Употреба речи парадокс у књижевним делима


Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

71; Бетелхајм, Б., Симболичке ране, Вук Караџић, Београд 1979; Мајерхоф, Барбара, „Обреди прелаза: процес и парадокс“, Градина, 10, Ниш 1986. ¹⁰ Малиновски, Б.

Љубиша, С. М., Дјела, И—ИИИ, Обод, Цетиње 1974. Мајерхоф, Барбара, „Обреди прелаза: процес и парадокс“, Градина, 10, Ниш 1986. Мајзнер, М. Ј., „Српске народне приповетке“, Расправе и грађа, СЕЗ, Л, СКА, Београд 1934.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

нивоу, и то још у накнаду, то Недићу, а ни многима после њега, није изгледало вредно пажљивијег изучавања, нити су парадокс сматрали занимљивим.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Хрватска и српска књижевност су књижевности једног народа и једнога језика, али то су још две књижевности. То је парадокс, анахронизам, доказ наше културно-националне заосталости, али то је тако.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

може порицати стара тврдња о „недовољној писмености”, али се зато из другог угла посматра и другачије се процењује. Парадокс, ако је парадокс, у томе је, наиме, што се несигурна синтакса - баш захваљујући чињеници да Станковић није умео, могао

Парадокс, ако је парадокс, у томе је, наиме, што се несигурна синтакса - баш захваљујући чињеници да Станковић није умео, могао или хтео да

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности