Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” Пак лупне чизмом о патос. „Хај, хај, да хоћете само поћи, сад би вас ја собом у Париз водио, пак да видите добре и брзе помоћи, а од Руса се никад надати немојте.
Онај: „Хорошо!” по руски рече нашем кочијашу: „појди за мноју”. А он пред нама а ми за њим, до у трактир зовоми „Нови Париз” близо дворца.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Ја још нисам био даље од Пеште. — Ах, Беч, — то се не зове путешествије. Путешествије је кад се иде нах Париз, нах Лондон, као што је наша мадам гувернант правила — то је! — А јесте л’ били кадгод у Београду? — Нисам.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Господо, ево вам последње, најновије, ево господо... Ево шта Париз јавља само пре десет минута. Текст је депеше, ево од речи до речи: Ла ѕітуатіон, каже, ѕе троуве ау поінт де
Африка
Сељани, што ме прихватише и поведоше својим домовима, рекоше ми да је њихово село Мали Париз. Обрадова ме та идеја. Нису ли нам за време повлачења становници Андријевице са поносом причали како је кнегињица
нам за време повлачења становници Андријевице са поносом причали како је кнегињица Ксенија сматрала да је Андријевица Париз у маломе, и нису ли нам у Сплиту говорили: „Ча је Лондра пуста контра Сплиту граду“?!
! Далеко од тога да личи на Париз, мали Монгази је ипак дивно сеоце. Његове нове, чисте колибице обојење су црвеном афричком земљом а на самој средини
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
једнакост Натарош, нотарош — бележник, општински чиновник натентати — навести некога на нешто, наговорити нах Париз (нем. нацх Паріс) — у Париз; нах Лондон (нем.
нацх Паріс) — у Париз; нах Лондон (нем. нацх Лондон) у Лондон наџак — мала убојна секира немеш — мађарски племић, властелин; немешкиња —
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Доказивали смо непотребно једни другима да се у време док Париз није имао ни канализације по нашим средњовековним дворовима јело златним кашикама и виљушкама, а онда бисмо увек
собе, у којима се чуло мешкољење спавача у сну, и тада, пошто је навукла резу — показала ми карту трећег разреда за Париз. Још и сад видим у њеним коштуњавим прстима дактилографкиње две мрке картонске карте улазнице за Вавилон! — Твоје су!
— из овог тла, из овог поднебља, и штатијазнам; на крају рекох да је страшно лепо од ње што ми је купила карту за Париз, али да ја, на жалост, немам уопште пасош, а она ме је само гледала са два свица кроз полутаму собе.
И тако, уместо нас, генијалаца, који смо годинама претили Европи, у Париз оде мала дактилографкиња. Испратили смо је на железничку станицу са цвећем и натегнутим шалама. Била је бледа.
Трећи да сахране стару мајку. — Сирота старица! Ти је знаш? Хелен и ја смо је звали дође у Париз и живи са нама, али није хтела… Знам да није хтела. А знам и зашто. Није могла да се одвоји од гробља.
Ако оде, казала ми је једанпут, ко ће их обилазити? Биће сами. Заборављени. Истина, Париз је леп, а и Хелен је добра, али навикла је некако да недељом прича с њима, да их обиђе, да се исплаче.
Није важно. Кофер је остао заплењен због неплаћене станарине. Уопште, пре одласка у Париз Жан Жик је био многима дужан.
Данас Жан Жик одлучује шта ће сутра носити Париз, а прекосутра и читав свет! Стварно си заслужио свој одмор, Жан Жик!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Владика отправи Сава Пламенца у Париз, гдје се находио руски цар, молећи га да не раздваја Боку од Црне Горе, али прије но што ће се Пламенац и вратити,
Игуман Ђорђе и ђакон Иво надметаху се у шалама, сердар Пламенац причаше о своме путовању у Русију и у Париз, војвода Бошковић заподјену разговор о догађајима у Србији, о Бјелопавловићима који се налажаху с Јованом Добрачом.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
наше културне и грађанске самосвести, у борби за осмишљавање живота, за освајање његовог достојанства и части. Париз, 22. септембра 1984.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
путовао је у Париз и Лондон, где је остао три месеца. Преко Немачке, где се опет неко време задржао, врати се у Беч, где је остао од 1785.
Од 1844. до 1848. био је студент на универзитетима у Прагу, Берлину и Хајделбергу, и тада је путовао у Швајцарску и у Париз. По повратку, 1848, постао је професор београдског Лицеја.
1833, прогнан из Тоскане, оде у Француску, прво у Екс, у Прованси, потом у Париз и на Корзику. Амнестован 1840, врати се у Италију, дође до завичаја, на гроб својих родитеља, потом се настани у
Пошто је проглашена република, он постане њен министар просвете, потом оде за посланика Млетачке Републике у Париз. Када су Аустријанци 1849. понова заузели Млетке, Томазео одбегне на Крф, где остане до 1854.
Милићевић, Вук - Беспуће
Писаху неки сељаци кући из Америке да су видјели Гавру Ђаковића у Валпарезу. Лондон, 1905. и 1906, и Париз, 1907.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
— Слика ми жива тек сада срце споменом стеже, с њоме ми свиће, с њом ми се леже, — ноћас те снива': Не беше Париз, ни светско гледе, жена то беше голема, гола, у крилу чедо скорашњег бола, женино дете; Женино само?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР (сам, држи једно писмо у руци): Не могу му помоћи, јер би радио против моје славе. Зар је то мало, да цео Париз за мене зна и да моја књига буде сачињена и на француски?
ПИЈАДА: Е доци цу, кад је тако лепо друство. Особито ми је мило, како Велимир уме да прави кур. ЉУБА: Е море, Париз! Није шала. 9. ВУЧКО, ПРЕЂАШЊЕ ВУЧКО: Ево фрорнес. ЉУБА (узме служавник): донеси један и за фрајлу Пијаду.
ВЕЛИМИР: Зашто се не би јеле жабе? СТАНИЈА (лупа се у прси): Еј куку! Проклет био, који посла децу у црни Париз, те да опогане свет. ЉУБА: А какво је коњско месо, Велимире? ВЕЛИМИР: Има једну киселину, али је иначе пријатно.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ Излазим на терасу која гледа право на стари Париз, доле испод мене су Јелисејска поља, и уопште, све осветљено, све као фол француски, а сузе ми лију низ образе тако да
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: Дакле ви и шпански знате? АЛЕКСА: Ја сам био шест месеци у Мадриду. То вам је варош! Шта је Беч, Париз и Лондон! Има шесет хиљада само цркви; сто тридесет и пет пијаца велики, осим мали, које се не могу ни избројати.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ДРОБАЦ: Њега питам! ВАСИЛИЈЕ: Поштујем вас, наравно! ДРОБАЦ: Ја кад уђем у хотел „Париз”, сви ућуте! За који астал седнем, сви сместа устану! Из поштовања! Кад идем чаршијом, прелазе на другу страну!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И оне који су били остали неодштампани уништио је, пред свој одлазак у Париз из Београда, године 1920. Песме које су ушле у збирку Лирика Итаке песник је писао, и штампао, за време првог светског
Октобра 1920, ја сам се био решио да одем из Београда и чекао сам на то, са станом у једној соби хотела „Париз“, у Београду. Са мном, у истој соби, становао је и сликар Петар Добровић. Петар се, са мном заједно, и у Париз спремао.
Са мном, у истој соби, становао је и сликар Петар Добровић. Петар се, са мном заједно, и у Париз спремао. Ту ми је једног дана саопштено да у Дневник о Чарнојевићу, не може ући више од 5 табака.
Па сам и оно што није могло да уђе у Дневник спалио. Добровић се томе, грохотом, смејао. Вели, кад пође за Париз, и он ће своје старе слике тако. Петар је аутор вињете на насловним странама библиотеке Албатрос (по Бодлеру).
штампам Суматру у Књижевном гласнику и објашњење своје поезије. Решен сам да идем у Париз и одлазим. Ја сам се надао да у Паризу останем неколико година. Ни та ми се нада није испунила.
“ А додаје и то: да је свеједно, да ли ја, или ко други. У Париз су, тада, пре мене, већ били отишли моји пријатељи: Сибе Миличић, Растко Петровић, Сава Шумановић.
Обећава ми и плату у Паризу. Коју нисам добио. Ја онда продајем кућу очеву, исељавам матер, и одлазим у Париз. Начелник Уметничког одељења Министарства просвете, Нушић, даје нам, сваком ко одлази за Париз, франака 500.
Начелник Уметничког одељења Министарства просвете, Нушић, даје нам, сваком ко одлази за Париз, франака 500. Да нам се нађе. Тако се онда ишло, на ћабу, у Париз.
Да нам се нађе. Тако се онда ишло, на ћабу, у Париз. Пре свог одласка из Београда завршавам и своју политичку каријеру, катастрофално.
Као да плаћа порез. Док полазим у Париз, сусрећем, последњих дана, на калдрми Београда, и оног Биримца, кога је читалац познао на почетку ових коментара, у
тужно, па да бих га развеселио, кажем му: „Продај, Милошу, једног од оних твојих ајгира у Башахиду, па хајде са мном у Париз, да живимо тамо као што смо живели у Бечу.“ Вели, ти ајгири су цркли давно.
Треба отићи у Париз, обрстити Народну библиотеку, са триста књига о романтизму, дати своју тезу о Л. Костићу и вратити се, па опет
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Боже, видиш ли ову неправду, Ово гажење основних људских права? Флагрантно гажење! Париз и Беч Морали би осудити поступак груби!” Флагрантно, понавља, и та реч Чини да му цвокоћу зуби.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
повише рекао, да ваља да се бојиш твоји[х] Србаља, ја сам из шале то рекао, јер, како кажеш да намераваш одавде поћи у Париз и Лондон, мучно ће те кад твоје отечество видити.
Она нимало за шалу не зна, нити ће марити што ја јошт нисам Париз ни Лондон видио. Најмим момка | да ми понесе моје вешти до мора; ту узмем барку да ме одвезе у који му драго корабаљ
и трећу годину у Лајпсику заостати; но, предвидећи, да, ако то учиним, остаћу без новца, пак после како би[х] у Париз и Лондон пошао?
у дивном граду Франкфурту задржим се с ре|ченим [И]талијанцем (који и сâм у Париз иђаше), четири дана, ходајући по граду и наоколо. Манхајм у Палатинату - и он нас задржи два дни у себи.
Мој [И]талијан и ја, ни ми нисмо хотели ништа друго пити него шампањско вино; овуда је изобилно и јефтино. Париз ме је задржао три недеље равно. Да сам се могао у кесу поуздати, би[х] и трипут три месеца.
Какова слатка бесмертнаго живота надежда! Збогом, дакле, нек остане, не само Лондон и Париз, него које му драго на свету место гди ја ову моју верховнејшу жељу исполнити не би[х] могао.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Сетио се Вукашина у гуњу и чакширама поред воза за Париз, па је поражено и разочарано викнуо: „Како те није стид да у том зеленом изиђеш на улицу?
) Па јесте, и за Божић. Толико година нисам био код куће за Божић. Нисам те видео... да, да, седам годила. Париз, па одмах служба, државни чиновник... (Он! Жао ми, шта моту?) добро вече, Ђорђе. Стигох сад, са кочијашем из Паланке...
На станици, поред воза за Париз, отац му је ставио руку на раме: „Вукашине, да учиш што игда можеш. Тамо, Европи, покажи ко је Србин.
Колико ли му је новца издао до сада? Осамнаест пута... А храна, а одело? Не, прво у готовини. Паланка, па Београд, па Париз, и опет Београд... Ројеви бројева ковитлали су се у отвореним очима и глави. Рачуну није било краја, никако да сабере.
У корену ишчупане врбе дете. Ветар ишчупао врбу. И дете и лишће донео. А ја, његов унук, ујутру путујем у Париз, мисли, слап месечине слива му се на главу и река не престаје да тече.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Сиракуза у доба Архимеда, Толедо у доба Герарда, Рим у доба Коперника, Магдебург и Беч половином седамнаестог, а Париз и Лондон половином деветнаестог века и какви су били обичаји, начин живота и ношње у тим временима.
- Књиге долазе сада, како се то каже, у моду и постају трговачка роба. Млађи људи желе да постану учени, иду у Париз, Болоњу, Падову или Салерно да стекну онде докторски шешир, или посећују манастирске школе и црквене семинаре.
Прави „бидермајер“! Хајде да се и ја уживим у његово доба и расположење и у оделу какво је он носио пођем у Париз, какав је изгледао 1820 године и онде посетим удовицу Лавоазијеа.
краљ Максимилијан, а Румфордова политичка убеђења нису се подударала са назорима тог новог владара, преселио се у Париз. Ту је дочакан са великим почастима, а стекао је и благонаклоност Наполеона.
„А Наполеоново царство било је кратког века“. „Нажалост! Када су победоносни савезници ушли у Париз 31 марта 1814 године, а Наполеон, окружен својим маршалима који му остадоше верни и својом гардом, очекивао болним
Стигох у Париз и ево ме где шетам јужном обалом Сене. Њени стари мостови што претурише векове преко своје грбаче и стара монументална
политички нос, којега својом џепном марамицом ослободио последњих остатака мог бурмута, ипак намирисао да сам дошао у Париз да бих се на лицу места обавестио о дејствима јулске револуције.
Он се насмеши. „Да, у прошлост. Причаћу вам“. И он причаше. „Кад дођох у Париз и преузех збирке овог музеја, нађох у њима и костуре фосилних слонова које је још Бифон набавио.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ето, ти ништа не осећаш. Могу ти ова дерлад скакати по глави — ти ништа. Сутра да чујеш: пао Париз — ништа; Немци ушли у Петроград — ништа; предала се сва војска Бугарима, ти опет ништа.
свој марсељски доживљај, овако: Читам новине једнога дана пред кафаном на Ла Цаннабиéре и видим, Немци притискују ли Париз притискују. „Бога му, мислим, пропали смо. Пропадну ли савезници пропали смо и ми.“ И обузе ме ужас.
Ударај после и гађај, ако ти је воља и хаубицом и мерзером, и оном бертом што је гађала Париз, баш ме ич није брига! И, ето, са таквим истим погледима и назорима дочекао је он и ону чувену и ретку свечаност
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
На повратку у Париз, предао сам једном од чиновника компаније, господину Ро (Рау), план за усавршавање динама и пружена ми је прилика.
Мој пријатељ ме је упорно пожуривао да се што пре вратим у Париз и тамо затражим помоћ. Једва сам чекао да то учиним, али су се мој посао и преговори отегли због разноразних малих
У пролеће 1884. све разлике су усклађене, постројење је формално прихваћено и ја сам се вратио у Париз са пријатним предосећајем.
Намеравао сам да због једне сличне обавезе одмах продужим у Париз, међутим сер Џејмс Дивар (Јамес Деwар) захтевао је од мене да се појавим и пред члановима Краљевског института.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
године, онда када је Стивен Паркинсон био ”сениор ренглер”. Томсон је отишао из Кембриџа у Париз код чувеног физичара Рењоа да би од њега научио оно што није могао у Кембриџу.
Поздравио сам се са пријатељима из малога Порника и следећег дана, 14. јула 1884. године, нашао сам се у Паризу. Париз је тада весело прослављао национални празник - годишњицу пада Бастиље године 1789.
Као споменик величанствене старе цивилизације, Париз је, по мом мишљењу, био далеко испред Берлина. Дух Лапласа, Лагранжа, Фуријера, Ампера, Арагоа, Френела, Фукоа и Физоа
година и било ми је жао. Две године раније пролазио сам кроз Париз на путу из Порника у Идвор и понео сам собом много лепшу слику о њему.
Ако Париз одражава дух Француске, а Берлин дух Немачке, тада је Француска по мени представљала сокола сломљених крила, а Немачка
Марта 19 19. године југословенска делегација на париској мировној конференцији позвала ме је у Париз, очекујући да ће моје знање енглеског језика и англо-саксонског менталитета помоћи овој делегацији.
Тако је добијен овај рат. Пођите сада у Париз и посматрајте оно што се сад ради на мировној конференцији, као што сам чинио ја за ових последњих седам недеља.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ПЕРА: Па... како да вам кажем, госпођо... чита. Сад сам баш прошао крај хотела „Париз”, па скупили се око стола, а један гласно чита. ЖИВКА: Па дабоме, кад у овој земљи нема закона.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
(Василију.) Само француз сун мамзел. МИТАР: Немај бриге... Збиља, Фемо, да л’ би ти имала вољу ићи у Париз? ФЕМА (изврће очи): Ах! Лес Париз, лес ноблес, лес модес, лес интов.
МИТАР: Немај бриге... Збиља, Фемо, да л’ би ти имала вољу ићи у Париз? ФЕМА (изврће очи): Ах! Лес Париз, лес ноблес, лес модес, лес интов.
ФЕМА (изврће очи): Ах! Лес Париз, лес ноблес, лес модес, лес интов. МИТАР: Вициш, ја би те сам о мом трошку у Париз одвео, само кад би ми обећала три године онако поступити као што ја оћу. ФЕМА: Да будем паорка? Ох, кон нит, кон нит.
ФЕМА (јако): Ох! (Сасвим тихо.) Ох! (С једном терцом више.) Ох!... Либри прудер, води ме у Париз, води ме у Париз. Видиш како ноблес живи? Ах, по два мужа, разумеш? По два мужа, ах, ах, а кукавне просте?
ФЕМА (јако): Ох! (Сасвим тихо.) Ох! (С једном терцом више.) Ох!... Либри прудер, води ме у Париз, води ме у Париз. Видиш како ноблес живи? Ах, по два мужа, разумеш? По два мужа, ах, ах, а кукавне просте? МИТАР: Е, оне имају по три.
Петровић, Растко - АФРИКА
Сељани, што ме прихватише и поведоше својим домовима, рекоше ми да је њихово село Мали Париз. Обрадова ме та идеја. Нису ли нам за време повлачења становници Андријевице са поносом причали како је кнегињица
нам за време повлачења становници Андријевице са поносом причали како је кнегињица Ксенија сматрала да је Андријевица Париз у маломе, и нису ли нам у Сплиту говорили: „Ча је Лондра пуста контра Сплиту граду“?!
! Далеко од тога да личи на Париз, мали Монгази је ипак дивно сеоце. Његове нове, чисте колибице обојење су црвеном афричком земљом а на самој средини
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Рат је њу затекао као ученицу треће године неког лицеја. Онда су прешли у Париз. Ту је похађала опет неку школу, све до пре три месеца, када су дошле у Гренобл. — А сада свирам...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Турчин има Цариград, Француз Париз свој: Мени све је Србину Име, језик мој! Прави српски син. Зато сваки нека мре Који м’ име, језик тре, — Вели српског
1856. Јован Суботић В ДОРИБАХ Беч је пун сваке красоте и сваке милине, И сам мора Париз капу пред њиме скинут, Али крвна има два душмана, ветар и кишу, Ти су му сели за врат, па му не даду дахнут.
у роману Трпен спасен (Одабрана дела Јакова Игњатовића, Матица српска, Нови Сад 1949, ИВ, 141): „Нови Сад — српски Париз.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Црни домино 22. јануара 1887. г. Али слабо богами да ћу казати где сам. ТЕЛЕГРАМИ Академији наука Париз Геније људскога рода, Наш Богдан Поповић млади, Јавите, је ли већ стигô И шта међ вама ради?
„Брка“ Брци Београд Богдан је још јуче стигô, И јављамо вам ово: У част је његову Ренан Држао поздравно слово. Париз је окићен сјајно, Заставе свуда се дижу, А депутати разни Из целе Француске стижу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
него у нашим, како је то у ствари опазио Рише на својој научној експедицији у Кајени, где је сат, регулисан за Париз, заостајао дневно за два минута.
Оно онде? Чекајте да погледам кроз овај доглед: Париз са својим гвозденим торњем. Тамо, сасвим на хоризонту, одблесак стакленог черпића. То је Канал Ла Манш.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Студирао је у Прагу, Берлину, Хајделбергу; путовао је у Швајцарску и Париз. Био је професор београдског лицеја, министар просвете и секретар посланства у Цариграду.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Што нико дотле у паланци, Павле стаде спремати пртљаг за одлазак у Париз, на тамошњи правни факултет. Варошица се просто окужила завишћу. — Зар то уопште може бити! фрау Розин син иде у Париз!
Варошица се просто окужила завишћу. — Зар то уопште може бити! фрау Розин син иде у Париз! Шта кошта Париз! — Павле, међутим, мирно спрема одлазак.
Варошица се просто окужила завишћу. — Зар то уопште може бити! фрау Розин син иде у Париз! Шта кошта Париз! — Павле, међутим, мирно спрема одлазак.
Паланка најзад увиде да судбина неће да интервенише, и да ће Павле истински отићи у Париз. Завист устукну, и начини места иронији. — Крили су, јер сигурно ни сами нису могли да верују да ће их то снаћи.
Мислим, мучи се младић с часовима и са оним главоњом госпа Мањиним, кад тамо... Како-тако Павле иде у Париз... Ми га сви од срца жалили кад је једини од својих другова остао овде, а он нам се смејао, издавао станове, продавао
Нисам волела никада да имам деце, али сад ми је, верујте, жао што нисам имала сина, па да се види шта је за Париз! — Како се госпођа апотекарка баш озбиљно узбудила, сва господа стадоше да је умирују. — Криво чините Павлу, госпођо.
Па додаде: да би он дошао да види друга и да се нису путеви случајно поклопили. — Остављам ја, Милане, за сада Париз, остајем крај тебе док ти не буде боље... Милане, ја сам твој стари Павле...
Мало трагова од некадашњих сасвим младих младића. На Павлу се видео Париз. А видела се и она тајанствена година трговачке школе и разноразних предузећа. Видела се нека истрошеност.
Сви зарађују, сви знају Париз напамет, сви су озбиљни и на опрези, свима је шала оштра, мало и јетка, богами мало и пакосна...
Говорим о Италији, спремам се једнако и код тебе у Париз, а шта је мој највероватнији и најбољи случај и могућност? Ако, а к о стечем докторат, постаћу највише професор
Знаш ли ти шта то значи, и за Павла и за нас!... Павле и ја остављамо новац да Бранко иде код Павла у Париз... Седи! готова сам.
А Павле се опет радовао огромном напретку Бранкову у француском језику. Обојица се безмало радују да Бранко оде у Париз на три месеца, а затим, ако буде могућно, на три месеца у Рим, а ако не, свих шест месеци да проведе у Паризу.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Гле, беса! Материце, ја бих да здерем са тебе ту патњу! Париз, 1922. ЗВЕРСТВА Да, чини ми се, смећу да певам твоје руке, Твој трбух намагнетисани, твоје груди, На животворјашче
катарком обореном здрузганих црева издисасмо тад први А већ се за нас рађало и рађало миријадама нових црви. Париз, 1922.