Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
У рату смо, каже, сви к’о браћа рођена живели и једни с другима парче пексимита делили, а сад се к’о жути мрави међу собом сатиремо.
нешто сасвим друго; једна енглеска болница и неколико наших магацина хране пред којима су огромне камаре сандука од пексимита и велики пластови сена били наслагани.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Сада већ знамо да ћемо се искрцати на Крфу. Нама, који преостасмо, дадоше по три конзерве и неколико пексимита, и наредише да идемо до Валоне. Ту ћемо се, кажу, укрцати. — Ту је још мало и Крф.
СМЕЈАЛИ СМО СЕ ГЛАДНИ... Седимо замишљено око ватре и ћутимо. Све што смо имали, рекли смо... Пексимита је понестало, конзерви више нема. А не вреди ни јадиковати, још мање бунити се.
Мртва машина све дотле ради, докле има горивог материјала. И тело наше тражи хране, а већ је пексимита нестало. Тело се све више изнурава, душевни живот лагано замире, човек није свестан свога положаја, и седа на влажну