Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Оно кућа што није било изгорело, Срби раскопају, пенџере и врата и све што се могло одвојити поодносише, и кад пљачке неста, готово сви својим кућама одоше а с нама мало
Црњански, Милош - Сеобе 2
А био је прешао седамдесету. Поседео би код Павла, дан, два, избројао врата и пенџере, на кући, и чудио се колико их има, колико, па би затим, исто тако пешице, скромно, срдачно, отишао.
Дизао је жижак, да те мале руке види. Чуо је, каткад, и детињи смех, па би скочио, посрћући, а кад би отворио пенџере, или јурнуо на врата, да их отвори, сусрео би Варвару и Варварине очи.
Била је расплела косу. Иза њене главе, кроз отворене пенџере, видео је реку, која је сад текла мирно, и острво, чији су се јабланови огледали, у води, непомично.
Помисли, дакле, да ће, ту, провести прву зиму. Да ће ту, одсада, живети. Та празна кућа, која није имала пенџере, а која је сва још била у дубокој трави, била је тужан доживљај за Павла, у Росији.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Везир узме џомету каву и још га обдари. Џомет чим изађе из везирова конака упути се у ону кавицу. Одмах застре добро пенџере, запали свијећу и почне копати оне дукате. Није мало копô, укаже се казан пун дуката.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
вријеме ви је. Приправ’те ми све бадњаке свилом кићене, А одаје и пенџере ловоричицом, А иконе и столове маслиничицом, Прострите шениц’ сламу мјесто трпезе, А по њојзи трпежњаке златом
“ 114. Чудна ти ми годиница дође! Кад ми драги испред двора прође, И погледа уз пенџере моје, Чини ми се, до мора је моје. Кад ја видим драгог у ђечерми, Баш каконо мулу у мешћеми.
“ 167. Акшам ђелди — мрак на земљу паде; Драги драгој под пенџере дође. У драге ми сијело бијаше; Сијело ми драгу расплакало: “Јадна драга, жени ти се драги!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Садразан на заповјест царску спреми се одмах и пође по свијету да испитује то. Најприје стигне под пенџере инглеске краљице и викне што је могао боље фисе билила, на што му краљица баци с пенџера стотину дуката.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Уђем у кућу, снимим с тавана три вијенца оније' љутије', црљеније' паприка, закључам врата на соби, намакнем капке на пенџере, па онда, како се вуруна споља ложи, турим оне паприке и пробијем пет-шест лончића на вуруни, затворим је сачом а и
Станковић, Борисав - ТАШАНА
То бар није ништа. ТАШАНА Не смем, јер кад се широм прозор отвори, онда ће свет: Како? Ето! Удовица већ отвара пенџере, већ хоће да гледа у свет, већ хоће на кога да намигује! МИРОН А, ја, да... Имаш право... Јест. Свет је...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
О мој драги, ти ми под пенџере дођи! Па пут неба често мили поглед пусти, Ко да једва чека да се вече спусти... Па још, болан друже, кад неђеља
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад је Арап кулу начинио, ударио стакла у пенџере, простр'о је свилом и кадифом, па је онда кули говорио: „Што ћеш пуста у приморју, куло, кад по тебе нитко шетат нема?
“ Па потеже тешку топузину, њоме лупа цареве дворове, сасу њему стакла у пенџере. Кад се царе виђе на невољи, даде њему цуру на срамоту.
И то бих јој, брате, опростио! Кад сагради Смедерева града, онда стаде па и куле зида, позлаћује врата и пенџере, па наметну намет на вилајет, све на кућу по три литре злата, — то је, брате, по триста дуката!
Гледа њега Џафербеговица кроз пенџере са бијеле куле, пак дозивље дијете Грујицу: „Господару, робе драгокупе, што ми шеташ тако невесео?
“ Па потрже пињал од појаса, закла пашу на бијелој кули, па истрча кули на пенџере, те опали двије даницкиње, хабер даде у своју дружину.
А јеси ли, побро, долазио под танану Смиљанића кулу? Јеси ли се пењô на пенџере? Јес’ видио Косу Смиљанића?“ Вели њему Бојичић Алија: „Побратиме, Танак Осман-ага ја сам био скоро у Приморју, долазио
Танак Осман-ага ја сам био скоро у Приморју, долазио у влашке Котаре, и под танку Смиљанића кулу, пењô сам се кули на пенџере, видио сам Косу Смиљанића: код ње сједи Јела Мандушића, ево Коса хитар везак везе, код ње Јела танко рухо преде.
Тад побјеже Хасанагиница — да врат ломи куле низ пенџере. За њом трче дв’је ћере дјевојке: „Врати нам се, мила мајко наша! Није ово бабо Хасан-ага, већ даиџа Пинторовић беже“.