Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ПАНДУРОВИЋ 363 2) ПРИПОВЕДАЧИ 364 БОРИСАВ СТАНКОВИЋ 365 ИВО ЋИПИКО 367 ПЕТАР КОЧИЋ 369 МИЛУТИН УСКОКОВИЋ 371 РАДОВАН ПЕРОВИЋ НЕВЕСИЊСКИ 372 ВЕЉКО М.
РАДОВАН ПЕРОВИЋ НЕВЕСИЊСКИ Од млађих приповедача, Радован Перовић Невесињски (1878*), родом Херцеговац, оживео је стару фолклорну
РАДОВАН ПЕРОВИЋ НЕВЕСИЊСКИ Од млађих приповедача, Радован Перовић Невесињски (1878*), родом Херцеговац, оживео је стару фолклорну приповетку Стјепана Митрова Љубише.
Сем тога знатан број његових приповедака растурен је по листовима и часописима. Перовић, приказујући живот херцеговачких и црногорских брђана, показује добро познавање средине и народног живота, уноси свој
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Нашто ме вара са призраком умља? Нашто ми очи Кад вечно тонем у тами незнања! М. Перовић ЦXXВИИ ДОЛАП Ја знам један долап. Црн, гломазан, труо, Стоји као спомен из прастарих дана.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ПРЕДРАГ И НЕНАД 787 79 ХАСАНАГИНИЦА 796 80 ЈЕТРВИЦА АДАМСКО КОЛЕНО 801 ПЕСМЕ НОВИЈИХ ВРЕМЕНА 807 81 ПЕРОВИЋ БАТРИЋ 808 82 ТРИ СУЖЊА 814 83 ПОЧЕТАК БУНЕ ПРОТИВ ДАХИЈА 820 84 БОЈ НА ЧОКЕШИНИ 847 85 КНЕЗ ИВАН
да је вила, на више би била; да је гуја, под камен би била, Нит' је вила, нити гуја љута, већ то цвили Перовић Батрићу у рупама Ћоровић-Османа... (Перовић Батрић) Шта се б'јели у гори зеленој? Ал' је снијег, ал' су лабудови?
(Перовић Батрић) Шта се б'јели у гори зеленој? Ал' је снијег, ал' су лабудови? Да је снијег, већ би окопнио, лабудови већ би пол
“ ПЕСМЕ НОВИЈИХ ВРЕМЕНА 81 ПЕРОВИЋ БАТРИЋ Боже мили, чуда великога! Што процвиле у Бањане Горње? Да л’ је вила, да ли гуја љута?
Да је вила, на више би била; да је гуја, под камен би била. Нит’ је вила, нити гуја љута, већ то цвили Перовић Батрићу у рукама Ћоровић-Османа.
Осман пустит шћаше, враг донесе од Тупана Панта, те Осману ријеч бесједио: „Ој Турчине, Ћоровић-Османе, немој пустит Перовић-Батрића: што ти даје небројено благо, узео је благо од Турака; што л’ ти даје седам џевердара, с таки их је скинуо
“ То изрече од Тупана Панто, земљи паде, пушци огањ даде, те погоди Перовић-Батрића посред паса, укиде га с гласа, мртав паде у траву зелену; а Осман му осијече главу.
Глас допаде у село Заљути, милу бабу Перовић-Батрића. Тад закука сиња кукавица усред зиме, кад јој рока није, у Заљути, селу маленоме; то не била сиња
зиме, кад јој рока није, у Заљути, селу маленоме; то не била сиња кукавица, већ то био Вучићевић Перо, мио бабо Перовић-Батрића: „Авај мене до бога милога, ђе ми Батрић брата не остави који би га могô осветити!
“ Тјеши њега Перовић Радуле: „Та не бој се, мој мио бабајко! Чекај мене до Ђурђева дана, док се гора преођене листом, црна земља травом и
Чету купи Перовић Радуле, с њоме иде право у Бањане, у Утес је планину до’дио. Ту ми стаде три бијела дана, право гледа Гацку пространоме
“ Друштво паде по трави зеленој, Радул паде друму на средину; у то доба Ћоровић Османе, но се скочи Перовић Радуле, те он вата Ћоровић-Османа: једном руком коња за дизгене, другом руком Турчина за прси, обали га у траву зелену.