Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
ЗАДУШНИЦА 2 ИИ МАНАСИЈЕ 5 ИИИ ЉУБА И НАЗА 7 ИВ ТАЈА 12 В МИТКА 17 ВИ БЕКЧЕ 20 ВИИ 22 ВИИИ БИЉАРИЦА 23 ИX ПАРАПУТА 25 Х ЈОВАН 27 XИ МЕНКО 28 XИИ ЦОПА 29 XИИИ СТАНКО „ЧИСТО БРАШНО“ 31 XИВ Ч’А МИХАЈЛО 33 XВ МАСЕ 36 XВИ
ИX ПАРАПУТА За њега се не би знало, нити би га толико гледали кад би се он, обично суботом, пред мрак, појавио. Сав нагунтан, са
Други од тих крпа не би могао ни да крочи а камо ли да још као он поскакује пред светом и дере се: — Парапута! Парапута!...
Други од тих крпа не би могао ни да крочи а камо ли да још као он поскакује пред светом и дере се: — Парапута! Парапута!...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Добар пример за то садржи кратка прича Парапута. Парапута је једно распамећено створење из богате Станковићеве галерије: болесно пирофобичан, он губи главу већ при
Добар пример за то садржи кратка прича Парапута. Парапута је једно распамећено створење из богате Станковићеве галерије: болесно пирофобичан, он губи главу већ при помену
и пород нежељена порекла; напослетку, затворили су је у кућу и довели Парапуту да целог века само њега двори и чува. Парапута је, очигледно, послужио за Ташанино изопштавање, заправо за њено необично прогонство по „културној вертикали”.
Или би можда боље било рећи уз наличје, будући да је Парапута живо оличење таквога наличја, као и сви они „божји људи” којима је Станковић управо са тим речима у наслову посветио
Он није кажњен, него је, више од тога, проклет. Кажњена је хаџика Ташана у причи Парапута зато што се као удовица упустила у недопуштене односе са неким Маном, па јој је на дворење и чување одређен божји
Станковић, Борисав - ТАШАНА
и горди таст најбогатије куће САРОШ, певач, мухамеданац али домородац, присни друг Ташаниног покојног мужа ПАРАПУТА, просјак, блесаст, полулуд, тако звани »Божји човек« МАНЕ, Грк, кафеџија АРСЕНИЈЕ, клисар Миронов БЕКЧЕ, отменији
(Полази.) Са улице почињу да допиру узвици деце: »Жиж, жиж!« и бесомучно дерање Парапуте: Изгоре Парапута, изгоре, ах! МИРОН (прилази прозору и нагне се напоље): Опет га ова деца ухватила, опет га уплашила бацајући му
Ах, он се опет искрао из цркве. Говорих клисару да га добро чува, али узалуд. (Нагиње се и виче): Парапута, Парапута, ја сам, деда твој, не бој се! Нећеш изгорети! ПАРАПУТА (споља, невиђен): А, ти, дедо? Добро!
Ах, он се опет искрао из цркве. Говорих клисару да га добро чува, али узалуд. (Нагиње се и виче): Парапута, Парапута, ја сам, деда твој, не бој се! Нећеш изгорети! ПАРАПУТА (споља, невиђен): А, ти, дедо? Добро! Ево једем ја, једем.
(Нагиње се и виче): Парапута, Парапута, ја сам, деда твој, не бој се! Нећеш изгорети! ПАРАПУТА (споља, невиђен): А, ти, дедо? Добро! Ево једем ја, једем. МИРОН Ама зашто земљу једеш, за Бога?
ПАРАПУТА (споља, невиђен): А, ти, дедо? Добро! Ево једем ја, једем. МИРОН Ама зашто земљу једеш, за Бога? ПАРАПУТА Једем, једем! Земља сам... И ти си земља... И сви смо земља. И сви ћете бити земља. МИРОН Јест, јест.
(Одлази.) ПАРАПУТА (одлазећи): Земља сам, и ти си земља. Сви смо земља. И сви ћемо бити земља. ДРУГИ ЧИН Док је у првом чину све
СТАНА (пушећи намешта по соби). Утрче слушкиње. ПРВА СЛУШКИЊА (преплашена, пренеражена): Јао, Стано! Ено луди Парапута где се ваља по авлији. СТАНА (љутито): Па што га не нахраните и напојите? ПРВА САУШКИЊА (уплашено): Неће!
Само зашто не идеш у кујну, и тамо ће ти дати да једеш и пијеш. ПАРАПУТА (мумла): Моја је ово кућа као што су и све куће моје! И ви сте сви моји!
И зашто онда земљу? (Умиљато): Али иди сада, Парапуто, у комшилук, у другу неку своју кућу. Види се како Парапута одлази мумлајући: »Моја је, моја кућа«. СТАНА (слушкињама): Ето видите, и што сте толико залармиле.
ХАЏИЈЕ Благодарни смо, дедо! Улазе Арсеније клисар и Парапута. АРСЕНИЈЕ (води Парапуту): Дедо, ево доведох Парапуту.
Улазе Арсеније клисар и Парапута. АРСЕНИЈЕ (води Парапуту): Дедо, ево доведох Парапуту. ПАРАПУТА (кад види све у соби, почне да узмиче): Жиж, жиж, изгорећете Парапуту! СВИ Нећемо, нећемо, Парапута.