Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Под ногама нам се распадао изгорели паркет – траг ватри на којима су се грејале непознате војске. Живели смо између две игранке, од суботе до суботе.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ Ту ме он начисто испусти из руку; право на паркет, толико се био запањио што умем да говорим! Није уопште знао. А у ствари, ја сам од самог почетка умела да брбљам,
зноја (алергична сам на њега), а ту су онда и оне прашњаве патике, смрад паркета у сали коју премазују најсмрдљивијом паркет-машћу на свету!
Здраво, децо …апћиха… само се ви лепо забављајте! Наздравље! Осетих да пропадам кроз расушени паркет. Бакута никако да се заустави с кијањем. — Шта радиш ту? — вриснух, спремна на све.
Ту се изгрле и изљубе на мртво име, а зачују се и два тупа ударца о паркет — то им је попадало камење са срца! Оду до Зокијевог бифеа да се поврате од страха са по једним
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и ратника, нема говора, али много више оне такозване дебеле позадине, која боље познаје пудер од барута и много боље паркет-патос од ледине.