека гледа да га замрси јошт с ким који га је кадар научити памети. А док се ко види слабији од свога противоборца, нек се с њиме не хвата за перчин.
А кад ови постане краљем, почну га совјетовати неки да се освети над своји злотвори. Онда он рекне ове вечне памети достојне речи: „Што ви мислите, људи?
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
У сенци градских планинских масива, идем гологлав, с капом пуном шљива! Уместо сумњивог знања и памети, капа ми је препуна плавети! 6. Погледај како је снажан овај бедем! Погледај му ширину и висину!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Цео тај простор мог живота и народни’ збитија стоји ми јоште живо у памети; и што је старији који догађај, тим га се лакше и точније опомињем.
Ако почнеш тако млад друге да учиш памети и мудрости, онда ти нигда мудар бити нећеш. Кад говориш штогод, сви ће слушати, али немој ти себи да увртиш у главу да
— „А ти дела то, кнеже!”, рекнем му ја, и он оде у своју војску у Жубер, али по мраку. Сад да видите моје памети, које ми уверило, да стари људи право кажу: прва војска за другога.
Каже Теодор: „Таки је адет: докле год не извратиш шољу, све они дослужују”. Томе смо се после и смејали, а и мало бар памети и обичају научили.
кроз туђе земље и ништа записато нисмо носити смели од политически дела и имена, но само што нам је говорено, у памети смо носили, и као купци свуда се показивали; а сад сам већ одонда досад свашта претрпљавајући поборавио, и мало ћете
толико дана и сваку ноћ онаку стра̓оту око себе гледећи већ сам себе прегорео, али ми је жао момка, који ће с моје памети погинути, опет жалим и коња где га доведо̓ бадава да га Турци јашу, ни отет ни поклоњен; а ја шта сам тражио, нашао
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Четири вреће! — дрекну Рака и пљесну рукама. — Какве четири вреће, људи! Имате ли ви памети, имате ли душе?... Оволика грдна потра!... — Ама стој ти, Радоване, знамо ми тебе! — дочека га Стеван.
« Устаде и хода по соби, подбочио се рукама, а оборио главу, па броји у памети... Наједанпут пљесну рукама: »Их, опет двадесет пет! Неће бити?« Броји опет. — »Јес' ја двадесет пет пута!
Капетан само врти главом, па се чуди: »О, гледај ти њих, молим те!... Чекај ти, научићу ја њих памети!... Е, е — баш не можеш с тим људма изићи накрај!
!... — викну Живан и скочи. — 3ар оном дроњи што је забаглао чибучић чим је испао из пелена? Море, куме, ти немаш памети! — Куме! — викну и Пурко и скочи. — У памет се ти, море, ја сам кмет! — И ја сам кмет! — обредну се Живан на њ.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Зар, што ја с њима боље, они све гори? — Честити ефендија, - рече Маринко - ту не треба много памети. — Да ко не подговара ови народ? — Па, шта друго и може бити!... — А ко је тај?
Савест га није гризла... Штавише, осећао је и нешто осветничког задовољства гледајући у памети како Станко пада... — Тако и треба! — мислио је. — Хоће он мени да отме Јелицу...
И она ће бити његова!... Што је било па путу, он је склонио; а Црна Бара бољег од њега нема!... У памети је гледао Јелицу како се смешка на њега... Видео је како је његов бабо проси, како их попа Милоје венчава...
Помисли, болан, ко год наиђе и чује дивиће се твојој куражи и твојој памети!... Реч је учинила своје. Маринко је знао где треба дирнути. — Добро, хоћу! — Али сад! — После може бити доцкан!
— рече он. — Ти ми буди пријатељ. Дај ми снаге и дај дај ми памети да се одржим до смрти!... Онда седе и зарони главу у руке... Црне мисли овладаше њиме.
— рече он Јовану. — Мир! — рече Станко, а срце му залупа видећи Лазара. Турци су ишли безбрижно. Ником ни на крај памети да помисли; е, има бусија. Дођоше средини бусије... Као да се земља проломи. Један плотун порази Турке као гром.
Занеми као и у највећој несрећи. Тако је некако било и код Алексе. Од неколико дана он више не беше госа своје памети... Сваки тренутак отварао му је по један извор среће... Он није знао шта се с њим ради... Његов Станко!
Да нам бог срца и памети дао није, то би све могло бити!... Ама овако... нека опрости Господ!... Станко, сине!... Иако божански закони кажу да
Као махнита јурну и побеже... Али Станку то оста у памети. Доста пута у несаним ноћима мислио је о том младежу и грудима, а сад све му то изиде пред очи тако живо и јасно као
Али поглед на ту проклету кућу и ово неколико речи што их с оцем рече прекиде му ове лепе снове. У памети се његовој почеше поред лепог лика Јеличиног појављивати и омрзли ликови: Крушка, Маринко, Иван и Лазар...
Жељан сам чути то из твојих уста!... Знаш откад то нисам чуо!... Шест година ти си била мој сан... Ја сам у памети замишљао само тебе... па јако... хоћу да то чујем из твојих уста!... Јеси ме пожелела? — Јесам!... — Много?...
сад само немој!... Немој молим те као јединог бога! — Ама, зашто? — Не умем ти казати!... Али ми се чини да ћу с памети сићи ако ме се дотакнеш! А сва је дрхтала као прут. Да је Станко био прибранији чуо би како јој срце бије...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И вечита Магдалена брисаће и даље својим косама твоје крваве ноге. Јер ће остати у памети само оно што је остало у људском срцу.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Бог ће дати па ће све добро бити! У оваким приликама ја, као лаик, а наравно, судећи по здравој памети и познавајући моћ природе, ја мислим да изгледи, ако не на потпуно оздрављење, а оно бар... ви већ знате.
Чудновато да ми се та песма врзла по памети и после овог рукописа. Још је чудније што мој сапутник у Италији, мој пријатељ и редактор, кад сам му прочитао овај
Кад сам легао у кревет, изиђе ми она у памети. Даље од мене! Имам ја својих послова. Ја сам Србин, ја имам стару матер, ја имам свој задатак — зар којеко да ме
Још није било свануло. Црвени зраци из пећи удараху у моју постељу. Дуго нисам устао. Преметало ми је се по памети буди бог с нама шта. Највише сам мислио на кућу и на матер. Кад сам устао и умио се, осећао сам се свеж.
Како? Врло просто! Није ми баш право да пређем на тај предмет, ја сам рад да га сасвим избришем из памети. Али што се мора — мора!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Иде, па мало пева он, мало црквењак, а мало ђаци, тако наизменце. Док црквењак или ђаци певају, господин попа мисли у памети, или се разговара о стању и имању усопшчега, о тестаменту и наследницима, о процесу и фишкалима, и већ о тако нечем
Писац лепо себи представља све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор да то верно нацрта; зато моли читаоце нек се потруде па нека то они сами
А тек онај сан о Шаци како јој је живо остао у памети! Тек после тога сна Шаца јој је дошао много милији, јер је тек у сну видела колико би јој тешко било кад би га
ја помисли’: оде му брада к’о да је није ни им’о, — а он још похваљен и црвен појас добио! Има тај више среће нег’ памети, — то ја само знам! — Долијаће! Долијаће, Ћиро, ако има бога, к’о што га и има!
— Е, па видиш, па им’о си зуб... — Та чекај, молим те!... Немој да си тако брзоплета. Им’о сам зуб, ал’ нисам им’о памети ни колико онај прави притјажатељ тога зуба! Дакле, ја извадим онај замотуљак и опипам га...
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Ви се само шалите! — Ја се не шалим, нег’ што мислим то и говорим. Па какве сте оштре памети! На свашта знате брзо да одговорите.
Осим тога рада је мало да га насекира, да види како је богата, а он је као девојку узети није хтео. Сад јој ни у памети није за њега поћи. Сирома’ чикаГавра мисли да је госпођа Макра у њега заљубљена.
Госпођа Евица Гледићка има око триест пет година; прилична је, особито удесно се зна облачити. Памети је оштре, језика углађена, кад говори, мислиш мед јој из уста тече; али, у срцу јој лежи сама пакост и сујета.
Била је умиљата, разговорна, отворене памети, и сваки је радо у њеном друштву био. Но госпођа Евица није њу баш најволела.
Збогом памети! Он оде у собу жени са озбиљним лицем, па ништа не говори, него је тек погледа, па опет свој посао настави.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А све је то доле један свет. И вере ми моје, тај свет никакве памети и разума нема и не зна шта ради. Пре свега, он незна једну основну ствар: да је овај пут, којим он несигуран.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Живот овде има да се уреди према памети, према реду који у Цркви влада, а нарочито има да се исуше ове многе баре и мочваре.
Он верује да њима, сад кад су све то чули, и видели, није ни на крај памети апшит из војске просити. Он ће им, зато, сад, прочитати „Еинес ан дем Херрн Генерал Фелдмарсцхалл‑Лиеутнант Фреyхеррн
Био је уморан, као да је јахао из Срема, до Беча, на некој лудој кобили, без одмора, без циља, без памети. Није ни приметио Агагијанијана, који га је чекао у капији.
Мудар је Василије. Ради он чрезвичајне послове, добро! Не путује он у Росију, без памети. Позлатиће он, дуж мора Адријанског, нашу свету, православну, цркву!
“ И видело се да то пита искрено. Ана и Ђурђе онда почеше да се згледају. Павлу, међутим, заиста, није ни на крај памети било да би Петар могао посумњати, због њега, на своју жену. Откуд то?
С времена на време, Вишњевски је говорио да је људски живот, пакао. Крај све своје памети, недоучен, скоро неписмен, Вишњевски је онда, у то време, био уобразио, да би све било другаче, кад би успео да
Није му, каже, било, ни на крај памети, да ће наићи на затворене капије. Био је ухваћен несаницом, те ноћи, па је хтео Вишњевског да види.
Е јес, женска памети! Жена га онда запита, а зашто би Вишњевски, и та Бирчанска, и у Кијев долазили? Он једва чека, свакако, да их види.
Она им је била урезана у памети, жигосана у чело, а на дну очију, иако је нису видели. То је била слика коју је Петар Велики оставио армији.
Теодосије - ЖИТИЈА
Као што зна твоје преподобије, много се устезах започети ово, не из лености него више због оскудне своје памети. Јер се преподобни, макар и у последње нараштаје али не горе од изванредних древних отаца подвизавао, и као бестелесан
Како не закључиш да је смрт од живота твојега пријатнија? Јер шта је тај твој живот којим се без памети хвалиш: зар се ниси сам, гризући биље у пустињи као звер, глађу убио?
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
То су снажни људи, испечени и ишибани планинским непогодама, очврсли и издржљиви, свеже и бистре памети. Ово је прави ранији мијачки тип. Живот се код Мијака овако развијао.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
РИНА (грлећи га, слатко се смеје): Боже мој! Боже мој! Никад ми није ни на крај памети пало, а ништа лакше... (Звони.) Збиља, никад ми није ни на памет пало.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Сложих се с тим да има, иако сам знао да лаже. Њој ни накрај памети није било да постане архитект, иако, судећи по зечевима наказно предимензионираним, неће постати ни вајар.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Била је провела ноћ са девером. У први мах реши се да то ни сама себи не верује. Ништа од свега тога што јој се у памети јави, није осећала; није била уморна, није била сана, чак није била ни задовољна.
Чинило му се као да самог себе разговара. Младост му се више не само није јављала у памети, него и кад је желео да је се сети, тамнела му је у сећању и нестајала, пред увек истим сликама жене и деце.
Пребројавајући, у памети, болеснике и обангавеле коње, он је са бескрајним презирањем мислио и на остале, здраве, и орне за даљи пут и за битке.
Миран и самопоуздан, ипак је првим псовкама обасипао себе у памети, па затим друге. Непрекидно вежбање и стални ратови били су учинили од њега таквог мајстора одвођења људи у рат, да је
И то не на черге по Влашкој, које је честњејши Исакович задржао у памети миришући их каткад, у сећању, као руже, мислећи на мале Циганчице, него на черге простачке, бедне, фукарске, по
У збрканој памети непрестано је понављао писма патријарха Шакабенте, молбе које је некад носио у Двор, свађе с братом Аранђелом и све
Од свег живота, размишљајући, остадоше му светле у памети и сад, само оне сјајне, чисте звезде, и сребрне, шумске путање над којима се спушта априлска магла, којима је пројахао
Ни на крај памети јој не беше да би то можда могло бити, зато што му је она била неверна. Напротив, мишљаше да би му и то причала, као и
Бивши јој се њен живот, са мужем, враћао у памети, тог последњег дана, као сасвим замагљен, и она га уопште више није, као пре, целог премишљала.
Њене очи биле су му још у памети. Велики, плави поглед њен, ванредан и при издисању, који је светлео над њом и који није губио свој модар сјај у
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
За „круту“ жену не ваља се да гледа помрачење (сунца или месеца), јер ће јој дете бити поремећене памети, односно, по некима, неће бити дугог века.
да се нађе тамо где дува вихор, јер ако се не чува „уд витрушки“ (где се крију вештице), дете ће се родити поремећене памети.
“⁷ Враџбине и гатања повезани са одвезивањем пупка имају циљ да на магијски начин утичу на „одвезивање“ детиње памети и среће у каснијем животу.
(Вук, бр. 10) — Дај ми срећу, па остави ме у врећу. (У Црној Гори) (Вук, бр. 818) — Бољи је драм среће него сто ока памети (Вук, бр. 429) — Ђе су данци ту су и лијеци (док чоек још има дана да живи, ласно му је лијек наћи). (Вук, бр.
99, бр. 423) — Рано воће брзо труне. (ЛМС, 1859, књ. 100, бр. 320) Узраст и промене — Побијелио, а још памети није стекао. (К-Љ, НБ, бр. 66) — Није памет у годинама него у глави. (К-Љ, НБ, бр.
очима гледам, ал’ ништа не знам; главу носим, памети немам.“) У световном моделу дете је схваћено као биће прелаза, оно је створење у одрастању, а његов (низак) статус
Матавуљ, Симо - УСКОК
широк, али је сувише стрменит, а пошто га је вијековима вода локала, поста кршевит и пун рупчага, са чега је остао у памети многим јевропским путницима и често бивао описан.
Мимо то, Крцун, због своје необичне памети, љепоте и веселости, бјеше омиљен не само у браству, него у цијелом племену.
Изишав из куће, кнез се присјети њечег, те се удари дланом по челу и рече: — Аох, јадан ти сам, ни на крај памети ми једна работа! Помагај, медиче, ако знаш шта је мука! — Што би, кнеже?!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У истој шуми боравио је и врло прождрљив зец: јео је све на шта би наишао. Да га научи памети, јуначина Миш зграби га за уши — оне су тада биле нормалне, као и код других.
Песникови аргументи у прилог честитог и исправног живота су аргументи здраве памети; о њима се не може расправљати, као ни о потребности телесне хигијене: Ала ми је то дивота Кад се неко купа!
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЛЕПРШИЋ: Наше правителство нема енержије, нема духа, отважности, плана; једним словом: нема памети, па нам наопако иде. Ја да сам у главном одбору! Али сад се у службу увлаче који се знаду већма улагивати!
Идем одма да преправљам (одлази). ШЕРБУЛИЋ: Е, јесте ли га видли? СМРДИЋ: Тако нам треба кад нисмо имали памети. Куд се деде Лепршић? ШЕРБУЛИЋ: Ено га гди се разговара с неким страним. СМРДИЋ: Ајдемо.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
« Када је Мушицки умро, Његош је у песми Нелажный знакъ памети праху Народолюбца ожалио смрт »генија рода«, »житеља надоблачног, високолетећег«: Храм се српских музах разруши на в̓
« И у тај велики посао он ће унети своју ретку снагу и истрајност. Он је по својој здравој памети осетио да је плодан рад најбољи одговор неправедним критикама, и непрекидни рад и стварање у његовим очима су били
Зато се Трифковић, који нема ни памети, ни дубине, ни озбиљности Јована Ст. Поповића, и одржао до данас на позорници, и зато је један од најпревођенијих
И зато његова безлична дела су тачна, оштра, прецизна посматрања, изгледају хладна и сува, са више памети но срца, са више тачности но топлине. ОБИМ ЊЕГОВА РАДА.
Јовановић, у књижевном погледу, нарочито вреди као стилист. Јасна духа, оштре памети, он пише кристално јасним, концизним и прецизним стилом, без трунке реторике, али оригинално и врло књижевно.
Милићевић, Вук - Беспуће
— Какав је ово несрећник! — дрекну у њему један глас. - Упропастиће ме. Изгубићу и ово мало памети. — И предаде се својој судбини, мислећи да избије малог Илицу што му је овог објесио о врат.
осјећаше све шта се догађа кад она није у соби као и оно што се дешава док ње нема код куће, и то јој је изазивало у памети непријатна сјећања из дјетињства и стару сјету.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
узмете, Па весели до дна испијете, Тада само, тада веселога Сетите се, браћо, друга свога, Каж'те само макар у памети: Млогу л' с нама он осуши клети!
„Већ беже, беже“, виче злотвор клети, Ал' то им није ни на крај памети. Већ ватају се неког камењака, Па отуд сташе бити из пушака.
Али дотле, Србину на јаде, И Крајине с Турчином нестаде; Па се онда своје Цвете сети И премисли у својој памети, И ту смисли да је време веће Своје друге ватати се среће; И позвати одсвуда другове, Да су мени сместа у сватове.
И Милета гледа друга свога, Чини му се сјетан дозлабога, Крупно нешто учи у памети — Жао беше војводи Милети. Сети с' Цвете па се и препаде, Па овако говорити стаде: „Шта је теби, брате Радивоје?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
о туру би тебе требало овим штапом, па да се једном научиш памети. Извика се дјед, расплака се учитељица, а и ми, ђаци, од свега тога ухватисмо неку вајду: тога дана није било наставе.
— А како си ми ти, рођени Раде? Како ваш Ниџекања, гања ли још политику или се већ дозвао памети? За жене и њихово здравље Петрак се никад није пропитивао.
Као да им је било зазорно да се подсјећају на нешто далеко од свјетлости, дана и здраве памети, у чем се није лијепо наћи ни као саучесник ни као свједок.
О томе се само нагађало с разумљивим преувеличавањем, зависно од маште и памети приповједача. И још је нешто било по чему су се поједине газдинске куће знале и памтиле, један додатак уз богатство
— Као да је пањ оставио, а не ђеда, мој друже Душане. — Младо лудо, драги Едо. Дозваће се то памети док мало протабана по свијету. Ево, баш малоприје стиже пошта, можда ће се и за тебе нешто наћи.
— Ајме, ћери, јадна ти сам и жалосна, то ти од чуда не могу ни казати, помислићеш да је бака сишла с памети. — Причај, бако, причај. — Јагодо моја, нећеш ми вјеровати, траже ми потврду да сам жива и да сам ово ја.
нема, а видиш ли ти сад ово: мора он, сведржитељ наш, чак и магарце с чељадећим ногама слати по свијету да се будале памети дозову. Спасоје лукаво укоси очи. — Ништа ја, бако, нијесам казао. Униформа је на мени, а она те ствари не допушта.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ја мало окусих. Нисам могао да једем. Ти ми беше једнако у памети и због тога још више се једих. — Што не једеш? — упита ме. — Не једе ми се. Мати ме погледа.
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Дакле, шта би ми хотели, да смо аметнији и бољи од Бога? Оно што Бог допушта и хоће, то ми нећемо! О, наше детињске памети! Браћо, људи, познајмо једанпут нашу неправду!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
страховит биле, к'о бесни олуј и стари храст: Напокон силе сусташе миле, Вијугав мозак одржа власт, разлог и запон памети худе, Ѕанта Мариа делла Ѕалуте.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда им Мујо на то одговори: — Та јесте ли ви, људи, при својој памети или сте побудаљели? Рекосте ли ви мени јутрос у кахви да вам штогод слажем што ни чуо ни видио нијесам, па сам вам и
Дијете једнако држи у памети што му је отац казао да не меље у воденици ђе нађе ћоса, али сад већ помисли: „Што је ту је!
Кад се врате кући, кажу и попадији све како је било, и да се поп без памети и без потребе утопио. Стане у сав плач попадија кукати као коме је невоља, пак их запита: — Како се утопи?
— Како јадноме човјеку — рече кнез — вазда мањка понешто памети! Ја, право вам браћо рећи, ништа се за воду спазивао нијесам.
Кад и то не поможе, снаша једну ноћ у спавању запева: Драги с краја, злато до дувара, а у среди ко памети нема... Свекрва се пробуди и запита: — Шта то певаш, ћери? — Ништа, ништа, мајко!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Али убио те Господ, тако да ти кажем; имаш ли, море, памети, да на бал идеш. СОФИЈА: Без памети људи и не иду на бал. МАКСИМ: Шта си ти? Јеси ли ти грофица или бароница?
МАКСИМ: Али убио те Господ, тако да ти кажем; имаш ли, море, памети, да на бал идеш. СОФИЈА: Без памети људи и не иду на бал. МАКСИМ: Шта си ти? Јеси ли ти грофица или бароница? Не гледаш нашу сиротињу.
доктор, као ви? Еј Исајло, чујеш ли? ИСАЈЛО: Ајд’ не лудуј, кад не знаш ни стране језике. ДОКТОР: О ти отобљене памети!
ШАЉИВАЦ (узме књигу и отвори): Заведеније сиђени с памети. Лепо! (Преврће) Свилешешир, недостаточно свеучилиште. Лепе ствари.
МАНОЈЛО: И зато га не може нико појести. ШАЉИВАЦ: Такав сам ја видио у Заведенију сиђених с памети. ДОКТОР: То је моје заведеније, и ту ћу га наћи.
ДОКТОР: То је моје заведеније, и ту ћу га наћи. (Манојлу) Освиме, кажи Перзерину, нека иде у Заведеније сиђених с памети и нека заиште мој разум. МАНОЈЛО: А гди је то заведеније? ДОКТОР: Сваки добар слуга зна шта господар има.
ДОКТОР: Сваки добар слуга зна шта господар има. Чуо си да је ово заведеније моје. МАНОЈЛО: Ваљда нисте ви с памети сиђен.
ШАЉИВАЦ: Овај момак канда има право. Ви кажете, да је Заведеније сиђени с памети ваше. Сад на питање: ,,Чије је заведеније?“ сљедује: „Сиђеног с памети“; а то сте ви.
Ви кажете, да је Заведеније сиђени с памети ваше. Сад на питање: ,,Чије је заведеније?“ сљедује: „Сиђеног с памети“; а то сте ви. ДОКТОР: Ја чаушке разговоре не трпим, гди се речи изврћу као торба пијаног.
ДОКТОР: Ви? ШАЉИВАЦ: Мени су и тако позната ваша заведенија сиђени с памети. ДОКТОР: Ви сте неки особити човек. (Манојлу) Одлази!
Но да, шта је учињено с разумом? ШАЉИВАЦ: Он има неку особиту судбину. Кад сам отишао у Заведеније сиђени с памети, нађем гди га један из тог заведенија држи у руци.
искочивши напоље, наједанпут га прогута и потом одма почне бити тако учтив и проницателан, да су се и сами сиђени с памети чудили. ДОКТОР: То ми је мило, али ја без разума не могу да будем.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Мислиш моја је мати била говедарка, као ти што си? Кукавицо женска, немаш памети ни као бува! ПОЗОРИЈЕ З. СТЕВАН, ПРЕЂАШНЕ СТЕВАН: Милостива госпоја...
ТРИФИЋ: Ја не могу имати две жене. СТЕВАН: Аха, ето мајстор Срете, сад ће је он научити памети. ПОЗОРИЈЕ 3. СРЕТА, БИВШИ СУЛТАНА: Јао, забога, не дајте ме, не дајте ме!
Чекај мало, научићу ја тебе памети. ТРИФИЋ: Срето, ја би рекао да је ово моја жена. СРЕТА: Хе, хе, хе! Кад би оваква остала, као што је сад, не браним;
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
МАРКО: А ја теби кажем: гледај твоју кућу и економију, па кад стечеш, и твој муж буде исте памети као што си ти, онда можете ићи куд вам је драго. 4.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Морам се вратити по вид свој. Али како да завичај нађем слеп? Знам сада само путе у подножју памети моје и дуж напева дугих што ме с једне обале на другу преведу, за руку као облак.
ја не знам да л су ми миле природне силе и да л у њих спадају ови снови о стварима које су ми најдаље од памети ти снови што се јављају у боји и трају дуго као допуна давних дијалога и на лествици слатког бруја затрепти нека
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Је ли ту њено место?... А?... Научићу вас ја памети! — говорио је строгим гласом, гледајући стражаре. Затим се окрете и изиђе из штале.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Гојко се сусрете са њеним јасним светлим погледом и обори очи. Баш је био у памети склопио целу реченицу којом је мислио да јој се обрати, али сад заборави све, па се стаде нервозно окретати око себе.
па онај криви. Ваш нови учитељ... — Не могу сви људи бити фини и углађени: неком је Бог дао памет, а неком, место памети, зализану главу... рече она иронично, не прикривајући своју мисао, па убрза кораке те ћата поче изостајати.
о школовању, о свему, док се тако мало упознаше и зближише, па онда поче поиздаље добацивати похвале њеној лепоти, памети, лепом положају који заузима...
Да ли је тако ?«... И она понови у памети његов пређашњи разговор, размисли се о неким изразима, па јој се сад цео разговор учини друкчији, сасвим друкчији.
Зашто поврвеше из душе читава јата наде и заносних снова?... Зашто јој се пронесе у памети одједном сјајна мисао: слободна !... слободна!... и уз ту мисао указа се одмах и друга, али из далека, нејасно...
После настаде објашњење и разговор. — И све ми се ових дана врзе једно по памети... никако да избијем мисао из главе... Гојко ми јадни једнако пред очима. Седим тако по цео дан и мислим, а он уза ме..
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Да се направи велико позориште не треба много дрангулија! СОФИЈА: Него много талента, и много памети, знам!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
нико ништа није сејао; цела земља претрпана моралним поукама, а морала није било; у свакој кући пун таван логика, ал' памети није било; на сваком кораку говорило се о штедњи и благостању земље, а расипало се на све стране, а сваки зеленаш и
опет загледати странца и сваки на њему и његову изгледу откри понеку сјајну особину, понеки доказ његове необично јаке памети.
код нас је, хвала богу, ако нигде на другом месту, паметан обичај да се све ради наопачке, како не треба, без смисла и памети, па куд бих ја онда могао и помишљати само да у овој земљи, где је све без смисла, једино ова моја прича има, к'о
— Који је? — Бекићка! — Његова жена? — Разуме се. Критиковала га дивно. Сад носи завијену главу. Ваљда ће доћи до памети. Боље му критике не треба. — Шта је било? — пита онај радознало и већ се нестрпљиво спрема да ту новост протури дале.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И опет ми се носе у памети сјајне слике моје младости, и опет видим тебе, мила јесени, обучену у све ове лепоте и крунисану сјајном, драгоценом
, добије податке који су му били потребни, али изгуби памет... заљуби се. Зорка учитељка није му излазила из памети. Он се врати у своју резиденцију, али други човек.
Само сам ја запазио да је одлучнији и одважнији него што је пре био. Онако мали, везан у говору, лаке памети, још лакшег стања — није ни имао чиме да обрати на себе пажњу својих сељана. Сећали су га се — кад су га видели.
Јест, тада је имао среће; добио је најлакше питање. Али да л' ће га и сад срећа послужити?.. Понови у памети све досадање значајније испите, и дође до закључка: да га досад није срећа остављала. Па ваљада неће ни сада!
с првим знацима несрећне болести јавила, која га није остављала за време целог боловања, па ево и сад му она лебди у памети и навлачи му неку сетну замишљеност на очи и бледо, исписано многим борама чело... »Кад се то зачело?
решења тога питања зависи дела његова судбина, па се још упорније, још нервозније предаје пустој мисли, разматрајући у памети све случајеве и догађаје свога паћеничког тешког живота.
И све је то било као јуче: још му је свежа у памети свака шала, свака доскочица на последњој пијанци. И одједном — ево!... Али откуд, откуд... кад се то почело ?...
С њом једе, пије, спава, забавља се... проводи целе дане и ноћи. Од кад зна за себе, од кад су јој урезани у памети први свесни догађаји у животу, од тада је и тетица вечито пред њеним очима.
Руковаше се, пођоше једно поред другог, он све полуокренут њој, и брзо их нестаде за густим жбуњем. Детету остаде у памети само слика њихових готово састављених глава које пливаху тако, једна другој окренуте, као приковане магнетом...
Као да им кривица, због које се крију, доноси највећу срећу, блаженство... И Коса, тек једним крајичком памети, стаде поимати, да наступа нешто страшно ... и као у сну види да се тетица удаљује од ње ... Врисак! ...
Дође мени па ме моли и куми за вашу Кају, она му је — вели — једнако у памети, он зна да она нема пара, нити он то тражи, њему треба само добар друг, а ласно ће се стећи само кад се хоће.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
СЕКУЛИЋ: Како немаш? МЛАДЕН: Па ја нисам писмен. СЕКУЛИЋ: Па како си, ђавола, записивао? МЛАДЕН: Тако... у памети. СЕКУЛИЋ: Е, 'ајд' говори! МЛАДЕН: Прво и прво, долазио је јуче после подне Пера клисар, донео неку цедуљу, па онда..
ЈЕВРЕМ: Ама, ћутите кад вам кажем... Ето, сад ми је просто испало из памети и оно што сам смислио. Просто ми испало, па то ти је. ДАНИЦА: Знаш шта, отац? ЈЕВРЕМ: Ћути кад ти кажем!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Колико ће му само тај чин вредети ради купљења вересије! И, бога ми, он се баш даде на посао. Нешто по својој памети а нешто по Сретиним упутствима, еле привуче и он, боме, доста њих на своју страну; како који дан, све више
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
„Нисам, маме ми”, каже фрајер. „Је ли, маме ти?” „Овамо-де, у хаустор, да те научим памети!” Острвио се Миладин, па бије И криве и праве, и јаче и слабије...
КРАВЉА ЉУБАВ — Шта је љубав? — питао сам краву На ливади, док је пасла траву, Ока влажна, памети пипаве, Ненавиклу да даје изјаве.
Па пошто је знао да смаже свог ближњег, Близу је памети (као што кожи близу уш је) Да га није много мучило гризодушје.
На селу јошкако ударит знаду, Ту и поп понекад закачи пошу, Па што ја не бих Вуку и Магду, Што не бих памети довео Јошу?” Главно је да кривци дођу на тапет, А све су казне — мере двосекле...
сувише, Увек спремна да интервјуише, Присутна где год се што важно збива, Писац потресних, поучних штива, Лепоте и памети чудесна спрега, А истинољубива, изнад свега.
” „Левица не уме, мада би хтела Па се безглаво каткад залети, У свему би да узме свог удела Ал нема ни среће, ни памети, Лоша је где је на главно место засела, А кад је споредна, није на штети...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Као сан исконски прохујале среће Утиснуте давно у људској памети, Он се свако вече кроз просторе креће, Вечна опомена оног што се свети! Хладни мртви свете, далеко од мене!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Крупно нешто учиш у памети, — збили ти се снови на Турчина! — а ја зебем од много мишљења. ВЛАДИКА ДАНИЛО Слушај, Вуче, и остала браћо!
А мудар си и књижевник, кажу. Учио си књигу у Цариград, на некакву ћабу притврдио. Али ти се јошт хоће памети — потежа је ова наша школа. МУЧИ ОПЕТА СВАК И ГЛЕДА ПРЕДА СЕ.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ја, да сам у његовој кожи...“ „Не би могао чекати, је ли?“ прекиде га један. „А да си у његовој кожи, а при тој памети, не би ни чекао!“ „Но што?“ „Окан’о је се, валај?“ Медик извади чибук из уста а зину од чуда.
Ти лијепо знаш, Илија, да ја никоговић нијесам, нити да би се од страха коме уклонио, но ме веже што и тебе ако памети имаш... Ја бјех заспао па овце пређоше амо.
Колико их је, да је, све су на мјесту; изгубити се неће ниједна!“ „Не, валај, док си при тој памети!“ дода један од онијех ђаволана.
“ „Не, валај, док си при тој памети!“ дода један од онијех ђаволана. ,,А осим памети и мјешина ти је добра, чврста; не пропушта ја мним, ни зноја, а камоли кост!“ „И друга је, брате!“ рече му друг.
?... Ништа, напријед! говораше он. По томе можете видјети да је доста јуначан. Мени се врзло по памети све што сам чујао о Црној Гори. Слушао сам да су јунаци, да се увијек бију с Турцима, ама не да нападају на пролазнике.
Промишља на понашање Јанково откад му је у кући; спомиње се свега, али не види ни трага каквој сумњи. Пребира опет у памети неће ли се сјетити чега што би Стану одало. А-ја! ни томе трага!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Зна пливати као брус. Иде напријед кâ и комад у шаци. Има као у кукавице гнијездо. Има памети као самар свиле. Има пара као жаба длака. Исправно као јарчев рог. Леп је као леп на плоту. Љубе се као лук и очи.
Прионуо (на посао) ко чичак за јаје. Пристоји му као магарцу (златно) седло. Провео се као бос по трњу. Пун памети као пијавица костију. Пуца му срце као кобили за сувачом. Радују му се кô кокоши лису. Сигуран као врбов клин.
Не вјерује ни својим очима. Нема на њему ваљане ни длаке. Нема ни две вијуге у глави. Нема памети ни колико паче. Нема четврте даске у глави. Не стаје он на трулу даску. Ни вратиша, ни платиша.
— У мудре главе, сто руку. — Глава је старија од књиге. — Залуд књига гдје памети нема. — Онај добру памет имаде који својој памети много не верује. — Мудром јунак коња води.
— Глава је старија од књиге. — Залуд књига гдје памети нема. — Онај добру памет имаде који својој памети много не верује. — Мудром јунак коња води. — Добра памет готово господство.
— Мудром јунак коња води. — Добра памет готово господство. — Људи се по одјелу сретају, а по памети прате. — Клони се луда као и света. — Више луд мисли, него што гора листа има. — Зао ум, готов суд.
— Луда памет, готова погибија. — Будалу ће и пас на ланцу ујести. — Да будала зна да је будала, двије би памети имао. — Више ваља драм памети, него сто литара (ока) снаге. — Више ум замисли него море понесе.
— Будалу ће и пас на ланцу ујести. — Да будала зна да је будала, двије би памети имао. — Више ваља драм памети, него сто литара (ока) снаге. — Више ум замисли него море понесе.
— Више ваља драм памети, него сто литара (ока) снаге. — Више ум замисли него море понесе. — Кад би се све памети изнеле на пазар, свак би се своје машио. — Људи се не мере пеђу но памећу. — Памет је старија од књиге.
— Празан клас се у вис диже, а пун к земљи савија. — Боље слеп очима, него слеп памећу. — Тешко томе ко за туђом памети иде. — С киме се памет не роди, с њиме не умире. — Нема већег зла од зле памети. — Црна памет — готова погибија.
— Тешко томе ко за туђом памети иде. — С киме се памет не роди, с њиме не умире. — Нема већег зла од зле памети. — Црна памет — готова погибија. — Кад бог хоће кога да казни, најприје му узме памет.
— Паметан полако иде а брзо дође. — Не дај умље за безумље. — Мука учи памети. — Шупљу главу ветар носи. О НАУЦИ — Наука је једна мука, а одука двије. — Учећи другога и сами себе учимо.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
да умијесимо колач од твога брашна.“ Дијете једнако држи у памети, што му је отац казао, да не меље у воденици, ђе нађе ћосу; али сад већ мисли: што је ту је; па рече ћоси: „Ајде де.
” дијете једнако држи у памети што му је отац казао да не меље у воде- | ници ђе нађе ћоса, али сад већ помисли: што је ту је; па рече ћосу: „Хајде
А ја виђу да си ти хитре памети, и да умијеш добро и мудро зборити, би ли дакле пошао са мном к томе краљу, еда би ми како | ђевојку испросио?
човјек јединка сина, па отхранивши га до оружја пошље га по свијету да тече, али не тече да аспри стече него да стече памети, и да види идући по свијету како се трудно живи и како се ваља мучити да се овога краткога вијека поштено живи, и даде
„Знате ли, браћо“ рече један понајмудрији „до чеса је то? Све без пусте памети, | него ајдемо скупити педесет талијера па да пошљемо у Млетке тројицу од нас да купе, јер су Млечићи, чуо сам,
педесет талијера па да пошљемо у Млетке тројицу од нас да купе, јер су Млечићи, чуо сам, најмудрији и да толико памети имају, да и продавати могу па и цијене.“ Сви на то пристану, те скупе речене новце и оправе тројицу, те у Млетке.
све по један од села, па кадгођ би што шћели да кому мудро отпишу или одговоре, вазда би у брод отишли, да најприђе памети напуне. 12. КРЕПАО КОТАО.
Кад се врате кући, кажу и попадији све како је било, и да се поп без памети и без потребе утопио. Стане у сав плач попадија кукати као коме је невоља, пак их запита: „Како се утопи?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
По мојеј тадашњеј памети, Банат би много срећнији био да је пун пустињика него села, вароши и градова. Мој благодетељ почео је дознавати моја
није јошт кадра разумети шта [х]оће евангелије чрез те речи и да је мени потреба чекати савршена возраста и зреле памети за моћи разумети силу евангелскога ученија.
ума и расужденија измерити; истину од притворности и лажљиво басновити[х] измишљења распознати, имајући всегда на памети да није све што се жути злато, нити све што се сија и блиста — драги камен.
Колико пута најискуснији људи другојачије мисле данас неголи јуче? И сами се чуде какве су памети били до лане! О, колико смо нерадиви у истраживању истине!
Еп[ископ]: „Тако, тако, мој архимандрите, и ја би[х] те советовао, јер каква си ти тела и памети, ако желиш добра својој души, или ваља да се ожениш или да се даш ушкопити.
Она заповеди слушкињи да ми дâ комад хлеба, говорећи: „Кад сте луди, ја вам памети не дадо[х]; идете по сунцу и гладујете, а ја знам добро да та ваша риба неће на мој тигањ доћи.” Ко срећнији од мене!
Видиш ли да је и онда свакојаки[х] било? Ја прост, како ме видиш, по мојој памети на[х]одим да су сад бољи црковни пастири, јер нити се толико инате, нити се анатеми предају као у прво време.
Немаш ли толико памети да расудиш да су оно чрезјестествене ствари биле и божија чудеса, те су могли људи четрдесет дана не једући живити?
Нисам се могао начудити што је овим људма. И митрополит исте памети мога старца! Бог ми ш њима! Како би мене читање из [Х]опова отерало? Гди ћу ја толико књигâ наћи као у [Х]опову?
Ја само чујем имена науке и философије, нити знам црне ли су или беле; али толико памети и расужденија дао ми је бог да могу расудити да те ствари морају бити врло потребне, полезне, велике и славне, кад
небесну промисал што ме је сподобила ово благополучно живота мојега време дочекати, да покажем вечну моју благодарност памети његовој. Име и воспоминаније његово биће ми, док сам год жив, драго и љубезно. Називао се је Теодор Милутиновић.
ће чрез сву бесконечну вечност шчастливи бити | и често многи од њи[х], ако су и простога состојанија и сељани, вечној памети и воспоминанију предају се и славе.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Бакоња, врат сломија, оћеш ли се икад оканити галијотства, оћеш ли се икад памети дозвати?... Бакоња, гром те убија! Ти ћеш зло свршити, на вишалима ћеш свршити, кâ нико твој!
— рече Дундак, коме се, као и свој манастирској чељади, закачила у памети по која изрека из Светога писма. Мајстора Ловрића, у младијем годинама, отправи опћина на силу „у солдатију“, јер
Штавише, кад га једном Вртиреп запита: — Шта је, оче Брне? Да није... онако шта... да није какав црвић у памети? — Брне мирно одговори: — Моја је памет, фала богу, здрава, а ја се не морам исповидати: шта ми је!
“ А-ну, сад реците има ли му пара. Е, у твоје здравље! А кнез ће скромно: — За млоге се вели да немају памети, зато шта се они притварају, болан, кâ и Букар. И опет се поведе ријеч о Букару. Дивише му се, узносише га мимо људе.
“ „Па ајде, брате!“ — реко ја и помисли да није чисте памети, кад долази из цркве, а није се наредија. „Ајде, брате у цркву, па чекај реда кâ и други кршћани, па послин, кад
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Аћимовим заузимањем и јемством, а некад зато што сам ћутао, само ћутао на сва питања, па ме власти лако огласише ,,у памети фаличним''. И тако мене хапси сваки нови капетан среза.
Па је веровао да ће он изменити живот и доћи памети после разговора с њим, овде у кући у којој се родио, овде где су њих двојица некад разговарали, и молио га да узме
Ех, боле сам мислио о његовој памети него што она заслужује. Устали су. Вукашин га поливао водом из тестије. Последњи пут.
Знам да би ми и отац исто саветовао. Начујем да Тома Вучић спрема буну. Бесан човек беше. Руке сам му увек више од памети уважавао. „Књаз и свињар једнаки су!“ говораше он нишчима духом који не посташе књажеви и војводе.
Није веровао очима: са испруженом руком за поздрав, насмејан, ишао је к њему... Није ваљда он, није, о, памети! Његов противник на. изборима, трговац и либерал Чакаранац, пружао му је руку и говорио: „Здраво, Аћиме!“ Нећеш више.
Цела Србија да га зна по памети и знању. Па је у јагодинској механи на коначишту срео Адама Богосављевића, сељака што је читао новине и књиге више од
Ако се на оца не изметнеш, ти ћеш имати памети. Па како суђаје пресудише да не оставим ни чувење о себи ни унуке да ме жале, остављам теби поуку, јер си ти, крвавче
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Је ли чудо што сусед од суседа поче бежати? Али број унесрећених је растао. Шта сада? Дође грађанима до памети да је чичак узрок невоља, али нико није имао храбрости да га ухвати и уништи. »Можда неће баш на мене?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Било их је на десетине хиљаде и зачас су прелазили Дрину, одлучени да рају већ једном науче памети. Срби су се тукли, било је и Руса да помогну, то је изгледало довољно.
опасна сенка, све обухватнија, и Анастасијевић је, згранут, појмио да је оно што би сад желео да учини потпуно ван памети. Желео је, и рука му је пошла па се зауставила, да тргне кубуру и пуца Гоподар-Јеврему право у чело.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
клецам, идем, застајавам, Шеталицу сату задржавам, Јурим, бежим, ка' очајник клети, Зборим речи, речи без памети: - „Не сме нам умрети!“ Вичем Богу: Она је још млада! Вичем правди: Она се још нада! Анђелима: Ви јој срца знате!
Ни откуда нема ми одјека... Вичем себи: Зар јој немаш лека?... Идем, станем, ка' очајник клети, Опет зборим речи без памети: - „Не сме нам умрети!“ Идем, станем, па ми клоне глава Над колевком, где нам чедо спава.
Чедо с' буди, па ме гледа немо; Гледамо се, па се заплачемо; Па и њему, ка' очајник клети, Зборим речи, речи без памети: - „Не сме нам умрети!“ Ј.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
месту вароши угледати диван споменик, подигнут оном истом Демокриту којем је сада требало да испиташ исправност памети“.
Питам се којим је начином то име, које нисам иначе никада чуо ни прочитао, остало забележено у памети. Тада се присетих: као студент бечке Технике имао сам уговорен састанак са једном младом и лепом девојком.
И зато ми она остаде забележена у памети. Но она млада девојка, безобразница, не дође на уговорени састанак. То ме је врло разбеснело, но сада видим да свако
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Па се после окреће у супротном правцу и гађа у друго, још даље од онога, и опет сви да изађу из памети какво је чудо она његова пушка, коју он ни за какве паре не би продао.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тако и упознате земље и градове носим у памети не по нуждама и дужностима које су ме у њих довеле, не по пресудности онога што сам у њима доживио, не по добру и злу
У памети ми је слика како је у својој собици на тавану брижно, дрхтавим рукама и с уздахом, слагала и одашиљала те стварчице.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
« И разумевајући под тим »нико« своје сељане, нарочито му се издвајаше у памети једно лице, чије је мишљење за њега било претежније од мишљења цела света. »Шта ли ће она рећи кад чује?...
Ђурица стаде да премишља. »Дакле да се почне! — оно...« а то оно не смеде још да разгледа из ближе, бар у памети. Осећао га је непрестано да лебди над њим, и знао је да се једном мора кидати, да мора погледати томе питању у очи,
Он, за тренутак, заборави где је, заборави своју задаћу и све, па стаде да саставља у памети одговор, како да објасни човеку своје присуство на овом месту.
И сад му се ређаху и понављаху у памети сви јутрошњи тренуци, и сваки га шибаше све љуће и јаче, јер му сваки тек сад откриваше стид и срамоту његову...
»За јечам ?... Раздао сам по народу, тако ми самога Бога!...« — понављаше он у памети последње Николине речи и изазиваше све оне страшне слике, које се мало час пред његовим очима изређаше, али се сад
И наједаред стадоше да му се проносе у мислима светле и слатке слике давнога детињства. Једва их изазива у памети. Био је тако мали, да је мало што разумевао, и сад се сећа само као кроз сан...
А како се могло лепо живети, само да беше ове садање памети... Сад би он био сељак, као и други; радио би свој посао ; не би се никога бојао...
Из памети му не излажаху Симове речи: »Јесте, казао ми је да те убијем!...« Излазећи из шуме, угледа Вуја на чистини испод куће:
То је негде тамо... иза њега негде, где ли... А помиловање му не слази с памети никако... оно је једнако уз њега, поред сваке мисли му и покрета...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Добро, — рече отац. — Вама двојици ћу отворити дућане овдје, а ти, синко, треба да стечеш и пара и памети, треба ти ићи у ту и ту варош и ту дућан отворити.
— Како то, сине? — онај још не разуми. — Та тако липо! Ето, човик има памети да види како му липо жито ђика и дите расте, ал̓ има памет и да види да ће умрити.
Кад то опази лисица, трчи од медвједа и бјежећи му довикне: — Е, мој медо, залуду што ти је голема глава, кад у њој памети нејма.
Дијете једанко држи у памети што му је отац казао да не меље у воденици ђе нађе ћоса, али сад већ помисли: што је, ту је; па рече ћосу: — Хајде-де.
А ја виђу да си ти хитре памети, и да умијеш добро и мудро зборити, би ли дакле пошао са мном к томе краљу, еда би ми како ђевојку испросио?
— Право је казала млада, — говорили су сви сватови, и свуда причали о њеној памети. Кад су дошли кући, све село је причало да је снаха тога домаћина много паметна, да уме све напред погодити и да је
Кад се врате кући, кажу и попадији све како је било, и да се поп без памети и без потребе утопио. Стане у сав плач попадија кукати, као коме је невоља, пак их запита: — Како се утопи?
Гладан је кô вук, јер ваздан ништа није јео, кô кад је ишô за магарећом памети, па га ето снађе још већи белај, јер зна да није добра чим га цар зове преда се.
— Ја, да сам тобом, — одговори му — не бих ни још за коју годину, док дајбуди стече мало више снаге, а и памети. — Ти си човјек луд; — одговори му отац — болан, ја га баш зато и женим доклен је премлад и луд, јер ако мој син
— Ти си човјек луд; — одговори му отац — болан, ја га баш зато и женим доклен је премлад и луд, јер ако мој син стече памети, неће се никад оженити.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
!” Док је то говорио, Џим ми се смешкао и намигивао, стављајући кажипрст на чело, као да је тиме хтео казати колико се памети налази у практичној глави једног довитљивог старог ложача.
Он је, како даље рече Џим, пре неких дванаест година имао исте планове и замисли као и ја и био моје памети. Зато су његови пријатељи од њега и очекивали велике успехе.
- Данас је - настави Џим - Фред по својој памети на оној истој позицији на којој је био и пре дванаест година. Можда би изгледао још старији, да није склопио уговор да
На повратку у Берлин никако ми нису излазиле из памети мајчине речи: ”Мораш се оженити Американком ако желиш да останеш Американац, а ја знам да то желиш.
Од тада сам прелиставао у својој памети многе чињенице које су у вези са америчком науком, а које сам могао поменути на конференцији у Београду, али што онда
Ћипико, Иво - Приповетке
А кад му поглед пане на синове и у памети му сине што би се од њих догодило да су код куће остали, чисто му се живот потресе.
Понешто и разговарају, понајвише раде и ћуте, као да мисли сабирају. Па им пану на памет дани радње, урезују у памети приштедњу, и у тој мисли чисто живље раде и веселе се послу.
се сјетише кад негдје даље уминуше корачаји војника који су у марширању пролазили поред тамнице; те корачаје они су у памети бесвјесно пратили; када их нестаде, као пренуше се. Па и судац их опомиње да је вријеме растанку.
И оно нешто тешко, пусто, слично њиховим животима, осјећа у себи, па у тренутку у памети сину му сва трагика изморена народа, и јаки нагон сродства уставља се на њиховим тугаљивим лицима.
Престаде пошивати, и с иглом у руци загледа се преда се: у памети напокон бијаше се уобличило оно што је мори, и одвојито испољило се.
Мисао је носи откуд је дошла — у град у коме увијек сутон влада. Све свакидашње навике у памети су јој, и радо би се к њима повратила, а жао јој што се није срчаније с познатима на одласку поздравила, већ онако
смежуралој и помодрелој од свјежега јутарњега сјеверца, долази ми старица чисто пред очи, и не могу никако да је из памети истиснем. Из града преко мора донијеше је на оток још док је нејако дјетенце била, штоно реку: тек што је прогледала.
— То је Антица! — помислим у себи и погледам је боље. У први мах усјекоше ми се у памети дуге сиједе косе, зарасле обрве и јаки, још здрави зуби; па онда лице, сунцем и посолицм осуто, али још пуно, — и
Сједећи под боровима, истински осјећам свјежину живота, а у памети од свих утисака из манастира остадоше ми живо усјечене свијетле очи заробљена магарета.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
човеку учини да је то реакција и побуна против стања у данашњој култури: она све више заборавља на дубину искуства и памети коју нам прошлост даје, а окреће се плиткој садашњици.
непомерљиве речи, као свој одговор, одговор научника, на питање које је још отворио (на устук тадашње идеолошке кратке памети) његов одважни и умни претходник, овде помињани Зоран Мишић, „Шта је то косовско опредељење“: „Они који књижевност
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Ама, ко? АНКА: Рака. ЖИВКА: Ама, како да иде, ноге ћу му пребити. Чекај да га ја научим памети. Он мисли да ће му се само на грдњи проћи. Чекај само!... (Одјури.
Остави ти оно што сам ти ја говорио пре, оно сам ти говорио по министарској памети и онда, разуме се, морао сам говорити којешта, али ово што хоћу сада да разговарам с тобом, то је по мојој сопственој
и онда, разуме се, морао сам говорити којешта, али ово што хоћу сада да разговарам с тобом, то је по мојој сопственој памети. ЧЕДА: Да чујем, дакле? ВАСА: Цела та ствар у новинама, као што и сам видиш, отишла је далеко, врло далеко.
ЧЕДА: То је добро! ВАСА: Па ја, знаш, нешто мислим – ово је потпуно по мојој памети – како би било да ствар некако загладимо? ЧЕДА: Па загладите је! ВАСА: Ама, шта има ја ту да гладим!
ЧЕДА: Је ли то све из ваше памети? ВАСА: Па из моје, дабоме! И видиш, нешто се мислим: када би ти то тако написао па ја то однео Сими пре седнице.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Дафининог ковчега, сећа њеног погледа који - већ преточен у небеску модрину - одозго сија: „Њене очи биле су му још у памети.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Ћути, кучко! — плану првак. — Види се да си шенула од памети! — Али не и од образа, господару! Рекох ти пред људима. Моја је беса тврда а не као твоја, витеже. Збогом!..
син не трже и не назва будалом и човеком који није више за пушку но за манастир Девич, камо се воде сви шенути од памети... — Па после, прото? — Ех, после!.. Ето видиш. Мало сам ти већ казао... Нисам више могао горе да останем.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Школа је наша школа обвезна, Ал’ ипак многи читати не зна, Из друге књиге баш ни запети, Ал’ ти и таке учиш памети.
Никакове страсти неће нас занети, Та међу нас неће раздор стати клети. Ми смо барем зрели, ми смо при памети.“ Тако једра душа, тако мудра глава. Милина је права — То јест, ако имаш доста заборава. »Јавор« 1891. ЕНО!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Гледај опет овог! Сад да не свиснем од једа. (Подбочи се.) Море, имаш ли ти памети или немаш? Море, зар ме не видиш како сам обучена? Кад си јошт овакову мајсторицу у твом веку видио?
(Јован пође.) Пропопо. Јохан, сантуртур. ЈОВАН: Семенер ротундер. ФЕМА. Право, Јохан, право. ЈОВАН: (Збогом, памети!) (Отиде.) ФЕМА (сама): Погрешила сам што сам га научила француски.
САРА: Ја имам један леп план; истина, ја сам слаба жена, немам толико разума, толико памети као ви, али сам ваша тетка, мон фрер, а тетке, знате, свуда се умеду наћи, а и треба да се за вас старам.
Напоље из моје куће! РУЖИЧИЋ: Не банч, не банч. ПОЗОРИЈЕ 9. БИВШИ, МИТАР МИТАР (Феми): Несрећо и погани, имаш ли памети? Шта си наумила с кућом? Море, мислиш ли ти остарити? ФЕМА (метне мараму на нос): Ух, опет ми дошао, да ми смради нос.
А ви, господин филозоф, шта ли сте, да и вама као прост штогод кажем: Човек ма како да је учен и школат, ако нема памети, све је малер.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
пали Све смо богатији што имамо мање Неправда има песничкога дара Истина је лепа ал док не остари Песме нам немају памети ал имају жара Птица ко досетка над њима крстари Погрешно узета реч једна чуда ствара Нечитак свет Певамо не бринући
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
“ Покорна неком! Ал’ није свугде, и није сва!... ПРВИ ТУРЧИН: А ти, што ћутиш, Ћериме?... ЋЕРИМ: Ријечи му у памети биљежим, а муком ми се груди трзају, као да сам ћезапа сркнуо... Јарамаз ољу!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Да страшна дана; никад га заборавити нећу. Он се дубоко урезао у мојој памети; да га забележим и у овај дневник. Данашњи дан освануо је невесео. На Алексинцу се опажала нека тешка суморност.
А међутим Турци су сигурно мислили; »Да ви имате снаге и памети, ви би нас, ако не синоћ, а оно рано јутрос погнали онако изнурене и десетковане, и не би нам се дали осврнути до
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
— Да нагрну, да навале, Па да га угуше, — Ту да крену тркалиште Беси и авети, А јакрепи да пропиште По мојој памети. ХХХВИИ Празан је листак овај, Не пише ништ’ на нему, — Ал’ сад ће песма бити, Осећам то по свему.
Пођем, клецнем, идем, застајавам, Шеталицу сату задржавам; Јурим, бежим, кâ очајник клети: Зборим речи, речи без памети: „Не сме нам умрети!“ Вичем Богу: Она је још млада! Вичем правди: Она се још нада! Анђелима: Ви јој срца знате!
Идем, станем, кâ очајник клети, Опет зборим речи без памети: „Не сме нам умрети!“ Идем, станем, па ми клоне глава Над колевком, где нам чедо спава.
Чедо с’ буди, па ме гледа немо; Гледамо се, па се заплачемо; Па и њему, кâ очајник клети, Зборим речи, речи без памети: „Не сме нам умрети!“ В Нит хоће воде, нит хоће лека. — Ипак бих рекô, да нешто чека.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Чак и наш народ каже: „Не играј се са судбином!“... Човек здраве памети тако нешто неће да уради. Командир сркну каву, а затим настави: — Друго...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Зло је мучно садашње поднети, Зло нас бивше пече у памети, Будуће већ једе пас. Дневне туге рађају сне худне, А сни ноћни растуже нас будне. Јесмо л’ без зла који час?
Тако сада збогом, папа, Збогом, мама и памети, Нек преда мном слуга клапа, Да ми тавну ноћ просвети, А ви ћете, хер фон Круг, Бит ми ноћас верни друг. 1844.
Моменат тај остао је дубоко у памети Рајићевој, који је тада био око 10 година и већ 3-ћу годину полазио славенску школу у Карловцима; али сигурно о датуму
пожунска омладина одржала вече у славу вечне памети премилог покојника са предавањем о Павлу Поповићу Шапчанину.” „Ако...
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Иди!... ВУЈО: Могу ист’ — и ’нако ти бо’зна бешједе не жнавам; кâ и да не збориш српску, не шће ми годит памети. (Вујо одлази.) ЈЕЛИСАВЕТА: Кад би памети имао.
(Вујо одлази.) ЈЕЛИСАВЕТА: Кад би памети имао. — Три дана нема како угледах Врхова ових камен студени; И књига дође, из Млетака је? Шта пише? Ко ли? Шта је?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Зар није тако? — Јест, брате Крстане, тако је — мијења глас и одговара сам себи... — Кад буде по некој памети, брате Крстане, мрачне су ово и крваве бешједе, али се мени не море ни смркнути ни сванути међу људ'ма, јер ја нијесам
Ја не знам како би друкчије разбили овај несрећни мамурлук? — О, свети мој оче, твоје памети, твоје науке од истока до запада нема! — викну Симеун И пољуби Партенију у браду.
да је 'валим, а не 'валим је, већ ти по правди кажем: да се печем турски земан поврати, она би могла са својом памети насред Бање Луке кадија бити. Ја велим: кадија. Какав кадија!
Да ти се, којом срећом, јутрос било оклен прикрасти, па да чујеш њезине памети и науке: „Ти идеш, вели, Давиде?“ ,,Па видиш, жено да сам пошô.“ „Како ти идеш суду?
Кршна, наочита, млада кô кап, па је царски оружници од драгости на рукама носе, а све због њезине памети и науке! А моја стара шјела насред касарне, извалила се на царске душеке, па пије, пуши и прима науку.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Повило се цвеће, полегла је трава, Али мене санак давно избегава! Сила се је мисли врзло по памети... Много ли сам страдô, кад се срце сети: Никад добро јутро! Никад добро вече! Мени ноћца лако никад не протече...
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Ако можеш, подај му — одговорила би баба. — Колико? — Толико и толико. Младен би се замислио, као прибирајући у памети кад ће моћи толику суму да одвоји и дâ. После би одговарао: — Добро, нека дође у дућан, тад и тад.
Још откопчавајући колију, као да се расхлади [она рече зашто је дошла]... — Зашто не »фираје«? — Не фираје, од памети. Разумела је, али се чинила невешта и већ љута. — Како: од памети? — Од велике памети.
— Зашто не »фираје«? — Не фираје, од памети. Разумела је, али се чинила невешта и већ љута. — Како: од памети? — Од велике памети. — Па зар само луди су здрави? — Не знам. Само и ти знаш: она воћка што рано сазре, рано опада.
— Не фираје, од памети. Разумела је, али се чинила невешта и већ љута. — Како: од памети? — Од велике памети. — Па зар само луди су здрави? — Не знам. Само и ти знаш: она воћка што рано сазре, рано опада.
Ћипико, Иво - Пауци
Замишљен је, нешто га копка, осјећа; отима се, али није вајде крити: Маша му се врзе по памети... И осјећа воњ њене главе и чини му се да види оно њене коврчасте, плаве косе на затиљку, кад се бијаше сагнула да
— Како је то друкчије код куће, — идући ка стацији размишља путем. У памети сине му и кућа и дијете и Божица ... Уморан, бесанан, ње се зажелио и слаткога сна.
Потписа тужбу својом руком и понесе је на суд. ...Бијаше тужбу свргао с памети, кад му уручише позов. Тек сада збуни се; чисто му жао... Што му је поп учинио?
— Мани, бога ти, то је отров! — окоси се отац Дионисије; љутио се, јер га је помео у здравици коју је у памети слагао да је изрече као православни свештеник свештенику латинске цркве.
И заори се пјесма из свег гласа, снажно, заношљиво. Газда Јово прати пјевање у памети, јер никада не пјева. Рукама опро се о сто; блиједо, набухнуло лице продужило се и уозбиљило, као кад неко претеже у
сном заспи тврдо, само за кратко вријеме, а кад се прену, протегну се и зијевну, али истога часа представи му се у памети несрећа и зло што га снађе, очито, одјелито... И неисказана бол овлада њиме и уби у њему разбор и наду, и премишљаше.
Домало се у памети разабра и посматраше ниске кућице, раштркане по селу. Чељад је опочивала, но њему се причињаше да је тај њихов сан
” Тај вапај многима остаде усађен у памети, и када изиђоше из цркве на сунчеву жегу, нехотице им навираше на уста... . „Боже, земљи твојој дажда дај!
Пратио је у својој души тај пјев, а у памети једна за другом ређаху се свакојаке мисли, с којима је болно и слатко чувствовао.
Дошао је у село јутром некога дана да наплати порез и да покупи побиљежену живину. И њему на памети не бијаше друго него да удовољи налогу, да себе осигура; пак, важно, у службеној капш наваљеној до очију, ушуња се у
Тако је дуже времена спровела у молитви. Споро, између молитава, зачињале јој се у памети успомене из детињства и испуњавале јој пустош у души, што је осјећала кад би јој изненада синуо пред очима сутрашњи
Затим се наново налакти на прозор и загледа у ноћ... Домало, постепенце, у памети чисто и јасно стадоше му као у оквир мисли и успомене, а шум живога мора, као блага музика што долази из неизвјесне
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Таман посла. Не пада ми ни на крај памети да трљам нос једном за нас тако драгоценом човеку какав је Доротеј, само зато што около колају смутње и гадне гласине
Разбојницима не пада ни на крај памети да сахрањују своје изгинуле другове. Тражило би то ваљда много времена и напора, јер погинулих има свакога дана све
међу нама посадићемо на овај клик да се дере: „Дођите, ви презрени и одбачени, ви страдалници ради нескресане памети, ви заблудели, ви немирни. Ви који ни за какав ред не марите, проклетници и неспокојници.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Пре но што сиђемо доле, ваља да одавде, сагледам и задржим у памети главне улице, артерије вароши, да бих пошао право оним путем који води Аристотелу. Аха!
Од оног тренутка, који се тако дубоко урезао у мојој памети, ја сам био, све до данас, у ствари, само гост у мом очинском дому. У Осеку бих дочекан оберучке.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Кад поједе месо, гаврану беседи: „Свашта имаш, ал не имаш памети.“ ЛАВ И МИШ ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ Млада децо! Чујте приповетку једну О маломе мишу, али за вас вредну.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Је ли ти чега мало?” — „Шта ти је, Коста? ја у шали, а ти... — „И за шалу треба памети.”— „Ма, лепо ја теби говорим да је Риста твоја крв“ — „Иди, лези, и не прави без нужде земљотрес!
веруј ми, Тодоре, долазило ми је да с памети сиђем... Јулицу држи и спрема поочим крај жива оца и мајке... Видиш ли ти тај рачун!
Погрешила сам много, али у доброј намери. Шта ћете, нису све памети ни у једној глави, па ни у мојој. Сад ми остаје да поправљам што сам покварила. — Паланка је утихла.
ако Бог да. — Госпа Нола се ухвати за главу и јекну. — Крсно име се у овом свету не зна! Господе, не дај ми с памети сићи...
— Како говориш, Павле! Говориш, што рекао Змај, „речи без памети”. Милан има најбољу оцену из српског као и ти, а ти као и ја ... Море, кад строго узмеш, добро њуши тај наш Тркунић.
— И паметна си, мајкице, и много си добра за мене. — Па доброта, сине, и јесте у памети и у снази. Тако нас је учио Исак, сећаш ли се још? Јеси ли био скоро код њега? Ја не могу, не стижем, а често и лежим.
Ишле су бескрајне приче о њеним тоалетама, о њеној бисти, о њеном накиту, њеној срећи, њеној вештини и памети. Младе девојке су се радо замишљале у њеној судбини и кожи, пред њеним орманом за хаљине и рубље, у њеном столу у
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
За тебе особита звезда сија, и ја читам у мојој памети да ћеш ти врло знатан човек бити. Ти си већ, фала богу, сад величак, и ја мени за дужност водим тебе у свет, твоме
зачуди видећи да је наједанпут мултипликацију докучила и да дивидирати мора; тако и наш Роман, који није ништа друго у памети имао него непријатеља гонити, случајно при непрестаном уступу мајмуна угледа једну палату, палату отприлике као што се
Тако девојка која је благе своје матере совете презирала, и само својој провидљивој памети следовала, при појаву убитачног за њу знака, виче: куд ћу сад жалосна!
Тако девојка која је благе своје матере совете презирала, и само својој провидљивој памети следовала, при појаву убитачног за њу знака, виче: куд ћу сад жалосна!
Сад погледајте моје памети, канда код људи нема такови ушију, носова и други телесни частица којим би се и ми магарци смејати могли, и као да се
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
На таква се питања обично не одговара. По здравој памети, по логици, по моме личноме дубокоме уверењу, по свима законима и божјим и људским и по свима правилима, ја сам требао
измучила и са којом сам се толико рвао, па ипак, ево, ни данданас не знам шта је то хипотенуза, сем што ми је остало у памети да је то нешто што је равно збиру квадрата оба катета.
Тако, под покривачем а од дуга времена и досаде, покушах да поновим у себи речи теткаНастине, али од свих остаде ми у памети само реч натрчак и та се реч страховито окоми на мене.
Ти ћеш тада проћи крај мене излизаних панталона и излизане памети и скинућеш ми дубоко капу и изјавићеш ми своје поштовање и понудићеш ми да ми, за педесет динара, напишем честитку у
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Као да чујем неке гласове десно. Прикупио сам дизгине. Коњ се померио. Зауставих га. Да бежим! Сину ми наново у памети. Али ако је тамо батерија? А ја дошао до ње, па је оставио. Још мало...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— подиже обрве мрав вратар који је изнад свега волео да опомиње и прориче. — Које још племе, са зрном памети у глави, гради мравињак у врбаку? Где има врба има и воде, а зна се какве опасности крије вода у себи!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
брате, ни мира ни станка, Него дуге ноћи ја бдијем без санка И стишавам срце и њиме се мучим, Па до зоре тако памети га учим; Али лудо срце не чује шта зборим, Него ме све пати ударима горим, И дршће и стрепи, као лист са прута, И
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Југ Богдане, плану Јуже како огањ живи, Страхин-бану зету проговара: „Страхин-бане, ти мој зете мили, биђех јутрос да памети немаш.
Мол’те бога и језан учите сваки данак а све по пет пута! Не брин’те се нама дахијама: док је нама здравља и памети, и док нам је биоградског града, ми смо кадри управити градом, око града сиротињом рајом.
Ми ћемо те пашом учинити, тебе ћемо свагђе послушати“. Старац Фочо поче говорити: „Нуто момка и нуто памети! С којом р’јечи на пашалук сједе!
У овоме виду, тј. у виду зависности турског цара и турске царевине од снаге и памети неког нашег јунака, налазимо ту мисао искључиво у песмама о Марку (турском вазалу).
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Пророк божији и то упослова! Бисер паде у блато! А крошто то би? Зашто изађе из памети. Штоно се пише: сваки се човек у три посла и мами и беси се. Кад се разљути и опије и кад се распали на жену.
А да речемо ево сад, крошто ли нам то Бог даде и постави сваком нам у глави на нашој памети свагдашњега будна на опрезу судца, — нашу свест осећњу?
Ама злочинцем сасма притужује и круто их се држи, који често падају у грех, тако да многи и полуде и из памети изиђу; једни и помаме се те се деру и по сокаци вичу.
А сам он што год чини, све то њему ништа! Нити му се држи у памети да је то која грехота. То је у вас; ако туђе отимати, красти, лагати, криво се клети, друг за другом пањкати,
Деде справи себи у памети двоколице, те упрегни да је вуку правду своју и дику ти, и грех твој са склоњивањем худим, — и видећеш грешну
тим дневи да бисте од многог вам стајања препочинули и застајало би вам се првашње учење у глави, да се згусне и на памети отврдне.
беседе курварске слушање, много доби кожу јежи; достапут један женски глас сладак целу снагу човечу сву раслаби и из памети га изведе...
Како било, да им се свило; Куд допали, да пропали! Ко год ходи, он и находи. Чувење до памети стоји. Несита је велика арждаха човечаско лакомо срдце. [Свак] смрт своју са собом шика до згоде.
А кад петли почну честати пред зору да поју, то је оно наше смртно доби, кад већ у целој својој памети и у савршеном свом узрасту умре.
и узрастао момак почне се сам о себи животарити и својом снагом стане себи свој хлеб тражити, онда почне по својој се памети живити и све му у напредак иде у свачему.
Ама јоште пристрепи поступати одвише што је сврх твоје снаге у то се уплетати, зашто што је што повише од наше памети обучавање, из тога тек један инат и парба излази а друго ништа више.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Не, овде никад дотле не сме, и не може, да дође!... Тек спопадну човека који није ни у сну снио и ни накрај памети му било да се жени, и навале на њега са свију страна да се жени!
не би кад му се целе недеље од тешког дерта није милило ни да седи а камоли да ради у дућану, јер му је једнако била у памети Зона и њено понашање, и онај туњави Манулаћ, којега је толико гледала Зона.
Целога дана је само на то мислио, и једнако му у памети зујале и звониле Васкине речи: „Поздравила ти се Зоне!“ И зато није ни чудо што није уз пут приметио буљуке сељанака и
Страшне оне слике сна дубоко су се утиснуле у душу Манину. Дуго још врзле му се по памети слике те, и није му никако јасно било, и дуго још лупао је главу о том: да ли је он оно био што је у сну водио коло,
! Знав’ам Белу Стојанчину... Познавам ти мајку! — вели Замфир и гледа лице девојчетово, — ваљда у памети сравњује црте кћерина лица са мајчиним. — Познавам гу, познавам! понавља Замфир.
Мане је без ичијег питања, онако по својој памети, учинио тај корак. Позвао је Манулаћа он лично да буде девер уз девојку, додав: нека се покори судбини, ономе што је