Употреба речи паре у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Ја вичем: „Однеће ме вода!“, а они у дућану броје паре: новац је врео, вода је хладна, а њино срце је лед. До старице смештено беше још неколико болесника.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Да се оће наћи ко, да уђе у цркву! Да разјури волове, голубове, овце! Да распе паре, да испретура столове! Да избаци тезге и трговце!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

плаћало се везиру, порез на мешћемску главу по сто гроша, а каткад и повише, а цару плаћало се арача по 3 гроша и 2 паре. Кнезови крили су главе, па кад у вилајету порежу све данке, долазило је по 7 или највише по 8 гроша на главу.

Из наше куће сва чељад и деца поскидали су свој накит, поодрезивале жене са подбрадника и паре ситне, и послали за откуп кнезова, да би се тим бајаги Фочић уверио да већ други̓ новаца немамо, и не би ли се сажалио

” — А мој отац једнако виче: „Не дај, Јакове, не дај паре, не остављај ми деце под дугом да робују. Он ће и новце узети и нас исећи.

Из овог синџира и из ови̓ лисица не мисли он нас живе пустити. Но кажем ти: не дај ни паре, не остајте под дугом, да ми деца просе”. — Међутим и ја се усудим и одем у Ваљево.

— Сви веле: „Иди, шта чекаш?” а ниједан не даје паре. Но ја, кад сам отишао до куће да се спремим, понео сам двеста педесет дуката своји̓ сопствени̓; али то је мало за

000 гроша и доведоше 80 добри̓ коња. Јаков и Милан броје паре и подељују коње, а мени дају једнога врло добра хата под добрим такумом и рактом. Но ево сад нешто новије!

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Ако се разгласи, не смем ти изићи на бео дан... Уврати се пред ручак на моју кућу да ти дам паре... Симо, тако ти свега на свету, немој да се чује!...

— Е, е, ви̓те, то је лепо — кад сељани воле тако своје старешине. — Лепо је. — А купили сте за ваше паре? — Није. Он је дао. — Да, да, за његове паре купили сте. Лепо, лепо... Ви̓те он ће то да гради деци локумиће.

— Лепо је. — А купили сте за ваше паре? — Није. Он је дао. — Да, да, за његове паре купили сте. Лепо, лепо... Ви̓те он ће то да гради деци локумиће. — Хоће, хоће да гради, ја!

— Шта ћеш, куд ћеш?... Дај да се задужи, дасе начини макар мало крова над главом. Кад ал̓ хоћеш... Не мо̓ш ишчупати паре да клечиш! Дају ти, али по дупло. Најпосле зажмурим, па хајд, оном нашем Чивутину, Узловићу поганом.

Аја! Неће ни главе да окрепе, него вели: »Паре на плац, јали ћу те суду!...« О, невоље и муке моје! Потеци на све стране. Не мо̓ш из земље ископати.

— Е нека је за дукат... Људи смо наши, а три цванцика није богзна шта... дајте паре, ето зове ме капетан; похитајте и ви. Сад је баш и у реду, као на поласку да му дате...

— Драге воље, господине, само да ми се докопати... — Хм, и ти још — само да ти се докопати!? Стегни ти њега: »Паре, море, требају ми!« Он неће имати, а ми ћемо њему јарца пред кућу, па ето си се докопао!...

— Само ако где запне — мени ти њих, па ће мо ми њима добош пред кућу!... Добош ја! Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!... У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина.

Само да ти кажем. Дође неки Милета из Миокуса да потврди процену. Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници. Снуждио се, невесео: пустим га у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам.

Пусти се и то коло, и опет момче Срејино зађе да купи паре. Кад близу Милуна, он извади десет пара, па зовну: — Оди, море, амо! Баш иако не играм, вреди дати таком свирачу!

Обогатио се онако исто као што су се обогатили многи и многи општински писари по селима, пискарајући сељацима за скупе паре, адвокатишући им такође за скупе паре, дајући им новце у зајам опет за скупе паре.

многи и многи општински писари по селима, пискарајући сељацима за скупе паре, адвокатишући им такође за скупе паре, дајући им новце у зајам опет за скупе паре. Он је готово најбољи пријатељ Милунов, а Милун његов.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

И Маринко се подиже. — Хвала ти, честити ефендија!... Кад урадим, видећеш. Ја не радим за паре. Твоју љубав не може ми нико платити! — Иди, Маринко, иди!... И нека је са срећом!

Маринко је гледао неким животињским погледом, па се насмеја. — Пара!... Пара!... А што ће мени паре? Зар су паре за будале?... Мени то не треба! Што ми треба, да ми мој Крушка, бог му здрављица дао!...

Маринко је гледао неким животињским погледом, па се насмеја. — Пара!... Пара!... А што ће мени паре? Зар су паре за будале?... Мени то не треба! Што ми треба, да ми мој Крушка, бог му здрављица дао!... И он свакад лепо са миом...

— То знам... Ха! А кажи ти мени има ли у твојега баба пара? – Има. – Знаш ли гдје му стоје паре? – Знам. У старом вајату, у једном сандуку. – Јесу ли под кључем? – Јесу. – Је ли и Станко знао за те паре?

– Знам. У старом вајату, у једном сандуку. – Јесу ли под кључем? – Јесу. – Је ли и Станко знао за те паре? – Јесте. – Је ли твој бабо знао да Станко зна? – Јесте. Наше су куће као једна.

Лазар се поче досећати. — Сад иди крадом кући... Иди правце у вајат, разбиј сандук, узми паре па склони гдјегод!... А сјутра кажи да си пуцао на Станка зато што те је покрао!... Јеси разумио?...

Одем да видим нема ли које од кућана. Кад тамо — разбијен сандук и однете паре... Ја ти се наљутим, докопам пиштољ, па за њим...” — Иване! — рече поп. — Не греши душе!... — Ама, попо, бога ми!...

— Али како онда? — поче Алекса. — Како?... како?... Зар нема неваљалих људи?... Зар нису могли подметнути онде паре? — Тек, тек, тешко нама!... Наша је кућа проклета!... На њу пљују и бољи и гори!... Чак Сима...

А зар он, турски измећар, није могао сам онде, по заповести Турчиновој, паре закопати?... Поп зину од чуда... — Знам, али разбијен сандук, па онда... — поче поп.

Иван га погледа. — Шта велиш, попе, шта? — Велим да он није лопов! — Па ко је онда покрао моје паре? — Знаћеш. — Али ја хоћу сад да знам! — рече Иван и стаде пред попа. — Сад се то теби не може ни доказати. — Што?

— Па твој син. — Мој син није лопов. Сва Црна Бара зна да је твој син оне паре покрао и онде закопао. — Хајдучка сорто! — Боље бити и хајдук него турска улизица! — Ко је улизица? — Ти!...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Летописи кажу: Беше мудрост сама... Сто годишта живље за музе и паре... Но сласт женског тела не позна, од срама Умре... сед ко овца, мален као јаре...

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Он скупио новац, задржао га код себе и рекао јој: — Е сад добро. Паре нека стоје код мене. А ја ћу да пишем владици и чим он одобри, венчаћу вас.

И ко њу има, бива богат, много богат. Пред њом се све отвара. Паре закопане у земљи, лале — сестро! саме оне из земље излазе чим се расковником дотакне место где су биле закопане...

Па чак, као што се сад ради, да купи кишобран и да га у колу отвори. И, да држећи га отворена више главе, игра а „паре“ да јој звецкају на прсима, везена фута око ње да се шири и крши, а високе, на „копче“ ципеле да јој шкрипе.

— Ништа ја, Цопо, ништа ја нисам. Али би Цопа бацио те његове паре. — Нећу! Шта ће ми то? — издирао би се он на газду.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Могао је узети сироте, које су око на њега бациле, али немају пребијене паре. Које су иоле што имале, очеви ни да се даду осолити за Љубу. — Шта ће ми тај бекрија и карташ!

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— Траже ми и Французи и Енглези и Талијани, наши савезници, сви чули па ми траже и велике паре дају. Јуре ме свуда. А ја велим: син сам ове земље, одавно истина у њој не живим, па је право да јој се одужим.

„Е, вели, не ваља му отац ни две паре, није се владао као човек“. Знам, реко', и сама. Још турског рата упропастио се негде око Битоља, па после пише, пише

Нит' живи јадно, нит' мре. Сад запомаже и моли за опроштај: не жали, вели, паре, ако Бога знаш, иди код свију лекара.

Он мисли да пара ту нешто вреди, само жали Боже; а и те су му паре проклете: коцкарске паре ником добра нису донеле.

Он мисли да пара ту нешто вреди, само жали Боже; а и те су му паре проклете: коцкарске паре ником добра нису донеле.

А сутра дан обрише бркове, пољуби се са женом Цветом и кране у име Бога. Пред њим, у бисазима, паре лепо спаковане, а за њим брката једна пандурина од два метра и обојица за силавима натрпали сијасет неки кубура и

У срезу је становао и чим сване он за перо, а увече пише према лојаној свећи и сам купује свеће за своје паре. А имао је леп рукопис, чист и правилан, те и самом краљу Милану пао тај рукопис у очи.

Африка

Нов пут од седам километара навући ће ми грозницу а на путу је ових дана примећено маса змија–пљувачица које се сад паре, због чега су страшно раздражене.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Стритцески је рекао Павлу да му даје, на три дана, и кућу, у Неоплатенси, и виноград у Варадину, и мајур у Футогу, и паре, и музиканте, и пиће и јела, да може позвати целу Бачку. Једино га моли да му шизматичког попа не доводи у кућу.

Али кад му мати рече: Иди! Видиш ли, даће ти пара! Он приђе. Затим отрча матери и даде паре њој: На, Пепо! Чувај ми ово! Да види деда Гаврило, шта сам добио! А мати му узе паре, па му рече, тише: Иди сад деди!

Затим отрча матери и даде паре њој: На, Пепо! Чувај ми ово! Да види деда Гаврило, шта сам добио! А мати му узе паре, па му рече, тише: Иди сад деди! Пољуби га у руку!

Агагијанијан му се смејао! Никакву важност, у великом свету, каже, немају национи! Него паре и брилијанти! Главно је да се Павле не препадне и да бар један чин више тражи! То су добили сви сербски официри.

У том извештају, Имбриани пише да је добио, за паре, и лепа обећања, и женску, нове, брзе, податке, од попа Микаила, о Чрногорцима, и неком официру, росијског, посола,

извештавати о тим Чрногорцима и том официру, шта буде било, моли само да му се, уговореним путем, доставе, што пре, паре, које му нису исплаћене.

На састанку, међутим, Исаковича и Микаила Вани, калуђер је био очарао Исаковича, и узео му, одмах, и пријатељство, и паре.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ЂАКОВИЋ: Да, логика, то је моја моћ! Бог, видите, сваком човеку дарује по нешто; вама је, на пример, дао паре, мени је дао логику. Он не даје једноме све, а другоме ништа.

Он не даје једноме све, а другоме ништа. Не може он вама дати логику и паре, је л' те; то двоје не иде заједно. Он је мени дао ово, а вама оно и рекао: ево вам, па се ви сад размењујте.

Ти стави газдаСпасоју у службу твоју логику, а он ће теби ставити у службу своје паре. СПАСОЈЕ: Како: ставити у службу своје паре?

СПАСОЈЕ: Како: ставити у службу своје паре? ЂАКОВИЋ: Па тако, ја ћу то што ви желите лепо написати, а ви ћете то што ја напишем лепо платити, је л' тако?

СПАСОЈЕ: О, па посао ће бити огроман. АНТА: Па добро, зар за мене нема ту посла? СПАСОЈЕ: Немаш брате, паре, а ту су потребне паре. Ето, да ниси зајео оних 10.000 динара, могао би за тај новац да купиш акције...

АНТА: Па добро, зар за мене нема ту посла? СПАСОЈЕ: Немаш брате, паре, а ту су потребне паре. Ето, да ниси зајео оних 10.000 динара, могао би за тај новац да купиш акције... АНТА: Не морам ја бити акционар.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

ИВ - Кезиш се као идиот! - рекла је Рашида кад сам се појавио на рампи. - Да ниси извукао бапцу паре? - протрљала је нос најмлађем које се качило за њену сукњу а онда се насмејала обухвативши погледом насип са

— потресао ме је Атаман за рамена. — Објасни јој да ћемо на пут само због кукавичлука кренути без пребијене паре у џепу! Нисам желео да објашњавам.

Мочвара се нагло испаравала на сунцу, тако нагло да сте могли да видите како се увис дижу праменови водене паре обавијајући врхове трски нежном, беличастом измаглицом.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Угарске, Сербие, Бугарске, Босне, Грчке, Далмације, Хорватске, Славоније, и целог Илирика, који ће још требати његове паре. Што се пак тиче тих пара, он их одмах и показа, изручивши у своје крило две кесе дуката.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Шеснаест, осамнаест, двадесет... Двадесет су биле најшире! Пристао бих и на најшире, да је неко желео да уложи паре у моје дуге, елегантне панталоне. Али четрнаестогодишњаци расту као из воде и сви штеде на њиховој елеганцији.

Одједном, момак се пажљиво загледа у мене. Завукох руку у џеп — паре су биле ту, значи, све је у реду! Идућег тренутка смо се препознали. Хтедох да га загрлим.

— Узми... — рече. — То више нису исте паре! — Колико сад кошта четрдесет хиљада? — упита Жан Жик. — Отприлике осамдесет!

Када ти други завиде што имаш викендицу, је ли то? – Ајде, ајде... – Шта, ајде, ајде? За те паре могли смо пет пута опловити свет и становати у најбољим хотелима! Две године нисам видела мора.

Могли смо за те паре кућу да подигнемо!« А после, кад оду, она змија ће, наравно, прва рећи: »Одакле им само паре за онолику кућу! Сигурно не од плате! Наравно да није од плате. Данас сви краду!

животињица кроз траву око куће, шкргут коњских зуба и тупи ноћни одјеци копита у штали— крикови ноћних птица што се паре и прождиру једна другу у помрчини; чују цвиљење откинутих вратница, а после јутарњи ветар кроз росу и петлове и тиху

Матавуљ, Симо - УСКОК

године касније, у четовању, у Никшићкој Рудини, баш оне године кад је владика Сава ходио у Русију да прими оне силне паре од царице Јелисавете! И знај лијепо, да не лежах у ранама, ћаше ме владика повести са собом у Русију.

“ Црмница вам вином рађа, али га Катуњани пију; Црмница вам воћем рађа, али се други њим сладе! Све дадосте за пусте паре, а паре у замотуљак! Ђакон их подбоде: — Овај, богме, на двојицу одједном, а све њекако у његову шалу улази трбух!

Све дадосте за пусте паре, а паре у замотуљак! Ђакон их подбоде: — Овај, богме, на двојицу одједном, а све њекако у његову шалу улази трбух!

— Би, али то би била срамота! — Сва срамота на мој образ, ако се за те ствари могу узети готове паре, па да за њих купимо праха и олова! Та није гријех био залагати митре и јеванђеља, а камоли те старудије.

Кад онамо, човјек мало прозебао и лешкари. Чим се поздрависмо, Саво ће: „А за вашег Јанка дошле синоћ паре и књига. Донио их нарочит човјек из града, а дошле су на име Жутковића, како углависмо. Јадан Јанко.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

чак овакви, декларативни стихови, поседују неку драж, или се, барем, могу поднети: Највећим делом света данас крекећу паре, Уместо плодних њива дремају смрдљиве баре; Највећим делом света данас су једино сити Хуље и паразити.

Осим оног „крекећу паре”, све остало су општа места леве публицистике. Пошто је, међутим, та фразеологија очигледно позајмљена, пошто себе не

Сремац, Стеван - ПРОЗА

— Е, па, рођаче, баш ми је мило. Велим, боље своме да дам паре него неком туђину. Па пошто, велиш, да је то прасенце? — Ама... — вели сељак, па гледа још једаред прасе.

— У здрављу да проведеш Божић, рођаче, и да га поједеш! — вели сељак, пошто изброја паре и нађе да је све тачно. Пожелевши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.

— вели сељак, пошто изброја паре и нађе да је све тачно. Пожелевши и Јова сељаку да му паре буду аирли, пође с прасетом кући.

поглади и скупи браду у десну шаку, па онако обешењачки затресе главом и настави — па ти ја, прико, купим за те паре себи један зимски капут, па кад га донесо’ кући, а ја пољубим Кају, па јој кажем: »Ово теби, а ово мени«.

паде Јови на памет данас на Божић. Седео би тако, па би само писао књиге, продавао би их и текао паре. Обогатио би се, лепо би живео, и какве би тек тада пријатеље имао!

Па ако ми један другом нећемо да помогнемо, а да ко ће. — Ех, за то Моша Калдерон не да ни пребијене паре! — вели Јова. — Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико сам ти пријатељ!

Твој је посао свети, а ми смо слуге његовог величанства народа, извора и утоке; за твоје је паре све то саграђено, подлого друштвена, а не за госпо’ске — рече и посади мајстора на место на коме он обично сеђаше.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Тице поју: Благо ли си нама! Па се паре свуда по гранама, — Гледнем тамо, запевам овако: (Та ко б' онда певао инако?

Та стење кр'а с' и сваљује, побро, Ал' мора бити, па зато је добро. Да буре није, ко б' одагнô паре, Што саделаше из глиба омаре; Да бура никад ту се не осили, Пауци би нам небо замрежили, И сакрили нам сунце

Стаде веља ти пушака цика, Посукташе из корица мачи, Над пољем се зачас наоблачи, Та од пуста дима из пушака И од паре коња и јунака. Сунце грану, ал' облак легао, Нико кроза њ сунца не згледао.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Не вреди да кажеш, ако он није казао! ХУСО: И баш разјурио? СУЉО: Ма, као кокоши! А дали смо последње паре, послали у касабу Ибрахима, као, он је највештији!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Чак су ме неки и запиткивали: да ли виђам код ње старинске велике, златне паре? ОД тога ништа нисам видео. Само често, у ноћи, тргнем се из сна, пробуди ме светлост свеће.

Уђох право тамо. У први мах не могах ништа да распознам због мале светлости, паре и дима дуванског. Тек после видех пуну собу људи и жена. Они беху устали, помакли се и начинили ми места ћутећи.

Он застане, наслони се на зид, па је гледа неким чудним погледом. — А што? ти ли си ми дала?... Моје паре! — И, као у инат њој, седа на земљу, прекрсти ноге, баца капу, вади из појаса стакло ракије, пије из њега и продужава

Шта ће ми то, а?... Он ћути и чеше се по глави. — Казуј, шта ће ми то? Где нађе паре? Нећу ти ово, нећу! — И поче да баца и гура од себе. Он се сагао, па оно што она баци скупља и поново јој пружа.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Не ћедне улазити у варош, него се замисли и рече: — Шта ћу ја у ова доба у вароши, а у кеси ни пребијене паре немам. Близу те вароши били су некакви стари млини. Он се сврати у један од тих млинова да преноћи.

Кад је бербер дошô упита га везир: — Би ли ти продô ону твоју каву? Бербер рекне: — Бих за добре паре! Везир узме џомету каву и још га обдари. Џомет чим изађе из везирова конака упути се у ону кавицу.

А они му кажу: — Четири паре. — Е — вели — добро! Четири паре данас, четири сјутра, то је осам, а четири прекосјутра, то је дванаест и тако сваки

А они му кажу: — Четири паре. — Е — вели — добро! Четири паре данас, четири сјутра, то је осам, а четири прекосјутра, то је дванаест и тако сваки дан.

Таман чобан замаче, док ето ти ђе се помоли уз поље један стар просјак. Издрпан је, јадан је, нема на њему четири паре хаљина. Кад просјак угледа врело, приђе ближе и сједе да се мало одмори и да се умије.

— Јок вала, ја нијесам никога видио, — одговори просјак. Онда јунак брже боље потрчи па оно мјесто ђе је паре оставио, ал' јест: ни ћемера, ни од ћемера трага! Копај, тражи, нема па нема.

Бош, јунак неће ни да чује, већ навалио на просјака: — Ја паре на сриједу, ја ћеш данас овђе погинути! Кад се просјак опет стаде правдати и клети се да он о парама нит' зна нити их

Чобанин однио паре, јер су његове и биле а није ни он сам знао. Отац онога просјака био је хајдук, па је на правди убио оца онога јунака,

Ханџија се кобајаги зачуди: — Какву аспру иштеш? Ти мени нијеси дао ама баш ни паре. Путник се препаде и погледа зачуђено, мислећи опет да се ханџија шали.

Мене је тај и тај ханџија преварио. Ја му синоћ дадох новце да ми их причува, а он ми данас каже да му ни паре нијесам дао.

Цар, премда је знао да он нема ни паре, опет помисли у себи да га није подговорио ко други, ко има новаца, па пошто се обрече, не може се натраг ударити, и

сутрадан Мујо не дође у одређено вријеме с новцима, цар пошаље те га доведу; но сад Мујо тријезан призна да нема ни паре, а камо ли да купи Цариград или половину њега.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

) Ох, ох, ох, права бошча! Добро ти живе господа, како дође месец, узме своје паре, па мир. Ја да сам ишо у чколу, како су ме звали, ето Вучко господин; а ћирица, рђава посла.

ЉУБА: Да донесеш гефроренес. ВУЧКО: Хм!. ЉУБА: Шта је „хм“? ВУЧКО: Да се троше паре. ЉУБА: То твоја брига није. Иди, кад ти кажем. ВУЧКО: Лепо, лепо. (Одлази.) СТАНИЈА: Добро се момче види.

ЉУБА: Сваки пут по два цванцика. СТАНИЈА: Просићеш, моја скерко, просићеш, кад за такве будалаштине трошиш паре. ЉУБА: Али има и други ствари. СТАНИЈА: Ваљда се девојка љуби сас момком. ЉУБА: Е, то обично бива.

МАРКО: Иди, чича, бог с тобом. Него, купи га, даћемо га јефтино. СЕЉАК: Богме ни за две паре, јер ме једанпут већ опарио. МИЛОШ: Узми, чича, кајаћеш се! СЕЉАК: Кајаће се онај који га купи.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ „Зар нећеш друже, лекове своје, та све се бабе око њих роје и теби паре у шешир броје?“ зачу се шапат нечији мекан. „Та нисам ни ја толики звекан!

„Та нисам ни ја толики звекан!“ — дрекну болесник уз покрет нагао — „То сам ти само бабе лагао, паре дизао где сам стизао!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Свакако да је страшно доцкан. Неко долази иза куће носећи нешто тамно и велико, с чега се распростире мирис топле паре. — Донела си? — Ето. Боље би било лупати на врата.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ТАНАСИЈЕ: И онда, 'ајде њој, што кажу: ћерка му је, па каква је да је, али што остави цркви и просвети толике паре? Зар није боље било да се ја извучем из стечаја? Црква и просвета нису под стечајем.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Војници доносе воду кофама и умивају се. А иза батерије наложена велика ватра, где се греје вода да паре одело. Причају ми, како је командант пука похвалио команданта дивизиона, а овај командира због успешног дејства

Из нашега места све што гамиже отишло је у рат. Остао је ћопави син онога бакалина преко пута цркве и, веле, паре је направио. И још неколико газдашких синова, који лиферују војсци брашно...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Ви ми то набавите, па ја вам не тражим ни паре. — Тако је, тако је, убрза обрадован учитељ, што му се дала прилика да јој ма шта рекне.

Оне летошње оправке и набавке, то ти је сав издатак. Ови двоје нису примили квартирине ни паре. Кмет обори главу нерасположено, као кривац кад се ухвати на делу. — То ћемо већ ја и ти на само... видећемо.

Писар бројаше паре, а Љубица гледаше зачуђено у гомилу банкнота и стаде их купити и слагати једну на другу. Гојко беше сав црвен,

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ГИНА: Неће да се смилује ником! Ни младом, ни старом, ни болесном! Неће да се смилује ни за паре! Давали су му и златне сатове, само да не бије, ал он, зликовац, неће ни златан сат!

Зато би било најбоље да отпутујемо одмах. СИМКА: Нећемо правити питање око кирије! Преноћите, и не мислите на паре! А после полицијског часа ионако не бисте смели нигде да се макнете! Још би ми требало да и вас носим на души!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Свет се смејао, а један Американац купио је слику за скупе паре. Ипак се стари филозоф извукао из свега тога љупко и весело.

Ја изненада, пребацујем све: оцеве, што траже паре, девојке што траже паре, мајке којима смета кћи, и сва та угојена лица, брбљава уста, и то церекаше њино, што се свуд

Ја изненада, пребацујем све: оцеве, што траже паре, девојке што траже паре, мајке којима смета кћи, и сва та угојена лица, брбљава уста, и то церекаше њино, што се свуд разлеже.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

„С половином ћу плате служити” , вели он мени. „Не може да буде” , рекох; „ја јесам министар, али ово нису моје паре, већ народне, крваво стечене, и ја морам о сваком динару водити озбиљна рачуна.

— Шта је твоја улога? — пита првог. — Моја је улога да интерпелишем владу што се државне паре троше улудо. — Шта ће на то влада одговорити? — Влада ће рећи да је то због оскудице у новцу.

— Шта ће влада одговорити? — Влада ће рећи да јој требају паре. — Шта ћеш ти на то? — Ја ћу рећи да сам тако јаким разлозима потпуно убеђен и да сам са одговором задовољан.

Искрено да говоримо, неколико дана су се јуначки, поносно држали; док је трајало и последње паре у државној каси, они су прекодан весела и ведра лица примали силне депутације из народа и држали дирљиве говоре о

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

— Шта, зар су се одавно погађали? — Трипут му је обрицала, само није паре узимала па после поквари. А ларма још траје. Само ко је био нем — није ништа рек'о о бегству Миличином...

Да убије одметника — добива одмах паре, и то какве паре — читаво имање! Али он зна да га не може убити. И да му дође на пушку, он зна да неће пуцати, јер

Да убије одметника — добива одмах паре, и то какве паре — читаво имање! Али он зна да га не може убити. И да му дође на пушку, он зна да неће пуцати, јер неће смети.

Потегнем из пушке: дум! — он се закопрца. Аја, не ваља; не би ми дали паре, убио га на спавању... А може бити да би дали: кмет је прочит'о да је његова глава уцењена, па кад донесем главу, мора

Вала и овај Бог баш неће »љуцки« понеки пут: кад мора једном гинути, што га не дâ мени, да га упљескам, па да узмем паре...« — Ако наиђе на Орашане, убиће га, — рече неко иза њега. — Море, људи, знате ли ви да њега куршум не бије!

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Узе је свет у уста па: а-у, а-у, а-у... те ено и сад седи и броји дане. ДАНИЦА: Броји дане зато што нема да изброји паре, а да има... ПАВКА: И да има, бога ми, кад свет узме на зуб... ДАНИЦА: А по чему има мене свет да узме на зуб?...

СЕКУЛИЋ: Е, синко, мандат се не стиче главом, него кесом и ногама. Ти паре, ја пенџета, а народ мандат! ЈЕВРЕМ (снебива се и ломи): Знам, ал' то... (Тргне се.) А, јок, нећу то да потпишем!

Ето, кажите сами! ЈЕВРЕМ: Гле сад! На шта па она рачуна! Па зар, бре, дајем паре, па дајем намештај, па дајем девојку; па сад још и целу фамилију да му дам?

ДАНИЦА: А како ће ствар изгледати кад не буде отац изабран, можеш и сама замислити. Потрошио толике паре, завадио се с толиким људима, изгрдили га, изрезилили га преко новина, дућан му затворен, а и похарали га и, преко

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Газда Ђорђе кад је правио, није паре жалио. Нарочито је позвао једнога молера из вароши, па му је овај измалао целу механу.

А кад није то двоје у кафани, ни сељацима се није седело; нема Крсмана да га дирају, ни Гизеле да паре очи, па се тако вечерас један по један извукли из механе, неко са »лаку ноћ« а неко и без тога; неко платио трошак, а

Шест стотин и педест динара и тридесет пет паре ја плати’, господине, глобе сал за ову годину, за ништа, бре брате; за једна моја поштена и чесна спекулација што гу

— Ама нисам мислио... — правда се Борко.. — Ајде попи си то чоканче, — вели ћир Ђорђе, — паре ти не тражим. — Ама, молим те... нисам ништа ружно... — Ама није човек мислио... — умирују га сви.

— вели Мића. — А што, што мислиш?! Зар мангупи да пазаре по дућан без паре?! А? — осече се ћир Ђорђе на Мићу, а овај на њега, и умало се не завадише да не беше ту Срете.

— Јесум, јесум! — Дакле на посао! — рече Срета. — Сал’ учитељу, да не коштаје много паре сиротињу и народ! — саветује их Ђорђе. — Неће, неће! — вели Срета. — ’Ајде па пазите да нам обелите образ!

нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се наљути мало више.

— Ама, молим те, дај; ти двеста, а ресто ћемо из канцеларијских трошкова докусурити. Ето, ти двеста... — С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.

— Хехе! Двеста шесет и шест динара! Малко паре! што је тој за ћир-Ђорђева кућа!! Ћорава посла! — Ама, па ти си човек богат — вели Срета.

Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета! Бразилија! Ћорава гу страна!

Да га напишеш: тој ви се поздравио председник Ђорђе из Прудељ. Тол’ко! — Ама чуј ме... — А од паре да ми не збориш, господин-даскало, ич, зашто сум човек крвник!

Али се ћир Ђорђе џапа, не да никако. — Ја сум паре, бре, дао за то; мен’ ме неје то за џабе дошло. Зар сум ги украо, ели упљачкао на друм? Паре сум, море, дао!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Бар да су у питању паре велике: Педесет динара! Ал пре нег са пучине Крену долари из Америке Тражи се и од домаћих да учине Што могу: да

Кад ништа немам, све је могуће, Што имам то ми је давно пресело!” „Продајем све своје и све туђе: Шта чекате, паре на видело! Нудим окућницу и имање, Сву некретнину више-мање, Ћилимове, сребро, посуђе — Само нек се живи весело!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Отуда му то сада да шаље по гласницима ове паре и дарове, и сада ето долази да кућу преда купцу а њих собом да у Турску води.

Нека свет види! Нека свет чује! И устаде. — Нека свет чује! — говорио је идући, онако у чарапама, и понесавши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору. Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке.

— говорио је идући, онако у чарапама, и понесавши собом паре, које мати беше увезала у пешкир, ка отвореном прозору. Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке. Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек.

Да ти дâ тата. — Имамо, имамо, тато. | — Ама не то. Него за тебе, да своје паре имаш, па ако ти што треба, што зажелиш, да купиш себи.

Али се трже и сама отвори друга врата и уђе у амам. Испрва се није могло од паре ништа да види. Једино је одозго кроз зракаста стакла долазила светлост и осветљавала средину, „тершене“, а около по

А из крајњих тамних кутова, где се од паре нису могле да виде, почеше гласно да певају тад нову песму: Жали, дико, и ја ћу жалити. Одмах све прихватише.

А међутим, Софкиним одласком, жене и де— војке као да се сасвим ослободиле. Од паре, топлоте, распарене и омекшане до костију, да излуде од беса, певале су. Амам бруји. Чак и амамџика ушла.

Бога ми, ја ни за какве паре! — и то Томчино одбијање није било одбијање, одрицање да му неће дати, него детињско уверавање, као кад неко скриви,

Паре! — чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачком. И то не од беснила што му овај одриче, не да паре, него ш

— Паре! — чу Софка очев глас, промукао, и готово попрскан пљувачком. И то не од беснила што му овај одриче, не да паре, него што су га они: она, његова Софка, и он, тобож његов зет, балавац, довде | довели, да ето он, он, ох, он, тражи,

над Томчом нагињући се, да га удари, викну: — Зар да ми није онај, твој отац (није хтео ни име да му спомене) обећао паре, зар би ја за тебе, пезевенк један, дао моју кћер?

Не тако, не то, бре! — Да! — још бешње, још обезумљеније, чу како јој отац настави. — Зар да није обећао паре, и то какве, зар бих ја дао, не за тебе него за вас, моје чедо, кћер? Ко си ти? Шта си ти? Керпич један, сељак један!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Црмница ви вином рађа, али ви га други пију. Црмница ви воћем рађа, али други ш њим уста сладе. Све дадосте за пусте паре, а паре у замотуљке. У струку сте танани, као невјестице, не што сте од соја, но сте увијек гладни па исукани.

Црмница ви воћем рађа, али други ш њим уста сладе. Све дадосте за пусте паре, а паре у замотуљке. У струку сте танани, као невјестице, не што сте од соја, но сте увијек гладни па исукани.

Овај се стаде нећкати, да је он невјешт томе, да неће; али кад навалише, он пристаде. „Хоћемо ли паре најприје?“ „А да како!“ одговорише другови му у глас.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

2) ЗАКЛЕТВЕ Ако сам, од мене остâ траг Бранковића! Ако сам (укрâ паре) ишâ куда и оне (паре) оду! Дабогда ми свака срећа посахнула и не имала напретка као сламка по јутрос!

2) ЗАКЛЕТВЕ Ако сам, од мене остâ траг Бранковића! Ако сам (укрâ паре) ишâ куда и оне (паре) оду! Дабогда ми свака срећа посахнула и не имала напретка као сламка по јутрос! (— и ту преломи сламку).

Ласно је тебе, ал’ је тешко поштеном човеку. Могао си за те паре и ново купити! Можеш ми вјеровати: ријетко истину говорим, а још рјеђе лажем. На чуну катана.

сâм у себи мисли: сад ћу лепо тог зеца ухватити, однети господару, па ћу за њ добити четири сексера, па ћу онда за те паре купити мало прасе, па ће нарасти крмача, она ће се опрасити, па ће бити читав чопор, па ћу све за њима викати: „Уј,

И ни за какве паре друге! 12 Питао Приморац Црногорца: — Знаш ли талијански? — Ја за туђим никад не чезнем. 13 Питао Херцеговац

— Ево ћу вам казати све право и здраво, а знате да ја до данас нијесам ни за паре, а камоли бадава лагао и зубове тупио!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

“ А они му кажу: „Четири паре.“ — „Е! (вели) добро! четири паре данас, четири сјутра, то је осам, а четири преко сјутра, то је дванаест и т. д.

“ А они му кажу: „Четири паре.“ — „Е! (вели) добро! четири паре данас, четири сјутра, то је осам, а четири преко сјутра, то је дванаест и т. д.

” А они ми кажу: ,,Четири паре.” „Е!” вели „добро! четири паре данас, четири сјутра, то је осам, а четири прекосјутра, то је дванаест и т. д.

” А они ми кажу: ,,Четири паре.” „Е!” вели „добро! четири паре данас, четири сјутра, то је осам, а четири прекосјутра, то је дванаест и т. д.

“ Цар прем да је знао, да он нема ни паре, опет помисли у себи, да га није подговорио ко други, ко има новаца, па пошто се обрече, не може се натраг ударити, и

Мујо не дође у одређено вријеме с нов- | цима, цар пошаље, те га доведу; но сад Мујо тријезан призна, да нема ни паре а камо ли да купи Цариград или половину њега.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ЈАГОДА: Он је високо изнад тога! Истина, мало је старији, фарба бркове, ал не може се и јаре и паре одједном! Човек треба да буде реалан!

Са Анђелком се бавио криминалима, па га и оцинкарио, да би му остале паре! ЦМИЉА (Ставри): Да се ти ниси нашо да ме утешиш...

ГОСПАВА: Није враџбине, будала, него паре! А он да нађе ону клапушару! Мојим јој парама плаћо крменадле! Мојим парама биоскопе и сусам!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Па сад ето тај њен син... Ти, као што знаш, кад ми даде оне паре да отворим дућан, трговину, ја од тих пара одвојих и дадох и њему, моме зету, њеном мужу, његовом оцу.

И као што ми ти нареди, нисам хтео да му кажем да су то твоје паре, да се не би олењио, него сам казао да сам од другога, комшије, узео под интерес и да, ако не вратимо на време, да ће

А и она (показује на Анђу) и она му је помагала. Али, она сигурно је знала да те паре нису моје већ да су то твоје, од тебе, бато, па само да се не обрука пред тобом, и она, дан и ноћ је са њим радила,

Обећај прилог цркви. десет ока зејтина, воска, кандило, икону. Паре не жалим. И моли, преклињи, да наврати сутра сâм овамо, ако он... Ох, тешко нама!

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ту ћемо вас држати, ако хоћете, три месеца или три године, да ни паре не потрошите. Ако ли вам се смили, останите с нами за живота; нами ће тако мило бити, колико да вас је бог с неба к

— дописник корфиотски — с острва Крфа кост — храна коштовати — стајати (у цени) крајцара — новчић у вредности 4 паре (У Доситејево доба) краснејши — најлепши красновидан — лепог изгледа красноличан — в.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

голуждраво и живо, јер се смеје Тола, надничар, што је у његовој кући одрастао, његовим хлебом децу храни, његове су паре, његова је ракија, па су весели, а радовали би се да му разбојници смрскају главу.

Тај небрат који ме се сети само кад ми паре тражи... Злотвори моји, једна чекате кад ће Тола смрзнутог да ме стовари пред кућу, а ја никоме не требам, ни вама!

Те године, кад је запазио браду на њему, први пут је помислио на жене. „Само да му прва не буде за паре. Онима што динарима подижу женске сукње пород буде болешљив и жгољав.

Друкчији је њему овај, сваке године исти дан. Могао је бар паре да затражи. — Коњи ће покидати амове! — каже Никола, поново промоливши главу кроз одшкринута врата.

Кроз ледени вез Аћим поново гледа на пут. Зашто бар није одговорио на моје последње писмо? А зна да пише кад му паре требају. Кроз отворене вратнице коњи лако укасаше у двориште, па одједном стадоше као да ударише у зид.

Нека изгубимо хиљаду дуката, реч Катића не сме да се погази. — Реч? Чија реч? Моје су паре и моје су речи. Ја сам живот сатро у раду и по путевима, сваки дукат крви ме кошта, па ћу сада, због твоје политике...

— А зар нас мало кошта његова школа? — кришом брише лице и због Ђорђа говори о новцу. — Грдне паре. Много кошта. — Ти си се мучио... — Мучио сам се. — И сад треба да отцепи полутку.

Памет им покажи, а дукате не жали. Троши као да си кнез, нек виде да ми, Срби, сваки ред знамо. Пиши за паре пре него што их потрошиш, али гуњ и опанке не скидај. Не срами се због тога, јер они То немају.

Колико ми је закинуо? пита се Вукашин само радознало. — Изброј! — Верујем ти. — Паре су за бројање. Вукашин, много виши од брата, гледа га одозго, у теме: мањи му је но икада. Свиснуће.

— Не пристајем. Паре ти не дам, а ти поведи парницу за своју очевину. Није братски... Нисам заслужио... — Ђорђе једва говори, узбуђен,

Хтео је да жмури, а гледао је, јер већ неколико дана, да би се додворио оду, иде на зборове, даје паре кафеџијама, одлаже сељацима исплату дугова, обећава жито. Сваког дана губи по неколико дуката само да би угодио оцу.

Корито се смањило, и она, у облачићу паре, на својим рукама виде дете, голо и дебељушкасто, с белим жиром међу ножицама пресавијеним у коленима, маше ручицама,

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Колико је Карађорђево, на пример, било да војује и брине о сиротињи, толико је Добрачино, зар не, било да тргује и паре улаже а већ је имало, хвала богу, и оних који ће се о школама старати. Учени о школама а они, неучени, о другоме.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Летописи кажу: - Беше мудрост сама... Сто годишта живље за музе и паре... Но сласт женског тела не позна: од срама Умре... сед к'о овца, мален као јаре...

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Еј, синовче, баш си прави жутокљунац! - Чудна ми чуда, сазидати све ово кад се и шаком и капом расипају паре, као што је Периклес урадио и потрошио већи део државних прихода за ове грађевине.

“ „Добро, добро, не кажем да нису лепе; њихов пентеликонски мермер бели се као свежи снег, али се те паре могоше паметније употребити. Са њима се могла опремити војска, способна да освоји пола света.

Ваљда ћу моћи овде наћи каквог доброг учитеља геометрије?“ „За добре паре, колико год их зажелиш. - Остаћеш, дакле, овде?“ „Хоћу. Али пре свега морам да потражим себи стан“.

Кад их гдегод пронађе, купи их, ма и за тешке паре. Наш племенити надбискуп плаћао је увек за та дела што год се затражило, јер је знао да она више вреде но суво злато.

Али кад се наш добри надбискуп пресели у вечност, његов наследник не хтеде нам дати ни пребијене паре за набавку арапских списа“. „Па шта учинисте онда?“ „И ту нам оштроумни Мардохај прискочи у помоћ.

„Толико? - Па то је врло мало!“ „Па и није. Када се вредно ради, зараде се лепе паре, а при том имамо чист рачун. У осталом, не радимо за новац, већ уживамо у томе што својим радом служимо науци“.

„А куда сте књигу удомили за тако огромне паре?“ „У Фиренцу. То је већ други примерак ове књиге што сам га продао“. Он поче да уздише.

“ упитах Мардохаја. „Богме тешко! Имам само тај једини примерак, набављен за готове паре“. Положих пет златних форинти на сто. „Поручите за себе један други списак!

„А да ли је добро плаћен на том свом новом положају?“ „Сигурно! Позната је ствар да Болоња не штеди паре за одржавање и напредак свога славног Универзитета“. „Знам: половина државних прихода даје се Универзитету“.

Потроши силне паре за набавку тих списа да њима снабде библиотеку коју је основао у свом Ватикану“. Коперникове очи засијаше при овим

„Ето видиш да сам онда имао право што ти извукох асуру испод ногу!“ „Ја, лажљивче, зарађујем паре поштеним послом, а не зеленаштвом као ти“. Напослетку ућуташе, ваљало је мислити на садашњицу.

Као начелник вароши Магденбурга имао сам више муке да набавим паре него да их претворим у грађевине. Али све то не беше оно што ме баци науци у наручје“. „Већ шта?“ „Сад ћу вам казати.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Продајеш млеко, газда си па опет просиш. — Лажеш! — И наговарао си ме да убијемо Секулу и да му узмемо паре. Кажи, ако смеш, да ниси. И зато си га звао на вечеру, да прођете оним путем поред циглана...

А кад затвори супротна врата и изгуби се, онда се млазеви похотљиве паре још вију по павиљону и дрхте ноздрве и пуцају зглавкови кошчатих руку реконвалесцената што се сладострасно протежу

У колима се не може опстати, а ми смо платили, то јест господин је платио јер ја немам ни пребијене паре, да се возимо.

га како мамуза свога коња, који прелази у галоп и снажно фркће ноздрвама из којих излазе два млаза густе јутарње паре, чух само једну његову реч: — Збогом! Ја му довикнух: — Срећан вам пут!

Мој клијенат без речи извади из свог великог новчаника три нове петодинарке и постави их на мој писаћи сто. Паре пријатно звекнуше, а ја се не могах уздржати да своју голему радост обуздам и насмејах се пре него што се он ухвати за

живота ми, и пара, равно равцато три гроша, и неће бити на вједи, него на покој, — брани се и праћака због оне једне паре сељанка, — виђи боље, виђи боље! — Е па нема се куд, тако ти стоји, ево види сама.

и гађа у друго, још даље од онога, и опет сви да изађу из памети какво је чудо она његова пушка, коју он ни за какве паре не би продао.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Неки од мушкараца из трупе нађу какву нижу привремену зараду. Један се показао вјешт бачварском послу. За мале паре поправљао је крчмару у сусједству наше куће подрумско суђе за још несагледиво далеку бербу.

Одлазио је, можда, и на жељезнички надвожњак и дуго стајао налакћен на огради закађиван одоздо сукљајима бијеле паре из локомотива које су маневрирале у кратким, засоптаним помацима, све док с другог краја није пошао према њему

Али власник, сељак, неће да прода. Нудио сам му три пута више него што фактично вриједи. За те паре могао је купити на другој страни три, четири пута толико земље! Али он се каприцирао па неће и неће!

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

клали нејач и пекли људе, враћали су се са својих пустоловина право к њему и изручивали му у крило све до последње паре, што су по скупе жртве награбили.

Ти ћеш га, Ђурица, зауставити и узети паре, а ова двојица ће бити с тобом. Радован ће ти све казати шта имаш да чиниш; он је најбољи мајстор за те ствари.

И ко зна докле би тако радио, да Пантовац не повика: — Паре!... Бацај паре! Механџија извуче новчаник, метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник

И ко зна докле би тако радио, да Пантовац не повика: — Паре!... Бацај паре! Механџија извуче новчаник, метну га на длан и пружи преда се, али му рука толико дрхташе, да новчаник паде у

— моли онај сиромашак. — Вратићу ти, чим стигне кукуруз. — Сад паре или кукуруз, то ти је. Не дам ја мој мал да га сваки упропашћује. — Па није ти, болан, још ни стигô овај кукуруз.

Ја ћу се после са њима накусурати по нашој погодби, али им ти не дај ни паре. — Јеси ли и Радовану казао то за новце? — Јесам.

Ђурица погледа Сремца, а овај одмах отрча у кућу, и наскоро затим деца се умирише. — Брже паре дај, немамо кад да разговарамо с тобом! — викну Радован и опет подиже нож.

Данас немам више од сто гроша код себе. — А где су оних шест стотина дуката, што си ономад примио од Никетића? Паре овамо, или сад гинеш! — викну Ђурица. — Можете ме убити, али сад немам.

Она скочи, па закука: — Не, не ако Бога знаш, само ми њега не дирај ; ишти шта хоћеш! — Брже говори где су паре, или ћемо сад да кољемо! — Не, душе ти; само њега немој. Ево пара, ено их у вајату.

све већа и већа уцена, што више будеш радио, а сељак ће те убити за стотину две дуката, па да си му из ока испао. Паре су то, хеј ! Ђурица се злоћудо намршти и увуче пуне груди ваздуха.

Вују севнуше очи задовољно. — Што ће ти сад паре? — Без њих се ништа не може, то знам. А ја их морам сад бацати на све стране.

— Ништа не можемо учинити... Ја јесам позаимао готово свима Вујовим људима, и они су ми поштено враћали, али толике паре нити сам имао одједном, нити сам их давао. А право да ти речем, и кад бих имао, не бих ти толико дао.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

И КРАЉ ЂАВОЛСКИ 143 ОЧИНА ЗАКЛЕТВА 156 УСУД 160 ПРАВДА И КРИВДА 167 ПРАВДА 169 ОКЛЕН ИНГЛЕСКОЈ КРАЉИЦИ ТОЛИКЕ ПАРЕ 174 ИМА ЈУНАКА НАД ЈУНАКОМ 179 ВИЛОВСКА КОЧИЈА 181 ЧУДНОВАТА ДЛАКА 183 ТАМНИ ВИЛАЈЕТ 185 КАКО ЈЕ ПОСТАЛА

Међер је и он био некад сиромашан кô и ја; ама макар! Узећу је. Могу мећати у њу мајсторове рове паре, — те је тури у џеп, па се упути у дућан. Кад дође у дућан, поче турати паре у ћесу, кад чуда!

Могу мећати у њу мајсторове рове паре, — те је тури у џеп, па се упути у дућан. Кад дође у дућан, поче турати паре у ћесу, кад чуда! Што год у њу метни, свака се пара створи дукатом.

Кад га она виђе, рече му: — Е, момче, момче! Како ти није жао трошити толике паре узалуд? — Е, лахко је мени трошити, — одговори он мени је рахметли бабо оставио чудотворну ћесу, па неће никад

Кад он отвори собу, нађе једну сандучину и у њој једне гаћетине, а не би их могô Циганин за двије паре продати! Зачудивши се помисли у себи: „Хвала богу, шта ће ово сад бити?“ обуче гаће и пође у дућан.

За харач ево вам сваком ђунделука по три гроша, тијем се можете издржавати а да не крећете у главницу. Браћа узеше паре, па пођоше сваки на своју страну у трговину.

— Богме, лијепо, а ако ми не плати, ја ћу га расјећи па од њега испећи сапун, да своје паре извадим. Везировићу се на то сажали, па извади сто гроша и даде Чивуту: — На, па остави тога мртва човјека, налет те

Кад дође вријеме да сви предају хесап оцу, предадоше два старија паре и показаше понешто ћара, а најмлађи стаде савијати раменима. — У што си, море, похарчио паре? — завикаће отац.

— У што си, море, похарчио паре? — завикаће отац. — Богме, бабо, видио сам што прије никад нијесам видио: један Чивут бије мртва човјека, да му плати

И ја још вама приповидам о правди, а туђе тикве лупам! ОКЛЕН ИНГЛЕСКОЈ КРАЉИЦИ ТОЛИКЕ ПАРЕ Један цар сједио једном са својијем садразаном на дивану, па му рече: — Има ли ико бољи и богатији од мене, кад ја

Цар се зачуди, па га упита: — Оклен инглеској краљици толике паре? — а он му одговори да не зна. — То мораш знати и мени казати, — рекне садразану цар — или па теби није главе!

Он се на ово зачуди, тја ме упита: „Оклен инглеској краљици толике паре? на што му ја одговорих да не знам. „То мораш знати и мени казати“. рече ми цар, „или на теби није главе!

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

За младог досељеника и није несрећа да се овде искрца без пребијене паре у џепу; за младог човека уопште није несрећа бити без новаца, ако се одлучио да сам себи крчи пут самосталном животу,

Али доживети да будем враћен без паре у џепу и без ружичастих снова, било би превише за сваког човека, осим ако није лишен сваког тананијег осећања.

Али када сам посматрао снажне пламенове под Џимовим казанима и када сам разумео оне силне напоре паре да сваки точак у Творници снабде покретачком силом, први пут сам разумео да у физичким појавама има и прозе, која је

и видећеш да у њој све иде својим редом: централни управљач регулише брзину машине, осигурач ограничава притисак паре, свака пећ има справу која регулише проветравање ваздуха или показује температуру.

Џеја, па и поред свих њих ипак изаберу за председника своје године српског сељачког сина који нема ни пребијене паре у џепу, зато што цене његове не само умне и физичке напоре него и традиције Колумбије, са сигурношћу се може тврдити

Није било ни једне особе у Идвору која би дала две паре за ове теорије, па ипак је већина изгледала срећна као, на пример, Гавра који ће се оженити на светог Михајла.

У току боравка у Берлину, бавио сам се истраживањем притиска паре сланих раствора. За припрему експерименталне апаратуре, био ми је потребан добар дувач стакла.

Ћипико, Иво - Приповетке

људи ипак нађоше мјеста да се огреју, док млађи поседаше где му драго, настојећи да барем из даљега очи на пламену паре; кад га виде, као да их и грије.

Пошто Илија и Лазо добише новац, изиђоше на улицу. —Ни паре више! — рече Илија прибирајући новац при светлости лампе. —Нијесам се ничему ни надао, одговори Лазо.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Платићемо ти поштено и интерес, а за три месеца имаш своје паре. Слушај, не била ја Живка ако га не натерам да се увуче у какву комисију. Шта ту партија!

ЖИВКА: Па де, што се присећаш, за зајам? САВКА: А за то? Па како да ти кажем: волела бих да не дирам у те паре, али ако је нужда... ЖИВКА: Ју, баш ти хвала, слатка тетка, никад ти то нећу заборавити.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Таке ли је? — Па, ага... — Убаво!... Врати ли ти тој стари потурски пес? — Вратио ми је све. И паре и коња. Сам је дошао код мене да броји паре, а његов слуга је донео пуну тепсију баклаве. — А што ти рече најзад?

— Убаво!... Врати ли ти тој стари потурски пес? — Вратио ми је све. И паре и коња. Сам је дошао код мене да броји паре, а његов слуга је донео пуну тепсију баклаве. — А што ти рече најзад? Мисли убаво, па да ми кажеш!

Али аге и Арнаути хоће његову земљу. Прете му, нуде откуп, дају велике новце. Не да он земљу, не да је ни за какве паре. И неће да је остави.

Поменусмо новац. Старац као громовник плану: — Нећу ја одавде паре!... Овде треба сви да донесемо, а не да узимамо... Имам ја пара, не ме жалите!...

Краков, Станислав - КРИЛА

Други дечко са масном кецељом гледао је уплашено у малог поручника Луку, и његове жуте очи питале су: — А паре? – Дижи се! Ознојена тела дизала се лено, и забацивала гунђајући на уморна плећа сав терет ранаца и спреме.

— Да платиш, шта би хтео, да побегнеш? — Покупио нам паре па хоће да бежи... — Одмах паре, положаро, или ћу те... На осветљеним крилима шаторским виде се црне сенке како

— Да платиш, шта би хтео, да побегнеш? — Покупио нам паре па хоће да бежи... — Одмах паре, положаро, или ћу те... На осветљеним крилима шаторским виде се црне сенке како дрхте. — На, то је ваше...

Петровић, Растко - АФРИКА

Нов пут од седам километара навући ће ми грозницу а на путу је ових дана примећено маса змија–пљувачица које се сад паре, због чега су страшно раздражене.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

И сад наједанпут пресечен цео тај свет мисли и осећаја. Једно парченце олова, у вредности од две паре, пало је y оно скупоцено, ситно и заплетено ткиво што се зове живот човечији и — сви су конци замршени, све жице

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Браћо, даље од жице не можемо. — На своје смо паре увек — додаје Сима „Јаребица“. Рапорт је био кратак: под суд, или у команду. — На фронт! — повикали смо сви углас.

Гледам безизразно у пресечено дрво и пуштам дим из цигарете, који се није разликовао од згуснуте паре што је излазила из мојих груди. — Чини ми се, магла се разређује. Пожуримо! — рече Груја.

— То је дужност наша. Ето, и ми смо га извукли одозго „брез“ паре. Сетио сам се те и њима двојици дадох да поделе. Опростио сам се срдачно од Грује. — Куда треба да идем сада?

— Женска и по!... Нашао сам је у Беас-кули. Друже, провео сам код ње шест дана и шест ноћи. Ја њој паре, а она мени слику. Али не жалим. Једва чекам кад ћу опет у Солун.

Али не жалим. Једва чекам кад ћу опет у Солун. — Размештајући чаше по столу: — Кад пођемо у Србију, други ће понети паре, а ја немам ништа више до те слике. Али... „Нек лаје, док траје. Кад нестане, нек престане“. Баш ме брига.

Али мени се прохтело — он се обрати посилном: — Ево ти десет драхми и купи за све паре. — Море, остави, богати!... Не дозвољавам да у мојој кући купујеш вино ти. Даћу му паре... Устао је и Бора.

— Море, остави, богати!... Не дозвољавам да у мојој кући купујеш вино ти. Даћу му паре... Устао је и Бора. — Љутиш ме. Остави новац!... Џамићу, пођи са мном — и Радослав изиђе.

хиљаду, па нека вуку клипка, нека играју рагби, најзад, мајчина им, нека се кољу кад су луди, и ко победи, нек носи паре. Нашто цео народ стављати под нож за... не знам чији рачун! — Немој да се „пребациваш“ толико! — вели Лука. — Зашто?.

А ми ги претекосмо и поделисмо нас тројица паре спроћом себе. — Колико је још од старих људи остало у батерији? — Како да ви кажем...

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

снажно загрле, И заверив се чуда стварати, Поштење кољу, гоне невиност И сваку искру добра, крепости Отровом своје паре каљају... МИРА: Јаох, Станиша!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— викну промукло. — Покрадоше те, отеше ти све... Ономе си псу јуче крстио дијете... Јеси ли де?! Данас ти рече паре донијети, па, ето, видиш! Ама не вјеруј 'ришћанину, сунце га небеско сагорило!

Не да се Брадара ни дићи. Вели: — Да те послô мутесарип бањалучки, не дам! Не дам, брате, ни за паре, ни за љубав, не дам никако! Мисли омсица: шљива је премакла, сад ћу шићарити. Сад ил' никад!

Биће ваљда брат овог лопова. У'вати ме царски шумар и оглоби с пет воринти. Кад метну паре у џеп, оштро ми запријети: „Не смијеш то више чинити, јер и јазавца данашњи закон брани.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

Али и да га истера, мислиш мари он? Скрцкао је тај парицу, па му се може и без службе. Седеће годину-две и даваће паре на зајам сељацима. Ако баш хоће наново службу, сачекаће док падне влада, па ће га после друга са класом у службу.

ЈЕРОТИЈЕ: Бре, господине Милисаве, где би ти био крај да си остао у Војсци па да освајаш тако Европе. Овај план ти паре вреди. Само, не рече шта ћемо са г. Жиком. (Потражи га и види на столици како спава.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

И после вечере, када би мати, Младен полегали, угасили свећу, отац би још тамо код бабе остајао бројећи паре и дајући јој рачуна шта је, колико и од кога пазарио, купио...

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Вода у којој је скувана зоб даје се као лек од великог кашља (ЖСС, 294); на пари од з. паре се болесници од водене болести (СЕЗ, 19, 217). Иако је први назив овас, у тексту је свуда зоб.

Ћипико, Иво - Пауци

— Што је то!? — чудио би се сељак. — Помози, Васо, ако бога знаш! — Уложићу за те уток и не плаћај ми ни паре док не видимо шта ће старија власт ..... Има, болан, и тежих од наших! — рекао би Васо; осврћући се да га ко не чује.

—Би ли препрод'о, господару? Газда га погледа, осмјехну се и мирно одговори: —Нијесам претрга... али за добре паре све се може .. . Али, само за добе паре! ... Оне оранице не стиде се Мисира, а ливада? — Добра земља!

али за добре паре све се може .. . Али, само за добе паре! ... Оне оранице не стиде се Мисира, а ливада? — Добра земља! — вели Илија као за се. —А што питаш за њу, господару?

Ако има дуга, има и земље, а она је наша хранитељица! .. . Вадићемо паре из блага и из земље ... Садићемо више дувана ..... угојићемо двоје—троје крмади...

—А види ли твој човјек? —Бриге њега, он купи паре... Прислушкује на суду туђе послове.. . Али, Раде, не спомињи ми га! .... —А што? —Не могу да га већ видим жива! ...

— Ха, овце! Фук је мени за њих! ... Овце продао, брате; доћи ће још данас човјек по њих; као велим: боље имати паре у руци него чекати рубача, па опет, знаш, мотао би вук доћи... Ха, ха!

Пусти крају, биће њима још посла... —Ради како знаш, али мога не пуштам! — истрча се Илија. — Не пуштам ни паре! —Ха, разумијем, зато малоприје удари у питоме бесједе... 'Вала ти, брате! Треба ти пара, а? Хоћеш ли?

За њ је срећа што му синови зарађују и носе новац из свијета, али која вајда кад од главнога дуга никад не можеш паре откинути? Тако бар Петар вели.

— Шта је, дакле? — сјевши упита газда. — Донио сам паре. . —Све? —Што гођ могах избити... —Није, брате, мени стало што могох, што не мотох; јеси ли донио да вас дуг

Али као сјети се и узмакне. — Да, брате, требам паре! Раде не одговори, већ приђе к столу, положи на њ торбу, и из ње вади одјелито увезани новац: — Ево, — вели

Па му паде на памет: — Можда ме газда плаши да више истргне? И гледа у паре, и ћути ... Из дућана до њих допире жагор људских гласова Ради у ћутању долазе у памет некакви уломци ситних мисли и

—Потреба ми... —Да, да му је потреба, потврди један други времешан човјек. И надода: — Прикупља човјек паре да зајази ону бездану јаму у вароши... — Не зајази оно нико! — сјети се Ждрале. — А јесте ли чули?

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Около изгужвана брда, без растиња, гола и сура. Из пукотина на стењу избијају густи праменови паре. Негде на средини равнице треба да се догоди наш сусрет, али њега још нема.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Са џиновским замахом дао се Еуменес на тај посао и скупљао за велике паре списе и научна дела. Од свих њих највише су била цењена дела великог сиракушког геометра и механичара Архимеда, па је

Од нас начинише преписе и сирске преводе. Крајем деветог века дођосмо, кулљени за тешке паре, на двор калифа Алмутадида у Багдад.

То је она критична температура водене паре при којој се ова никаквим притиском не може згуснути. Ушли смо, дакле, у ону зону атмосфере у којој се не може више

Она сићушна кап сребрне росе што се кондензовала на стакло нашег прозора, то је роса живине паре. Око нас влада мркла ноћ.

било је све камење њене данашње коре истопљено, и сва њена вода испарена, тако да се, у облику прегрејане водене паре, обавила као атмосферски плашт око наше Земље.

Но тек када се већи део водене паре исталожио из атмосфере, продреше први Сунчеви зраци до Земљине површине и отпоче промена дана и ноћи.

његовог поласка, као што се то ради са топовским ђулетом, него бисмо ту енергију атомизирали, разменили у ситне паре, па трошили постепено, према потреби и нашем личном нахођењу.

„Треба да га патентираш“, рекох му ја. Он ме погледа потсмешљиво. „Па и ти си некада био проналазач и зарађивао паре са патентима, да их потрошиш са женама. Ваљда знаш да патент не траје дуже од петнаест година.

Те поларне калоте су најочигледнији доказ Марсове атмосфере и водене паре садржане у њој. Новија астрономска посматрања показала су да се у Марсовој атмосфери стварају облаци, магла и

тој, од Сунца заклоњеној, полутини владала би, природно, без престанка, цича зима која би сваки делић воде или њезине паре претворила у снег или лед и исталожила га на површини планете.

Но између Сунца и Јупитра постоји једна знатна разлика. Јупитер не светли! Он је опкољен густом атмосфером, пуном паре и облака. Она је обавила његово тело и сакрила га нашим погледима.

Огртач Јупитров, састављен из лаких газова и водене паре, не би могао, по тим рачунима, бити дебљи, ни у ком случају, од 220 километара.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

ђаку се „каткад чини“ да је небо „грдна совра мермерова“ по којој се котрљају звезде, метафорички виђене као „паре и дукати“, те враголасто прижељкује божји гнев који ће побољшати његову материјалну ситуацију (да „бога“ растера црне

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Омиљен код свију. При улазу, пијан и заваљен, пева: Катаринче, девојче, Ајде да се земаме. Како да се земаме, Кад си паре немаме? СТАНА (сама за себе): Ех, келеш, и ти ће неког да земаш, — а ни чакшире немаш!

Не можеш да заборавиш свој некадашњи ужарски занат. БЕКЧЕ (продужава певати): Ако си паре немаме, Оку и пол севдах имаме. СТАНА Пропао си, али ти је глас топао. И још си ме тражио за жену!

Ево никако не спавам. И сад, последње веселе, последње пиће! (Вади кесу): Да попијем ове паре прљаве, што сам зарадио пијући и певајући беговима.

Код мене се сад буни, ври. Чекај! А пара биће. (Вади из појаса једну кесу с парама.) Видиш ове паре, ову кесу, она је одвојена — то је закупнина од њена чивлука.

Од Васкиног наполичарског рада, од њене њиве, баште, то су овде паре. И паре у њено име, у њен и мој севдах ће да иду. Од севдаха су оне дошле, у севдах нек иду! На, ево ти!

Од Васкиног наполичарског рада, од њене њиве, баште, то су овде паре. И паре у њено име, у њен и мој севдах ће да иду. Од севдаха су оне дошле, у севдах нек иду! На, ево ти!

МИТА (швићкајући се по листовима том граном): Ја! А шта ће вам? (Полази.) Него молим те кажи јој за паре. И нека ти она да. Па ћу ја после да навратим и од тебе да узмем. (У поверењу, молећи је): И знаш шта још?

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Промеће се, а не живи. Не знаш му право занимање ни праве потребе. Може да опстане без паре у џепу; и могао би, што овде кажу, сфискати царство за два дана. Сад је на салашу, сад је негде у трговини.

И Павле је радо бацао паре у „турчина” или у ”фратра”, и научио од матере да стане и ослушне звек новца, и радује се што сад тај сексер више не

— Говорило се да је у неком ортаклуку с једном рибарском дружином, да млати паре и паре, да неће да се уда... Брига је! — уздисале су удате Горњоварошанке.

— Говорило се да је у неком ортаклуку с једном рибарском дружином, да млати паре и паре, да неће да се уда... Брига је! — уздисале су удате Горњоварошанке. Орах је тих година додао још један спрат на круну.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

дрвена посуда где се мете, бућка масло; (код Домановића) буре са водом за расхлађивање и кондензацију алкохолне паре при печењу ракије ТАКИ (покр.) — одмах, сместа ТАРОК (нем. Тароцк, из итал.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

А поручник Лука наређивао је своме посилном: — Прво понуди паре. Ако неће, ти гледај да га дигнеш. Ако ни то не можеш, направи га.

Ако не умеш да га направиш, онда „фатирај“ леђа, да натоварим на тебе. — А ако га украдем, могу ли ја да дигнем паре? — пита шеретски посилни Исајло. — Кипислцауф! — одобрава Лука.

— Двадесет динара! — повикасмо у чуду. — Очију ми... Боље да глођемо кору, него толике паре да дамо. Проналазимо последње остатке шећера и каве. Све што имамо делимо са војницима.

— Увек сам ишао с последњу јединицу, јер она купи „шњур“, и имао сам паре. 3апитах га где је могао да купи „шњур“ кроз Албанију, — Е, ту са једну команду осванем а с другу омркнем...

Онда се опет вратио код својих Енглеза и објаснио им некако да је он сиромах човек, да нема ни пребијене паре и да је морао... — Душа ни иска! — вели Танасије да је рекао Енглезима.

— Е... баш! — Лука се поведе, али га Исајло задржи. — Је ли... а... заш’о сам ја п-пијан? — Зато што имате паре, госпо’н поручник. И ја бих, али немам. — Е... кад је тако... на! — Ама хвала, госпо’н поручник... — Вар-варда1...

Живадин ме гурну. — Види ћемераша!... Једном ногом у гробу, а нико се није више уплашио од њега. — Капларске паре тај има — додаје Коста „Турчин“. у неко доба тек угледасмо у даљини силуете наших торпиљера. Опет сви оживеше.

Ајд сад краљ... Аха... Одрж!... Оћеш људски, свеца ти твога, па ме и други пут прати. Охо... хо, баш су слатке твоје паре. — А, људи... а, човек умре! протестује Коста. Тргао сам се и отворио очи. Коста је гледао у леви угао.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

МИТКА (вади новац и даје јој, ређа по челу, лицу): Да те дарујем, да ти дам... Да ти дам беле паре за црни дни. А црни дни ти дођоше! (Показује на кола, сватове.) Ето ти ги! Свирив!

сватовима и са свирком одводе друмом, који води ка Бањи и при чијем крају и сама се Бања назире пуна дима, магле и паре бањске.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

“ Вели њему царе господине: „Дао бих му на Босни везирство без промјене за девет година, да не тражим паре ни динара“.

Боже мили, на свему ти вала кад ја виђех савезана Марка! Појићу те, Брђанине Ђемо, без бијеле паре и динара, баш ак’ хоћеш три бијела дана“. Па под Ђемом коња уватила, одведе га у механу билу, донесе му вина и ракије.

три године дана, и ја вукох дрвље и камење све уз моја кола и волове, и за пуне до три годинице — ја не стекох паре ни динара, ни заслужих на ноге опанке! И то бих јој, брате, опростио!

Ни имамо вина, ни дувана, нит̓ имамо паре, ни динара“. Ал̓ говори Старина Новаче: „Не бој ми се, дели-Радивоје! Ако нема вина ни дувана, и ако је блага

Гледа Хајка из зелене траве, често гледа под Кунор планину, ал’ се прамен запођеде таме а од паре коњске и јуначке, позна брата Мустај-бега Личког и за њиме тридест Удбињана, а не смије Стојана да буди, већ прољева

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

ЛЕПИМ ГЛАВАМА 82 У ЗАСЕДИ ИЗА ПЕТНАЕСТЕ 83 ЈЕДНОГ ЗЕЛЕНОГ ДАНА 84 МА ШТА МИ РЕЧЕ ОВЕ ПЕСМЕ НЕ ВРЕДЕ НИ ПРЕБИЈЕНЕ ПАРЕ ДОК ИХ НЕ ПРОЧИТАШ. МРТВА СЛОВА НА ПАПИРУ.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Женско ти се с тим роди. Жена ти има за то нос да напипа гдје њезин чича крије паре и ракију, погађа у ком дућану има шарених марама и других беспослица за њену душу, осјећа још по кораку да ли се њезин

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Ја што би за оне рекли којино безпослени поваздан на пијарци паре очи прегледајућ младе и девојке ја ли где у танцу ка приковани на ланцу зацене се од многе жеље неотходно са

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

!... Јок, брате. „Ми ће си у лојзе искочимо!“ Па понесу и шта ће да поједу и шта ће да попију — нико паре њихове не виде! А ја сам светски човек: ја хоћу добро да поједем, па, брате, и да попијем хоћу...

Плати за путине осам динара — ем беле паре, бре брате, рече, малко ли је!?... Ама знајеш како бе’у цврсте и јаке путине, па ем сас потковице!

Ич да му никој не дава паре, зашто не презнавам Митанчин, рече, арч...“ — Ех, туго! Неје требало баш тол’ко да је... Син му је...

!... Па ти се, мори, у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша ели миланче!? Ех, аџамија што је — па лудо!...

и не пуштају га лако, баш и кад би он сам хтео: што је он једини конзерваторист међу њима, и друго: што им даје паре на чување или на зајам без интереса, па он њима не тражи интерес, а они њему, опет, ни главно не враћају...

Немаш те паре!... — па узе испред носа забезекнутом муштерији поређане ствари и изиђе брзо из дућана. Заредио је по сокацима и

— вели мали Манулаћ, олизну нос и предаде мајци скоро снесена и још врућа јаја. — Што да се арчи мâл?... Паре су то!... Несу крушке дивјаке!... — додаје и погледа у оца.

када им он онако задуван, стане да грди „Титинку“ и „Пиргу“ што арче њихов мâл по комшилуку, и дода: да су саг скупе паре, — отац се просто топи од силне среће! — Саг су скупе паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оскудација!

— Саг су скупе паре! — понавља мали Манулаћ. — Саг је оскудација! Кад чу реч „оскудација“, чорбаџи-Јордан се само лупи шаком по колену од

— Како га каза онуј реч, ешеку ниједан?... — навађа га отац да још једном каже... А, што је саг за паре? А... како га рече? — Оскудација! понавља мали Манулаћ олизнув носић, а турио прст у уста, па се стиди.

Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута...

Има си, бре, и касу за паре и еспап, како један трговац, а не кута паре по авлију и по таван, како, ете, мачка што си кута... Стаде први кујунџија од Београд до Пећ и до Призрен!...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности