Црњански, Милош - Сеобе 2
Дунав и његове притоке, испод Београда, тек кад су почела наређења, да и Расцијани имају да светкују светитеље папежника, и да у такве дане затварају радње, ако су трговци, спусте из руке алате, ако су занатлије, не раде пољске радове, ако
По календару православних, то је било маја месеца 1752. А по календару папежника, у месецу јуну. Папежници и православни, истог народа, нису се слагали, у то доба, ни у мученицима.
Иако је причао и да је религиозан, Божич је причао да ће му ћерка отићи у манастир папежника, по жељи госпоже Монтенуово, да калиграфију и игранку учи. Он јој не брани.
и већина просвећених људи у то доба, у Европи – није у Бога веровао, него је био атеист, он је шизматичку ствар, од папежника, бранио. Пазио је шта ради и говори у биготном Бечу, али није намеравао да се уклони, као морском таласу, католицизму.
Божич је човек који не преза, ни од убиства. Кад се из ареста вратио, затворио је рођену ћерку у неки манастир папежника, јер је чуо да и она, за неким официрима, јурца.
). Њима, у Темишварском Банату, о празницима папежника, ни занат, ни трговину, радити не дају. Ни радове у пољу! Прешли су из Сервије, на велику превару.
Сигурно је само да је то у писму дан великомученика Трофима, за Исаковиче. А други октобар у календару папежника. Они су тај дан бележили као дан анђела чувара.
Берба грожђа почињала је тек крајем октобра – по календару папежника – на дан Јуде, Симеона. А трајала би до краја новембра.
Сенатор Стритцески љутио се на тај датум, у писму свога зета, јер је тај дан, за њега, папежника, био дан посвећен успомени св. Сабине, која је била велика мученица, истина пре хиљаду и више година.