Јакшић, Ђура - ПРОЗА
играчицу, и хиљаду уста говори о умилно лакоме покрету те и те, ове ил’ оне играчице која се ових дана у Бечу ил’ у Паризу показивала... А ми?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” Паде ми, дакле, на памет да сам ја „био у Паризу” и да сам „светски човек”, па изгњечим своје срце као цхапеау цлаqуе и слободно корачим напред.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— Мала Жана из Клермона? Па њу је већ прихватила млађа генерација. — Лажеш. Још те јури по Паризу. — Знаш ли шта? Ожени се па се разведи. — Не, не треба, то није потребно.
Африка
Причам му како сам се једном у Паризу, пошто сам најпре молио пријатеље да ме не прате на станицу, осетио одједном тако несрећан што напуштам тај град који
Даву прича како је због глупости које је починио према некој Рускињи у Паризу — „о сасвим ружне ствари!“ — породица тражила да или ступи у страну легију или да се изгуби у каквој колонији.
Зграда припада представништву једне моћне трговачке компаније чије је средиште у Паризу и која носи скраћени назив Три Се И („Колонијална Компанија за Трговину и Индустрију“).
али одједном видех у њој Рембрантову Бетзабе, коју сам једно време у Паризу сваки дан поздрављао. То је био исти сетни осмех жене која доцветава, исти покрет старице која је канише за свадбу.
Чак се и ноћу шетам по крову неогрнут горњим капутом. Радио јавља да је у Паризу петнаест испод нуле. Посматрамо аероплане који лете над нама, и бродове, којих је све више на пучини; ратне бродове
Црњански, Милош - Сеобе 2
Као што је Санкт-Петерсбург био, на финском заливу, и на Неви, зидан, да буде сличан Паризу и Лондону, оног времена, тако се и Костјурин трудио да му кућа личи на петроградске дворце.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Читав живот! Наивно сам веровао да то нећу доживети, а сво ме како, не без извесног узбуђења, пишем о томе како сам у Паризу, у отменом »Распућину«, после двадесет година видео Веру.
као алиби, а за њим је дошао Томас Хартвик, већ ожењен и на ивици лудила од пића, а за њим један аргентински сликар у Паризу, Антонио Диего Гарсија, па италијански глумац из копродукција Роберто Бали, и сви они други.
Рекао је да ћемо добити бебу… — насмешила се на онај свој сањиви начин. ИНКОГНИТО Жан Жик и не примети како му у Паризу прохуја осамнаест година откако није био у домовини.
« Све је почело тако што 1959. Жан Жик опет није имао где да станује. Кад човек нема стана у Београду или Паризу, мислио је, онда је много боље да га нема у Паризу. Отпутовао је без пртљага.
Кад човек нема стана у Београду или Паризу, мислио је, онда је много боље да га нема у Паризу. Отпутовао је без пртљага.
— сама кост и кожа импрегнирана димом вечитог »голуаза« у зубима — власник је трећег модног студија по величини у Паризу.
— Шта је са Читом? — упита. — Погинуо је у саобраћајној несрећи... — А Поп? — Манекен за мушки веш у Паризу. —Затим додати мало сувог грожђа, изручити све на зделу, опростите, хеј, полако с тим!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Не због награде; не ни због књижевности. Оне године сам живео у Паризу. Повремено сам му се јављао преко телефона. Он мени, никад. У то ми догласе из НИН-а да сам добио наречену награду.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1882. провео је неколико месеца у Паризу. Од 1883. до 1887. био је наставник црногорском престолонаследнику Данилу. 1887.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
43 ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ! 45 ПРОМЕТЕЈ 47 КОЛО 51 РАЗГОВОР 54 ПАРИЗУ 58 МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ 66 МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ 67 ДИМ 68 ПОСТАНАК ПЕСМЕ 71 У НОЋИ 73 МОЈА ДАНГУБА 74 СПОМЕНИ 76 НАД
Па нек и твоје срце прехладни, тек да те паук не једе гладни, тек да ми ниси стрвини стрв! ПАРИЗУ 1867 — 1870. Поносна главо свију градова, камо дивоте твојих кудара, твојих булвара и алказара, твојих прадо-ва?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ПУТНИК: Није ми познато. ШАЉИВАЦ: Видите, код нас чујете што нигди нема на свету. ДОКТОР: У Паризу сте били? ПУТНИК: Здржавао сам се три недеље. Заиста варош неописана.
ШАЉИВАЦ: Како? ДОКТОР: Моје Земљеописаније побудило је највеће вниманије у Паризу. ШАЉИВАЦ: О томе не сумњам Само треба човек да чита; а да ће се потом чудити, то је извесно.
ЉУБА: Мајка, ово је мој инструктор. СТАНИЈА: А шта је он? ЉУБА: Чиновник овде, био је заједно с Велимиром у Паризу. СТАНИЈА: Да га бог живи, види се добар дечко, шкода што је слеп. ЉУБА: Како слеп?
ВЕЛИМИР: А који је народ просвјештенији од француског? ЉУБА: Зашто не приповедаш што мајки, како се живи у Паризу. Дела, вере ти (узме му новине из руке и метне на астал), приповедај што. ВЕЛИМИР: Шта ћу да јој приповедам?
СТАНИЈА (седа): Што да чујем, кад унук неће бабу ни у руку да пољуби? ВЕЛИМИР: У Паризу се род не љуби у руку. СТАНИЈА: Ете! Не л’ ја реко да је земља Инђија? Не поштује млађи старијега.
СТАНИЈА (тресе главом): Крај света. ЉУБА: Кад вечерате у Паризу, Велимире? ВЕЛИМИР: Ти знаш, у једанаест саати. ЉУБА: Видиш, мајка, то је пет саати после акшама.
НЕША: Право каже мајка. Ова младеж узе ма. Што је видило у Паризу, што у Бечу, хаа у Београд! Ама сваки ти оће да је паметнији. Пиши, пиши, нити знаш зашто, ни крошго.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
што је у Енглеској, претпостављам, сва трава енглеска трава, док су у Бечу све шницле бечке осим — париских, које су у Паризу све до једне париске!
у црним шеширима и са ташнама у руци, а репортер стоји ли, стоји насред улице и извештава ли, извештава, као, фол, у Паризу ником ништа — Нова година им није артикал, не троше је, него више Четрнаести јули, а у Јордану прекинули ватру, док
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
А француски говори као да се у Паризу родио. МАРКО: Бре, мани се Париза, већ како ти зна ово место, канда је одрастао код нас. Па онда, и ону девојку... Хм!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Бежао сам зато из његове куће и седео и вртео се на оном точку који у Бечу игра ону улогу коју Ајфелова кула игра у Паризу. Сад га гледам, офуцаног, на филму о окупираном Бечу, Орсона Велса.
Може бити. Мени то није познато. Знам само да сам живео у Бечу, а желео да живим у Паризу. На жалост, ја сам убрзо напустио и жељу да учим медицину.
о нашим студентима који су учили, пре првог светског рата, на универзитетима у Бечу, Хајделбергу, Петрограду, Цириху, Паризу. Ја мислим да је у туђини много наших младића пропало.
А они који су провели рат у Француској, у Паризу, вратили су се одевени, као! нека, наша, аристократија. Хранили смо се по прчварницама, а имали смо и студентску
Ја сам онда већ био у Паризу. Критика на Итаку била је виолентна, нарочито у Српском књижевном гласнику. Што је главни критик Гласника тврдио да
Решен сам да идем у Париз и одлазим. Ја сам се надао да у Паризу останем неколико година. Ни та ми се нада није испунила.
Видановић ме онда поставља за привременог, предметног, наставника, у Крагујевцу, али ми одобрава одсуство, у Паризу. Обећава ми и плату у Паризу. Коју нисам добио. Ја онда продајем кућу очеву, исељавам матер, и одлазим у Париз.
Обећава ми и плату у Паризу. Коју нисам добио. Ја онда продајем кућу очеву, исељавам матер, и одлазим у Париз. Начелник Уметничког одељења
Сад га читају. Тагора је био у Паризу. Једва је могао да одржи предавање. Био је сувише искрен и није им ласкао. Напали су га и назвали баналним и
То је ужасна неукусност једног пријатеља. Читао сам, недавно, у једном загребачком листу, како у Паризу наши, особито скулптор Стојановић, на Јесењем салону нису примећени. То је неукусност једног непријатеља.
Требало би сад борити се, али то код нас значи дреку. Треба писати о двојици сликара наших у Паризу: о Милуновићу и Шумановићу. Али то кад се сви вратимо. Највише и најрадије хтео сам да пишем о књижевности. Одустајем.
Имао је банку. Ја сам своје критичаре, банаћански, цакнуо, и отишао. Ни данас ми није жао. У Паризу, тада, нашу групу књижевника био је захватио талас одушевљења, да уђемо у француску књижевност, у књижевност
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Где си сад, Ђоко Ђорђевићу, куме, Да ме избавиш из невоље? Јеси ли у Лондону, Паризу, Ослу? Можда си приспео у Монтевидео? Стално на важном државном послу: Тридесет година те нисам видео!
Посвета јој је, очигледно, нешто значила. „Песме за врло паметну децу” писао сам у Паризу, током 1990. и 1991. Измишљао сам их у свом приземном стану, у Деветнаестом кварту.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
што је кнез од Монака жртвовао и урадио за науку, дошло је подизање опет о његовом трошку Оцеанографског Института у Паризу, који данас ради пуном снагом, спремајући стручњаке за оцеанографска истраживања и проучавајући мора и океане моћним
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Од Лајпсика, с ове три недеље у Паризу, оде четрдесет дуката; камо, гди је Лондон? Није до стајања. Напред! Намере се два поштена трговца управ за Калес, с
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
чуо, иако му је толико пута рекао да ће му глупаци и лакташи заузети место и да му ништа неће вредети памет и школа у Паризу, ни што му је отац Аћим Катић.
Лепо... Школовао га. Јесте. Даје остао у селу, не би ни умео тако да увреди оца; да није био у Паризу, не би знао да му каже све што му је вечерас рекао.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Прикупих и проучих њихове биографије и доба у којем су живели. То је било доба француске револуције. Онда су живели у Паризу, окупљени у француској Академији, поред Лагранжа и Лапласа, и други велики научници који су оставили дубоки траг у
Што сам наумио, то сам учинио. Трећег маја, лепог пролетњег дана године 1789. рано ујутро, појавих се у Паризу, савремено одевен, у црном оделу, са кратким чакширама, високим чарапама, плитким ципелама, са троугластим шеширом на
својим маршалима који му остадоше верни и својом гардом, очекивао болним срцем даљи развој догађаја, окупише се у Паризу од 142 чланова Сената њих 63 да Француској даду нову владу и нови устав.
„Кнеза познајем лично; Талеран ме са њиме упознао још за време царства када је кнез био посланик ћесаров у Паризу. Већ онда сам имао високу част и особито задовољство да бивам дочекиван у његовом гостољубивом дому“.
Напоменух и то да је мој боравак у Паризу чисто приватне природе и да нема никакве везе са политиком. Кивије се смеши шеретски и даје ми тиме на знање да је
„Торбар! Таквих има, истина, у Аустралији и у Америци, али овде у Европи, и то баш у самом Паризу - не, драги колега, ви терате шегу са нама!
„Тако?“ „Она живи, дубоко остарела, у Паризу и окупља у свом дому, последњем од некадањих славних париских салона, највеће корифеје науке“.
“ „Кад се Наполеон женио Маријом Лујзом, ћерком мог владара, присуствовао сам свадбеним свечаностима у Паризу као члан једног нарочитог аустриског изасланства.
„У Паризу има много великих људи“. „Олимпос богова!“ „Истина је. О томе сам се осведочио кад сам године 1814 био са Девијем у
„Олимпос богова!“ „Истина је. О томе сам се осведочио кад сам године 1814 био са Девијем у Паризу. Но Лагранж не беше тада међу њима“. „Умро је годину дана раније“. „Дакле, то вам је Лагранж рекао“. „Да.
царски саветниче, видите нешто још лепше, прву машину за стварање електричних струја; конструисао ју је Пикси у Паризу.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Био је то мој четврт сата, нећу да кажем славе, али некаквог реномеа. Упознали смо се у Паризу на једној вечери. Приступио ми је и рекао да ме је слушао на једном концерту. Надодао је неколико топлих ријечи.
опет сјетио те упитао шта је од њих, људи нису знали да ми одговоре, или бих дознао да један од њих животари негдје у Паризу или да је други умро негдје у Буенос Аиресу. А ја сам и даље газио својом низбрдицом.
Путева којима смо газили послије нашег последњег виђења у Паризу нисмо се дотакли ни једном једином ријечи: као да смо о томе већ некад надуго разговарали.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Када сам боравио у Паризу 1883. године, један угледни француски фабрикант ме је позвао у лов, и ја сам прихватио његов позив.
помоћ, организатор подухвата господин Пушкаш (Пускас), после завршетка свога посла у Будимпешти, понудио ми је место у Паризу, које сам радо прихватио. Никада нећу заборавити снажан утисак који је тај чаробни град оставио на мене.
У следећој слици која је изронила из измаглице заборава, видео сам себе у хотелу Да ла Пе (Нотел де Паиx) у Паризу како управо долазим к себи из једног од оних мојих стања полусвести изазваног превеликим напором мозга.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ову покрајину су на Мировној конференцији у Паризу 1919. године тражили Румуни, али њихов захтев био је узалудан. Они нису могли побити чињеницу да је становништво
Поздравио сам се са пријатељима из малога Порника и следећег дана, 14. јула 1884. године, нашао сам се у Паризу. Париз је тада весело прослављао национални празник - годишњицу пада Бастиље године 1789.
У то сам се уверио после успешног дешифровања првих неколико страна овог трактата у Паризу, што ћу касније испричати. Ово дело је имало значајног удела у мом животу.
Обећао сам био мајци да ћу је поново посетити истог лета. Зато сам, без много задржавања у веселом Паризу, продужио пут за Идвор.
На крају првог семестра, а на предлог Вебстера, нас двојица смо у лето 1887. године отишли у кратку посету Паризу. Хтели смо да видимо шта се дешава са физичким наукама на Сорбони и у Француском колеџу, и да упоредимо академски
смо да видимо шта се дешава са физичким наукама на Сорбони и у Француском колеџу, и да упоредимо академски живот у Паризу и Берлину. Остали смо тамо три недеље и научили много нових и интересантних ствари.
Наслеђе једног славног периода физичких наука у Француској било је импресивније у Паризу, него одговарајуће наслеђе у Берлину.
Али на сваког великог научника у физици и математици, који су у то време радили у Паризу, као што су Поенкаре, Хермит, Дарбу, Апел, Липман, долазило је по неколико научника у Берлину.
А по мом мишљењу у Паризу није било никога ко би се могао мерити са Хелмхолцом, Кирхофом и Дибоа Рејмондом. Није било ни државника калибра
Циљ моје посете Паризу био је упознавање с академским светом Француске и, у извесној мери, у трагању за новим идејама у вези мог проблема из
Нешто сам постигао у том погледу, али оно што је највише било у мојим мислима у Паризу, није имало везе са физичком хемијом или са академском Француском.
Провео сам седам недеља у Паризу. Премијер Пашић уверавао ме је да су резултати ове моје акције били добри. Позвао ме је у Београд да будем гост владе
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
у стиховима, него нас упућују на евразијску теорију коју су двадесетих година, управо у Београду као и у Софији и Паризу, заступали руски научници у емиграцији, међу којима и истакнути лингвист Н. С. Трубецкој.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
САРА: Ала бонер! То ће бити мамзел, што ће се пара тражити. Верујте ви мени, мадам, у Паризу неће бити такове. Имате ли вољу удати је? ФЕМА: То је моја једна жеља; али, знате, да ми је какав ноблес!
САРА: О, ма схèре, имам вам једног младожењу, то вам је младожења, у Паризу нема таковог. Спуштајте само: он је од карактера филозоф. ФЕМА: Вилозов?
САРА: Ах, гледајте како сте срећни, како сте алобонер. Господин филозоф, мој рођак, који се у Паризу могао оженити, мој рођак, ја се дичим, склонио се, оћете ли моћи погодити? Склонио се... ФЕМА: Узети моју кћер...
Истина, овде се таково што и не види, али овде и нема прави ноблеса. САРА: Ма шер, то је у Паризу само у моди. Верујте ми, ви ћете велику параду с отим учинити.
ФЕМА (метне руку на чело, сасвим жалостиво): Кон нит, кон нит. МИТАР: Промисли се добро, овде је разговор о Паризу. ФЕМА: Ах, и три дана бити без карактера, млого је, а камоли три године.
ФЕМА: Ах, и три дана бити без карактера, млого је, а камоли три године. МИТАР: У Паризу свака госпођа има по два мужа. ФЕМА (јако): Ох! (Сасвим тихо.) Ох! (С једном терцом више.) Ох!...
Петровић, Растко - АФРИКА
Причам му како сам се једном у Паризу, пошто сам најпре молио пријатеље да ме не прате на станицу, осетио одједном тако несрећан што напуштам тај град који
Даву прича како је због глупости које је починио према некој Рускињи у Паризу — „о сасвим ружне ствари!“ — породица тражила да или ступи у страну легију или да се изгуби у каквој колонији.
Зграда припада представништву једне моћне трговачке компаније чије је средиште у Паризу и која носи скраћени назив Три Се И („Колонијална Компанија за Трговину и Индустрију“).
али одједном видех у њој Рембрантову Бетзабе, коју сам једно време у Паризу сваки дан поздрављао. То је био исти сетни осмех жене која доцветава, исти покрет старице која је канише за свадбу.
Чак се и ноћу шетам по крову неогрнут горњим капутом. Радио јавља да је у Паризу петнаест испод нуле. Посматрамо аероплане који лете над нама, и бродове, којих је све више на пучини; ратне бродове
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Јесте ли одавно у Греноблу? — Деуx моіѕ дéјà. — А пре Гренобла? — Били смо у Паризу. — Ви сте са родитељима овде? — Да, овде су мој папа и мама. Наш брат и муж де мадаме Паулетте налазе се на фронту.
— А сада свирам... — И мислите на вашег дечка у Паризу? — А, не, не, ја немам дечка — говорила је живо. — Али Том ми је рекао... — Он је мéсхапт.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Доситеј се сасвим окреће Западу: упознаје земље средње Европе, слуша предавања на универзитетима у Немачкој, борави у Паризу и Лондону, брзо и лако савлађује оба класична и све главне европске језике и преводи с њих.
С новим тежњама у уметности упознао се у Паризу, где се школовао после повлачења са српском војском преко Албаније. Под снажним утицајем психоанализе, из свеснога
У Београду се заправо већ од 1922. надреализам паралелно развија с истоименим Бретоновим покретом у Паризу. Марко Ристић (1902-1984) преузима улогу руководиоца и теоретичара.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
и на грађевинама које су се том приликом извеле у Паризу, добила свог полета и у Аустрији. Пет великих бечких предузећа која су се дотле бавила неармираним бетоном почела су
Тако сам га новим очима, прелиставао скоро цео дан. Публиковано је 1920-те године на француском језику у Паризу, и носи наслов „Математичка теорија топлотних појава, проузрокованих Сунчевим зрацима“.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
школске лектире, издају се први листови и часописи, намењени пре свега наставницима, а затим и ученицима (на пример, у Паризу 1757. излази Дечји магазин Жан-Мари Лепренс де Бомон, списатељице познате по бајци „Лепотица и звер“).
Гимназију је завршио у Београду, а затим је студирао филозофију у Бечу, Минхену, Паризу и Оксфорду. Био је професор филозофије на Великој школи и члан Краљевске академије наука и уметности.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А некако заједно с тим је сневао да постане банкар, у Паризу или Египту, и да влада над бродовима, и над робом целог света, и има новаца свих владара и држава на свету.
— Фрау Роза мора бити да је почела читати фантастичне романе! — А како ли ће Павле разговарати у Паризу! — Ово последње питање поставила је госпођа апотекарка, велика помодарка варошице, која је најзад утерала госпођама
— Није могућно, госпођо, да вама није мило што ће наша варошица имати сад студента и у Паризу, и студента који нас сигурно неће осрамотити.
Павле је причао о Паризу са доста француских израза и узречица, и с гестикулацијом која је била потпуно нова. Али конверсација његова одавала
То је тужно. Упознао сам се у Паризу с једном јеврејском породицом: отац, мати, син и кћи, сви заједно једва нешто преко стотинак година, али то је зрело,
оде у Париз на три месеца, а затим, ако буде могућно, на три месеца у Рим, а ако не, свих шест месеци да проведе у Паризу. Њих двојица, као да се све више воле. Имају потребу да то на неки начин један другом и кажу.
Зближавајте се још... Ако се будем овако осећала као сад, ићи ћу и ја с тобом у Париз, да знаш. Да видим у Паризу мога Павла, моје добро дете.
Он је, међутим, ушао, са добром платом и још бољом зарадом у једну велику јеврејску трговачку кућу у Паризу. Не може зато, на жалост, дочекати друга у Паризу сад; по трговачким пословима баш о Божићу мора путовати у Африку, у
Не може зато, на жалост, дочекати друга у Паризу сад; по трговачким пословима баш о Божићу мора путовати у Африку, у француске колоније: а затим, по истим пословима, у
— уосталом, по цену да остане матор момак и без деце — али веруј ми, ја више не бих хтео бити господин Јоксим ни у Паризу, а камо ли у нашој варошици на Тиси... А сад о теби, друже. Мучи ме стално твој положај и твоје сиротовање.
Ја сâм не могу тебе замислити на послу који ја радим. Ти желиш Париз да студираш и пишеш расправу, а ја у Паризу стичем новац. Теби треба слобода духа, а мени, сем тога, и јеврејска самосталност.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Какво је то питање? Тко је тај који ништа не жели? — »Ја би желила чешаљ с дијамантима; ја би аљину као што се у Паризу носи; а ја да највише на балу играм; а ја би опет желила да се онај у мене заљуби кога ја оћу«.
прибавленије к овим памтења достојним житијима долази да, следом неки новина, један магарац сада страшно вниманије у Паризу подиже.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
ЋУ ОД СМЕЈАЛИЦЕ 32 БИО ЈЕДНОМ ЈЕДАН ВУК 33 ГЛАВА МИ У ТОРБИ 35 КО ДВЕ ПТИЦЕ 36 ГЛАВА МИ У ТОРБИ 38 ЈЕДАНПУТ У ПАРИЗУ 40 НЕКА СТИСКА 42 ЧОБАНИН САМ У СЕЛУ 44 РЕКОШЕ МИ БУДИ ПЕКАР 46 ЈЕДНОМ КАД МЕ ЗВАО РАК 48 ЈЕДНОГА ДАНА 51 ПЛАВИ КАКТУС
скутер Зуби ми не трну Волим кафу белу Пио бих и црну Тако у начелу Свака кафа Чека свога лафа ЈЕДАНПУТ У ПАРИЗУ Једанпут у Паризу На Монмартру Ил близу Видех лепу маркизу БОЊОУР МАДАМЕ Прошли пут у Милану Све је ишло По
не трну Волим кафу белу Пио бих и црну Тако у начелу Свака кафа Чека свога лафа ЈЕДАНПУТ У ПАРИЗУ Једанпут у Паризу На Монмартру Ил близу Видех лепу маркизу БОЊОУР МАДАМЕ Прошли пут у Милану Све је ишло По плану Срео сам
се брани лепотом И чашћу и знањем Домовина се браним животом И лепим васпитањем УСЛЕД ПРОЛЕЋА Услед пролећа у Паризу Сада се носи јапанска свила А у Љубишу који је близу Носи се цвеће из априла Услед пролећа у Сахари Сада се носи