Црњански, Милош - Сеобе 2
А каткад би му, из шешира Исаковичевог, само реп вирио. Павле га није ударио. Он се затим облачио, мирно, у своју, парадну, куртку, а у белом, окреченом, зиду Жолобова, у дрвету, није више видео своју покојну жену, него госпожу Евдокију и
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Господар Софра позове госпођу Соку на „совјет“ у парадну собу. Седну, па господар Софра започне: — Знаш, Соко, имам с тобом важног разговора. — Па говорите шта сте ради.
— Ви сте већ сасвим преправни, почекајте мало, одма’ ћу доћи, идем по новце. Онда се удали. Господар Софра оде у парадну собу, следује му госпођа Сока.
Већ је време ручку; иду унутра. Ту опет весело поручају. Сваки своје примедбе о балу чини. После ручка млађи оду у парадну собу, и најпре се разговарају. — Јел’те Херр вон Кирић, наш бал је лепши од вашег?
Пред вече Шамика ишчекује, кад ето на двоје саонице Полачекови у авлију. Слуга понесе пртљаг, а Шамика их прати у парадну собу. Пресвуку се. Шамика изјављује им радост што су дошли па позива сестру Катицу да је претстави. Дође Катица.
Шамика оде сам у магистрат и позове сведоке. Док су ови дошли, господар Софра даде се у парадну собу однети, у кревет. Дођу сведоци. — Пишите тестаменат. Предајем богу душу.