Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
А ја, који нисам Константин Филозоф, и који немам његово златно перо, којим исписује житија, сказања и муњу преко небескога свода, ја, који умачем перо у дивит, и пишем ценовнике,
и који немам његово златно перо, којим исписује житија, сказања и муњу преко небескога свода, ја, који умачем перо у дивит, и пишем ценовнике, тапије и рачуне, ја не знам шта је врх Београда! Ал мислим да је праг Београда вода!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
У овом мом приповедању не тражите савршенство историописца, ни строги ред догађаја. За то треба вештије перо; и ја се надам у ком народу појаве се јунаци и људи заслужни за отечество, тај ће народ родити и оне људе који ће
Ја знам да ће исте догађаје доцније млого перо описати вештије, али истинитије неће. Ја сам се родио 1777. године у селу Бранковини, сат и по од Ваљева, од оца
А он на то рече: „Иди, оче Јакове, донеси му што треба за писање”. Попа Јаков отрча на кочије и донесе ми дивит, перо и четири табака ̓артије.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ама нека ко год замочи перо, одмах ти ту потегне капетана: те не знам — у црвеним јеменијама с репићима; те — тур му до земље; те прекрстио ноге
— Теби је, чини ми се, свака година Добра, а? — Не брини се ти за њ, господине — упада у реч поп Перо. — Жње он добро и без српа... Ха, ха, ха! Је ли, Дашо? На ову досетку попову осу се међу гостима грохотом: Ха, ха, ха!
Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом? Ха, ха, ха! — пита и смеје се капетан преко масног залогаја пилетине. Поп Перо ухвати се за браду и учини као јарац: »Мехе-хеее!« И сви се гости грехотом насмејаше. — Кеца, попе у — шевар!
Прође иза рока по читава три месеца. Вели: »Не може се«, а овамо неће да ради, па се још и пропио... Утом поп Перо с учитељима затури се да дивани, а Давид и капетан наставише своје.
Хајд у здравље капетаново... Наздравиде, поп-Перо! — понудише поп-Перу да очита здравицу. — Нека наздрави учитељ Иво — вели поп. — Де ти, Иво! Ти умеш боље.
На тебе је ред. Сви гракнуше: — Поп Пера!... Поп Пера!... Дела, попе!... Диже се поп Перо и наздрави заиста лепу здравицу у здравље капетаново. Накити, бого мој, што може лепше бити!
Давид нуди да се попије бар још по једна за срећна пута — онако с ногу. Поп Перо опет наздрави тако жестоко здравицу да вирауни већ промукоше вичући: »зооорт!
Епа дајте дивит амо и мало 'артије! — окрете се механџији. Механџија донесе дивит, један чокањ с мало мастила, перо и један табак прилично изгужване хартије. Видак узе и оде за други сто украју да пише.
После дуге вике, која је трајала у среској канцеларији, заповеди Страхиња да и парничари и сведоци изиђу. И он узе перо и на акту написа овако решење: »Да се Милун одбије од тражења; да Сретен није дужан давати никакве накнаде Милуну, а
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Сви стали и гледе. И девојке дођоше; чак и Станка пренуше из његовог раја. – Не можеш, Перо, не можеш! — вели Лазар поносито. – А ви не можете ни донде! – Па и много је! — рекоше неки.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” Е, па ваљда видите шта ће из свега да буде! Дођоше они сви једно вече. Дође с њима још некакав Перо Зеленбаћ, некакав свињарски трговац који, веле, „ради с Пештом.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Коме треба, тај се само потруди и нађе га, дозове га кући, па хартију и бокал вина пред њега, а већ перо и мастило носио је увек он сам са собом.
Затим седне за сто па само промућка мало дивит, натегне бокал и похвали вино, а затим опроба перо на нокту од левог палца па запита: — Шта ’оћете и коме ’оћете да пишете?
Треба само да изађе из кујне па да викне: »О Нецо, Перо (или) Радо!« а оно тек полете најпре шешири а одмах и они с гране к’о мајмуни уз стабло па пред њу по два три тресну
Писац лепо себи представља све то у памети, али му је слабо перо, слаб сав писаћи прибор да то верно нацрта; зато моли читаоце нек се потруде па нека то они сами представе себи, јер
— Хоћете л’ да вам баш кажем? — пита Пера. — Ју, слат — ...пардон... господин’ Перо, овако вас молимо, — рече и склопи руке — и ја и Јула. — Па, ето...
— Господин-Перо, какву кафу волете, слађу или обичну? — О, госпођице Меланија, из ваших руку свака је ствар преслатка.
— Персо, деде мало вина — вели поп Ћира. — Господин-Перо, та дете, немојте се ту снебивати и женирати због промене, моја кућа и господин Спирина кућа, то је једно исто.
— И вама се то допада!? чуди се очевидно мало уплашено гђа Перса. — Боже, господин’ Перо, баш сте ви... баш је ова садашња млáдеж! Свака јој се женска допада...
— Знате ли ви да ниједан ваш поглед на њу није измакао мом оштром оку! Чувајте се, господин’ Перо! Знате ли ви шта то значи: до срца увређена сујета? Знате ли шта све може једна очајница да учини?!...
Први пут, па толико да траје визита... — Први пут, ал’ немојте последњи пут да буде — вели гђа Перса. — Господин’ Перо, ја ћу целу ноћ мислити на вас како сте ми обећали књигу. Догод ми је не донесете, мислићу на вас, само на вас.
него и један и други кад нешто има да каже, а он говори и гледа у онај писмени акт, или окреће плајваз, или намешта перо у држаљици, или тако ма штогод, тек да се нађе у послу.
А није ни чудо. Та већ су га у поп-Ћириној кући звали просто: »сине Перо« или »синко«, а он њих »отац«, »мати«, или »родитељи«.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Не може начисто да дође — велики је рачун! Уђе у дућан, седне на тезгу, узме перо и хартију, па овакав рачун прави: „Ради женидбе купио сам кола са арњевима; да се нисам женио, не би ми требала —
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А за оним писаћим столом Христић се и даље мучио, знојио, кидао, борио. Перо је шкрипело и сваки час нервозно и љутито прецртавало оно дотле написано а лице му изгледало очајничко и све ружније.
И опет рукама живог ајдука ухвате, а пушку и не опале. У срезу је становао и чим сване он за перо, а увече пише према лојаној свећи и сам купује свеће за своје паре.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
неки узрока на свет изићи на може — сочинио, гдишто пак и на печатњу издао; но почем с једне стране дуговремена болест перо из моји руку истргне, с друге пак променуто званије мене за собом повуче, и нехотећу ми, морала је моја и моји
!! Красно шпекулација! Харис то тео!⁴... Перо, синко, изиђи мало у авлија. ПЕТАР: Казаћу му. ЈАЊА: Шта ћиш да кажиш? ПЕТАР: Да вам је по вољи.
(Проклета Ева му мигнила!) Господар нотариус, дајте то цедуља. Видим да морам да пропадним. (Узме перо и спупајући к асталу.) Ево да жертвуим пô форинта. МИШИЋ: Охо! Мање се не прима од десет форинти.
ПОЗОРИЈЕ 4. БИВШИ, ПЕТАР ЈАЊА: Ето моја верна Петра. — Синко Перо, да сучиш рукава и дериш Мишко и Галин, да си помогнимо у наша невоља. Јеси разумио? ПЕТАР: А?
ПРЕЂАШЊИ, КАТИЦА КАТИЦА: Овај се с вами разговара, господин Мишић, а не зна да га је мој отац викао. (Петру.) Чича Перо, иди брже. Тражи те господар. ПЕТАР: Наћи ћу ја мајсторе за коже, колико год оће, тек моја рука неће приступити.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Имала је лице анђела, била је риђокоса, насмејана, нафракана, са очима плавим. У коси је имала нојево перо. Кринолина јој беше расечена, дуж оба кука, тако да јој се лепа, гола, бутина видела, изнад колена.
) То је, као да се нешто извињава, избрбљао. Тек што то рече, а Кајзерлинг одгурну хартије и тресну гушчије перо и викну, понова, да је Василије обешењак (гроф рече: „еин албернер Мöнцх“). Авантурист!
Испод тога има неколико линија, које су као стазе у беспућу. На крају, гушчје перо је забележило неколико коврџа, као да неке дивље гуске одлазе, у маглу.
У последње време, право да му каже, крв им је јурила у главу, кад виде аустријски шешир и нојево перо. Доћи ће дан, кад ће они зажалити за нама. Кад буду видели, дуж турских граница, празнину.
као да их је, тобоже, неки њихов познаник, официр, писао, а сва су почињала овако: „Седох, серце, на клупицу, узех перо у ручицу...” а зашто у ручицу?
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Он чини утисак исцрпелог и слабог човека. Пролазећи поред њега Секула му отме златно перо којим је украшена његова глава и бежи. Непознати га почне гонити молећи га да му врати златно перо.
Непознати га почне гонити молећи га да му врати златно перо. Али Секула не слуша и све се више удаљује. Тада непознати ободе свога коња, који скочи у висину за три копља и брзо
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Врло радо, само сам ти ја слаб писменко — одговори крчмар, па однекле донесе огромну мастионицу, бијело гушчје перо и хартију за паковање сјекира и све постави на велики крчмарски сто.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Оде код Нестора Чавића-Профита у дућан. — Добар дан, Несторе. — Бог добро дао, Перо! Откуд ти? Чујем да си се већ уселио у твоју кућу; добио си, као што чујем, и хиљаду форинти; ту се већ може шта
Колико хоћеш? — Треба ми неколико холби. — Нашто ти толико? — Имам велику башту — смеши се и пали лулу. — Ти си, Перо, нешто добре воље! — А зашт’ да не будем добре воље?
Купô се једаред у лагуни, баш близу мора, и то је морска вода. Пре него што ће се свући, иште папир и перо да оцу напише писмо. И онако треба му новаца, истрошио се, па ће баш овом приликом оца изненадити.
Пред огледалом чешља лепу врану косу, гледа се, види своје увенуло лице, руке суве као перо. И опет се сама обукла. Већ је сасвим обучена, само још венац меће на главу и пред огледалом удешава.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Сутрадан, ако је то перо веће од онога другога — удаће се, а ако су једнака, остаће још да чека.“² Поступци у систему љубавног прорицања имају
Пауново перо, необичне лепоте и упадљивог изгледа, млада носи на венчању управо зато да би скренула поглед злих очију са себе на
¹³ Неке труднице у бољевачком срезу пазе кад петао јари кокошку, па кад с ње падне перо, узму га и сагоре, а његов гар попију да би лакше родиле.
У Хомољу старе жене каде на овај начин: „Набаве паучину с три прста салаша и по једну сламку и по једно перо из три пуста гнезда, па увече метну то на жар и накаде болесну породиљу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Спаваће у хладној соби испод огледала за које је затакнуто пауново перо. У зору, испод топле перине, осетиће да га неко гледа.
Матавуљ, Симо - УСКОК
За Раком пођоше: Маркиша Стевов, Перо Пурох и Крцун Сердарев, сва три врло млада, иако два прва ожењена, онда се Црногорци жењаху у петнаестој-шеснаестој
— Ма ђе је та Лика? — пита Маркиша. — Ја мним ђе и Далмација! — објасни Перо Пуров. — Није! — одсјече Крцун. — Одмах иза дубровачког је далмација, ђе је ходио и стрико драго, кад’но наши пођоше
— А све ли знаш, јадове, ђаво те знавао! — рече Перо Пуров. Бркоња Рако настави свој пређашњи говор, као да није ни било тих дугачких уметака: — Но се туже, кнеже, на
Ето, кнеже, на што се туже! Кнез не рече ништа, као да се зарекао бјеше да ће их дражити. Перо Пуров рече: — Тако ти је, да-ти, свуђ, ђе нашима не суди крст од три прста! — Је ли? — учини на то старац.
— Ни крст, ни правда, но сила безакона!... Хајде, попе, даље, е мрче! Пођоше. Али млађи људи наставише разговор. Перо Пуров запита учевног Крцуна: — Чујао сам е је много лукав ови данашњи ћесар. Како га оно зову?
Да не бјеше усред зиме, помислили би е пуче гром; тако се сјетише да у Котору пуче топ. — Ха! — викну Перо. — Пуче топ, утече роб! — Утече, ако бог дâ, млади принцип! — викну Крцун Сердарев.
— Нако што је плав! Око принципа заврже се мала препирка, јер Крцун, Перо, пристав, Анђе, Горде и оне три претржнице тврђаху да су га виђали, али се не могаху сложити какав је на очи!
— Ко си? — понови поп и коракну ка њекој прилици, која стојаше уз литицу. Рако, Маркиша, Перо и Крцун опколише ноћника, који одговори на прекид: — Ја сам солдат! Бјежим у Црну Гору, код владике!
Оро! Сви нагрнуше за њим. Милица припали зубљу. Поп Марко, Рако Мргудов, Крцун Сердарев и Перо Пуров одвојише се да пјевају. Остала гомила уврста се у полукруг.
— Еламо, ваистину! — одазва се стара Крстиња и стаде према њему. Крцун и Перо запјеваше једнаким гласовима, једнак застајући и ударајући о слогове: „Ви-но пи-ју по три по-о-о-бра-а-а-а-ти-и-ма!
Као што видјесмо, Перо бјеше ожењен, а жена му Киће немађаше више од шеснаест година! Пуро је био мучаљив човјек, што је ријеткост међу
до груди владичинијех; на кољенима му бијаше њекаква велика књига, на њој лист хартије и дивит, у руци држаше гушчје перо; на лицу му се огледаше велика помња, јер, уз гусларево пјевање, владика му често њешто дошаптаваше, што би он биљежио
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
За Соријана су „Перо, Андерсен, Жил Верн... Тајанствене личности које нису успеле ни у једној књизи за одрасле, и које су досегле
Лоластије лоле нема испод неба: појео је више батина нег' леба. Кречио је перо, прописе је деро, Књиге није чуво, већ се њима грудо.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је у перо бележио народни говор и фотографски снимао народне обичаје, тако да његова књижевна дела чине утисак послова једног
Милићевић, Вук - Беспуће
и кривим редовима и пуно грешака; испрекидано, са збуњеним, поплашеним, потискиваним мислима које су се гурале под перо; са пуно мрља од мастила и са много испревлачених и брижљиво замазаних редова и ријечи под којима се скривала
дијете волило, долазе тако ријетко; да ће проћи мјесеци да она ради мирно у свом ћошку свој школски задатак, да шкрипи перо и да се чује како она сваки час намијешта столицу, — а да њезина мати која сједи непомично са радом који забавља руке,
Сремац, Стеван - ПРОЗА
И олако му се прошло! Био је само изненађен једнога дана. Кад је једнога дана сео већ за сто и узео перо и опробао га на нокту левог палца спремајући се да нешто преписује, приђе му шеф и каза му да је отпуштен.
Диже се ужасна вика. Јова вели да је то домаћинов посао, а Каја опет њему да он неће то знати, да је његов алат перо, а не велики кујнски нож. Јова се хвали да је он мајстор у томе: двадесет и пет година »транжира« он свакога Божића.
Јова му примаче мастило, које држи у левој руца, а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком меће »пуслицу« у уста, а другом га благо помилова
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Оде, вјере ми, ко на Косово! — Ехеј, погледај га, посљедње крејино перо на кићеној капи хајдучкој. Из жандармеријске касарне Саву пребацише у срески затвор, добро знану бувару, „ћузу“, а
Командир поче записивати, затим спусти перо и у неприлици убрзано затрепта. Пјесник је настављао даље, надахнуто, ништа не примјећујући: Тешко стоци кад је гоне
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
него сјутрадан наумио да пође, а кад цар види да га не може да заустави и с пута да га одврати, онда му извади једно перо па му га дâ у руке, и овако му рече: — Добро слушај шта ти кажем, и ево ти ово моје перце, па кад ти буде велика
— Добро слушај шта ти кажем, и ево ти ово моје перце, па кад ти буде велика нужда и БашЧелика нађеш, а ти запали ово перо моје, ја ћу онда у исто вријеме да долетим са свом мојом силом теби у помоћ. Царевић узме перо те пође.
Царевић узме перо те пође. Путујући опет по свијету дође у другу велику варош и идући кроз варош повиче опет једна ђевојка са чардака:
цар већ види да га никако одвратити не може, извади једно перце па му га даде говорећи: — На ти — вели — то моје перо, па кад ти буде велика невоља, а ти искреши ватру па га запали, а ја ћу ти онда доћи с мојом силом у помоћ.
Трећега ћеш срести а он носи жива голуба, и за голуба подај што год заиште. од орла ћеш из репа ишчупати једно перо, од шарана краљушт, а од голуба из левога крила једно перо, па ћеш их пустити све.
од орла ћеш из репа ишчупати једно перо, од шарана краљушт, а од голуба из левога крила једно перо, па ћеш их пустити све.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Кад не спремам, опет псујеш. МАКСИМ: У моје послове да ми се нико не меша. Ено сте ми и перо забацили. СОФИЈА: У фиоки је. Оставила сам га да се не изгуби. МАКСИМ: Тако. Тражим, да полудим.
АДВОКАТ (иде по соби): Да, да, то је тако, хм, и није баш. Но зато ништа. Видите ли ово перо? Оно је гром за свакога? Идите ви сад кући И после по сата дођите, ја ћу међутим уредити да вам боље буде.
насрнути, — насрнути — нема. Хм! То је зубња болест. Ал ништа, ѕтyло цуріалі насрнути, наѕрніре, тако (узме перо и почне даље писати)... нихиломинус тамен іпѕа наѕмівіт ін іллам.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
ставих длан на уста и у мртвачкој тишини испустих свој чувени ратни поклич из племена Сијукса, на шта доктору испаде перо из руке. Када сам престала да арлаучем, кристални лустер у његовој ординацији још увек се тресао као шлогиран.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Крвопилац где крв пије, игра рубац од мантије. Грабеж-сенке, при фењеру, вечерају грех-вечеру. Вито перо од чемпреса умирује руку беса. Тамна крила врх кандила распламиња Божја сила.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: Како игра? АЛЕКСА: Као перо. Но опет месечњацима се допао мој штелунг, премда морам и то исповједити да сам сва могућна употребио, како би царици
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ЛИЈИН ОГЛАС У густој трави надомак реке, крај неке стазе уске, нашла сам синоћ, у сами сутон, перо госпође Гуске. Нека се Гуска у шуму сврати да јој га тетка врати.
“ Мастило ту је, хартија чиста, перо, слободно време, књигама туђим делија листа, вешто крадуцка теме. Из „Хајдук Станка“ покраде Јанка Кȏ куца туђу
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Крчмар је дремао мирно, држећи дебелу књигу. Кад Самрт тихо му приђе и мирно стаде над њиме. Па онда узеде перо с крчмарског прљавог стола, И својом мртвачком руком записа сопствено име.. И за тим у буџак оде.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ли познати кнеза Лазара Могла бих секо познати и да ми ниси казала по дугој хаљини и златном первазу Пауново перо пада му до пета познала бих кнеза на мосту и на прелазу На ставама Саве и Дунава Ведрина рујна полази од Земуна и
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Кад Стојан оде пред Гојка, овај већ писаше нешто љутито. Руке му дрхтаху, а перо га никако не слушаше, но извијаше пуно непотребних црта.
срп., како се то понекад ради, него баш отегао целом ширином. Љубица погну главу, па веома послушно и усрдно узе перо и потписа како јој је речено. — Шта каже? запита Гојко шапћући, кад му Стојан предаде хартију. — Шта ће рећи...
Па онда мазнем преко носа: фик ! а нос у траву... Он вришти, кука... Стој, господине Перо, да знаш како је бешчастити учитељске породице!...
После ручка вођаше се међу друговима жив разговор у учионици. Веља седи крај стола, држећи умочено перо над хартијом, а Гојко хода преко школе и застане, кад га Веља што упита. — Ето ти, брате... шта ћеш више!...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Пошаљи ми дрво шимширово, Шимшир дрво дима не имаде, Пошаљи ми перо пауново, Мешћу дворе, праха бити неће, Пошаљи ми од злата маштрафу, Кад донесем студене водице, У маштрафи труња
“ “Оно је Стојна попова, Што носи перо на еро, Што носи дукат на чело!“ 193. Платно бели Будимка Девојка, Платно бели, лице јој се бели.
215. Ударало у тамбуру ђаче: Тамбура му од сувога злата, Жице су му косе девојчаке, А терзијан перо соколово. Гледала га с чардака девојка, Гледала га, па је беседила: “Боже мили! да чудна јунака!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
је предводио генерал Божа Јанковић, који је онда личио на Куропаткина, а његови официри имали су на капи рајерово бело перо. Ја сам то перо, затим, годинама носио забодено у моју луду главу.
Ја сам то перо, затим, годинама носио забодено у моју луду главу. Приликом тог мог излета у Србију, док сам по Београду шетао, није
Сва је у месечини и цвећу. Ходам по кући као вештац, са свећом у руци, и тражим своје књиге, мастило и перо. Пољак их је сместио у једну празну собу. Седам на свој сандук и пишем.
Богдан је онда – причао је он сам – кад је идући пут писао о преводима Костића, решио „да притисне перо“, пишући о Шекспиру Костића. Тог неуљудног човека.
Држави је тада било потребно перо и хор, који ће певати, како су Дучић, Ракић, Бојић, Јелић, певали. За читалачку публику. Државотворно.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А Перо се привук'о полако, па сркуће из ћасе, а своју чашу са ракијом држи поред себе. Јовица се придиже, одмаче се у мрак, па
— Ко то дирка ћасу? викну Благоје. Перо се ућута и поче да срче из своје чаше. Сркну двапут па дрекну: — Ух, пос' му његов, ко је ово?!....
Нађи и једну жену. — Стрина Јока ће поћи и Мићо, Перо и ч'а Танасије. — Море, не поверавај се чичи! — Не бери бриге, знам ја њега. Иде тај на весеље, к'о слепци на даћу.
« После настаде некаква тама, н он чује да иде неко у папучама по соби... — Перо, — зовну га нежан и благ глас његове мајке. Он се трже и пробуди се. — Што не легнеш, моје дете, него се тако мучиш.
— Перо, како се зваше оно место, где је Едуард ИИИ победио Филипа ИВ? — запита га један. — Не знам ти ни Едуарда ни Филипа, а
— Јок. Тамо се иде због грешне душе, да се њој олакшају муке на оном свету, а телу како да Бог. — Знам, знам, чича Перо, рећи ће који дечко — али ти се ваљад’ не молиш Богу једнако ?... — — Хе-хе, како би ти хтео много да знаш.
Дим од цигара колута се, стомак усрдно вари и изазива дрем, од кога се тешко бранити... — Перо, причај штогод, да не заспимо. За твога дуга учитељевања, ваљ’да си доживео штогод занимљиво... необично... — Тхе...
гледа... не дише. — Тетице! ... Начини ми, болан, Зорки шешир. Оно старо перо не ваља... И нога јој се покварила. На оваку молбу, тетица би се до сада пренула живо, и одмах стала намештати
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ (још се снебива): Знаш, мислио сам... СЕКУЛИЋ (трпа му перо у руке): Ама, немаш ти ту шта да мислиш. Нека мисле они у Београду, којима ти требаш. Платиће они то, ако ти не платиш.
У здравље! (Оде). ВИ ЈЕВРЕМ, СПИРА, СПИРИНИЦА ЈЕВРЕМ (остаје укипљен, држећи још увек перо у руци. Он узноси обрве размишљајући и издржавајући незадовољство).
(Говори.) Ево, ова је половина чиста. (Оцепи и да јој.) Пиши, молим те! ДАНИЦА (умочи перо и седа). ЈЕВРЕМ (шета узбуђено, мисли и грицка нокте): Да л' да кажем „Господо”? Не, боље је Грађани”!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
па гледај... — Па, видећу. Да спасемо колико се може. То рече Сретен и оде у своју собу. Седе за сто, узе перо и хартије, па стаде увртати своју браду. Затим устаде, стаде ходати, седе опет и стаде мислити.
У њој има и неколико пропалих резолуција. И Срета седе одмах ту у механи и затражи перо, мастило и хартију. Зац донесе све из суднице.
Ђорђе, Срето, Перо, Мићо, Жико, Љубица, Крсман, Јелесије«. Израчуна шта стаје четрдесет и једна реч и нађе да ће све стати: двеста
— запита Крсман дрипац. — Онако на канцеларијски трошак бар ако не може бесплатно да се отправи, а Перо? — запита Јелесије. — Не може, — вели Пера ћата.
Шта је све то! Перо није у стању описати то; требало је бити тамо па видети ту лепоту. Одавно се закопао Прудељ на том месту где је
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ал у небу се виде међе Сваке шуме и сваке њиве. ПРЕДВЕЧЕРЈЕ Вилин коњиц укосо води Танко перо по мирној води. И вир се јежи, јер га голица Додир његових витих ножица.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
СЕРЕНАДА И АЛЛЕГРО Са три свирача у црноме плашту, Са шеширом на ком се перо вије, Узев у помоћ источњачку машту, Прикрашћу се, ко лопов што се крије, Са три свирача у црноме плашту.
СОНЕТИ И Сурово ће време наша дела стрти, Писало их перо, ил̓ пушке и мачи. Лагано, а стално, њих мрви и тлачи Страховити жрвањ неизбежне смрти. Нек пропадну дела!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
моје очи извађене, очни виде! Коме браћу ти остави, братска хвало, и старога баба Пера, куку, Перо! и три младе сестре твоје, кукавице? Седам снахах што ошиша? њима празно!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Протече им тако доста времена, да један с другога очију не сврнуше. „Но сам ти грдан сан уснио, мој Перо, дома, прије но што кренусмо!“ „А шта брате да чујем!
Цура принесе ухо к његовим уснама, да се увјери дише ли. Слабачко бјеше дисање му. Затијем она дохвати кокошиње перо, које умочено стојаше у чаши са медовином, па њим премаза му усне. Рањеник отвори очи и уздахну.
“ „Ако узмеш моју сестру!“ одговори Јан, растежући и раздвајајући сваку ријеч, као да их некоме у перо казује. Адолф зину и избуљи очи.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Јако вино као гром. Једе се као месец. Као да му сто шиљака под кожу уђе. Крив као гудало. Лако као перо. Лебди око њега као мати око ђетета. Лети као муња. Лети у очи као зној. Лије киша као из кабла.
Оста (име болесника) лак к’о перо, чист к’о сребро. 2 Иде црвени човек на црвеном коњу и носи црвени нож, да о’сече црвени ветар, и отера га у море, у
Да ја овну соли дам, Да ми ован лоја да, Да ја лој маци дам, Да ми маца миша да, Да ја миша жуњи дам, Да ми жуња перо да, Да је перо свату дам, Да ми сват коња да, Да ја коња попу дам, Да ми поп књигу да, Да ја књигу богу дам, Да
дам, Да ми ован лоја да, Да ја лој маци дам, Да ми маца миша да, Да ја миша жуњи дам, Да ми жуња перо да, Да је перо свату дам, Да ми сват коња да, Да ја коња попу дам, Да ми поп књигу да, Да ја књигу богу дам, Да ми бог срећу да,
МАГЛИ 1 Бежи, магло, вихором И на перо и на рог: Ето попа за тобом, Вуче сабљу за собом, Где те стигне, да те шине, Где починеш, да погинеш!
(Ватра и ватриште) 64 — Говори без уста и језика? (Перо којим се пише) 65 — Голо момче проз гору промаче и изнесе косу у зубима?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
34. Главица бијелога лука. 35. Кокош, кад снесе јаје. 36. Грмљава. 37. Лубеница. 38. Саонице. 39. Узда. 40. Перо. 41. Чобани кад зову жене, да понесу музлице, да музу овце. 42. Огњило и кремен, и варница и труд. 43.
Трећега ћеш срести а он носи жива голуба, и за голуба подај штогод заиште. Од орла ћеш из репа ишчупати једно перо, од шарана краљушт, а од голуба из левога крила једно перо, па ћеш их пустити све.
Од орла ћеш из репа ишчупати једно перо, од шарана краљушт, а од голуба из левога крила једно перо, па ћеш их пустити све.
сјутра дан наумио да пође, а кад цар види да га не може да заустави и с пута да га одврати, онда му изва- | ди једно перо па му га да у руке, и овако му рече: „Добро слушај шта ти кажем, и ево ти ово моје перце, па кад ти буде велика нужда
„Добро слушај шта ти кажем, и ево ти ово моје перце, па кад ти буде велика нужда и Баш-Челика нађеш, а ти запали ово перо моје, ја ћу онда у исто вријеме да долетим са свом мојом силом теби у помоћ.“ Царевић узме перо те пође.
“ Царевић узме перо те пође. Путујући опет по свијету дође у другу велику варош и идући кроз варош повиче опет једна ђевојка са чардака:
цар већ види да га никако одвратити не може, извади једно перце па му га даде говорећи: „На ти“ вели „то моје перо, па кад ти буде велика невоља, а ти искреши ватру па га запали, а ја ћу ти онда доћи с мојом силом у помоћ.
““ „Ништа за то“ старац одговори; „ево ја имам при себи каламар и перо, ако умијеш писати да ми се потпишеш, од свега свога, што би и гда имао, да ћеш ми половицу дати.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
А за твој камен не брини! Кад сам натоварен, осећам се ко перо! Само још да се подигне летња бугија, па да ме понесе, да ме понесе...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А, вире ми, то је добар начин за младе, јаке људе. Кад прождереш зрно, послин николико вримена ћутиш се ласан кâ перо!...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Написаћу ти признаницу само на суму коју сам примио — тврдо рече, узе са стола своју некадашњу ђачку мастионицу и перо, извуче из џепа парче хартије и, не седајући, поче да пише признаницу. — Не пристајем.
— Он је штампао плакат о твојој женидби. — То ме се сада не тиче. — Млада ти није нека лепотица — одложи перо и запуши мастионицу. — Кад сте је видели?
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шта ће јој онда корење? Вештице и чаробнице користе крило слепог миша, змијин зуб, совино перо. Можда Татага није ни вештица, ни чаробница? Али зашто је звери следе, а шума крије?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
) Ту, на малој раскрсници Јевремове са Вишњићевом улицом, уз Музеј и део дворишта Основне школе „Перо Поповић Ага“, у току свакога дана падне највише светлости, јер је баш ту оно место на којем, на целој падини према
која овде никад није сива, гледа облаке који долазе од Калемегдана и сећа се како је онде где је сад Основна школа „Перо Поповић Ага“ била његова, Јованова пијаца на којој се могло наћи све, од димљених јегуља и шарпланинског меда до
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
М. Ракић ЛИИИ СЕРЕНАДА (1—З) 1 Аллегро Са три свирача у црноме плашту, Са шеширом на ком се перо вије, Узев у помоћ источњачку машту, Прикрашћу се к'о лопов што се крије, Са три свирача у црноме плашту.
Крчмар је дремао мирно држећи дебелу књигу, Кад самрт тихо му приђе, и мирно стаде над њиме. Па онда узеде перо с крчмарског прљавог стола, И својом мртвачком руком записа сопствено име... И затим у буџак оде.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Генијална подвала!“ „На такву оптужбу узе мој муж перо у руке и доказа да, када би дувану заиста била додата она количина воде коју су потказивачи били израчунали, он би
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Колико сам пута покушавао да пишем, па у безумној грозници сумње бацао перо питајући се: коме да пишем, зар су они живи, зар је То могуће, зар ми није ближе и само небо од њих?
Управо отуд ми једино и моћ да држим перо. А ако се све лепо сврши, што бих ја желео свом душом, и лептир одлети одакле је и дошао, теби ћу дуговати живот, који
Најзад се стигло пред станицу. Ту је газда Трифун наредио, да се од његове куће донесе перо и мастило, предлажући да сви оду тамо на кафу. То разуме се није усвојено.
То разуме се није усвојено. Очекујући перо и мастило, референт артиљерије је осматрао улице, којима се прилазило станици. Тамо се још чула паљба.
‘ Нисам вам, заиста, никако писао, а сад овом приликом задовољно узимам перо и јесам винансијски наредник из Чеврнтије, ваш Милић Сандучаревић, па ти се много надам и у недељу чекаћу те.
Тада Господ, не могући даље да је подноси, остави перо, подиже главу, па ослушну и замисли се, трудећи се да појми оне чудне узроке једне тако нечувене и паклене узбуне.
Господ беше добре воље замисли се мало, остави перо, подиже главу и опет благо позва св. Петра па му нареди да се понова потруди до Земље и тамо извиди у чему је ствар.
Седео је тако Господ са св. Петром и са њим ћаскао о свачему, па ће тек наједанпут рећи: — Ама, Перо! А св. Петар поклони се и одговори: — Молим, Господе! — Ама, бога ти, упитао бих те нешто. — Да чујем, Господе!
Велико је било нестрпљење у Господа кад је св. Петар наишао. А чим светац стаде пред Њега Он га дочека: — Перо, вере ти, шта би? Говори, пронађе ли их? Једва те сачеках да чујем шта Ми доносиш. — Пронађох, Господе!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Затим промичу, жустро и доста весело, два млада доктора у бијелим капама. Вратар је једног зауставио. Он вади перо и потписује му неке папире. Забављам се гледајући ту моју малу фатаморгану.
Или бар забавно, као дјечја бајка. Погријешио си пут: мјесто виолине, морао си узети у руке перо. Таман посла! — мислио сам у себи.
Погријешио си пут: мјесто виолине, морао си узети у руке перо. Таман посла! — мислио сам у себи. Да сам узео перо, данас би ми исто тако говорили: „погријешио си, за тебе је била виолина”. Знам ја већ те ствари!
Ипак, каткад сам покушавао да их послушам. Но убрзо сам, и с осјећањем неисказаног олакшања, одбацивао перо. Увиђао сам: нема шта, ријеч увијек изневјери мисао! А поготову изневјери осјећање.
Најзад се надовезао мене. — Хоћу да правим тестамент. Молим вас, ви пишите, а ја ћу вам казивати у перо. — Али за кога тестамент, кад никога свога немаш? — настојао сам да га разувјерим.
— Па добро! Кад хоћеш, пишимо! — и узео сам перо у руке. — Нека му буде! Нека му буде, кад га то забавља! Тако говорим сада и сам себи: — Нека ми буде!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Пође му срџба уз груди, али се он уздржа. У том се зачу из куће слабачак и промукао глас: — Ево ме, Перо, сад ћу. Одмах затим појави се на вратима баба Мара, Ђуричина мајка.
— Бог с тобом, господине, зар моје дете!... — поче да нариче баба. — Немој душе грешити, ваљ'да знаш шта је дете... Перо, по Богу си брате, ти знаш... — Мак' се отале, бабо, Док ниси зло прошла!
кô свуд: по два на струк — одговори овај. — Па зар у сто клипова товар жита!... — викну Ђурица. — Море није, ви’ш, Перо ти каже: само да га заплашимо... Знаш, брате, није ни мени лако гледати, да ми пропада толики мал.
Јован скочи весео. — Е, ’вала ти, Милоше, кâ брату. То је поштено и право. — Кмет Перо — рече Ђурица — ако још једном чујем да се овако шалиш са нашим лудима, ја ћу ти судити. А сад седите сви.
Али се Марко већ беше одлучио. Изјутра зором отиде Марко до свога суседа Петра. — Да ми даш, Перо, онај твој гарабиљ, ако је оправан. — Што ће ти, море; да нећеш и ти у хајдуке? — Хоћу ја, али на лисице.
— Благо мени, кад је’ вака девојка изабрала мога Ђуру. — Ако данас или сутра, почем, дође Перо — прекиде је Ђурица — казаћеш му да ми чува девојку, да се главом не шали... од власти нек је крије, док се год може...
Тамо не може пробавити ни недељу дана, власт ће је ухватити и затворити, чим дозна... — Каква власт! Перо ће је чувати, а после тога и ја ћу отворити очи — прекиде га Ђурица. — Слушај што ти говорим!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
него сјутрадан наумио да пође, а кад цар види да га не може да заустави и с пута да га одврати, онда му извади једно перо па му га даде у руке, и овако му рече: — Добро слушај шта ти кажем, и ево ти ово моје перце, па кад ти буде велика
— Добро слушај шта ти кажем, и ево ти ово моје перце, па кад ти буде велика нужда и Баш—Челика нађеш, а ти запали ово перо моје, ја ћy онда у исто вријеме да долетим са свом мојом силом теби у помоћ. Царевић узме перо те пође.
Царевић узме перо те пође. Путујући опет по свијету, дође у другу велику варош и идући кроз варош, повиче опет једна ђевојка са чардака:
цар већ види да га никако одвратити не може, извади једно перце па му даде говорећи: — На ти — вели — то моје перо, па кад ти буде велика невоља, а ти искреши ватру па га запали, а ја ћy ти онда доћи с мојом силом у помоћ.
Трећега ћеш срести а он носи жива голуба, и за голуба подај што год заиште. Од орла ћеш из репа ишчупати једно перо, од шарана краљушт, а од голуба из левога крила једио перо, па ћеш их пустити све.
Од орла ћеш из репа ишчупати једно перо, од шарана краљушт, а од голуба из левога крила једио перо, па ћеш их пустити све.
— једанпут на дан јести каница — каваница (која је често и берберница) када (кадуна) — турска госпођа каламар — перо од трске камара соба: хрпа, гомила кароца — кочија карпузе — лубенице касида — врста новца катил — крвник кахва
Ћипико, Иво - Приповетке
Цвета се тек с неколико речи здрави с дружином и одмах приступи својој деци, те једно за другим изгрли. —А куд је Перо? — напокон брижно упита и загледа се у чељад. Сви замукоше, нико не мрдну. Она претрну, наслути нешто тешко.
Часом се уздржи и упиљи поглед у чељад. Нико не трену оком. Тај подмукли мир увери је о несрећи. Горко зарида: —Перо, хранитељу, куда оде? — и простре се по тлеху, бијући се шакама по глави и прсима. И мали се Марко расплаче.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ја, овај... ја сам дошао да вам јавим да сте постали министар. ПОПОВИЋ: Знам ја то, господине Перо. ПЕРА: Знам ја да ви то знате, ал' опет сам ја хтео први да вам јавим. ПОПОВИЋ: Хвала, хвала!
ПОПОВИЋ: Хвала, хвала! ЖИВКА: Хоћете ли ви, гоподине Перо, сад у министарство? ПЕРА: На служби, госпођо министарка.
Хоћу да се провозам трипут од Калемегдана до Славије, па макар после умрла. Наредите, господине Перо! ПЕРА: Разумем, госпођо министарка. (Клања се излазећи.) Пера писар из административног одељења!...
ЖИВКА: Уха! ПЕРА: Па ипак, госпођо, тако ћемо још најпре сазнати... ЖИВКА: Е па, 'ајде, господине Перо. Ухватите ту женску линију, па сазнајте.
А кад сазнам, леле мајци, тај ће ме запамтити. 'Ајде, 'ајде, пожурите, господине Перо! ПЕРА: Молим! (Оде.) ВИИИ ЖИВКА, ВАСА ЖИВКА: Бога ти, Васо, реци ти мени: познајеш ли ти колико-толико законе?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
1888. НЕ ЖАЛИМ Имао сам добру мисô (Тако мислим бар), А у мени горуцô је Са Парнаса жар. Свећа гори, перо спремно, Хартија је ту; Е, сад седи па напиши Лепу песмицу.
Чим ја почнем, ево ти га Да скочи у плам; Бацим перо, од свеће га Даље отерам. Ја хартији, лептир свећи. Знам, не пркоси, — Ал’ свој тако кратак живот У гроб уноси.
Родио се Христос, али не за маме Који ’но се плаше и од своје сенке, Којима се вије по свакоме ветру Кукавичје перо врх срамне челенке.
Опоруку чиним, омладино драга, Ма да немам злата, ма да немам блага; Је л’ ми перо скврно, ти га само преби, — И дугове моје све остављав теби.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
обуше ми руске чизме од јухта, припасаше сабљу (која је слободно могла изостати), посадише ме за сто, уклопише у руке перо, па сад хајд' шифрирај и дешифрирај депеше, преводи с рускога и францускога на српски и са српскога на руски и
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Оружија сва моја враг мој затупио, перо своје са мојом сабљом заоштрио: у крв моју умаче, на ме злобу пише, чада моја ногами газећ, злобом дише.
Тим јој ти, мене, Народа Геније, Навек учини: мудрост нам долази С Олимпа. Дај казуј под перо Правила полезна; пут ко срећи Отвори. Чујте! „Народ ће с’ родит из Вас серпски.
Ту ће се твом сваком удару гласи одзиват, Као кад златно перо златне се косне жице. Небесна луча нек’ ти чисте боје разгара, Нек ти рајском росом сокови бује бистри; Анђео
августа 1842, ч. 10, стр. 52а, без потписа, следећу своју песму, уневши је доцније у збирку својих песама Мач и перо, Бгд 1846, 21—2 (тој књизи Змајев Стармали из 1880. год.
год. дугао се да јој је прави наслов Мачије перо лоша Поповића): Ја сам верни српства син, Милош именом, Мом ћу српству старат се Казат временом: Што је српско
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
А кад моја рука крадом перо такне, Твој осетим стисак, задршћем без јава, Цео зид се један кô завеса смакне И ја видим само ред смрвљених лава.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈЕРОТИЈЕ: Дедер, извади га! (Милисав вади из фиоке један протокол.) Заведи! (Милисав умочи перо и очекује.) „Капетан овога среза, Господина министра унутрашњих дела извештава депешом да је у своме срезу пронашао и
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
То је. Жива ја тамо више нећу!« У први мах, од једа, љутње, умало што се Младен не заборави, што не преломи перо, не баци тевтер и не скочи да право тамо, код ње, оде, да је заувек, засвагда, изгрди, па чак и избије, на мртво име
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Девојке удаваче уочи Ђурђевдана откину подједнако два пера на струку б. л., па ако ујутру десно перо буде веће, удаће се, а ако лево буде веће, неће (СЕЗ, 32, 1925, 40; слично љубавно гатање и у Караџић, 3, 1901, 123).
уз Перунову (?) хипокористику: »Калопер Перо Лељо« (Вук, Пјесме, 1, 376). Као у немачком, тако и у нас, судећи по етимологији, к. стоји у вези са Богородицом.
л., и то једно вежу златним, а друго свиленим концем: ако после неколико дана израсте више оно перо што је златом везано, биће у браку срећна (ЗНЖОЈС, 16, 159). Ц. л.
уочи Ивањдана, девојка, мислећи на некога младића, откине лист са смокве и метне га на прозор: ако сутрадан ујутру перо буде свеже и зелено, то значи да је младић воли, а ако је увело, онда не (ЗНЖОЈС, 39, 1957, 69).
У Каставштини употребљавају је у гатању деца и девојке. Убравши је, дете кида перо по перо говорећи: »Рај, пакал, пркаториј« и ову радњу понавља све док не »приде задње перо на рај«; девојка, пак,
У Каставштини употребљавају је у гатању деца и девојке. Убравши је, дете кида перо по перо говорећи: »Рај, пакал, пркаториј« и ову радњу понавља све док не »приде задње перо на рај«; девојка, пак, »жута зрнца,
Убравши је, дете кида перо по перо говорећи: »Рај, пакал, пркаториј« и ову радњу понавља све док не »приде задње перо на рај«; девојка, пак, »жута зрнца, ка су насред маргарети«, окруни и баци у ваздух: имаће онолико деце колико јој
Ћипико, Иво - Пауци
Васо крену главом на два варошана, што се нађоше у дућану, да потпишу „задужницу”. Један од двојице пружи перо Војкану да „постави криж” потписаше. — Дај му робу, — заповједи господар ономе дућанском момку, а њих напој ракијом!
— вели писар уозбиљивши се. И пребира биљешке по остришцима хартије. Па, сјевши, држећи перо у руци, гледа у Петра. — Немој писати, — опази баба, — док не чујемо што даје. — Ја одох!
— Ја одох! Нема овдје мога човјека, — сјети се изнебуха сестра Петрова угледавши перо у писаревој руци. —Господарица си да радиш што ти је воља, опази писар, — али .... — Ево пара! — прекиде Петар.
У хитњи слуша писара и гледа како новац дијели старцу и женама. — Ухвати за перо! — вели прво дједу па баби. А кад сестра оклијеваше да прихвати за перо, наљути се. — Немам времена дангубити!
— Ухвати за перо! — вели прво дједу па баби. А кад сестра оклијеваше да прихвати за перо, наљути се. — Немам времена дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком постави криж.
Поп Вране збунио се и тражи перо по столу, чисто пренеражен, јер није вичан таковим одговорима; сједе и написа цедуљу; пишући снађе се и, пружајући му
Војкан протрне. Мора да судац рђаво нешто пише, жури му се, перо му лети по хартији... Судац изрече осуду: Војкан се осуђује да има да исплати Петру дванаест круна за кукуруз и на
Премишљајући о свачему, паде му на памет да је сјутра субота, не осјећа се лагодан у животу, па неће ићи у град. Узе перо и хартију и пише Злати да га не ишчекује, а нека не води бриге о ономе што су последњи пут уговорили, и о чему она му
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
одбио сам га глатко, изговарајући се да сам болестан, а могао сам наћи други разлог: да је недолично употребљавати перо у службу мача, да сам ја пером приписивао Свето писмо, Реч божију, реч о миру, братству, благости, љубави, да ће се
у службу мача, да сам ја пером приписивао Свето писмо, Реч божију, реч о миру, братству, благости, љубави, да ће се перо оскрнавити обележим ли њиме главу човека над којим ће блеснути крвожедна секира.
Остао је тако непомичан. Најзад, кад смо ми ту присутни почели да се врпољимо од нестрпљења, замочио је гушчије перо у раствор чађи или другог нечега црног и љигавог и почео да пише.
Димитрије, Димитрије, ја твој Пилат, оправши руке, узех твоје перо, да наставим твој посао, оправши руке, Димитрије, узех хараксал, замочих перо у размућену чађ, и ево ме како стиснутих
ја твој Пилат, оправши руке, узех твоје перо, да наставим твој посао, оправши руке, Димитрије, узех хараксал, замочих перо у размућену чађ, и ево ме како стиснутих зуба исписујем даље: „Кад Пилат чу, упита је ли тај човек Галилејац.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Крчмар је дремао мирно, држећи дебелу књигу, Кад самрт тихо му приђе и мирно стаде над њиме, Па онда узеде перо с крчмарског прљавог стола, И својом мртвачком руком записа сопствено име И затим у буџак оде.
Млади Слепчевић седи у својој соби и баш се озбиљно дао у мисли. Косу је ђенијално растурио, а за ушима има држаље и перо.
Та то није тешко то је барем лако, Намрштићу чело, почећу овако: Зграби перо иза ушију глади косу, мрда уснама и пише но брзо оставља перо. Аја, то не иде.
то је барем лако, Намрштићу чело, почећу овако: Зграби перо иза ушију глади косу, мрда уснама и пише но брзо оставља перо. Аја, то не иде. Врло добро знадем, Привикаће људи да Јакшића крадем. Аја, то не иде...
Узме понова перо, оставља га и сасвим се озбиљно нреда мислима. Мора мислен човек јако да се чуди, Какво је то доба, какви су то људи?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
XИ ЦАРИГРАД. У ФАНАРУ Цариград Моје перо стоји унезверено и не зна чим да почне. У овим првим данима мога боравка у Цариграду сваки је моменат по један велики
Ово моје златно перо, то је олук кроз који се моје мисли и неиспуњене жеље таложе на хартију. Мило ми је да сте моју пошиљку примили у
Ја почех да прелиставам те списе, узех у руке моје верно перо, и стадох да пишем и рачунам. Када сам се после поноћи обазрео по собици, дуго нисам могао да докучим где се налазим.
Избачен из опсерваторије, где се морао бавити досадним рачунима, он се, кад је сада окушао своје перо, бацио на журналистику и лепу књижевност.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Марко је био човек силног костура. Седео је у нарочитим столицама. Шака му прави буздован. Кад би узео гушчје перо да пише, морао га је ноктима држати. Жена му је једва стизала до струка.
Једнога дана је морао да пројаше кроз варошицу, и да остане у њој неколико сати. А кад се вратио на село, узео је перо и написао на листу хартије ово: „Записник с једног људског збора... Сви били присутни...
Е, сад, пошто метлу и портвиш никада нисам узео у руку — у суду — а перо не испуштам из руку, мислим да нисам послужитељ, и да некако долазим уз чиновнике.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
То би по нашем мненију најбоље било таки спочетка перо оставити.« Ви сте врло строги, господо моја. Ја, истина, занат списатеља водим од седам година и трудим се дознати
прочитавати, тако да кукавни слишатељи морају, ил’ им се оће или неће, тамо мисли управљати куд ји суво сочинитеља перо води.
Но како гођ што се онај магарац лавовом кожом увио, тако и ми с туђима мислима враније перо наше увивши, врану с туђим перјем представљамо. »Г.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
слуге Који је црвеним млеком хране Усрећи и њене слушкиње звезде Које је уживо сребро облаче Певам И палим једно перо из левог крила Да ми песма буде примљена БОЈ НА КОСОВУ ПОЉУ Јашемо певајући пољем У сусрет оклопљеним змајевима Наш
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
На погачи, која је пред мене била стављена, била је једна књига, новац, перо и кључ, као атрибути: науке, богатства, књижевности и домаћинства.
И реч би одмах била исписана. — Дедер ти, Перо, напиши реч дуд! Разуме се да би се и Пера збунио док му не би учитељ рекао: — Замисли јагње на ражњу измеђ' два
Колико сам пута био већ и замочио перо, у мастило, па се ипак уздржао. — Али запишите, молим вас, запишите макар један стих! — шапћу вам њена уста „рујна“.
— Али запишите, молим вас, запишите макар један стих! — шапћу вам њена уста „рујна“. Ја понова умачем перо у мастило и понова се уздржавам. — Молим! — понавља она. — Извините, али ја сам на дијети! — правдам се.
Шта ће, молим вас, једном пешаку чешагија? — Сасвим, сасвим! — рече капетан убеђен и узе перо те записа моје објашњење и испрати ме умирујући ме: — Добро сте урадили што сте дошли лично да се објаснимо; то сте
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Не видим ни белу мачку сада, толико ме боле ноге... — Али ово је лака... Пази! Перо има, тица није... Пушку носи, војник није... Плашљив јест, зец није... Шта је?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Погледајте како блистам! — истури шеширић погледима радозналаца своје зелено перо, али се сети где је и ућута. Доле, у трави чинило му се да чује неко куцање, неко чангрљање из којег се изви тиха и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А као мамац носи на глави златно перо. Зар може насилник да прође поред таквог јадника и да га не опљачка? Но у томе случају ђогат би престао да рамље,
Кад то зачу царева ђевојка, скочи млада на ноге лагане, пак довати перо и хартију, у лице је пером ударила, од образа крви отворила, Марку ситну књигу написала: „Богом брате, Краљевићу
Једнак њега љуба послушала, она узе дора дебелога, одведе га Петру налбантину. Кад је виђе Перо налбантине, још је њојзи био говорио: „Снахо моја, танка Анђелија, зар је мене побро преминуо, те ти водиш дора на
Анђелија, зар је мене побро преминуо, те ти водиш дора на продају“ Ја говори дилбер Анђелија: „Мој ђевере, налбантине Перо, није тебе побро преминуо, но се тебе побро поздравио да му кујеш вересијом дора — да он иде Арапу на мејдан; кад се
Проговара налбантине Перо: „Анђелија, моја снахо мила, ја не кујем коње вересијом; да ми дадеш твоје оке чарне — да их љубим док се побро
“ Проговара Перо налбантине: „Побратиме, болани Дојчине, нијесам ти дора потковао: ја се, брате, мало нашалио, Анђелија љута и
Мој ујаче, Црнојевић-Иво, да ја тебе једне јаде кажем: синоћ пољу легох под чадором, допадоше двије моје слуге, на перо ме ћурком покриваше и господски лице завијаше; очи склопих, грдан санак виђех, — грдан санак, да га бог убије!
је на њем љепше одијело; на Вулићу, брату Милићеву, на глави му чекркли-челенка, баш челенка од дванаест пера, свако перо по од литру злата“.
Радулова хоће дати в’јенце и обоце, мајка моја Цуцкињу робињу, још остало рухо из сандука; а мој бабо Вучићевић Перо хоће дати коња испод себе, још уз коња стотину дуката!
сиња кукавица усред зиме, кад јој рока није, у Заљути, селу маленоме; то не била сиња кукавица, већ то био Вучићевић Перо, мио бабо Перовић-Батрића: „Авај мене до бога милога, ђе ми Батрић брата не остави који би га могô осветити!
За здраво се натраг повратише; док дођоше ломној Гори Црној, у Заљути, селу маленоме, сусрете га Вучићевић Перо, руке шири, у лице га љуби, Радул њега у скут и у руку, дарова му Османову главу.
Јоште рече Вучићевић Перо: „Благо мене јутрос и дов’јека, кад ја виђех за живота свога ђе осветих мојега Батрића!“ То изусти, а душу испусти...
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Јованче стаде да се смије кришом, у шаку, па гурну друга испред себе: — Перо, овај се учитељ зове господин Паприка. Јављај даље.
Стриц је нашао перо дивљег лука. Пјесник тек што га омириса, већ се намршти. — Пхи, од овога би само добио вољу да се свађам.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Језик му је Кано перо скорописца књижевна — Не пише ни с пером, Него са својим прстом Без мастила. ФИНИК »Финици проналикују јуначком окрету
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама“, и где се загрљени момак и девојка љуљају, а друштво им пева: „Чије перо на нишаљку, гајтане мој!“ Зона још није играла у ору нити се љуљала на нишаљци, — она је само гледала.
Ту је у близини и нишаљка (љуљашка), и око ње пуно света. Љуљају се и певају „Чије перо на нишаљку, гајтане мој“! Они из кола иду па љуљају друге или се сами љуљају, а они са нишаљке иду у хватају се у коло.
материјала, а да ће га умети обрадити, — то је већ његова брига, управо, није га ни брига било за то, јер његово је перо и у Београду цењено било. Што он напише, то је било написано.
Што он напише, то је било написано. А и то му је не један рекао да је његово перо, којим он пише, просто једна жаока умочена у жуч, а и он сам се често с уздахом изражавао да „пише крвљу срца својега
Није му се дало да сврши академију, да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: место мача изабра перо, да га оно храни и брани, — перо, које ни за које новце не продаје!
да му мач буде оружје, али, као што видите, постаде борац ипак: место мача изабра перо, да га оно храни и брани, — перо, које ни за које новце не продаје!