Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
ауторове и Софкине тачке гледишта Тело Софкино, као што ће се касније видети, у роману тако често усмерава читаочеву перцепцију (тактилну, просторну, визуелну и акустичку, рецимо) да се то при тумачењу мора узети у обзир.
распињу јунакињу преносе се, дакле, на њена узнемирена чула, и на њену кроз чин венчања проткану и ванредно појачану перцепцију.
Кажемо покретна зато што је Црњанском стало да прикаже и неке врло ситне појединости онако како су оне за конкретну перцепцију дате, како их у једном непоновљивом трену може видети индивидуално око.
није случајна, и вероватно долази отуда што је Црњански био кадар да и у оволицноме комадићу текста наговести особиту перцепцију простора. И, то што читалац у делићу магновења обавља, овако би се могло разглобити.
Он до те мере активира непосредну, живу перцепцију да и у његовоме опису све оживљава, и као да се креће: заједно са кретањем Вука Исаковича и његових ратника, са
Служећи се час једним час другим положајем тела јунаковог, Црњански у високој мери динамизује перцепцију, па тако и постиже књижевно дејство које су руски формалисти назвали очуђавање, тј.
обалама размакнутим „на два-три сата хода” само је још један пример за непосредну, у тренутноме доживљају преломљену перцепцију простора. А та перцепција код Црњанског служи као подлога за песнички шифровану слику.