Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
КИР ЈАЊА (разгледа аљину), ЈУЦА (шије). КИР ЈАЊА: Пан метрон аристон¹, красно грчко мудрост. Све сос мера, све сос мера, па ћиш дођиш до велика слава.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
за мене постао као одах сунчаног поподнева и добио неку митску и магичну вриједност, попут повика: „Умро је велики Пан!” Тишина.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
знат келко је ходини, а потом буђете штакулу, алебо бурмутицу напунит с бурмутом, и буђете шмеркат како једин моцни пан. РУЖИЧИЋ: Магарац, шта булазниш? ЈОВАН: А гле, ви знате српски, пак шта ме мучите туђим језиком?
ЈОВАН: О пани, и ја знам пекње спиват. (Пева.) Наш пан газда, Добри газда Добро вино ма, А ми з’ јехо ласки, Пиме з тојто флашки Наш пан газда, добри газда, Добро вино
(Пева.) Наш пан газда, Добри газда Добро вино ма, А ми з’ јехо ласки, Пиме з тојто флашки Наш пан газда, добри газда, Добро вино ма, Кад хо ма, нег хо да, Шак му то пан бог пожена.
ма, А ми з’ јехо ласки, Пиме з тојто флашки Наш пан газда, добри газда, Добро вино ма, Кад хо ма, нег хо да, Шак му то пан бог пожена.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
су се ватре већ давно погасиле, поноћ превалила, мртва тишина царује над успаваном војском, ја почаркујем мој догорео пан и пишем дневник, а кадгод упрем поглед у тиху ноћ, чини ми се као да ми отуд из мрака светле она два сјајна ока малога
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И он задрхта збуњен у том часу. Кô борац хтеде достојно да падне и смрћу песму о лепоти дадне: Камени Пан се у рој звезда расу.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Бићу твоја.“ Пан Љубецки диже очи И погледа коња врана, Па на коња хитро скочи, А на другог млада пана. И у једно исто доба Са
“ На огњене своје очи Сад натуче шапку с чела, Па се изви као стрела И са врана коња скочи! Три пута се преметао Пан Љубецки у висини, А четврти доле пао И нашô се у прашини.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ја пан, ти пан — и све господа и кнезови, јучерашња говедарчад и багани. Те со тога расуше се и просипаше се кости наше код па
Ја пан, ти пан — и све господа и кнезови, јучерашња говедарчад и багани. Те со тога расуше се и просипаше се кости наше код пакла
Сваки се враг не боји Бога него боте. За свога слугу и ђавола Бог има. Што пан проси, то седлак муси. Нису сви људи апостолске ћуди. Свирајка му се здрузга, али мајсторија свирању у њему оста.
Какве су судије, такви и људи бивају. Ко што не може, за то нејма му кривице. Ја пан, ти пан. У невреме што је и врло ваљало, — неваљало и ни зашто то на празно остаје.
Какве су судије, такви и људи бивају. Ко што не може, за то нејма му кривице. Ја пан, ти пан. У невреме што је и врло ваљало, — неваљало и ни зашто то на празно остаје.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
То је пан Франћишек, брат Чех, који је пре неколико година дошао са конзерваторије право у Србију, с врло лепим сведоџбама и
Тако леп почетак и напредак прекинут је, а узрок су томе, тако да се изразим, „месне околности“. Пан Франћишек, који је до доласка у Србију само пиво као пиће познавао, упознао се овде и с вином; потреба државна
И какво чудо онда што је пан Франћишек оставио пиво и посветио све остале дане свога живота само жупском вину, резонујући да на тај начин добија и
После тога није пан Франћишек ништа компоновао. И кад су једном у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што, приметио је, и
у неком друштву у разговору запитали га: компонује ли што, приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан Цибулка; да, пан Франћишек и сад компонује, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још
у разговору запитали га: компонује ли што, приметио је, и непитан, заједљиви колега и земљак његов, пан Цибулка; да, пан Франћишек и сад компонује, и то једнако компонује соду с вином, и да му је та композиција још понајбоља!...
Иако је пакосно и заједљиво то било, било је, на жалост, истина. Пан Франћишек не компонује више ништа; чак не компонује ни то, ни вино са содом, него пије вино онако „клот“, како га је
Даме назад, господа напред!...“ Тако је пан Франћишек почео с концертирањем, а свршио са циганском дружином, у којој чини чудан контраст с оним његовим белим
Тако је добродушни пан Франћишек обезбедио своју будућност: оставља за црне дане, и Цигани то чувају. После ручка поче се шаренити сокак