Црњански, Милош - Сеобе 1
Већ сав трезан, превијајући се од бола, из петиних жила успе да не падне са седлом, чији колан беше попустио, ухвативши најпосле за реп коња, који се вртео.
Тиха радост пође му опет од петиних жила па до потиљка, као језа, и зато, ударив коња мамузама, појаха журно, клатећи се према војницима, да их поведе.