Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Сад су њих два путници Симичини. Симица весео, боже, весео што вози тако ваљане луде, измахне некаким патрљком, за који је привезао мало узице те начинио бајаги бич, ошине свог мркова, па затегне што игда може: »Болан, Јулка, зар
— Море, људи — почеће Пурко, запаравши мало оним патрљком испред себе — шта ћемо с нашом воденицом? Воденичара нема, нити га можемо наћи.
Сви се мало замислише. — Ја велим, браћо — рече кмет Пурко и запара добро оним патрљком — да још једном огледамо. Да нађемо како било воденичара... — Аја! — дочека чича Мирко.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Покушај с липом. Мекша је! — упозори га мајка. — Липа је за бабе! — држећи ножић у левој, а пањић придржавајући патрљком десне руке поче резбарити.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
На репу колоне корачала је Луња. Кнез Ваљушко био је наредио да и њу вежу, али је пољар Лијан витешки махнуо патрљком свог штапа као неком сабљом и одбио да изврши наређење: — Пољари не вежу дјевојака, па макар то биле и хајдучице!