Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
ГЛАВА ПЕТА У којој је описан рапорт који је Ержа слушкиња донела и рапортирала га гђи Перси. У њој ће већ читатељ наслутити сукоб и заплет, без којега је свака приповетка досадна.
видела је лепо кад је поп-Спира ушао у кућу, а пред њим ушао један стран човек, и одмах је то рапортирала гђа-Перси. — Ето! Шта сам рекла! — рече љутито гђа Перса. — Онај паор га већ упец’о. Унцут један!
— дакле, ви знате да сам ја пријатељица и госпоја-Сиди и госпоја-Перси; не знам већ, гнедиге, коју већма и више волем. К’о да смо сестре, или тако штогођ.
Ах, Аркадија, ти си ми све то направио! Морам! Шта је, ту је! — вели поп Ћира полако гђа Перси. И она увиђа и пристаје, и даје савет поп-Ћири, и вели му полако: — Па, немој да попушћаш, него држи срце.
— вели искрено поп Ћира. — Управо, — вели домаћин, — сва заслуга има се приписати вашој поштованој супрузи, госпоја-Перси, јер, што кажу: »Види матер, па проси ћер!«... Даклем, ако смем узети себи слободу...
Ержа је после све још тога вечера реферисала гђи Перси. — Пресело им, да бог дâ — вели гђа Перса кад је саслушала Ержин реферат.
Напоменућу само то да је гђа Сида учинила све што мржња и љубав једне домаћице учинити може (мржња према гђа-Перси и љубав према гостима и сватовима), да ствар испадне што лепше.
А њен Пера је и почасни члан неке тамошње официрске касине. То му је Меланија олакшала приступ у те кругове. Гђи-Перси је особито мило било кад је чула за то, па је усхиђено говорила: »О, Пера је направио терно, хауптрефер је направио
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Тамо је млада удовица, једва јој је дваест година, а прилична, има сермије око девет хиљада форинти. Младој госпођи Перси отац је тутор. — Кола са арњевима већ су у приправности, и после једног сата већ су просиоци на путу.
Када су кући дошли, почну наново размишљати. Љуба мисли како ће та ствар испасти. Ако Перси у кућу дође, мора своју оставити, па није прави господар; рад би Персу у своју кућу довести, са свим имањем и дететом,
Љуба је све то унапред знао, па нити је више госпођи Перси ишао, нити је што писао, него се бринуо о новој каквој партији.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад је стигао пред мост, на капији, Исакович командова, „пред перси“, два‑три пута, и уђе у варош парадним маршем, тако да се капија тресла.
парадним кораком грофа Мерци, са лева и десна, а кад би се срели, лицем у лице, носом у нос, узимали би пушку „пред перси“, неколико пута.
У недоумици, куда ће, три пута се окретао, а шиљбок је трипут пред њим „пред перси“ узимао. Оно што му Енгелсхофен каза, подругљиво, није му више, из главе излазило. Нек се они само селе у Росију!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Мучећи се читав сат, Исакович их исправљаше, јашући дуж редова, узимајући неколико пута „пред перси“, док их најзад доби баш како треба, у два реда, права, према застави.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЗЕЛЕНИЋКА: Тући? То нико од нас не захтева; премда жар родољубија може потпалити и њежне перси краснога пола. Примјера има доста у историји. Вама ваљда није познато опредјеленије амазонкиња.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кад ујутру ја устах, напоље изиђох, Небо видјех от љутине свуд около риђо. Цича мени перси тако силно схвати, Да дахнути не могох ни управо стати.
Излишност жеље срежи равно Силама; биће ти душа мирна. Затвори твоје битије у перси, И те огради мудрошћу; нећеш ми Ти зле бит среће. Зло најтеже Сад си га привео самим собом!
ј. приближио се је под изнетом бегунца к султану и пробо га је своим ножем кроз перси. Ето како изпорчено и учен Немац у самом Бечу и најновијег времена предмете наше историје (!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Задигла јој је затим сукњицу и почела јој је с те стране истеривати оне осећаје који су Перси дубоко у срцу били усађени. Због тих батина Перса ме је омрзла и тако се свршила моја прва љубав.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тим доби сама је света Богородица њих од те му смрти одбранила. Тадар Јулијан с Перси се бијаше и говораше док се врати, по Кападоћији све христјане да погуби.
Ето ти, једном доби видеше Перси где једна врла госпођа кроз капију градску изађе у њихов табор с многима хубаво оденути фрацимерки и с млади ичоглани
ЦАРИГРАД или Повест полазна с давнашњега указа сложена изарад памтења онога дивнога голема чуда свете Богородице, када Перси и Татари Цариград облегоше с великом силесијом узимати га, пак с божијим судом изарад те им пробе, сви изгинуше љуто а
Седе у једну галију и оде по Евксинопонту, то јест Црним морем одплину и тамо где јоште Перси не бијаху допрли око великога мора, скупи нешто своје војске грчке.
Што је за мало грађаном туга била се здесила, то после злотворе им сустиже тај белај. У то доби Перси јоште бијаху Халкидон; изокола му све ватром паљаху и ближња села жегући хараху, мале каштиље разметаху.
Што да чини? Теке упркос да не остане на празно, сагласи се с Перси да га заједно добијају; они с мора, а он са суха.
И Татари по мору своје чунове наређиваху туштене да би заједно с Перси морем у једно доби и једним часом грохнули сви под град једнако по мору и по суху.
Каде већ сви широм допадоше и гронуше ка шашка под град бити га са свију страна, онда тим махом Перси још не бијаху стигли.
таки поизбирну неколико својих брзокоњика и оде сам ш њима на ушће к великом мору, указујући се е да би га смотрили Перси да похите скорије доћи у помоћ.
А грађани по бедену стојећи кад и они видеше јер се на мору сви им непријатељи потопише и Татари и Перси, тако с божјом том помоћу им и пресвете Богородице с надгледањем, врло се обснажаше и сви осташе весели да скачући
И срамотно оде у своју земљу. А и тамо цар Ираклије опет многу персијску земљу бијаше похарао... ИИ Откако су били Перси и Скити бојујући на Цариград разбијени и морем истопљени, мало их се врнуло натраг у свој им вилајет с поборењем