Употреба речи пара у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

И тешко ономе који се усуди те тужне листове у големој књизи живота превртати! Поглед на прошлост срце ти пара, садашњост горком жучи душу потапа; а будућност?... Ах!...

Ти си гусеница на телу нашем, отровна пара у ваздуху, са које народи тешко дишу, а слабији умиру!... Кад сам се кући вратио, застао сам мога доброга оца — ал’

— кад смо прегледали инвентарије наших покретних и непокретних добара, уверисмо се да имамо на расположењу толико пара колико овакој сорти људи треба да једно вече заборави беду и муку свакидашњега живота.

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

— оженим с његовом удовицом, злом женом и проклетом, да јој под небом у злу нејма пара! Седморо деце с њом сам изродио, и све залуду.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

жита, кроме ситне проје, десету оку; на ожењену главу узимали су по један грош, и то се звало главница, и баштеницу 20 пара узимали су за све ситнице, тј.

се сеје у баштама; на једну кошницу по оку меда или наплате пошто је мед био; на казан 2 гроша; наједио маторо крме 6 пара — и који је спа’ија близу своји’ села, дотерају му по која кола дрва, и то је био сав данак спа’ијама.

Веће смо све са деце пооткидали, где је најмања пара од урока била. Видите и сами да је све сиротиња и да смо све турске куће слугама и слушкињама напунили; и јошт би у

отац од наше куће на колима у Београд олово спремао, но ипак су кумпанијама, што су олово копали, плаћали сваку оку 20 пара. Аганлија — ком је у део пала соколска нахија — пошаље у Азбуковицу и покупи араче.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Овако ћу ја њих друкчије мало да шишам!... Само ти буди паметан. А већ трећа пара твоја и божија! — Хвала, господине! — захвали Ђуко придигнув се мало и машив се за капу. — А већ за то не бери бригу.

Одмах капетан с њим друкчије; потврди му и процену и научи га још како ће час пре доћи до пара. Чим оде човек, ја главу те у моју собу... Дође други да моли за нешто — тако прође и он.

чинио — пропадне му; ако уложи у каку радњицу — и ту му пропадне; ако почне да чува — и тад му се мало-помало измигољи пара... Ни сам не зна куд ни зашто.

Баш кад се газда Милун прикучи ка колу, прекиде се игра и онај Срејин момак зађе купити бакшиш. Пада пара као киша. Сваки час при ђе момче Среји, па му изручи у пешкир по пуну капу крајцара.

— Иди тамо оној момчадији. — Ево на! — се крупан глас општинског писара и бади момчету у капу десет пара. — Немој да се претргнеш, ћато! — рече момче заједљиво. — Ви'ш ти безобразника! Не кажеш хвала и на том!

— обредну се писар. — О, о, гле ти шта је овај накупио! — зачуди се газда Милун и махну главом. — Богами лепа пара! — А зараде они добро — рећи ће писар немарно — само да умеду чувати. Одмаче момче даље.

Пусти се и то коло, и опет момче Срејино зађе да купи паре. Кад близу Милуна, он извади десет пара, па зовну: — Оди, море, амо! Баш иако не играм, вреди дати таком свирачу!

— Шта велиш, Виде, зарадили су данас два дуката, а? — упита Милун писара. — Два јесу, ако не буде и више. — Лепа пара! — Ама и свирач је, нема га шале — прихвати поп. — Оно има још свирача овуда у нас, али од Среје бољега нема.

»О, о!« учини Милун полугласно, »та ови су покор починили! Боме је ту падала пара као киша!« Већ се прилично одјутри.

— и показа руком на восак. — 'Оћу, ћир-Трпко; чујем добро пролази, па да се узме која пара. — Те лажу, море не ти пројде, жив ми господ! — Ама јуче је човек продао по двадесет и пет гроша. — Човек?

— Не могу, богами, не могу. Ево радња не иде, дај ово, дај оно, дај на момке, плати порез, плати прирез... пара иде, иде, иде. А не пазари се, брате! Него по шест, па нека је сретње! — Не можемо! За триест гроша, ако 'оћеш...

можда у реду... — Како хоћете — вели адвокат. — А ја ћу вам већ то набавити. — Ја ћу, већ колико буде, дати вам пара... — Да, да. По томе видећете да ли вас девојка доиста воле и да ли ће понети ваш поклон...

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Учинићу те најчеститијим човјеком!... Хоћеш духана?... Ево! Дај дуванкесу!... Тако!... Треба ли ти пара?... Чега хоћеш има у Суље, и све је твоје!... Ево!... Нај!... Беше скочио.

— Шта је, роде? — Што ме не пустиш? — Јеси полудео, богами!... Нећу, полази! — Мој бабо има пара!... Ишти колико хоћеш, само ме не води тамо!... Маринко је гледао неким животињским погледом, па се насмеја. — Пара!.

Ишти колико хоћеш, само ме не води тамо!... Маринко је гледао неким животињским погледом, па се насмеја. — Пара!... Пара!... А што ће мени паре? Зар су паре за будале?... Мени то не треба!

Ишти колико хоћеш, само ме не води тамо!... Маринко је гледао неким животињским погледом, па се насмеја. — Пара!... Пара!... А што ће мени паре? Зар су паре за будале?... Мени то не треба!

— Али то није паметно... — Ја га од истине мрзим! — То знам... Ха! А кажи ти мени има ли у твојега баба пара? – Има. – Знаш ли гдје му стоје паре? – Знам. У старом вајату, у једном сандуку. – Јесу ли под кључем? – Јесу.

Ни цврчак не цврчи, ни из земље не дија више топла пара... све се ућутало, све одмара сањиве очи, све спава. Само једно момче у селу не беше заспало...

Видело се да се допао хајдуцима. Привикаше са свију страна: — Да га примимо, харамбашо! — Нек бар Станко има пара да нас не буде „лијо” — рече Заврзан. — Бога ми је потешко Станку пара наћи, он пушком коље! — рече Суреп.

— Нек бар Станко има пара да нас не буде „лијо” — рече Заврзан. — Бога ми је потешко Станку пара наћи, он пушком коље! — рече Суреп. Та Сурепова реч вредела је Станку толико колико кад би га и гусле певале.

Катић тако помало џумбуси, што рекао Заврзан, пређе Дрину, пресретне по ког харачлију, те узме оно пара; то је све. — И Турци баш ћуте? — Ћуте. Ишао је Иванко ономад до Сарајева.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

васали Гледају те с чежњом и са страхом дворе, Док ти гледаш као паж плашљив и мали, Како једна брига, танка као пара, Пређе преко чела крунисаног Цара.

Ниједан ме није осетио за собом, јер је ноћ била шумна и зато што су били уморни. Бела пара из њихових уста и са тела дизала се у једном заједничком прамену магле. Кола су напорно одмицала напред.

Заставу идеје у руци подлаца! Место мач што светли, увек нож што пара! Борца што се блатом место копљем баца, Јунака што пљачка и жреца што хара!

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Матери никад не гледа у очи. Нас децу не милује ни осорне речи да рекне, а камоли благе. Све бежи од куће. Само нам пара даје колико које хоћемо. Ако иштем да купим легрштер, а он извади по читаву плету.

Дућан готово и не ради. „Зар ја — каже мој отац — да мерим гејаку за двадесет пара чивита? Ено му Чифута!” — Мати не сме ништа више ни да прослови.

А некад, опет, мекан као памук, тражи само да милује децу, даје им по десет пара и ни за шта се расплаче. Нпр., каже: — Ето, ја остах као сухо дрво у планини! Па удри — ридај.

8 и пљуне. Спалдинг онакав као и пре. Пред свима говори како мрзи Немце. Бије келнере кад хоће да га преваре за десет пара, па им после даје динар бакшиша. Вуче још непрестано немачко-енглески речник куд год иде, и доручкује татарски бифтек.

кућицама, о воловским колима на којима нема ни за грош гвожђа, о Циганима, како свирају и певају, и који за десет пара дају да им одвалиш шамар. Напослетку којекаке досетке о Банаћанима. Донекле је ишло којекако.

— пекар јеспап — роба кадифа — мека свилена тканина са одсјајем; сомот, баршун кадрил — игра, плес са четири пара играча казук — колац или камени стуб за везивање лађе калкулатор — рачуновођа калоче — каљаче Касија царица —

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

која сече онога часа из рéрне извађени врућ куглоф, који јој је испао ванредно добар, па се пуши и иде пријатна пара и мирис од њега устима домаћице, и она осећа и на целом лицу показује неописану сладост и милину од тога.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Попа се, одједном, збунио и унезверио, али опет окренуо на шалу. — Е, па добро, добро. Али знаш, да за то треба пара. И то много. Имаш ли ти толико новаца? — Имам. Скупила сам нешто. — Радосно га дочекала она. — Па донеси. Да видим.

XВИ МАРКО Кажу да је услед нађених неких у земљи старих пара померио памећу. Био крупан, кошчат. А мрачан. Никад не говорио, нити се чуо кад ишао.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

да ми жена толико донесе колико ја имам, ал кад није тако, а оно бар хиљаду форнити морам добити, па не сме баш ни пет пара фалити.

Гледићка врло лепо пева, па с тим људе тек већма узбуђује. ЧикаГавра не може више да одоле. — Та нема вам пара, госпођо! Хајд’ што сте лепи, ал’ кад певате — е, онда ми све срце игра!

Обадве лепе, младе, не зна се која од које лепша. Што су лепе, али што су им мужеви за жене добри, у вароши пара им нема! Варош српска, српски свет влада, а и богата је. Давно је то било, још за време бунапартиских ратова.

Смисли да се у малом кругу великим покаже. У суду му није било пара, све је надмудрио. Умре велики нотарош, а Марко постане први.

— Иди, бога ти, Алка! Тај је тебе обожавао, не мене; а што овамо долази, то је други рачун. Марко је учен, да му пара нема, а он, матор јурат, долази да што научи. Но, Алка, теби се чудим.

А могли су бити задовољни, јер српској баклави међу посластицама пара нема; та, баклава је царица међу питама! Фишкал Бабоња дође понекад у госте Ћирковићу и ту се онда гости.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

неодређене утиске ствари па му се чинило као да сви сни простори око њега мирни и жалосно-пусти у истини и не живе. Пара од сунца подрхтавала је над равницом и у оном лаком свиленом сјају сунчане магле и боја, мир огромне долине сневао је

Сад запомаже и моли за опроштај: не жали, вели, паре, ако Бога знаш, иди код свију лекара. Он мисли да пара ту нешто вреди, само жали Боже; а и те су му паре проклете: коцкарске паре ником добра нису донеле.

Ни мене мој отац није водио, него штап у руке, па онако без пара...“ Па јест, шта сам могао друго, плакао улицом и тражио оне цедуље „стан за самца“.

Јао мени, све ја то гледам и црн страх пара ми срце и читаво насеље неодређених осећања и светова витла се у сенкама, дубоко негде доле, у несвесној позадини моје

Београд расте; расте Београд; гле како Београд ужасно расте! Београд небо пара И сви врхови осцилирају. Ах сви, ено, ено сви, без разлике, врхови осцилирају.

Африка

захвалне; полазећи упадамо погрешно у једну одају где наилазимо на нежну сцену између једнога младога брачнога пара, брата и снахе малопређашње лепотице. Млади човек скаче са постеље и љубазно нам показује пут.

мирише; кроз тако густа испарења, да се скоро сумња да овде постоји тачна граница између водене површине и водених пара. Црнац који весла трепери испред нас, час надуваван, час сплашњаван, усред ове гасне лупе.

До пред подне скоро небо је тешко, сумрачно, од силних испарења; над водом врела и загушна пара као у купатилима. Ова убиствена светлост облачног екваторског неба уништава фотографске плоче остављајући по њима

од живота који га баца кроз брус над којим дању пржи сунце а ноћу прелази хладан ветар; кроз мочваре с којих се диже пара. Морао је учинити у своме завичају нешто што није дозвољено и због чега су му родитељи морали рећи да може отићи.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

МИШИЋ: Штета је велика, особито онаки добри коњи, у целој вароши им није било пара. ЈАЊА: Сад лежи мртво, барем да можи да си посоли месо, нега да го једи пси забађава.

Црњански, Милош - Сеобе 2

таласе стотине црвених гуњева, клобука, шубара, главурди, ручурди, ножурди, и носева, из којих је, као дим, избијала пара. Нашао се у облацима мириса од лоја, зноја, лука, коже, и барута.

виче, тако да га је сваки могао чути: „Они мисле да им још и платим што иду у Росију, е па неће, од мене неће понети пара. Ја, сие денкен wохл дасс ицх ихнен дас Гелд солл ауф дие Реисе гебен, неин, сие бринген кеинес.

А после, и зато што се на том послу лепо зарађивало. Падала је пара. Они који су се селили, кришом, у Росију, продавали су своје куће и свој грунт, будзашто.

Али зато хода у чизмицама и слуша звецкање својих мамузица. Све се може кад се хоће. И кад се има пара. У Павловој ствари нема никаквих тешкоћа. Али, то кошта!

Трандафил се ни са планом Исаковича, како да иде у Беч, није слагао. Све је то што Павле говори, каже, пара и ватра сербска, у Исаковичевом мозгу, да му каже право, као свом брату, Србину.

Тамо све мирише. Исакович би, тамо, могао да се осећа као Орације, а школа јахања грофа Пара није далеко, тако да би, сваки дан, могао да осети, под собом, седло и коња.

Божич, ваљда, видев и сам да је исувише тог разговора, поче да прича о коњима. Његов јолдаш, ветеринар, млади, грофа Пара, тврди да и животиња има душу.

година, али, веровао Исакович, или не, да му из душе каже, та баба и сад долази, свако јутро, у школу јахања грофа Пара, и јаше. Треба пазити, рече Божич, кад се коњ купује, да нема дебео врат. То му јако отежава главу.

Мајор Јоан Божич, на путу из Будима у Беч, пошао је из Раба, рано у зору. Хтео је да преноћи у ергели грофа Пара, крај Визелбурга, где је имао да прегледа неке кобиле и једног ајгира, које је био купио ђенерал Монтенуово.

Ергела грофа Пара летовала је, ту, крај Визелбурга, на једном грофовском спахилуку, где је гроф имао ловачки дворац – Херренхаус.

Тамо га, каже, у ергели грофа Пара, чекају, а имаће преноћиште, лепо. Он треба да види неке вранце, које Монтенуово купује, а ветеринар грофа Пара,

Он треба да види неке вранце, које Монтенуово купује, а ветеринар грофа Пара, просвећен човек, који чита францеске философе, зна га добро. А зна га и управник ергеле, Андреас Валдензер.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

таквих дела која не доносе користи, само ако се од њих не траже никакве жртве, ако се не изискује давање новаца („ако пара не сака“, како вели бугарска пословица).

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Улице опустјеше. Каменитом калдрмом јурила су само два пара потковица и једне старе цокуле, све што је остало од једног коња и јахача који су исувише брзо стругнули из града.

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Љубивоје Ршумовић ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ Садржај НИ ПЕТ ПАРА 2 АКО ВИДИТЕ АЖДАЈУ 3 ШТА ЈЕДЕ МАЛА АЛА 4 ЗАШТО АЖДАЈА ПЛАЧЕ 5 ИДИЛА 6 ШТА МАЈКЕ ИЗ ЛИВНА НИСУ ЗНАЛЕ 7 ТУЖИЦА ЈЕДНОГ

НА АСПИДУ КОСАНУ 15 БАБА РОГА 16 АЖДАЈА СВОМ ЧЕДУ ТЕПА 17 ЈЕДНОГ ЗМАЈА КРАЈА 18 ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ НИ ПЕТ ПАРА Свет је постао без везе, све принчеви и принцезе. Ни пет пара се не даје за нас сироте аждаје.

Ни пет пара се не даје за нас сироте аждаје. од акрепа нема ништа, Ни посла за чудовишта. Сва страшила испод неба остаће

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ПАВЛЕ: Слушајте ви мене, проведите се мало, разведрите се и све ће то проћи. Знам, немате излишних пара. (Вади из буђелара.) Ево вам 500 динара. АЉОША (буни се): Али, господин инжењер...

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Нисам могао да замислим Рашиду међу њима, па Бог! Играло се нешто као трескавац, заправо, играла су два-три пара бацакајући се као нечастиви везан за приколицу, а остали су посматрали поређани унаоколо и пљескали, намигујући.

Више нисам био сигуран ни да ли иселим да идем, с Атаманом бар не! - Не верујем да је Меланија пуна пара, Атамане - придигао сам се. - Мој отац је професор као и она, а професори никада ни кинте немају после десетог.

Било је то зато што више нисам давао ни пет пара за оно што би неко могао да каже. Тај чопор корњача обучен у приче о врлини!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Одавде се опет даље крену и, срећно путујући, стигну у Кракову. Баш је вашар започео. Вашар — да му пара нема! Од свију страна долазе купци и продавци. Из каквих земаља ту људи нема.

„Та живот не траје хиљаду година!” — то је његово. Па има пара. Да је свећом тражио, не би бољу нашао; она му све одобрава, та његова Сара; вели, да још једаред на свет дође, с

То су биле ободе (минђуше) из Венеције, од косе плетене и златом исцифране; два пара. Тако исто и два пара таква прстена. — То је венецијански филигран.

То су биле ободе (минђуше) из Венеције, од косе плетене и златом исцифране; два пара. Тако исто и два пара таква прстена. — То је венецијански филигран. Једно учтиво пружи фрајла-Лујзи, а друго госпођи Матилди.

Сад ће бити мађарски „соло” и „чардаш”. Ту је Пера ремек начинио, нема му пара. Игра као Кинижи, кнез Павао, кад је после битке играо, у зубима држећи три мртва Турчина. И доликује му.

Па код вас свака ће женска лепо живети. Удадба је једно друштво од једног пара, а доброта је основ томе животу. Лепота, младост пролази. — Видим да озбиљно говорите, и ја ћу вам озбиљно одговорити.

отмено друштво хунцутарија — обешењаклук, мангуплук Цванцик — „двадесетак”, стари аустриски сребрн новац од 20 пара цента, цент (лат. центум) — стара јединица за мерење тежине (100 гр.) церито (итал.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Што се пак тиче тих пара, он их одмах и показа, изручивши у своје крило две кесе дуката. И не само да им те дукате показа, већ их поче и

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У воду за прво купање у Бољевцу поред „водице“ стављају се још и сребрна пара (да би дете било чисто као сребро), трава тресеча, мало соли и пепела (да се дете не би оједало) и вина (да би дете

Детету се носе: сребрни новац, кошуља, капица, чарапице и марамица. Новац (метална пара) ставља се детету на чело, за здравље и срећу.

Детету се као дарови носе: кошуљица везана црвеним кончићем за који је учвршћена пара (која се касније носи око врата због урока). Све ово завијено је у чист убрус.

Тако се, на пример, у врањском Поморављу стављају у воду сребрна пара и ускршње јаје. У Босни је обичај да се детету у воду за купање ставља разбијено јаје јер се сматра да од тога дете

⁵⁴ У капицу детету се ушивају „свакојаке урочице“: стара пара, записи итд. Осим ових амајлија, мајка дете, при повијању, брани од урока и извесним магијским радњама: „Кад мајка

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Детектор се слушао помоћу пара слушалица, а њих смо крали из »месершмита« у Војном музеју или куповали на црној берзи.

« Био бих први. Овако — ништа. Да сам само знао! 1950. У моје време четрнаестогодишњаци су имали само два пара панталона: једне кратке, за лето, и једне, које су се звале »пумпарице« — за зиму.

Одувек сам осећао лаку збуњеност пред барменима, страх да ћу нешто погрешити или да нећу имати довољно пара за пиће. Одједном, момак се пажљиво загледа у мене. Завукох руку у џеп — паре су биле ту, значи, све је у реду!

Сиромаштво већ нагриза њихове растворене кофере; беда пара конце некада скупог вуненог комплета, разједа чипке, крза рукаве вечерњих хаљина: сише лак за нокте из дуговратих

Матавуљ, Симо - УСКОК

?“ да није зазорно, свак би још додао гласно оно што мишљаше: „Е згоднијег пара не можеш ни замислити!“ Њих двоје то осјећаху и своје задовољство исказиваху говором складнијех лијепијех покрета.

Јанко не могаше очију одвојити од Маркише Стевова и његове Горде. Љепшега пара није се могло замислити. Стево је имао још два старија сина, који погибоше, један неожењен, а другога се удовица

а за сувишак, за сваку главу да се плати цијена крви: стотину и тридесет и три цекина и по, један грош и по, једна пара и по!

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

сила сама себе једе (1879), педагошка прича Село Злоселица и учитељ Миливоје (1880), збирка Летње вечери (1880), Десет пара (1881), Међудневица (1885), већа приповетка Омер Челебија (1886), Зановет (1894), Насеље (1895).

Милићевић, Вук - Беспуће

И коликогод се трудио да нађе разлог зашто је нерасположен, није га налазио. Није изгубио на картама, имао је пара, није се ни с ким посвађао, није се сјећао да му се десило нешто неугодно.

и бучи разбијајући се о голе, оштре, тврде кршеве и тече брзо, срдито и немоћно, збијена и стијешњена, док стијење пара и реже својим оштрим ртовима њезину глатку стаклену пут.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Море, та ти си ми већ момче на женидбу!« — »Молим вас, прекида га дечко, каз’о ми мајстор да се не враћам без пара!« — »Море, упаде му Јова у реч, донећу ја сам! А ти ’ајд’ иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом.

и јело и домаћицу; том је приликом испричао како се у своју домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу Кају.

се у своју домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а узео је без пара, а и сам није тада имао више од шездесет пара у бакру у џепу када је испросио ту лепу садашњу домаћицу Кају. »И бога ми ти кажем, прико, да се не кајем« — рече Јова.

»Сакаш ли ме, Петко? Сакам те, Петкано!« Ни он ни она нису имали ништа; он, вели, имао у џепу само шесет пара крајцара кад је испросио. Ал’ се, вели, сад не каје.

Мала плата, а скупоћа велика, а поштен човек не може да аванзује. Кредитора као косе на глави, а у мене пара к’о на жаби длака! Да узајмиш, и не вреди, јер што ове лоле кредиторске служи памћење, то је једно чудо!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

(1843, 25. дек.) МОЛИТВА Месец јасни, звезда јато, И сунашце умиљато, Зору што нам небо шара, А и муњу што га пара, И ту силну грома буку, И олује страшну фуку Ти сатвори, вељи Боже, Ко овако јоште може!

и камен, Пламти извор и поносна река — Заигра се срце у менека: Реко, горо, небо пуно жара, Ој вечери, де је теби пара!

силно плану, Па травицу зелену преплану, Клону дрво, клонуше цветићи, Из облака попадаше тићи, А из врела ударила пара, Така, брате, уједанпут јара, Али чуда, ни жеже ни пали!

Ето Турак'! ватру сваки проспе, Па за гвожђе — куда који доспе, Дим и пара и пушака цика, А уз пушке та јуначка вика: „Не дај, не дај! удри, сеци, туци!“ Црногорци кољу кано вуци.

Ту се сетим нашије одара И њиовог убавога сада, Сада, брате, та нема му пара, Све коприве нарасле високо Да с' не море начудити око.

77. Ту ми попи каву црну, Поче играт билијара; Тад се малко кецу врну, Ту остави нешто пара; Испи две-три чаше рума, Па сад ето кући љума. 78.

Коло с' игра, песме вију, Нико Срба не преоте: Хеј Србине, славо стара, Та ни сад ти нигде пара! 41. Книћанине, име славно, Ваљало је дела твоја Споменути већ одавно; Ма не смеде песма моја, Ал' и де би

Но гле јада! Нешто сину — богме свећа! Ко то иде амо сада? Ето, ето господара, — Та је ли му дегод пара? 135. На њем хаља до земљице, А на глави шепа лака, Под њом оно згодно лице Ка у телца, брате, кака, Трбу

(у предодећим последњим редовима опомиње се купања, и возења у чамцу): И када вече запад шара И чамац дома реку пара. То бија некад, бија тад, Ти, брате Симо, збогом сад.

„Здраво“ викне, шешану опали, Па с осталим унапред навали. Све сам соко, да му нема пара, Оће бити јада од шалвара.

— Крвца тече куда силан шета, — Два србињска згубио момчета, Баш Уроша и баш Светозара, Слабо им је дегод наћи пара; Онај скакô скока јуначкога И прескакô дваест четир нога, А Светозар, она ватра жива, Сваком камен јунак одбацива.

тамо цено сече Влајко И тај Гојко и соколе Рајко, Њи тројица са три силна паше По пољу се бојноме поклаше: Дим и пара кâ небом облаци, Звека, цика падају јунаци, — Али нећу причат ко ту паде, Ко му рану самртну зададе.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Крупно питање! Наћи ћу ти једну и са дванаест, само је малко глибава, а требаће ти и пара за кукуруз! СУЉО: Ајде, кад ти кажем! Треба ага да чује, па да ради дреновак! ХУСО: А шта је с вечером?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

И сви су се чудили како ми излазимо на крај. Говорили су да она има читаве бисаге пара, које је узела од мог прадеде, свога свекра, кад је овај умирао.

уз зид прислоњене софре и тепсије, да се што пре оцеде, жуте се, и од њих цуре млазеви вреле воде, од које се још диже пара. Полица, врата, прагови и ћерчива прозорска, све је то орибано, влажно, жуто.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Цар Петар имађаше врло лепу кћер да јој не бијаше пара у свем свету. Па што лепа беше али што беше велика радилица и вредна домаћица.

Дуго се мислио и премишљао па најпослије пане му на памет да нешто слаже, па једа тијем какогод до пара дође. Отален ти он одмах скочи, узме чибук и дуванкесу у руку, па управо у кахву међу своје коншије.

Онда ти почеше купити, те неки грош, неки два, и Муји се пуно пара скупи у руци. Онда завикаше сви: — Хајде, Мујо, алах рахметиле жени, чини шућур богу кад ти је кобила жива а жену ти

бурек скува за ручка, понесе са собом од куће зембиљ те у чаршију; накупује свега што му треба, бе још му је претекло пара! Рахат пође пред подне кући, ама Мујо рахат и прерахат, па је у томе био заборавио и на оно што је слагô.

А најмлађа се исто тако закуне да му није у собу ушла има и мјесец дана. Тада отац рекне: — Ево пара, није ми их нестало, само сам ја стио, да ваше жене саме признаду да ме не послужују.

— Добро, — одговори други. — Што имам пара све ми је у житу; а што имам жита све ми је у брашну; што имам брашна све ми је у хљебу; а што имам хљеба све ми је у

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

А сад, брате, тужба, парница, апелација, рекурација, теранција, адвокати, пишеш, пишеш, а нема пара. 12. ЉУБА, ПРЕЂАШЊИ ЉУБА: Јело је усуто. НЕША: Ајде, мајка, да ручамо. СТАНИЈА: Фала, синко, благодарим.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

ТРИФИЋ: Децо, ако је то тако као што ви кажете, ја ћу вам сваком по два пара аљина начинити. ПЕРСИДА: Ту немате ништа сумњати, милостиви господине.

(Показује на Персиду и Стевана.) Треба да вратим. ТРИФИЋ: Они добијаду по два пара аљина. СУЛТАНА: И од мене један, нека буде три. Љубезни Трифићу, ја имам осим тога јошт једну велику молбу.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Пошто често није имао пара да купи ново платно, сликао је на полеђини већ завршених слика. Ако икада пронађе каквог довољно блесавог мецену да му

отмене кучади — мало веће; јер, ко је он уопште да даје било коме икакву плату, ко му је дао кључеве од народних пара, ко му дозволио да исправља писцима њихове чланке, а нема ни пет минута школе.

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Грцав смијех кувара. Испарава воњаво тежак воњ из одјеће. Глуво доба, глувница: гуја преко дувара и два пара волова. Пропух чунке промеће успари кроз упретке.

МАЛА СОБА: ИСТЈЕРИВАЊЕ СТРАВЕ Баца лонац кљукове: куља пара собицом. Размиле се стрàвчићи: двоји, троји, четвори. (Окади ме, мајчице, повратичем, лозицом.

Тумара тмушом нагон бòготворни и дејством Духа тамну мрежу пара, празнину пуни - именице ствара да из њих груне један глагол чворни, пред чијом силом наука се леди, а реч се

Четврто певање Земља је мирис братоубиства, плетиво језе које се пара. Поредак њен је писмо неписма. Одише с њива злокрв ратáра.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

„Да ти посвијетлим — Мјесец му каже, па доље спусти свој фењер плави Видиш ли сада, несташни враже?“ Весело пара сину у трави, а дјечак скочи, повика: „Стој! Ово је цванцик сребрни мој!

Жућа — ловачка звијезда стара — нема му пара. Гледајте, поред воћара, гдје ћути погнуто грање, путују велике стопе, поред њих — стопе мање.

Прену се Тоша и очи брише: „Брка ми мога, ево нам кише!“ Светлица оштра небеса креше, облаке модре пара. Пожури, Тошо, потоп је дошȏ, брже, скитницо стара! Не мрдај брком, не жмиркај оком, олуја иде, напредуј скоком!

Скита се мачак, није га страх, са крзна стреса звездани прах. А нека госпа, препуна пара, чула за мачка, за слободара, чула да очи звездане има ил некад златне, са месецима, па брзо смисли лукави план:

“ Узео старац новчарку црну, без пара деда никад није, јер можда успут у крчму сврну код групе звезда — Водолије.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Риба је већ била под ледом. — Морали сте грдно пропатити? — И колико! После десет дана нико више није имао ни пет пара у џепу. Несрећа је била што зими нема никога у замку. — Жена вам изврсно весела. — Врло је јака.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

у неме даљине, Нити поток шуми, нит' листак шумори, Почивају мирно рудничке планине — Ал' његову душу црна слутња пара, И Бранковић дозва свештеника стара.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

онако, како да кажем... као кад је човеку пробушен џеп па уз пут испадне пара. Није да кажеш да је он хтео да остави пару на путу, него пробушен му џеп па испало.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Свитало је кад смо застали усред једне њиве, засејане кукурузом. Лака пара дизала се са земље, носећи мирис изгњављене траве.

Од некоје стране учесташе појединачни пуцњи, митраљез поче да пара... Груну још један плотун, наједном учесташе пуцњи, још брже, као да ври, као да кључа, и прасак се расу по ширини.

Штрчао је звоник цркве, као да вапије за помоћ. Повремено допире снажан замах пушчане ватре, а ваздух пара шум аероплана који шестари над крвавим разбојиштем.

Са готово усијаних топовских цеви одилазила је лака пара. Командир је јахао дуж батерије, питајући да ли су сви људи на окупу.

— Хвала... хвала, немојте, господин потпоручник. — Ајде!... Нећеш ваљда ти мене да частиш. Са колико си пара пошао у рат? — Са један динар... — Па, да ли ће моћи да ти истрајише до краја рата?

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Гојко чак узе и нешто пара унапред, па одмах оде до Београда, одену се лепо и врати се истога дана, доста измењен, наравно у своју корист.

Стојан му са прага од стана махну руком. — Виде ли, братићу ? Они се нешто поџевељаше... Море, ова наша хеј... пара вреди. — Откуд ти знаш ? упита, зачуђен, Гојко. — Ија, знаш, стојао нодекана, на џаму, па ти после дође...

Кмет их одби одлучно, чудећи се што му досађују у невреме. Он је, вели, казао једаред да ће дати учитељима нешто пара тамо о Божићу, док покупи школски прирез за ову годину, а сад купи само државну порезу. — Зло, мој брате, зло !

— Ево ти динар да купиш Станки опанке одмах, а ја макар и не јела за дан-два. Мајка нек дође сад у недељу; даћу јој пара извесно, можда целу тромесечну квартирину...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

- болесник борна (сукња) - наборана, која има боре бостан - лубенице и диње бошчалук - дар, обично од једног пара рубља, увијен у мараму (бошчу), какав најчешће дарива млада брекиња - врста шумског дрвета чији се плод једе (Сорбус

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Други пут! (Улази у кућу) БЛАГОЈЕ: Не сме због врућине! Није, него не сме на празан стомак! Ти глумци никад немају пара за храну! ГИНА: Побеже човек од смрада твоје ракиштине! БЛАГОЈЕ: Ово мирише као амброзија!

ЈЕЛИСАВЕТА: Какви смо, нас и Глуваћки поток може да подели!... А пара, боље и да не питам, немамо? ВАСИЛИЈЕ: Знаш да немамо. Последње што смо имали, дали смо за закуп кафане!

Видели сте да нам је представа забрањена. Последњи динар смо дали на закуп кафане. СИМКА: Па нећете имати пара да ми платите кирију? ВАСИЛИЈЕ: То сам и хтео да кажем. Зато би било најбоље да отпутујемо одмах.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

неколико корака одатле био је театар, у Јозефштату, и један мали ресторан, где су се хранили глумци и глумице, кад без пара остану – и кочијаши, док пред позориштем чекају. И ја сам ту вечеравао.

је, кад је пао мрак, међу возовима пуним трупа, трчкала уз црвене, зелене фењере, уз локомотиве из којих је избијала пара, као из змајева, и, најзад се горко заплакала. Викала је и моје име. Ја сам, сутрадан, пошао у тврђаву Коморан.

Са њега се диже мокра пара и пада у кола, у маглу око фењера. Три сата већ батргамо се од хотела до хотела. Он ми ређа само имена и мирно додаје

Пала је зато што је данас, на веру, немогуће наћи пара. Да је нашла, видели бисте. Друге су нашле. Бугари помало успевају.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

” Пошле ме у нашу сеоску бакалницу, која је била одмах пред кућом, да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него

добра влада зовне к себи и Милана и Илију, па ће рећи: „Добри Милане, ти си добар и послушан грађанин; ево теби пуно пара и добићеш поред своје службе још једну с болом платом. То рече, па пружи добром Милану пуну кесу с новцима.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Месо већ стављено у велике лонце и пријатна, мирисна пара диже се над кључем узавреле чорбе.... А тамо по буџацима, отимају се мачке око бурага, севају и реже, док се која не

!« узвикнуо би он... Мање оправке државних ствари вршио је сам својеручно, »да се не баца државна пара узалуд.« Али што је деловодник и главну књигу водио чисто — то је за причу.

Сам му Месаровић нудио за 500 # вересије но он није хтео ни за десет пара. Нећу — вели — да почињем одмах са вересијом, хоћу што видим у мојој кући да знам да је моје, да не стрепим сваки час

Дође мени па ме моли и куми за вашу Кају, она му је — вели — једнако у памети, он зна да она нема пара, нити он то тражи, њему треба само добар друг, а ласно ће се стећи само кад се хоће.

Васа је најбољи од свију њих, а неће пара; па још ако и њега пропустите, онда вам се више нећу јављати. Ката је лепа, синко, а док је млада дотле је и лепа и

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ: Како то мислиш? СРЕТА: Па ето тако: ти, газда-Јевреме, имаш пара, Илић има народно поверење. Добро! Да поставимо сваку ствар на своје место.

СЕКУЛИЋ: Е, па како ти то мислиш? Мислиш, само пљуни па залепи. А треба ли овај брат да поцепа бар три пара пенџета и бар једне херцлове? Па онда: хоће ли народ да гуцне штогод или неће? А?

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

! Ко те то опет научи! Не бери бригу, него хајде, кад ти велим! А то је мој мал што га арчим, а народња ни пара једна неће ту отићи! Мој мал, учо, јакако! — Твоја »својина«, хоћеш ваљда да ми кажеш?! — рече Срета саркастично.

— умеша се Срета, који је све дотле из прикрајка слушао, и задовољан Мићиним причањем, похвалио га речима: »Е, пара вреди овај наш Мићо! — Него сад и ми треба да се покажемо ђиде. — ’Оћемо вала! — рекоше многи.

Реч стаје шест и по динара и свега изиђе: шест хиљада триста осамдесет девет динара и педесет пара. Срети се окрете судница. Толика сума! Ко сме поменути ћир-Ђорђу! Али се Срета не даде збунити.

Израчуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — »Много је, море!« рече у себи Сретен, и пође. »Па и није за такву ствар!

— То је свега двеста шездесет и шест динара и педесет пара. — Молим?! — вели ћир-Ђорђе нестрпљиво. Срета му понови суму. — Е па зашто саг па то?

— вели Срета — а да је остала она прва стилизација, — платио би три хиљаде сто тридесет и девет динара и педесет пара. А ја сам те штедио и ти си сад још у ћару. — Какав ћар, какав ћар? Давно нема ћар ни од паметну ствар!

Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета! Бразилија! Ћорава гу страна!

Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм? Паре сум, море, дао! Време оскудно, пара слабо пада. О боже, боже! Бог да чува! — хуче ћир-Ђорђе чудећи се шта га је сад опет снашло. Паре сум дао! Паре!

А знао је, кажу, жестоко да игра. Био је играч да му је требало пара тражити. Научио је у војсци многе »јевропејске« игре.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Три грошића на почетку предуге и гладне зиме; Три сирота половњака, свакоме сам дао име: Пара, Парић и Стопарић — кажњеници на дну ћузе. Празну касу до врха су испуниле моје сузе...

Пожури, да после не буде касно, И да се не кајеш у Каноси!” „Пет банки старе ил нове лове, Само да пара иде на пару!

Свак би хтео старост у тихој луци, Код куће, не у иноземству... Само, боље је мала пара у руци Од мушкарца који је увек у бекству...” „Гле, како јој је зена заискрила! Кроз сузу свет се види пристрасно.

Професор математике, који је имао лепо мишљење о мојим огледањима у стиху, дадне ми пара за возну карту. Исте вечери законачим, на Чукарици, у кухињи

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

из јаког металног резервоара смештеног у унутрашњости кугле, као и тиме што издисана угљена киселина и водена пара бивају апсорбовани нарочитим хемикалијама кроз које се ваздух у кугли протерује вентилатором; о азоту и минималним

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

— Тетко, врући! три за дваест пара! А сељанке беже, склањају се од них, уверене да ће им подвалити. Али највише се склањају и беже стрепећи да их не

Мислиш да тата лаже, да има пара, него тако хоће, ћеф му да те уда. И ако то мислиш, онда — погледај тату!... И разгрну пред њом минтане, колију.

Отац јој у пола новом оделу, а није хтео сасвим ново да начини, да се не би казало да је то од Софкиних пара што је од свекра добила. По цео дан би био код куће.

и праћен Софком са свећом до капије, увек у потаји, кришом, да га не би ко чуо, питао би је: — Да ти не треба пара? Да ти дâ тата. — Имамо, имамо, тато. | — Ама не то.

А из правог амама ће допирати топлота, пара и она загушљива амамска устајалост... Знала је и то да је сада, када уђе, неће више гледати као пре, када је са

И зато јој теже падало. Готово сама, поклопљена ничке, опкољена паром, водом, песмом, осећала је како је пара гуши како заједно са паром гута речи тих песама.

Из самог амама, курне, једнако је овамо на махове, како би се врата отворила, допирала пара и топлота, и то тако јасно отуда на махове пахтала, да је изгледала чисто као нечији уздах, као од оних тамо мраморних

И та се топлота и пара отуда овамо све више мешала са светлошћу свеће и мало хладнијим ваздухом, и све више пунила влагом и тамом цео амам.

У кујни је кркљало јело у великим лонцима, и свуда масна пара; иза куће буктао је велики огањ, трештао разгорен жар, на коме се окретали и пекли прасци и јагањци; из оне комшијске

А ја овамо могу без ичега. Ја и њена мати ништа, заборавили на нас!“ И тада се Софка сети да су можда одавно без пара, без игде ичега, и са језом дочекујући га поче себи да пребацује: што се није сетила и кришом, макар крадући, да им

Све је пропадало. Она је сасвим пропадала, умирала. | Ње, Софке, оне Софке нестајало је. После ових пара, куповине, она је у Томчиним очима постајала друга, обична, нека ствар, која се, као свака ствар, може новцем купити.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Тако јесен носи маску лета жарка, И пролазност својом нежношћу нас вара; Све се губи као младост, као пара, И облачи покров свака земна стварка У животу што је сав, лудост и варка.

Мирно и чудно шуште старе брезе. ТРАГ ВРЕМЕНА Саранио сам своју добру драгу У дане што су ишчезли к’о пара, У мрком, муклом, црном саркофагу, Без љубави и пролећа што вара; Саранио сам своју добру драгу, А није знало

— Дубоко, мрачно, несрећно, и дубље, Саранио сам своју добру драгу: У дане што су ишчезли к’о пара, У мрком, муклом, црном саркофагу, Без љубави и пролећа што вара. Саранио сам своју добру драгу.

Преци ће се наши из гробова дићи За последњу борбу! Док се диже пара Из просуте крви, даље ћемо ићи; Водиће нас сенка великога Цара, Полумесец док се не сруши у крви, Ил’ док не

што вара, Племенита жртва властелинке младе Са очима пуним звезданога праха, С душом пуном снова што прођу к’о пара И са срцем које остављају наде.

Јер, моја се душа не нада нит’ вара: Амбиције њене ишчезле су давно, Као младост, наде, као сан, к’о пара, И умрле тихо, спокојно и славно.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ „Које? Шта? Шта је с мене?“ рече она, напрежући се из петнијех да то изговори оштро, јер јој пара заигра у котлацу. „Ма, мени се чини да се он загледа у те, а ти у њ, па...

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Иде напријед кâ и комад у шаци. Има као у кукавице гнијездо. Има памети као самар свиле. Има пара као жаба длака. Исправно као јарчев рог. Леп је као леп на плоту. Љубе се као лук и очи. Љут као овца.

— Богат је ко није дужан а млад ко је здрав. — Стари дуг кова наплата. О НОВЦУ — Новац је ловац. — Пара бије гђе ни зрно неће. — Новац (је) душогубац. — Новац је неверан слуга. — Новац је најбољи светац.

— Пара бије гђе ни зрно неће. — Новац (је) душогубац. — Новац је неверан слуга. — Новац је најбољи светац. — Пара је велика намигуша. — Без пара ни у цркву. — Празна кеса — готова грозница. — Новци ситно звече, ал’ се далеко чују.

— Новац (је) душогубац. — Новац је неверан слуга. — Новац је најбољи светац. — Пара је велика намигуша. — Без пара ни у цркву. — Празна кеса — готова грозница. — Новци ситно звече, ал’ се далеко чују. — Пара камен дуби.

— Без пара ни у цркву. — Празна кеса — готова грозница. — Новци ситно звече, ал’ се далеко чују. — Пара камен дуби. — Гдје новци ту и масни лонци. — Иде пара на пару. — Динар је милиону басамак.

— Новци ситно звече, ал’ се далеко чују. — Пара камен дуби. — Гдје новци ту и масни лонци. — Иде пара на пару. — Динар је милиону басамак. — Где злато говори, уста ћуте. — Новац планине пробија.

— Иде пара на пару. — Динар је милиону басамак. — Где злато говори, уста ћуте. — Новац планине пробија. — Пара врти где бургија неће. — Гвоздена врата златна рука разбија. — Новцу се свугде клања.

— Боље је сите комарце трпљети, него гладне напуштати. — Више повуче женска длака, него два пара волова. — Волиј’ бих зецове чувати — но жену. — Где се коњи туку, ту магарци мртви падају.

запјевати, И жалосној мајци закукати, И страшљивој куци залајати, Удовици сести до бећара, А ђевојци поискати пара, А удовцу узет’ пушћеницу! Ласно ти је пландовати овци А јањцима играт’ на ливади!

11 Питали Дробњаци војводу Шуја: — Пошто би, војвода, продао џевердан, бога ти? — Бога ми, ђецо, нема пара ко би ми га могао платити; а кад би дошла нужда, само бих га дао робљу за ручак. И ни за какве паре друге!

(Вода) 428 — Шта се чује а не види? (Ветар) 429 — Што дође кући без шушка? (Дим, магла, облак, пара) 430 — Што је мање од макова зрна, а теже је од товара соли?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

94. Пуна црква ђака, ни од куда врата. 95. Пун брег бубрега. 96. Пун до иверја. 97. Пуче пушка на леду, оде пара чак до цара. 98. Пушта штицу у море, а штица тракове, а тракови цвјетове, а цвјетови тумбеке; то се чуло у Млетке.

Турчину се кроз помрчину учини да дечко ради онај посао који пара с коња стера, па и он чучне и једва се с великим натезањем онереди.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

(Мт. 7, 14) Јер пут је кратак, браћо моја љубљена, којим течемо. Дим је живот наш, пара, земља и прах. За мало се јавља, а брзо пролази. Мали је труд живота нашег, а велико и бесконачно добро награда.

' Зато узалуд метемо се: ,Пут кратак је којим течемо, дим је живот наш, пара, земља и прах: за мало јавља се, а ускоро нестаје.' Зато, ваистину, сујета је све. (Пропов.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Треба и теби нега за ту ногу. Ја имам нешто постељине и судова, а и пара сам одвојила на страну, па мислим... АНЂЕЛКО: Ама каква сад постељина?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Па сад ето тај њен син... Ти, као што знаш, кад ми даде оне паре да отворим дућан, трговину, ја од тих пара одвојих и дадох и њему, моме зету, њеном мужу, његовом оцу.

Зар имаш толико пара? МЛАДЕН Па имам. И без ајлука, само од тебе бакшиша што добијем па би било доста. ВАСКА Па зар ти све то чуваш што

МЛАДЕН Чувам. Овде код вас имам све, и немам за шта да трошим. ВАСКА И много пара имаш? МЛАДЕН Па, не знам. Сигурно имам доста. Мећем у сандук. Не знам колико има. Сигурно доста.

Сигурно доста. ВАСКА Како не знаш? Зар не служиш да стекнеш? Сигурно једва чекаш да мало зарадиш, имаш пара, да не би више служио. А овамо: не знаш колико има. МЛАДЕН Па имам, имам доста. Могао бих да не служим више.

« Знам, због плате, бакшиша, да стекнеш што више пара. (Смеје се.) МЛАДЕН Не, Васка. И без плате, без бакшиша! Плата, бакшиш ми што — могу тебе да служим.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Аратос, речем, Цариграда и колико је год у њему [х]иљада пара, пијастара и руспија! Ако ме гди куга заквачи и шчепа, што ће ми онда пијастре помоћи?

Наместо десет пара по погодби, дам моме баркаруолу, што ме је тако лепо довезао, тридесет. Уљезем; нађем ту великог некаква прелата

парука песна —— песма петак — новчић у вредности пет пара печал — туга пешкеш — поклон пештер(а) — пећина пијастар — грош питателан — хранљив питије — пиће пјастар — в.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Ја сам чуја ди говоре: „Кушмељ, брат Наћварев, то ти је бештија и спрдња цилога Зврљева!“ А-ну, сад реците има ли му пара. Е, у твоје здравље!

„Кад господин оће да педипше И у гниву да нас за гри’ кара, Неком шаље ружне, ником липше, Једног болес, другог муња пара...“ — Почетак ми се не свиђа! — рече Блитвар.

у годинама и ружан, а жена му не само млађа двадесет година од њега, него и тако необично лијепа да би јој тешко могао пара наћи, те, у свој налози, она веома упаде у очи, а и он због противности. Њему је било име Иван а њојзи Цвита.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Он је пркосно окренуо главу. Кад су касније изишли на улицу, отац је, као да се правда, рекао: „Ти знаш да ја имам пара да купим целу Васићеву магазу. Видећеш и сâм: најслађи је хлеб који сам зарадиш.

Хоћеш да те молим за опроштај? Да те сачекам, пољубим ти руку и скрушено ћутим? добро, оче. добро! Усне му задрхташе. Пара из уста замагли прозор и сакри очима оца на белом коњу. Вукашин се одмаче од прозора.

— Ноћас ништа не плаћам. — Имаш право: дан је за бројање пара. — Много сам пио... — Чинило му се да ће умрети од муке у грудима и стомаку.

Топла пара пељала јој лице. Бућнула је руком у воду да проба њену топлоту, а таласићи и шљапат длана по води подсетили су је на

Расуту дугу косу, у коју се утињала врућа пара, забацила је на леђа, па се дуго и усрдно крстила, нејасно шапућући речи свих молитава које је чула и оних које је

Спанђао се с неком собарицом и живи у кафани.“ Она је претрнула, а Никола се радовао: „Та ће њему смрсити конце због пара. Ти си млада, ти си лепа, ти си... Бирај јабуке. Изабери ону која само једаред роди. То ја знам.“ Симки букну лице.

“ „идим, ниси добре воле. Имаш неких брига?“ „Брига? Кад би ти био паметан...“ „Право је да онај ко има пара има и брига...“ „Никакав ти човек ниси. Почео си да стариш. Види Ти се по врату. Свуда ти се види.

Био је пијан. Пред њом није крио сузе. „Од муке“, рекао је. „Их, чича, кад бих ја имала пара као ти. Јао, шта бих ја купила...“ „Ако, ако. Срце ми је веће од Ртња. Гази, благо чичи. Сви газите.

Што је Симка бола од ње? С њом је свршено. Она, док ја жив, неће прекорачити праг његове куће. Овој ће дати пара колико год хоће и одвести је некуд док не роди. Чим дете одбије од сисе, узеће јој га.

А нема ни месец дана како јој је говорио: „Теби у мојој кући нема живота. Још си млада, спасавај се. Даћу ти пара колико затражиш. да моја кућа не оде у амбис.“ Трудна после толико година.

“ Ја јесам сиромах човек, али га нисам због пара пријавио. Ти знаш да сам ја на претпрошлим изборима тебе гласао и, онако, одувек сам поштовао вашу кућу.

Само ми ти брзо расти. Деде, потрчи! Чик да стигнеш гусана!... Држи га! Не дај да ти побегне!“ „Доста сам пара, сине, раздао данас на зајам. Дао сам Тројици Страгараца по пет дуката на три месеца.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Ту је примисао гонио од себе, сујеверан, али стварност као да ју је подржавала: све му је полазило од руке а пара му се лепила на пару.

Страва се, после, као паклена пара, расипала свуд по околном глибу и развлачила под корацима пролазника. Али, и то није било све.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ту близу поток даљину пара, Ту се на цвећу цвеће одмара, Ту мене чека ашиковање О лакше само кроз густо грање! Пашћу, умрећу, душа ми

А ја пијем, јоште пијем У том ми се срце пара Ћутећи се само играм Љутим врхом од анџара. Ђ. Јакшић XВИИ ЈОШ... Један дим још, једну чашу, Једна песма, једна

Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. А. Шантић ЦXXИ СИЈАЧИ Јутро. Бик риче. Из широке ноздре Пара му бије. Одјекују стране. Златно, к'о класје златно када доздре, Продире сунце, навјешћује дане Љиљана скорих.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Отац ти је, колико знам, оставио лепо имање“, рече он Аристотелу. „Да, добих прилично пара за њ“. „Ти си га продао! - Па шта да почнеш са тим силним новцем?“ „Хоћу да се образујем“. „Дабоме! То је сада адет.

Изван толедских градских зидова не би нико за њу ни дознао. Ја сам јој прибавио посла и пара и разнео њену славу по целоме свету, ја и моји сплеменици“. „А где нађосте купаца за своје књиге?“ „Свугде!

Имаћеш га, бољег но што га је Орландо носио!“ - Дон Алфонзо ће понизно да ме замоли: „Дај ми, Мардохају, пара!“ - Дај ми, доне, добар залог, а је ћу ти избројати златнике на длан!

„Ниси ти подупирао његов предлог из родољубља, већ из користољубља да би се својом цигланом намлатио дебелих пара. А сада изиграваш патриоту, ћифто!“ Реч по реч, па се ова двојица ухватише за кике.

Начинио сам далеко више пројеката но што сам их стварно извео, јер за њихово извршење не беше пара. Као начелник вароши Магденбурга имао сам више муке да набавим паре него да их претворим у грађевине.

Мораш их сутра одвести на пијацу у Грентем; и ту ће пасти која пара. Обазри се по вароши код златара и купи два златна веридбена прстена; затребаће ти, надам се, ускоро, а треба их

код златара и купи два златна веридбена прстена; затребаће ти, надам се, ускоро, а треба их набавити док још имамо пара“. Син је погледа сажаљиво. „Бојим се, мајко, да од тога неће ништа бити“. „Па остави ми, сине, макар наду у души.

„Јер знате да ракија шкоди здрављу“. „А, не због тога“. „Него?“ „Што немам пара за то уживање“. „Али Исак Њутн није, колико ми је познато, чезнуо за ракијом као ви“. „Није - на жалост!

“ Сви се слатко смејемо и полазимо у спарт зграде где се налази стан брачног пара Лавоазије. У САЛОНУ ГОСПОЂЕ ЛАВОАЗИЈЕ Чим се попесмо из лабораторије Лавоазијеа у његов приватан стан, нађосмо се

“ „Не мари ништа“. „Дужности крштених кумова нисте Ви и Ваш супруг имали код тог брачног пара?“ „Не ако се то схвати дословце, али је Лагранж у томе новом браку изродио цео рој духовне деце крепке и напредне“.

Као шегрт дођох овамо. Сва своја знања стекао сам као аутодидакт. У математици то није било могућно, а не имадох пара да плаћам учитеља. Није чудо што сам у математици остао неук“. „Нисте ли покушавали да то надокнадите каснијим учењем?

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Али блудна пара слатке пожуде избијала је помамно из жене, она опој се распростирала око ње и била јача од свега. Све се око мене

„Чим“, вели, „овом ситом и бесном Београду понестане пара, а он дај неко славље, измисли тек ма шта било, то они јадни и блесави депутирци, отуд из народа, поне си и потроши

“ Тако је говорио Митар док је напољу из машине пара шљискала и на скори полазак воза опомињала. А вагон у коме су били, подрхтавао је, као што је подрхтавала и нека

— рече он опет. — Хоћемо — загрми цео збор. — Терај даље! — викну неко нестрпљиво. — Народ хоће ’леба, хоће пара, хоће земљу! — А ко то неће? — прекида га неко.

И као ови млазеви, што онако фино преду и јецају, и као најфинија невидљива пара свилено брује, и нису млазеви, већ истинско брујање што допире из бескрајних низова телеграфских стубова који промичу,

И прилично масну — додао сам важно намигујући. — Примио сам већ и лепих пара. Мора да ми нико тада то није веровао, јер ми ниједан од оних којима сам се хвалио не потражи на зајам.

— Ево, вели, једва нађо’, страна лева, нумера десна: село Врањска, снаша лањска; врца, врца, врцара: три гроша и пара.

— Енедер, јок, живота ми, и пара, равно равцато три гроша, и неће бити на вједи, него на покој, — брани се и праћака због оне једне паре сељанка, —

— Е па нема се куд, тако ти стоји, ево види сама. — Е није, здравља ми, и пара, е није очију ми, е није, вељу, тако ми... — Де, де, добро, — попушта он — не куни се, дај ми три гроша, џаба ти пара!

— Де, де, добро, — попушта он — не куни се, дај ми три гроша, џаба ти пара! И тако узима Икета три гроша од сељанке, коју никад очима није видео, али јој поклања огледалце, белило, шећерлеме

— Ја. Дедер покажи све сорте. А он вади из рафа и услужно ређа на тезги. — Ови су ти белгијски по сто пара, за ове ти, вели, галантирам, а ови овде по два гроша, за њих не галантирам.

из другог рафа и пакета, а сељак одлази сав блажен и срећан што је за два гроша купио од оних бријача што су по сто пара. Али понекад и њему понеко доскочи, и то га још више весели.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Поетске вриједности текста преводе се у пара-поетске. Ето: тај поступак превођења вреднота, та поновна, „умјетна” колорација претходно деколорираног лирског гласа,

А није имао ни пара. Све у свему, слабо вјероватно. Али вјероватности су вјероватности, а могућности су могућности. У оваквим, пак,

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

А чим настане јесен, почео би терати дрва у варош на туђим колима, од чега му је такође остајала по нека пара. Али, при свем том, није било дана, кад се он није осећао као пуки сиромах.

Дакле, пријатељу, куцнимо се! — ишчита апотекар читаву декламацију. — Еј, Танасијо, пошљи ми дваесет пара јалову паприку — викну Митко ашчија, преко од канцеларије. »Ала живе ова господа!

А ја ти главу дајем, као што сам ти и пре говорио, да ћу те чувати, док год сам жив. После већ, кад накупиш пара, можеш куд хоћеш. — А како да изиђем одавде? — То је моја брига, само ти кажи.

Онај сиромашак сео под запис, оборио главу и гледа шта се чини. — Шест динара и десет пара... први и други пут! — виче општински биров. — Немој, Милоше, да грешиш душе, тако ти славе и деце!

— Брже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо! — Не, душе ти; само њега немој. Ево пара, ено их у вајату. Зликовци је потераше пред собом у вајат.

— Хајде сад, пожури! — рече му Вујо и пође да затвори прозор. — А има ли што пара? — запита Симо. — Има нешто... биће, биће !

« Сан га превари, и он заспа. Изјутра, кад пођоше, Ђурица заостаде код Вуја. — Да ми одвојиш мало од оних пара; треба да носим мајци — рече Ђурица. Вују не би право, али одговори обичним гласом: — Је ли доста два дуката?

А она ?... Оцу не може, јатацима не може, мојој кући... и горе!... А-ја!... Опет је, оно најбоље: накупи пара, па бежи у свет. Да ми је само да накупим пет стотина дуката... Али прво мора да се плати јатацима...

Погледавши још једаред Ђурицу и видевши га добро расположена, он се одлучи. — Ђуро, знаш ... мени би требало пара. Баш ми је јака потреба. Окупиле ове проклете дације... — Знам ја, не бери Ти бригу.

— Што, нано, откуд то? — Кажу ми људи једнако режи на тебе што га не слушаш. Жао му оноликих пара, што си их сам поделио јатацима, криво му што си отишао без његова знања, чујем да те криви и за Радована што је

— рече он, машајући се џепа. — Па... како хоћеш — одговори Новица овеселивши. — Поузданија ми је пара у мом џепу но у твом. Ђурица се насмеја; одброја сто банкнота из крвава завеска и пружи их Новици. — Је ли доста?

»А најпаметније сам урадио, што нисам јуче: пристао да идем к њему с оноликим новцем. Ђаво је пара... наведе човека на оно, о чему и не сања« — помисли Ђурица, па опет стаде да разгледа пред собом и да ступа све

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Ова је вода веома скупа. — Па нека је! Платићу ти. Оставио ми је бабо, хвала богу, доста мала и пара. Имам, хвала богу, оклен платити. — Добро, добро, кад је тако.

Богме, продај данас читлук, па одмах у механу, а из ње не излази док оно све пара не упути. Тако данас, тако сјутра.

Кад дође у дућан, поче турати паре у ћесу, кад чуда! Што год у њу метни, свака се пара створи дукатом. Видећи ово везировић, обрадова се веома и помисли: — Баш ми је отац — алах рахметиле — оставио благо

— Е, лахко је мени трошити, — одговори он мени је рахметли бабо оставио чудотворну ћесу, па неће никад нестати у њој пара. — А гђе ти је та ћеса? — Ево је! — проговори он, те је извади и њој додаде.

три сина, па их једном сву тројицу зовне и да им свакоме по сто и педесет гроша, па им рече: — Ето сваком подједнако пара, па радите њима како најбоље знате хефту дана, па онда дођите сваки да ми предате хесап, да видим шта је који урадио.

— Добро, — рече отац. — Вама двојици ћу отворити дућане овдје, а ти, синко, треба да стечеш и пара и памети, треба ти ићи у ту и ту варош и ту дућан отворити.

— одговори садразан — да те бијем, него да те питам што сједиш овђе, па ти свијет удара шамаре, а ти му за то дајеш пара? — Удри ми и ти два шамара, — рече дедо — па ћу ти одговорити.

Завика дервиш: „Дај хараре!“ Ја узмем хараре, те четрдесет и осам харара насусмо пара, а дервиш још из пећине узме једно мало огледало. Натоварисмо све хараре на коње и отолен се кренемо даље.

Натоварисмо све хараре на коње и отолен се кренемо даље. Кад смо били у путу, ја заиштем у дервиша једна товар пара, а он ми га драге воље даде. Мени се то учини мало, па заисках у њега још један товар пара, а он ми и други даде.

Мени се то учини мало, па заисках у њега још један товар пара, а он ми и други даде. Опет ми мало, те ја у дервиша заисках све паре, а он ми све даде, те тако двадесет и четири

Опет ми мало, те ја у дервиша заисках све паре, а он ми све даде, те тако двадесет и четири товара имадијах све пара што ми их је дервиш поклонио.

Али ја помислим да више вриједи оно мало у дервиша огледало него све двадесет и четири товара пара, па рекох дервишу да ми и оно огледало поклони. Он ми одговори да ће ми га дати, само, ако га узмем, да ћу се кајати.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

ме гледа погледом трупина, Као остатак од страшног пожара: Ја га се клоним к'о црних купина, Као и трња, што гребе и пара. Мој свет ме гледа погледом трупина.

И још увек сат за сатом тихо пада, Око главе, к'о ореол, дим и пара. Око главе, к'о ореол, пусти снови, А у срцу измирење и доброта, И још мало задовољство, што су нови Моји дани

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

је показало да ефикасност остаје иста, без обзира на медијум који се користи, било да је то ваздух, водоник, живина пара, уље или електронски сноп. Овај закон у много чему подсећа на закон о претварању механичке енергије.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

А шта може пружити млади досељеник који нема пара у џепу, није вичан било каквом послу, нема занат и не познаје језик земље у коју је дошао? Очигледно ништа.

Та проза је интересовала ложача Џима као и учитеље у школи Купер уније. Они нису лупали главу о томе шта је пара, него шта је пара у стању да учини.

Они нису лупали главу о томе шта је пара, него шта је пара у стању да учини. Моја словенска чежња да сазнам шта је то пара, била је ускоро испуњена када сам прочитао једну песму

Они нису лупали главу о томе шта је пара, него шта је пара у стању да учини. Моја словенска чежња да сазнам шта је то пара, била је ускоро испуњена када сам прочитао једну песму у прози која објашњава суштину топлоте. Али о томе касније.

Све те дивне направе које покреће пара или животиње, а које су допринеле развоју велике економске могућности Сједињених Држава, приказане су веома упечатљиво.

Ћипико, Иво - Приповетке

стога је она морала своју поставити са стране, на два камена, и чекати да вода узаври, па да наједаред успе брашно. Пара се са дна силом подизала и клокотала, врхом продирала и прскала.

Није јој се журило, мораше је брига: како ће без пара доћи болесноме човеку? Одлучи да за који дан потражи рада у вароши.

—Хоћемо ли махом кући? — упита Марко. —Без пара смо, сине, — одговори Цвета. Ако нађемо рада, да останемо овдје који дан... Дигоше се.

Капетан погледа у новац, па на кошарицу, и вели јој: — Још двадесет пара за робу. Старица ћутећи плати и то. Уто близу смо луке, а и олуја попушта. Капетан узлази уза стубе, а ми за њим.

код мора, подиже нова хришћанска црква, да примају на радњу и њих, Црногорце, и да већ многи од њих тамо раде и стичу пара.

цео божји дан, а кад их након петнаест дана исплатише, погледавши у пребројани новац, очи им се у чуду сукобише: пара беше мање но се надаху. И радом наставише.

А обикнувши раду и видећи да се пак штогод штеди од добивених пара, одлучи да издржи до краја. Али једнога поподнева, носећи тешку даску за мерење дубине у води, осети се слаб и оронуо.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

РАКА: А и ја. Знаш, једва сам купио дванаест бројева. Онај Карагу плаћа по двадесет пара комад, па све њему продају.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Деди, хаџи-Арси, који је био први, чувен, у бисагама пара доносио, имао толике чивлуке, њиве, винограде. Чак и паше по својој вољи бирао и намештао.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Старац као громовник плану: — Нећу ја одавде паре!... Овде треба сви да донесемо, а не да узимамо... Имам ја пара, не ме жалите!... И дрхтава рука старчева снажно извуче из недара прљаву пртену кесу, па ми је баци на сто.

и... за друге народске работе... А за мојега сина нека је арам, ако отиде иједна народна пара!... Крштен је Мојсил, џанум!... Запањисмо се.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Чиста речца духа искрњега Нек’ кâ муња облачину пара Тако с’ ђетић доба негдањега С омладином својом разговара. Омладино, на живота прагу; Омладино, у развоју своме;

Лађар весла, не мари Што је време бурно, А Чивутин дукате Обрезује журно. Шваља седи до зоре Да заради пара, А бирташи претачу Пиће из бунара.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Друга би начинила компламент, а она... САРА: Ала бонер! То ће бити мамзел, што ће се пара тражити. Верујте ви мени, мадам, у Паризу неће бити такове. Имате ли вољу удати је?

ВАСИЛИЈЕ: Да видиш кад згрнем дванаест иљада. Онда нећу у оваквом јанклу ићи, него герок од најлепше чоје и два пара панталона. А теби ћу начинити виклер од саме свиле. ЕВИЦА: Немој виклер. Боље иберок.

(Соба код Феме) САРА и РУЖИЧИЋ ступе САРА: Ова је кућа госпоје от Мирич. То вам је жена, то је госпоја што јој нема пара. Што она части, не части ниједна. Особито је за нобилитетом погинула.

Краков, Станислав - КРИЛА

Ватра је пуцкарала поред порушеног зида. Гарава мањерка лагано је врила, и из ње се дизала увис пара. Војници се примакли ватри. Очи су сузиле од дима. Мршави батаљонски писар сео је на баквицу са вином за официре.

— Ма ђаво са женом, али деца... Људи се будили. Враћали се у куће и залазили дубље. Котлови су кључали у њима. Пара је била мека и опојна. Са лишћа су падале ситне капљице туге. Прве звезде на небу се замаглиле.

Бројао је дугмета на масној блузи и хтео рећи: не, када се на њему уставио тешки поглед мајорских очију. Пара од коњака је јурила на њега.

Петровић, Растко - АФРИКА

захвалне; полазећи упадамо погрешно у једну одају где наилазимо на нежну сцену између једнога младога брачнога пара, брата и снахе малопређашње лепотице. Млади човек скаче са постеље и љубазно нам показује пут.

мирише; кроз тако густа испарења, да се скоро сумња да овде постоји тачна граница између водене површине и водених пара. Црнац који весла трепери испред нас, час надуваван, час сплашњаван, усред ове гасне лупе.

До пред подне скоро небо је тешко, сумрачно, од силних испарења; над водом врела и загушна пара као у купатилима. Ова убиствена светлост облачног екваторског неба уништава фотографске плоче остављајући по њима

од живота који га баца кроз брус над којим дању пржи сунце а ноћу прелази хладан ветар; кроз мочваре с којих се диже пара. Морао је учинити у своме завичају нешто што није дозвољено и због чега су му родитељи морали рећи да може отићи.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

— Где то, где, велиш, да имаш пара? — пита неко трећи састраг. »Трбо« се куцну прстима по појасу на левом куку: — Ево овде.

Ми смо при томе тражили да буде неке контроле над трошењем тих пара. Један од наших рече: »Јако се бојим да ово, што се овако у помрчини решава, помрчина и не поједе.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Сутрадан, пошто смо се у павиљону „пребројали“ колико нам је још остало пара од новчане хране, сишли смо пред кафану, испод платана.

Из њених уста излазила је лака пара, и ја сам се нагињао не бих ли удахнуо дах из њених груди. Тома нам приђе, ухвати Арлету под руку и рече јој: —

Пред нама су се издизали у плаветнилу дана огромни планински масиви. А около нас одисала је са земље лака пара. Поља била засађена.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

): Људска знања сва су незнан. Кости у прах, прах у ништо, Душа пара, пара вјетар — Гле на чем је надежда нам Свег живота основана! Кам' блаженство у ваздуху? Бе ли свијет а под земљом?

): Људска знања сва су незнан. Кости у прах, прах у ништо, Душа пара, пара вјетар — Гле на чем је надежда нам Свег живота основана! Кам' блаженство у ваздуху? Бе ли свијет а под земљом?

Пиво је скупо, Вино јошт скупље, За ракију много ишту, Воде не могу. Тур ми се пара, Чизма ми пукла, Свила ми се по рукаву Цепа на фраку.

Дочекавши мајка с пута Питомицу института, Своју милу Фему, Кликну срцем нежног жара: „Има ли јој, Боже, пара У читавом Срему?

Лаксембург је башта прекрасна, и нема јој пара: Свако милином место засипа очи новом. Трава мека к’о свила, а лузи тамни к’о поноћ: Која не трпи ока, тајна долеће

Шешир ми се бели, Марама жути, А дугмета на прслуку Нема ни једног. Чизма ми је пукла, Тур ми се пара, А чоја ми фина На фраку се цепа. Госпоје немам, Фрајле ме неће, Којекакве дроље нећу, — Моје невоље!

Кола су скупа, Каруце су још скупље, А за хинтов много ишту, Рјешке не могу. Тур ми се пара, Чизме имам старе, На капуту ни дугмета Немам никаквог.

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Помела и' је мећава кад су се враћали из чаршије, на 'вој планини. — Нађосте ли пара при њему? — упитах ја Дулу. — Нашли смо двадесет и пет воринти.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Вриште младе срне, капље мирис нара, У облак се диже кâд од мандрагоре И губи кô живот, кô дим, као пара. О, живите живот уз звуке сосана! За вас цвате лоза. Салома је стара.

Све тутњи у снази напрегнуте воље, Крши се и пишти и сева и пара, Разјарен се оркан с небесима коље, Полусмрзнут Нептун с Адом разговара.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

АНЂА: Ама, зар истина тај човек има толико пара? ЈЕРОТИЈЕ: Има, него! И има доста, боме. Писар друге класе и нема више него четрнаест месеци како је у овоме срезу, а

АНЂА (крсти се): Будибокснама, а да кажеш бар да је рђав човек. Ето баш малопре разговарамо ја и отац; вели има пара, а и воли те човек, казао је оцу да те воли. МАРИЦА (дочера чашу с цвећем која сшоји на столу и тресне је о земљу).

БОКА: То што пише. КАПЕТАН: Читај, господин-Вићо, дале! ВИЋА: „Шест кошуља, три пешкира, четири пара гаћа”. КАПЕТАН: Хм! Хм! „Шест кошуља, Три пешкира, четири пара гаћа”.

ВИЋА: „Шест кошуља, три пешкира, четири пара гаћа”. КАПЕТАН: Хм! Хм! „Шест кошуља, Три пешкира, четири пара гаћа”. Зар му то не дође, господин-Жико, као неки распоред војних јединица? А? ВИЋА: „Две јегерке”.

Дванаест марама за нос, пешкири, гаће. Камо ти пушке, бомбе, а не „четири пара гаћа”! Па онда, место да си написао људски какву прокламацију да је полицији чисто мило да ти метне букагије на ноге,

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

А ја пијем, јоште пијем — У том ми се срце пара — Ћутећи се само играм Љутим врхом од ханџара... 1861. ПАДАЈТЕ, БРАЋО... Падајте, браћо! Плин’те у крви!

Ту близу поток даљину пара, Ту се на цвећу цвеће одмара, Ту мене чека ашиковање; — О, лакше само кроз густо грање!

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Све што није могло одмах да се троши. Чак и сам је Младен за то већ слушао да је у њему било и пара што их је закопала баба.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Зрна ј., потопљена у води, лек за крвину од пролива (СЕЗ, 19, 409); пара од ј. лек коњу од гунтураћа (СЕЗ, 17, 581).

»Трава се стави у лонац с неначетом водом, који је тако затворен да пара из њега не излази. Кад вода проври, суд се донесе и преврне у ћасу или лавор над болесником.

изнад кога је — као жртва — заклан петао (тако »да капне некоја кап крви у жито«); и, сем тога, ставља се у семе бела пара (да пшеница буде чиста и бела), јаје (да буде крупна и једра), чешаљ (да буде густа).

Ћипико, Иво - Пауци

— Десет круна и шест пара Војкану Вујићу, — јави се један од двојице дућанских момака, поредавши продану робу на дућански банак. —Војкану? Хм!

Са трошковима дошло ти је на тристо круна и осамдесет пара, а интерес ти је на новац, по обичају, плету на талијер. Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућану,

—Што и други људи, господару. —Ено ти Васе. —Али ја бих, — и почеша се по глави, ја бих нешто и готових пара, треба ми платити порез, и за неке потркушице. — Откуд сада готових пара, бог с тобом?! Дадох све за сијено.

— Откуд сада готових пара, бог с тобом?! Дадох све за сијено. —Има их код вас, а имате се од шта наплатити. —Чисто ти кажем: немам.

— Дошао си, — вели му. И заклопивши кутијицу стави је на страну. Равно Војкана погледа у очи: —Немам готових пара. — Помози сада или никада, господару! ... Порубало ме за порез. —Немам готових, а жао ми те: даћу ти кукуруза.

—Имам, господару, жита у кући. —Чекај, будало! Узми кукуруз, па га у чаршији продај , — ето пара ..... А колико требаш? —Тридесетак талијера...

Де, живи били, ви и сви ваши, узмите га ви! ..... Али да, — досјети се, — немате ни ви готових пара. Газда се љути, вели: — Увијек си ми за напаст .. . а жао ми те! 'Ајде—де, узећу га ја, кад си баш најашио.

—Господарица си да радиш што ти је воља, опази писар, — али .... — Ево пара! — прекиде Петар. — Ево их вама! — и уручи кесу писару.

—И насмија се. — А да! Да вам право кажем: Петар купује мачка у врећи. Ја не бих, али свако је господар својих пара! Старци и сестра слушају. Помислише: „Ако би Петар и преварио, неће закон, а они се пуштају човјеку од закона у руке!

— Не пуштам ни паре! —Ха, разумијем, зато малоприје удари у питоме бесједе... 'Вала ти, брате! Треба ти пара, а? Хоћеш ли? — и диже се иза стола. — Тражиш моје, — вели Илија и, плативши рачун, изиђе из крчме.

Два сина, као два града, донијели јесенас лијепих пара. Мишљаху оним платити и камату и „рату”, и годишње дућанске потркушице, а кад тамо — не достиже ни за камате.

—Не будали! — вељаше жени Маши, кад га од тога одвраћаше. — Што ћу са ово пара, а ако су накастили однијети ми их... фала богу, нека носе!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

призор, гиздаву господу што је стајала у црквеној лађи, док су епископи појали молитве за дуг живот краљевског пара, срце ми се парало од туге за том девојчицом, нашом краљицом, коју су ко зна какви ветрови, као немоћну белу

Ноздрве му раширене, пара из њих бије, кожа подрхтава. Али он, мој коњаник, је непомичан. Загледан негде у даљину. Одсутан.

“ Опет грми. Галама тог побеснелог клипана пара ми уши и ја једва издржавам да не скочим и побегнем напоље. Доротеј га гледа мирно, безизразно.

Оно што је он пристао да им да то су три нове тежинове кошуље и три пара опанака од телеће коже, све то добро пошкропљено светом водицом, окађено тамјаном и обилно посуто пепелом од глоговине.

Његов парип игра под њим, из ноздрва му сукља пара, сапи му дрхтуре од беса и силине, силна машка му млатара под трбухом.

Отужни воњ овчјег лоја којим старца свако вече трљају по костоболном телу, пара што се диже из лонца у коме кључа мрка водурина са патрљцима корена белог слеза, латице зовиног цвета, тршчице спориша

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

нагло у неме даљине, Нити поток шуми, нит листак шумори, Почивају мирно рудничке планине Ал' његову душу црна слутња пара, И Бранковић дозва свештеника стара.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Водена пара, уздигнута Сунчевим зрацима из тих вода у ваздушне висине, ствара облаке, који шарају или сасвим покривају небески

златну гривну, а ја ћу се задовољити једном младом оријенталном робињицом; кажу да су врло привржене - а то вреди пара! Чаршија, кроз коју пролазимо, права је и широка, пресецана споредним улицама.

„не би Бог, праведни, пожар, властитом својом руком, угасио. А ако ову робу узмогнем продати и пара зарадити, нећу се бринути да ли је отрована, та нико је неће јести.“ - Ми стигосмо у његову телалницу.

Или сам ја сам томе крив? Зашто нисам привезао своје мисли на блиске предмете, него им дозвољавам да се, као водена пара, разлебде по простору док се, као и ова, не згусну и не сруче на земљу.

Са њим преговарам већ месец дана о трговачком уговору између наше републике и ћесара. Цару треба пара, а ми смо вољни да све олакшице које нам дадне за наш трговачки посао платимо у готову.

Месеци прохујаше у том безуспешном труду. Потиштен и понижен дође кући и уздахну: „Ево, да дођем до пара које ми по закону припадају, утроших узалудно своје време, а не стигох да радим на науци!“ - „То си и заслужио!

Ти елементи налазе се у спољњем слоју Сунца у гасовитом стању, па је већ ту температура веома висока. Усијана пара гвожђа није мала ствар, а тек колика је усијана пара платине.

Усијана пара гвожђа није мала ствар, а тек колика је усијана пара платине. Да добијемо приближан појам о тим температурама, ваља замислити прво ону температуру при којој се платина

топи, затим ону при којој та растопљена платина кључа и претвара се у пару, па, напослетку, ону при којој се та пара толико усија да светли својом властитом светлошћу.

000 и 600.000 пре Христа, манифестовала са два пара таласа хладноће. То су били, у главном, резултати мојих рачуна које сам послао Кепену.

Ушли смо, дакле, у ону зону атмосфере у којој се не може више образовати ни капљица воде. Водена пара је овде суви идеални гас; од пара лебде у овом делу атмосфере само металне.

Водена пара је овде суви идеални гас; од пара лебде у овом делу атмосфере само металне. Она сићушна кап сребрне росе што се кондензовала на стакло нашег прозора, то

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

МОЛИТВА БРАНКО РАДИЧЕВИЋ Месец јасни, звезда јато И сунашце умиљато, Зору што нам небо шара А и муњу што га пара, И ту силну грома буку и холује страшну фуку, Ти сатвори вељи Боже Ко овако јоште може!

Па се крве црне хале Око звезда – суха злата, Око старих мамљивица, Грешних пара и дуката! А ја гледим … кад ће бога Гневан храму свом да доспе, Да ту бруку ногом гурне – Да на земљу доле проспе?

Станковић, Борисав - ТАШАНА

И онда сваки пружа дуван и части. А где пазарим, наплаћује мање, те ми по неки пут и готова пара у џепу остане. ТАШАНА (добродушно): Де, де... нека те чује само хаџи Риста и други па ћеш видети!

МИРОН Ех, има! Али ти то не можеш. — За то треба много пара. А ја бих баш волео када би ти то могла. (Сам себи): А, то би добро било. Откада мислим на то.

Зар на теб да не отворем? Зар на теб, сефтеџију? Од теб сефте, а од господа берићет, те да и беговска пара капне у моја ћеса! (Слугама): Ристаћи, Костаћи, устанајте бре и ложите ватра! (Сарошу): Саг, саг, пиле моје.

НАЗА Решид—беже, ево ме. РЕШИД БЕГ (барата по појасу): Назо, чекај! Код мене се сад буни, ври. Чекај! А пара биће. (Вади из појаса једну кесу с парама.

Да нећеш на какав сабор, међу женске, у каква ора? МИТА (пркосно): И хоћу. Него да идеш горе и баба да ми да пара. СЛУШКИЊА Па што не потражиш од оца? МИТА Нећу он да ме зна. Него баба нека ми да пара.

СЛУШКИЊА Па што не потражиш од оца? МИТА Нећу он да ме зна. Него баба нека ми да пара. Ти јој кажи да сам ја долазио и тражио пара, и она ће ти дати. СЛУШКИЊА Па кад је луда нека вам даје.

МИТА Нећу он да ме зна. Него баба нека ми да пара. Ти јој кажи да сам ја долазио и тражио пара, и она ће ти дати. СЛУШКИЊА Па кад је луда нека вам даје. Нико неће да од ње иште, да јој само не би долазио.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Сигурно си пун пара. Тамо код твоје стара-мајке свраћа Господ Саваот, па вам је свима добро... Е, лепо, лепо, да си жив и здрав.

Свршено, ништа ме се више не тиче! Како знате и хоћете... Да, она моја плата да ми се шаље на минут тачно, ни пара више али ни пара мање!... и, Паула и Љуба да се преместе на њиву под шикаром...

Како знате и хоћете... Да, она моја плата да ми се шаље на минут тачно, ни пара више али ни пара мање!... и, Паула и Љуба да се преместе на њиву под шикаром...

Много шта је код нас узаврело... пази, дете моје, преклињем се ја, Нана твоја, знаш ти добро, кад пара дигне заклопац, онда је већ...

Дућани буђави. По дућанима, газде, шегрти, и муштерије жучно расправљају, јер сваки час нестане нека пара, није добар рачун. Неколико мутних адвокатских и мутних берберских пенџера имају исте жуте засторе.

Учитељ гледа за њима, и смешно му: испод огромног кишобрана виде се само три пара танких, малих ножица. Па му одједаред дошло нешто тешко: учинио му се, напротив, да та деца још никада нису била

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

»О, небо, о, судбино, какво чувствованије прси моје обузима, каква нема печал душу моју пара кад на вас помислим, ангелска моја господична!

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

посла; кило пиринча четири гроша, закинеш муштерији на мери неколико грама, па шта, једва му закинеш десет и двадесет пара. А тако ти је и шећер и брашно и све остало.

Тако, на пример, када му је кобасичарев син једнога дана донео четири пара кобасица, та је прича гласила: — Била два дечка, Сима и Ненад.

Тако, на пример: Симу Јанковића коштало је 380 јаја; Перу Вукића два пара гусака, пет пари пилића и 140 јаја; Миленка Пурића 100 главица купуса, седамнаест венаца црнога лука и десет пари

— Донеси! — одговорила је она љупко. — Ох, душо моја, како си добра. Донећу три кошуље и четири пара гаћа, анђеле мој!

се у петак ујутру увучем у шифоњер и поодсецам са очевих зимских хаљина двадесет дугмета те их продам у школи за десет пара, колико ми је требало за кифлу.

Или шта друго: да браниш невине или можда криве? Невини мало плаћају, а кривци немају пара. Или да дајеш, можда, савете женама како да се разводе са мужевима, или кирајџијама како да не плаћају кирију, или

предрасудама гостију, прескочио собу број 13, па је обележио две са дванаест, 12а и 12б, које су заузела два брачна пара и почела у почетку погрешно да улазе једно другом у собу, а затим се тако измешали, тако међу собом бањски збркали, да

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Гр-р-р-ру! Прсти су ми заривени у земљу, као да бих хтео да се слепим са њом. Ах, боже, ала сад осу! Нешто се цепа, пара. Гр-ру! Случајно се ослоних на ногу. Хвала богу. Грр-р-ррру! Ух, неиздржљиво. Хладан ме зној проби. Гр-р-ру!

Потпуковник Петар махну тужно главом: — Мало им је што су се напунили пара док смо ми ратовали... Сада су лихвари први који сахрањују државу, иако смо ми још живи. Пред радњом Лука сјаха.

Заустависмо коње, са којих је одилазила пара. — Свршено је, господине потпоручниче — проговори Груја. Вране и гаврани загракташе над нашим главама...

Пренеси даље! глас се губи према равници. Војници седају на снег, бришући знојаво лице. Коњи брекћу и са њих се пуши пара. Са планине дува оштар и хладан ветар.

На брковима људи се ухватио лед, а из уста бије густа пара. Наилазимо на све дебљи снег, али они пред нама су већ угазили стазе. Понеки се оклизне и коњ налети на њега.

Вероватно су преморени војници. Крећемо се падином неке косе и оштар ветар као да пара наше лице, натерујући нам снежну прашину у очи...

Али, услед јаре, спрчила се кожа на сарама, те сад не може да их навуче. Мора да пара саре. Војници секу хлеб, греју кришке на ватри, да би мало омекшао. То им је једина храна за цео дан.

Сунце облива зрацима својим планинске врхове, који блеште на овоме децембарском дану. Али ваздух резни и пара сукља из уста. Разговарамо, шта би било да се закључи мир, а ми да смо богати.

Сењали су и чували коње, јер су те животиње и њима биле потребне. У варош нису одлазили, јер нису имали пара. А по околини нису скитали, пошто им је предочено да су Арнаути неповерљиви.

А када се изиђе на оцедно место, вода пишти из поцепаних чизама. Онда опет настаје крш. Оштро камење пара расквашену обућу, или са ципела и чизама отпадају и онако исцепана пенџета, те људи газе босим ногама.

Киша намах престаде. Небо заплави и сунце грану. Са земље је одисала лака пара, као да се пуши, а сивозелени листови маслина постадоше опет сјајни и сва природа насмејана.

Новца није имао, страни говор није разумео, и онда је размишљао како би могао доћи до пара... Сети се он свога трика, на пристаништу у Сан Ђованију...

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Још је једна једина чахура од читавог снопа била неотворена, а онда се и она распукну и три пара светлих очију погледаше жену. Као малена сунца зрачила су им лица, бљештале очи, жена уздахну.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Сви су тамо. ВАСКА Јест, сви. А што он да је? Е, кад он не би био, онда ко би њој по три пара хаљина кројио и не дукатима већ дублама је китио? СТАНА (уплашено, да ко не чује): Ћути, Васка, ћути!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Судба је моја кô судба ратара: Плодове своје текô сам у труду, И моје чело много трње пара. Као ријека кроз отпорну спилу, Својом сам снагом своје нашô путе, И гордо гледô свих препона силу Вјерујућ,

Мој живот није протекô залуду! Плодове своје текô сам у труду, И моје чело много трње пара. 1908. ПУТНИК Не могу даље! Овдје ћу стати, Гора ће мени покоја дати.

Лептире, амо, моје срце води, У љиљанима да утопи јаде... 1910. СИЈАЧИ Јутро. Бик риче. Из широке ноздре Пара му бије. Одјекују стране. Златно, кô класје златно када доздре, Избија сунце, навјешћује дане Љиљана скорих.

И док се сврх села Плава, танка пара у прамењу купи. Она ми се пригну па, сјајна и врела, Пољуби ме. И њен пољубац се упи У сан мој, од златних нита

Он ми у те веру ствара, Реч је празни шум и пара. О куни се, само куни, Све верујем што ћеш рећи! Ја на твоја недра падам И верујем у свој срећи: Љубићеш ме

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

нећеш: јер си, сине, јако неразуман, још ти нема ни шеснаест лета, а Турчин је јунак од мејдана, да му нема у крајини пара; на њему је руво страовито: рисовина и самуровина, а на коњу сама међедина, бојно копље вуком покројено; само ћеш се

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

“Он је, руку везаних сприједа, корачао сам, без свога пара, а за десну руку била му је везана Јованчетова капа коју је овај на пробоју изгубио.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

АДАМ Месо од земље, кости из камена, очи од воде, крв од росе, пара и одихивање од ветра, разум, памет од облака, умље с анђелске брзине... Кад умре, у то му се тело опет и разиђе.

А Грк је био о свему вешт, тако, да му онде није пара било. ПРЕПОДОБНИ МАКАРИЈЕ МИРИ БОГА С ЂАВОЛОМ У једно доби свети преподобни Макарије пробаљиваше то, може ли се ђаво

врли на гласу витез бијаше освестан, мудар и јуначан ешкиле, фришко се окрета прави војиник, тако да му не бијаше пара међу многим друштвом.

И не знам како то закон доноси: мучи и осуђује из пара једно, једно што је слабије, а друго, поглавитије, опако да речем, опрашта!

Прознај себе самога. Јеси ли сиромах, с богатим се не пачај! С коња сести на самар. Остар је мач језик и срдца пара. Зао и добар човек кроз језик свој прознат је. Музи млеко и битће масло из њега!

Гаврил Та ја те добро знам како си ти чиста и поштена девојка тако да ти на свету нејма девојачког пара. Зато сам ја од Бога и послат доћи к теби на поуздано.

ја у оном свету слепа била, нит сам на што гледала, нити ми је што ваљало; ја сам бестелесна и један сам исто дух и пара. Нит сам што јела ни пила, нит сам икога греха могла учинити; нити је за ме био, ни ми је ваљао.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

И сам Манасија — „чапкун Мане“ назван — кујунџија, колико је пута — он, чапкун и несрећник да му је требало пара тражити!

Кад год би свршио какав посао и зарадио добро, тада не би жалио ни времена ни пара да се провесели и проџумбуса мало с друштвом.

тако силно да би им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!

им папуче полетеле чак у штукатор, и лепио би им стопарце и динаре и уверавао их да приме: јер је та пара, каже, „алал-пара!

Ваљда се још није та срећна, та твоја будућа, родила? Или, вели, ваљда тражиш много пара!“ — „Здравља ти? То баш каже?“ — „Ама, молим те, ни речи!“ вели онај тајанствено.

зборим гу па ја. Ако је к’смет, па побоље за Муналаћа него за Ману; пара пару вукује, а чорбаџијски син чорбаџијску керку, — тој си је, викам, ред у овај свет.

тих дана га трговачки послови одазивају на дужи пут у Лесковац и околину — да купи пропалу вересију, од које, ако што пара скупи, да после купује кудељу и кускуне... Тада се једва једном разведри и сину лице Зонино.