Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ал’ браћа тужна!... Снахе његове! О нежном врату младе Петрије, Откуд су злата ташки низови Са сунцем сјајну парбу водили, Сад грубог гвожђа колут зарђан По танком везу беле кошуље Облину гњечи дојка дивотних; А до ње, младе, има
Ћипико, Иво - Пауци
” — Купићу ваше дијелове, само да могу Илију гонити ... Однијеће ме враг али нека, — парбаћемо се. — За парбу треба новаца, — опази стари, мотајући пешкир око главе. — Има новаца, дједе!
Биће да му је притужило када се онако разљутио на њ! Али како ће да не иде на парбу? Газда Јово биће поручио по адвоката, и припријетио му и прекјуче, кад га је у вароши видио, да никако не опрашта
—Па тако је и право... Ти си тако хтјео ... — Право?! — зачуди се газда. А ко се парбио и ко је парбу изгубио? Раде се изненадио, збунио. Газда опази његову забуну: —Дакле, видиш да је боље мирно да се растанемо...
Заступник опћине, доктор Пилић, држи говор као да је на суду. Вели да је начелник, подигавши ову парбу не у корист себи, већ вама, — и обрну се Радиним свједоцима, — учинио родољубно дјело.
—Ако је тако како ви говорите, вели Раде одвјетнику, — онда би требало да опћина заметне парбу с малим са свима сељацима. Све је негда било опћинска шума, па стари људи прихваћали и бранили, па сад је њихово!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Зовући злочестнике и неваљаоце с вером и са законом, скори су на парбу и на одговор, многим од нас невештим и памет смућају одводећи за собом. Не сми се много ни надговарати ш њима.