Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Иван, опет, пошто је видео Алексу, никако да се смири. Он је видео тек сад колико је тај човек пропатио и колико још пати... И нешто хладно прожма му сву снагу... А Лазар?... Није се баш ни он тако лепо осећао.
— Дева готово има право!... Много ми дробиш!... — Многом сам и удробио! — Што ко ради, оно и пати! — рече Суреп и попрети му прстом. — Вала, и право је!... Нек погинем сутра, заменио сам своју главу!... — То јеси!..
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Не знам; но на међи тога сна и јаве, Видим моје срце да чезне и пати. И сузе кад дођу, ране закрваве — Ја ни онда од тог ништа нећу знати.
увек истоветан, У љубави само ти ћеш јасно знати: Како мало треба да се буде сретан, И сто пута мање да се вечно пати.
Сад, у ово дуго вече које пати, Цела моја душа затрепери гола, А челом уморним од труда и бола, Смрт је прешла руком, меком, као мати.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
склупчане у живу рану коју неки оштри нокти чупају и кидају и сва та сума неиздржљивих мука и хиљаде других због којих пати ова моја кукавна душа, бије ме и убија неким тежим маљем него све њих заједно Јер сви они знају зашто пате, и сваки од
Црњански, Милош - Сеобе 2
За Кајзерлинга рече да пати од кијавица. За Волкова, да му је умро отац. За Трандафила, да има жену која је прави ђаво.
Тако јој је о браку говорила и мати. Као да пати од неког лудила, Вишњевски се, после одласка Аниног из Токаја, није смирио, него се био окомио на Варвару.
А скоро се насмеја, кад, у мислима, угледа Кајзерлинга, велеможног господина, који пати од кијавице и држи ноге у шафољу.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Седите, молим вас. ЉУБОМИР (седајући): Радовао бих се кад бих вам могао бити од користи. ПАВЛЕ: За онога који пати и искрено саучешће је од користи. ЉУБОМИР (изненађено): Како... Ви патите? ПАВЛЕ (тргне се): Не, не патим...
НОВАКОВИЋ (чита): „Био сам необично узбуђен, нисам знао шта ћу да радим тога тренутка”. АНТА (Рини): Пати ли он од срца? СПАСОЈЕ: Ама, не прекидајте! Читајте, молим вас!
„Илирија”! „Илирија”! XИX АНТА, ПРЕЂАШЊИ АНТА (упадне задихан): Добар дан! Госпође, господо, важно саопштење. Пати ли ко од вас од срца? (Одлети задњим вратима, Софији.) Пет чаша воде!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Непрестано је тешко, бесно дахтао. Знајући да пати од загуши и стомака, отпасаше му неколико каишева и раздрљише му груди, где међу чипкама кошуље нађоше као траву,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
³⁴ За разумевање психолошке основе и логике љубавне магије неопходно је схватити колико је човек који пати због неузвраћене љубави подложан веровању у свемоћ жеље.
У Црној Гори кажу: „Ако желиш да дијете не пати много од зубова кад му изничу, објеси му о грло зуб од вука.“⁵⁸ Да би зуби били тврди, снажни и бели врше се бројне
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
недостижним девојкама које нас нису хтеле — Вера је ублажавала наш љубавни јад, а да се нико никада није запитао пати ли можда због тога што се не заљубљујемо у њу. Постоје, наиме, такве девојке другари којима заувек остајемо дужници.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У неправедним друштвеним системима дете пати колико и одрасли. Али потреба за игром ни тада не престаје. Вучо у њу уноси нов садржај, даје јој посебан правац: кроз
Вучов дечак бори се, воли и пати слободно, као самоодговорни субјекат Вучова деца као да и немају родитеља. Љубав је додирнута и у Петлићима, и у
У романима, комедијама, сатиричним причама и песмама, па и у дечјим песмама, Ћопић пати од површности, губи се у плиткоумним комбинацијама, показује видне трагове неподношљивог упрошћавања, провидно је
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он пати од страха да не буде довољно отмен, да његова поезија не личи одвећ на поезију других песника. Он поезију схвата као не
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Та части нам Српчића старина, Част господска под небом милина: Већ дан један — већ и други ето — Пате јањци, пати винце клето — Већ и трећи — амо, побре мио, Но већ си се, брате, задоцнио.
87. Истина је, шпаг му пати, Да му каткад ври по глави; Но кад своје злато лати, Одма на све заборави; Чини му се данас луче Јоште лепше
ИИ Лепа л' беше, Боже силни, Па са тога сад и пати; Он угледа цвет умилни, За срце га силно вати, Те опружи белу руку, И довати цветка љупка.
колена пред њег' пада, И отвара срце живо И моли се жалостиво: Да то око своје благо На њезино баци драго, Да не пати тако, јао, — Да л' је Вишњи услишао?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
који су били већином сироти, сељаци, скори досељеници; а и због браће, да му се не би светили кад би чули како се он пати, мучи... и због тога ваљда био је повучен и увек озбиљан. Ионако висок, широк, изгледао је још озбиљнији.
Они су се већ навикли. Али да имају, те бар ако су се они мучили, он, син им, Мита после да се не мучи, пати. Све су се надали на Миту, чували за њега, да после с њим, и они сви заједно...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
И овим кутом грешнога света да кадгод зађе стопа ти света! Грешан је можда, невредан, боже, ал' пати, пати, што игда може!
И овим кутом грешнога света да кадгод зађе стопа ти света! Грешан је можда, невредан, боже, ал' пати, пати, што игда може!
„Зар опет була, будало стара? Ко ће да пати, ко да одговара? Зар не знаш, болан, не знао бога? Зар не знаш воле паше честитога?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
глави француским кључем (систем „Пепељуга“), па се због тога сматраш француским ђаком; мислим, ваљај било шта, само не пати тако аматерски, тако ти свега на свету!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
В Уз нечуј-бронзу неблаго што прати, куд грабиш брегом, жута смутисанко? Сенокос жути, лампа дневи пати у злату рђе - као некад Бранко. о громки боре, срчиком, кроз цепке, расхуји брежјем с древних зора клепке!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Налазим да је то уопште глупо. — Шта? — Налазим да је глупо живети; ето то. Ево, цео свет жали ову жену зато што пати, и ова је као све жене заиста јадница, али, што се мене тиче, ја жалим пре свега тога што се рађа.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
На то и небо хоће да покаже неке велике речи и почне да пати од увеличања плавет постаје масна као кожа кита и слова небеског наслова више нико не може да прочита шта им је
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
он, покоран судбини спреми се за даља страдања, држећи да то тако мора бити, да је се и родио за то: да страда, да се пати вечно... Дође и Љубица. Изменила се. Здравље је поправила, али она дошла некако сасвим друкчија.
Ено је, седи на столици и плаче, а он хода по соби и мршти се... О, па она страда!... И она пати !... Па што је долазила овамо... што је дошла?...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Чути или наш вапај или наш усклик. Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело. Пати ли село, пати цео департман или кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија. То је закон; од искона!
Чути или наш вапај или наш усклик. Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело. Пати ли село, пати цео департман или кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија. То је закон; од искона!
Болује ли један уд, болесан је цео организам, цело тело. Пати ли село, пати цео департман или кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија. То је закон; од искона! Факта говоре, историја записује; сушта истина!
Пати ли село, пати цео департман или кантон; пати ли департман или кантон, пати и цела Србија. То је закон; од искона! Факта говоре, историја записује; сушта истина! Зар није?! Реците, грађани! А?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” О, бого свети, Па чему онда школе и факултети? Духовна сиротиња бар не пати од несна, Али својих предности нимало није свесна, А они који имају и новца и знања Очекују, од неба, похвале и
ФЕНЕК Фенек је мала лисица. Да би је Видео, отиди до Арабије, Или, још боље, до Сахаре. Од умерености он не пати: Ушат је ко зец или магаре, А репат ко што су лисци сви репати.
Никог да је узме, кући понесе: Шта ће му лева, кад нема десне! Лева, на улици, горко пати: Не уме кући да се врати; И десну чека крај неславан: Забациће је негде на таван.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Свршиће се. Али нико неће знати Шта све с нама паде у отменом болу, Ни кол̓ко се чезне, ни колико пати, Пре но гракну вране у пустоме долу.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
жене и то старе, | сасвим у годинама, јер она је била најмлађа међ њима, па зато сада мора највише од мушких и да „пати“.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Поред људских срца ти пролазиш холо, Без страсти, и мирна, не знајући ишта О томе да често пати ко те вол’о, — Сем милости твоје да не тражи ништа.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Богат је тко у другога не иште. — Богат како хоће, а убог како може. — Ко има да трати, ко нема да пати. — Богатству је мати сиротиња. — Богат једе кад хоће, а сиромах кад може. — Богата Влаха и штета помаже.
— Зла година сатерала орла у долину с кокошима зиму да презими. — Тко не пати, не ужива. — Не пада снег да помори свет, него да свака зверка покаже свој траг.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
О врати се о врати. Ломи се већ твоја трска На ветру. И киша прска По голом месу што пати. БУКЕТ Каранфил, црвенкаст као стид, Отвара слатку латицу сећања.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Ти си нешто много горе. Ја све знам, па ћутим. Видиш ли како ова моја пати? Чула ме! штрецну Николу, па брзо рече: — Кад би све жене живеле као твоја ћерка, Бога не би ни било.
За трице ће да те кули. — Јури вепра, не дај, терај га из куће, Толе... Због тебе, несрећница, пати. Уклео си је. Осушио се, јаловак си. Не рађам ја теби слуге. Пет синова имам. Еј, пет! Једнога ти не дам за цело имање.
Више од ње. Као да су се све жиле његовог живота зариле у њу: из ње се он храни, трује, пати и радује. Ћути, кривац. Слаб и неотпоран, чека њене прекоре и ударце.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
живи, да лишће има мирис сна, и да види белу и хладну крв статуа где струји кроз мирни камен, и чини да и он живи и пати дубоком и силном страшћу људи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Нека ме чују. Али ја морам да кажем како ми је онај што га ја називам душманином, у рову према мени, који пати као и ја и кога сам послан да убијем, Милији, ближи и дражи увек био од онога позади мене, вајнога брата мога, што је
И како је ужасно то да човек, чијој се снажној природи треба дивити, један човек који из неких узрока пати од дуже уздржљивости, па поред тога некако очувао и младост срца, изгледа комичан некоме у неким приликама, а нарочито
“ Уз Митра до самога прозора заузео је место старац један измученога лика. Пати он од сипње, те се жали на рђаво време.
Био је, уз то, мршав и нервозан, остављајући утисак измождена човека, и жалио се да пати од проширених вена, што их је задобио као трговачки помоћник, вечито стојећи за тезгом.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
у њима учествовао ма и трунком свога бића друкчије него искључиво и потпуно као го човјек, као згољна груда меса која пати?
Зар оно што се „само мисли”, што се чувствује, доживљава, пати, не потреса моћно саме темеље нашег бића, и није ли то често по нас пресудније и посљедичније од онога што нам се
А нешто нас гони да запажено и помишљено одмах себи формулирамо најпрецизнијим ријечима. Поред оног ја које пати, смјеста никне оно ја које ту патњу окрутно запажа и хладно зарезује.
Понекад би наишао гост, који у пићу пати од наступа великодушности те на силу xоће да части и „музику”. На Гејши и Матсцхитсцхима обнављали су се текстови,
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
То је од вајкада најпоузданији начин богаћења по нашим селима. Кад му порасте Милета, најстарији син, поче да пати многу стоку, која такође велики приход доноси.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
где зима и лето, пролеће и јесен влада, Где човек живи у борби са људима и самим собом, Где безазлена невиност вечито пати и страда, Ветар потреса оголеле гране над твојим гробом.
мртве руже срца деце нежне, Што ће живети, а бол неће знати, Као ни цвеће испод коре снежне, Што се камени, и ипак не пати. Гроб велик к'о пут смрти неизбежне. Знам, дете нећу никад бити више.
Као сунце, и ја ништа нећу знати: Ни ранији живот немиран и ломан, Ни да други данас због мог мира пати, Да је моја пратња невесели роман.
Био сам миран што сам сазн'о тада Да је свет овај исти однекада, И да ће такав и остати вазда: Да вечно пати с унутрашњег рада, Да залуд траже оног ко га сазда, И коме иду њихови милиони.
Одаје се крећу у тишину саму. На колевци празној мир дубоки спава. На зиду још пати у црноме раму И очију црних једна лепа глава. Једна лепа глава. Мре постеља бела, Намештај, сви знаци љубави и поште.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
је покренуо оне доње, елементарне народне слојеве, примордијалне снаге народнога бића, где се на непоновљив начин и пати и ликује, повукао је за собом и елементарне, исконске и предајне слојеве језика: Стојанка мајка Кнежопољка сва је
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
А куда ће Србин? — Зар он да се даде Путу на ком нема закона ни правде. Шта се нама пати, то ми Срби знамо, Ал’ у патњи нашој поноса имамо, А тај понос не дâ да примимо дара Који браћу нашу хоће да обара.
Ил’ налегну сунца зраци, — Од омаре, жеге дерне Сасуше се бистијерне; Камен нема воду дати, Па се соко жеђу пати. Ил’ обрне неродица, Гора Црна Нема зрна, И ма да јој мало треба, Ни толико нема хлеба.
Видећеш га на Голготи Како мирно, свесно пати, И са крста, у мукама Нов ће живот обећати, — Међу злима добар страда, Врлина се доцне штује; Ти га видиш како
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖИВЕ 182 ЗАПИС 184 СУЗА 185 ЧОВЕК СА СУНЦЕМ 186 ЗАВОЂЕЊЕ 187 ОРФИЧКО ЗАВЕШТАЊЕ 188 НЕ ПАТИ...
међу пределима, Стражилово земљо преко мога заспалог ума док лист по лист умире шума Дете сакривено у једном пољупцу пати сутра рођено.
Вратиће те време. Клечаће и влати Ко у Матјечи, на гори што пати, Док те у дубини преуређују звезде, Које не видиш, ал видиш звезданост Пресвислу у води без чари што занос Твог срца
Да уместо мене пати, песме ето! Испражњено срце још је увек живо. За велико сунце у камену сажето Кристал истури прозирност ко сечиво.
Нек ти име чезну острва у плими, Анђеле, и песма која место мене Пати, јер пакао и моје срце прими, Да бела изнутра црним трагом крене.
гомиле Разнежује их просташтво и гугутка Али опасности превазиђене метафором На другоме ће месту запевати опасније НЕ ПАТИ...
Не пати, јер ћеш закаснити; чудесно Видети нећеш: орла који се строваљује, Испуњен понором док га не потроши, У своју рану која
ће осетити само најхрабрији Послушни ће држати цвет у руци Док се срце не претвори у шљунак и време не Зарђа Не пати, јер ћеш закаснити; чудесно Чути нећеш: дивни подтекст грома, И псе који чувају свете области У отвореном потиљку који
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
ужички и чачански) јављају како многи бегунци из Херцеговине и Босне прелазе на српско земљиште, како се та сиротиња пати и пропада, како Турци на нашу границу итд. Министри су говорили да треба помагати браћи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али по тамним колутовима испод очију и дубокој бори између обрва, видело се да много пати. — Јеси ли рањен? — питао сам га. — Удари ме у ногу... Јаој, браћо, полако.
али сам мислима био у оном малом парку, преко Изера, у оном скривеном кутку, где мала Арлета гризе усне и вероватно пати што нисам покрај ње. Друштво је било весело.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
око њега вију; Заслужило да га грозна ватра пали, да га пече тјашко, ал' да га не спали; Заслужило тело да сад зјело пати кад није умело језик сачувати. Није језик на то да мадаме псује, нег' умно, умилно да штогод казује.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Њин господски поглед свуд ме прати. Ја бивам нема и безвољна лутка Изнад које се низ облака јати, А пати Што крв ће твоја у њу да се утка.
Мисао нас једна раном зором буди, Мисао нас једна целог дана прати, Мисао нам једна ноћу тишти груди: Да ли отац пати?
раскош дати, Да срце кришом тајну сласт проснива У капљи светој што се ћутке слива, За којом жудно сав мој живот пати. Но никад можда та невина жеља, Та лиска крила од чедности беља, Неће кô круна и дар судбе бити.
И нећу му рећи да се за то кајем.'' И рећи ће Господ: ''Рај ти нећу дати, Ту болницу где се од досаде пати. Ни пакао нећу: створићеш га рајем. Награду добијаш кô ни један човек: Бићеш вечно ништа од данас и довек.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Е па, брате, то не вреди тако, за ситне ствари. Због тога пати држава, а треба и о томе који пут водити рачуна. ВИЋА: Па треба, дабоме!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Кад год би дошла, увек би задрхтала. Не од бола, не од љубави, већ од њега. Све се бојала да можда он у потаји не пати, не тужи за њом, и да кад је још види, онда да му није још теже. Да му није тешко виђење, говор с њом.
Немам их више. Једно имам. И што да се и оно мучи, пати? Када није за женидбу, што се женио? Не дам. Ч̓а Марко, унезверен, преплашен а чујући отуда Јованкино грцање, плач,
Бог Господ! Бог! И ако је Бог! Бог нареди да се пати, мучи. [Младен је успео да натера Јованку да се врати мужу.] Понекад се устумара.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Теј од б. пије се против пљувања крви (ЗНЖОЈС, 14, 68). Ко пати од »желудаца« (проширење стомака?) треба да ископа б. и да јој каже: »Траво б., помози!
Од малог зеленог лубенчета, нарочито међудневичког, даје се да једе ономе који пати од сушице и врућице (СЕЗ, 7, 110; 13, 1909, 380).
, 296). Највише се у народној медицини употребљује б. лишће: оно се облаже на прси и врат детету које пати од глиста (ГЗМ, 12, 1900, 138; 151); на главу болеснику од запаљења мозга (СЕЗ, 13, 377); на леђа коњу коме су она
Он се даје и стоци »да би издржала сваку болест« (СЕЗ, 17, 582). На диму од запаљеног б. корена накађује се коњ који пати од сипње (СЕЗ, 19, 333). БРШЉАН Ефеу (хедера хеліx).
Затим прилепи свећу на врбу, жито и со проспе под њу, па бежи кући без обзира (ЖСС, 279). Ко пати од главобоље, начини толику воштану свећу да је може обавити око своје главе, па онда оде каквој в.
У Омољу мећу младе под појас л., да би рађале мушку децу (иб., 98, »лешник« је именица мушкога рода). Ко пати од чирева, окупа се у води у којој су били потопљени ораси и л.
д. у врућој води облаже се на уста оном коме се грче вилице па не може да говори (СЕЗ, 14, 239), или ко пати од лишаја (СЕЗ, 19, 226). У латинском тексту Луіћеве Љекаруше м. д.
петом, заокруже дрветом оно што је о. захватио, па исти о. обесе над ватром да се осуши (ЖСС, 283). Ко пати од чирева, окупа се у води у којој су потопљени о.
и лешници, па ове баци па пут: ко их узме, на њега ће прећи чиреви (ЖСС, 266). Ко пати од »жуте ране«, он на њу натрља о., баци га на улицу, и бежи без обзира: ко тај о.
среду рано пође мајка са дететом уз воду и баца један клин на суво а један у воду, верујући да ће први помоћи ако дете пати од сувих клинова, а други ако пати од водених (ибид., 433).
воду и баца један клин на суво а један у воду, верујући да ће први помоћи ако дете пати од сувих клинова, а други ако пати од водених (ибид., 433). Кад је мртвачки спровод на пола пута до гробља, забоде се ч.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
нар.) — заиста, збиља, дакле МЕЛАНХОЛИК — меланхоличар, човек меланхоличног темперамента, који пати од потиштености, сете, црних мисли МЕТЕМПСИХОЗИСТА — заступник схватања да се душа (грч.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Најпре све тетке и стрине, а затим и они бесплатни породични саветници од којих готово свака породица пати. Разуме се да је код мене ствар комплицирала и околност што сам у детињству имао тако разнолике склоности да је то
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
неба нит греха где не може нам бити дом Да праштати ми верно није он никад, никад престао, У часовима патње ове да пати са мном и он. Ал да ме вуче стално собом, у тежњи својој за савршенство О бол, о бол!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И стишавам срце и њиме се мучим, Па до зоре тако памети га учим; Али лудо срце не чује шта зборим, Него ме све пати ударима горим, И дршће и стрепи, као лист са прута, И зове ме тамо одмах преко пута, Под широким дудом од стољетних
Не плачем само с болом свога срца Рад' земље ове убоге и голе; Мене све ране мога рода боле, И моја душа с њим пати и грца.
Не тужи! Гордо у уздању пати, Још има Бога и распете трајно С ловором чека вјечна слава мати... Ја склапам очи и кроз снове тајно Ја видим
Сјутра, кад оштри заблистају српи И сноп до снопа као злато пане, Снова ће тећи крв из моје ране — И снова пати, сељаче, и трпи... Сву муку твоју, напор црног роба, Појешће силни при гозби и пиру...
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
која злоба и пизма каримна једнако усели се међу људе, и међу свештеници, онда духовни кораб, света црква, голему беду пати и потапља се.
Мерила Божија свуда мере се по наши дели, те овога виси а тога снизује овде ... Тко што чини то свуда и пати! Очима то добро видимо да смо сви једнако двоношци људи, ако и нисмо сви једнаке ћуди ка ни кокоши једнолична перја, а
Мртви се коњи не поткивају. Крушац својим подаником врху на глави. Тко што чини, то свуда и пати. Будите здржници, а не само дочуоци узалуд. Време свакој вештини има.
Шуга с шугом се удиљ и састаје. Узалуд је камен мекшати и мртвоме што обрицати. Ко се заповеди боји, тај не пати и здрава су му леђа. Бог венца ником на празно не даје. Сузами ка из кабла с водом.
тело своје изаради греха криви говорећи: — Ја, господи, ништа нисам о том крива; што је моје тело чинило, нек оно то и пати.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати. А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко
Осећа да јој је нешто мило и тужно нешто; осећа да пати, а не зна још од чега пати. А пријатна јој та самоћа, која је заклања од погледа укућана, који су јој погледи од неко доба ужасно досадни постали.