Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Пада киша на добоше ЗИМА У СРБИЈИ 1809. ГОДИНЕ Љуто пред турском најездом, две војводе, два кнеза, Милоје Петровић Трнавац и Петар Добрњац, запенише, ускипеше, закрвише се - ко? - Петар и Милоје, - око чега?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Чете око Београда предводио је Радич Петровић који је после с Немцима на Французе као капетан војевао и немешаг добио, а уз Карађорђев рат то све оставио и нама у
[Јован] Бежановић; а из ваљевске нахије био је: мој отац Алекса обрлајтнант, Петар Ракарац, Лазар Илић; Мали Јанко [Петровић] и Милисав Милошевић лајтнанти; поп Ћука [Поповић?] био је фендрик, а Ђока Мићановић стражмештер.
фебруара]. Из Бранковине пише мени Ђорђе Петровић, вели овако: „Ваше су куће и црква попаљене, но ваша се фамилија спасла у тамнавском збегу здраво и мирно.
Ово сам заборавио и прескочио. Кад је наша војска, по други пут, 8. маја 1806., изишла на Врачар, Милоје Петровић начини шанац у Циганској Бари, куд протиче Мокри Луг преко ливада у Саву; на среди намести неколико топова, пуца на
У то време, чујући то Милоје Петровић, који је имао шанац код Београда у Циганској Бари, куд протиче Мокри Луг у Саву, да су Турци од Шапца пошли к
„Господару, није фајде плакати, но узми пасош, иди у Брисел гди се чује Александер, и кажи му: „Ја сам Черни Георгије Петровић, који сам подигао мој народ, да га од турскога зулума избавим, и десет година држао се; а сад дође 20 Турака на
И тако га поздравите”. Оде преко Колубаре. У то исто време дошао игуман из манастира Боговађе (Петровић) Василије (Жарко). Овај Василије био је родом из села Паљува нахије ваљевске.
Казао сам да смо на Врачар изишли с војском 1804. године, 6. маја. У нашој војсци био је Живан Петровић из Каленића који је био како мога оца Алексе, тако и наш главни буљубаша; и свагда се уклањао испред Карађорђа, јербо
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Кад је вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти црквеној и представио му се: — Петар Петровић, свршени клирик и изабрани и потврђени учитељ за ово место!
— Клањам се, госпођице! Петар Петровић, учитељ овдашњи... то јест скородошавши, новопостављени. Господин ваш отац имао је доброту да ме сврати и доведе амо,
Дошавши, поклони се госту, и овај њој. — Моја супруга... г. Петар Петровић, наш нов учитељ, — представи их поп Спира. — Мило ми је! — вели гђа Сида. И доиста било јој је мило!
Он нека вас подсети на моју молбу и на ваше обећање — вели Меланија. — Сећаће ме на вас... — Збиља, господин’ Петровић’ — прекиде га Меланија знате ли »говор цвећа«? — Говор цвећа? Не знам, госпођице. — Штета!
Африка
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Растко Петровић АФРИКА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Растко Петровић АФРИКА Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 17 ГЛАВА ТРЕЋА 33 ГЛАВА ЧЕТВРТА 50 ГЛАВА ПЕТА 66 ГЛАВА ШЕСТА 86 ГЛАВА
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Влада каже да је био шашав за старим Римом, али ја то не знам. Петровић није стигао да и мени предаје историју. Покушах да уловим Рашидин поглед, али је сада њен отац стајао тако да сам
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
турска имена, те имамо оваква необична имена и презимена: Мустафа Вуксановић, Мурат Вуковић, Рамо Лазаревић, Турчин Петровић и сл.
²² Изузетно, дојење може да траје четири, пет, шест, на и свих дванаест година! У Скопској Црној Гори, пише Атанасије Петровић, „нису ретки случајеви да се дете одбије у четвртој па чак и у петој години, а некад сиса док се само не одбије“.
Ж. Петровић.¹³ 3. ОД ДЕВОЈЧИЦЕ ДО ДЕВОЈКЕ По многобројним спољашњим знацима, понашању и обредним предметима које носе девојке се
634. ⁷ Грђић Бјелокосић, Л., Из народа и о народу, Просвета, Београд 1985, с. 205. ⁸ Петровић, А., Народни живот и обичаји у Скопској Црној Гори, СЕЗ, књ. ВИИ, Београд 1907, с. 387. ⁹ Бота, Ђ.
, „Стара народна вјеровања на Кордуну“, Расковник, 37, јесен 1983, с. 56. ¹² Грђић Бјелокосић, Л., исто, с. 206. ¹³ Петровић, А., исто, с. 387. ¹⁴ Трифковић С., исто, с. 329. ¹⁵ Сличну поделу прави и Раденковић, Љ.
188. ³⁶ Фројд, С., Тумачење снова, ИИ, Матица српска, Нови Сад 1985, с. 12. ³⁷ Петровић, П. Ж., Живот и обичаји народни у Гружи, СЕЗ, Београд 1948, с. 331. ³⁸ Милићевић, М. Ђ., исто, с. 190.
, „Народне празноверице у Копаоничким селима у Ибру“, ГЕМ, 11, Београд 1936, с. 47; Кулишић, Ш., П. Ж. Петровић, Н. Пантелић, Српски митолошки речник, Нолит, Београд 1970, с. 223— 224. ⁵³ Врчевић, В.
100—101; Мијатовић, С. М., исто, с. 38—39. ⁶⁵ Милошевић, М., исто, с. 46. ⁶⁶ Грбић, С. М., исто, с. 100. ⁶⁷ Петровић, В. К., „Неколико листића из народне педагогије“, Учитељ, 3—4, Београд 1897, с. 229. ⁶⁸ Ђорђевић, Т. Р.
244. ¹⁰ Фрејзер, Џ. Џ., исто, с. 30. ¹¹ Петровић, В. К., „Неколико листића из народне педагогије“, Учитељ, св. 3—4, Београд 1897, с. 231; Милосављевић, С. М.
, „Врачање и гатање у околини Сарајевској“, Босанска вила, 21, 1886, с. 330; Грбић, С. М., исто, с. 104. ¹² Петровић, П. Ж., Живот и обичаји народни у Гружи, СЕЗ, књ. XXВИ, Београд 1948, с. 322. ¹³ (Јукић, Ј. Ф.
М., исто, с. 105. ²⁴ Лично саопштење (Милена Шћурић чула је за ово од старице из сокобањског краја). ²⁵ Петровић, В. К., „Неколико листића из народне педагогије“, Учитељ, св. 3—4, 1897, с. 233; Милосављевић, С. М., исто, с. 89.
ЛXXXВИ, Београд 1974, с. 413; Милићевић, М. Ђ., исто, с. 191; Петровић, А., Народни живот и обичаји у Скопској Црној Гори, СЕЗ, књ. ВИИ, СКА, Београд 1907, с. 451. ⁴¹ Караџић, В. С.
Матавуљ, Симо - УСКОК
наши главари добро поднијели, али тога крвавог дана изнијеше ногу пред другима и мудром управом одвојише: Саво Марков Петровић, гувернадур Вуко Станков Радоњић и цетињски сердар Ђико Мартиновић! Што јест, јест. Је ли овако, браћо?
помаже ништа, јер, веле, није помогла ономе што га посјече Стијепо Мрков и оној двојици што их посјече Јоко Стијепов Петровић и многима још, и то све официрима, којима црногорски јатагани одрубише глава!
Од тијех рушевина владика Данило Петровић сагради нов манастир на данашњем мјесту, али и тај сруши Нуман-паша Ћуприловић кад оно са силном војском прегази Црну
владика, а седамдесет година по томе (1785) опет га похара и спали турска најезда, и опет га оправи владика Петар І Петровић.
Уђоше главари. Саво Марков уведе и Јанка. Најстарији Петровић први наздрави владици, честитајући му Нову годину, па сви редом, како који прими чашу, заиште благослов и жели срећан
— Јесте ли задовољни? — запита га најпослије Петровић. Јанко се трже као да се пробуди иза сна: — Опростите, господине, ја... ја... — Разумијем ја то добро.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
РУСКИ УТИЦАЈИ КОД СРБА У XВИИИ ВЕКУ 34 2) РУСКОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК КОД СРПСКИХ ПИСАЦА 37 ХРИСТИФОР ЖЕФАРОВИЋ 39 ВАСИЛИЈЕ ПЕТРОВИЋ 40 ПАВЛЕ ЂУЛИНАЦ 42 ЈОВАН РАЈИЋ 44 ЗАХАРИЈА СТЕФАНОВИЋ ОРФЕЛИН 50 ЈОЗЕФИНИЗАМ 54 ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ 58 ЈОВАН
ПОПОВИЋ 126 ПЕТАР ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ 133 ЈОВАН СТЕЈИЋ 140 ЈОВАН ХАЏИЋ 142 ЂОРЂЕ МАЛЕТИЋ 144 ЈОВАН СУБОТИЋ 146 НИКАНОР ГРУЈИЋ 148 ВАСА
ИЛИЋ 307 ВЛАДИМИР М. ЈОВАНОВИЋ 314 МИЛОРАД Ј. МИТРОВИЋ 316 АЛЕКСА ШАНТИЋ 318 МИЛЕТА ЈАКШИЋ 319 МИЛОРАД ПЕТРОВИЋ 320 БРАНИСЛАВ Ђ.
ЛУКОВИЋ 357 СВЕТИСЛАВ СТЕФАНОВИЋ 358 МИЛАН ЋУРЧИН 359 ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ 360 ДАНИЦА МАРКОВИЋ 361 ВЕЛИМИР РАЈИЋ 362 СИМА ПАНДУРОВИЋ 363 2) ПРИПОВЕДАЧИ 364 БОРИСАВ СТАНКОВИЋ 365 ИВО
Милићевић, Владимир Јовановић, Милорад Петровић, неколико најновиЈих писаца). Поред обилније садржине, ова књига је другаче и писана.
Владика Василије Петровић, у писању своје Историе о Черной Горы, 1754, служио се нешто мало старијим рукописима, родословима и причама о боју
У Москви је 1754. владика Василије Петровић штампао своју Исторію о Черной Горы, а у Лајпцигу, у штампарији Јохана Готлоба Брајткопфа, од 1783.
Српске црквене старешине потајно одржавају блиске везе са Русијом. Арсеније ИИИ, Мојсеј Петровић, Вићентије Јовановић у отпору против уније траже помоћ од православне Русије и из ње набављају опреме и књиге за цркве.
Мојсеј Петровић је нарочито видео да је једини начин да се православље код Срба одржи ослонац на Русију и помоћ од Русије.
Митрополити Мојсеј Петровић и Вићентије Јовановић, у интересу православља и ради црквеног јединства са Русима, наређују да се по црквама служи »по
* ВАСИЛИЈЕ ПЕТРОВИЋ Рођен 1709. у Његушима у Црној Гори, синовац владике Данила, Василије Петровић је био намењен за владичански чин.
* ВАСИЛИЈЕ ПЕТРОВИЋ Рођен 1709. у Његушима у Црној Гори, синовац владике Данила, Василије Петровић је био намењен за владичански чин. 1749. он је архимандрит цетињски, 1750. завладичен је у Београду.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Пењу се до стана крајњим напорима, држећи се за гелендер. Њихов идејни инспиратор, извесна госпођа Јелисавета Т. Петровић-Поповић-Шулце-Тимофејев, натерала их да држе дијету, чији је крајњи циљ виткост!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Са титле се скруни титлић у замишљен Житомислић. ПРИЗРЕН, ГЊИЛАНЕ ...да виђу Призрен! Никола І Петровић Његош: Онамо, 'намо Зец из грма, с пања лане. Фијук метка: мук - Гњилане.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Растко Петровић ЉУДИ ГОВОРЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Растко Петровић ЉУДИ ГОВОРЕ Садржај И 3 ИИ 34 ИИИ 52 ЉУДИ ГОВОРЕ Ову сам књигу написао за време једног путовања.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Димитријевић, трговац Прока Пурић, општински чиновник Трифун Спасић, незапослени грађанин Мића Станимировић др Петровић, адвокат Симка, Агатонова жена Вида, Танасијева жена Гина, Прокина жена Сарка, удовица Тетка Даница Догађа се свакад и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И нико се не сећа да нас одмени... Траже још?... Добро!... Забележите: ја се зовем Станислав Петровић. — Рече одлучно и окрете се војницима: — Напред! Осећао сам се мален према овоме великом дечаку. Било ме је стид.
Одоше у оне гробнице пуне лешева, да и они оставе тамо своје измучено тело. И он с њима. Станислав Петровић, млад потпоручник од двадесет година... Окретох се уназад, радостан што нисам у њиховој кожи.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Лаза Петровић, овдашњи учитељ. Она промуца нешто у одговор, рукова се са њим механички, не мислећи и корачи напред...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
У УЖИЦУ (Ракијска пијаца, на којој се, уокруг, налази нека од следећих радњи: КАФАНА „КОД ПЕВЦА”, СОДА-ВОДА САЈЏИЈА ПЕТРОВИЋ, ПЕКАРА, РАКИЈСКИ ПОДРУМ. Испред ракојског подрума неколико буради и понеки сандук са флашама.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Као и Растко Петровић, Дероко, Дединац, и ја сам остао веран мору. Не само у слабим стиховима и на језику. Када су радници, из канцеларије
Сима Алексић, из Новог Сада. Чапа Радованчев, из Панчева. Осталима не памтим имена. Мене је спасао Шаца Петровић, лекар из Кикинде, кога сам знао и пре рата.
Међутим, кад је пао мрак, ја се појавих на превијалишту, и Петровић ме је нашао у сену, на тавану превијалишта, где ме је Радованчев био сместио.
Онај међу њима који би престао да пружа, жедан, руку, смирио би се, заувек, у блату. Петровић је тврдио да ми ништа нарочито није у носу, а љутио се што немам бар температуру. Вели, не може то тако.
Тај мој друг био је Илија Петровић, преводилац Бајрона. Он је, већ после другог броја, отишао у Америку, а мени предао редакцију Дана, и свој мали стан,
У Париз су, тада, пре мене, већ били отишли моји пријатељи: Сибе Миличић, Растко Петровић, Сава Шумановић. Тамо се налазио онда и Душан Матић.
То је био поменути Илија Петровић, преводилац Бајрона, који је имао некакве везе са шефовима социјалиста. Кад је он отишао, ја сам излетео.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
У истој паланци А..... о којој говори прича наша, беше један богат трговац Петровић, који је располагао грдним имањем. Он имађаше једног калфу, који хтеде наћи жену са добрим миразом и с њим отворити
Она је побројала све што је знала да има трговац Петровић, па чак и више. Отац девојчин пристане да дâ дете, само претходно ће доћи у А..... и видети момка и остало.
и видети момка и остало. У прву недељу после тога он дође, одведу га кући Петровићевој, газда Петровић оде у село, чељад се разиђу и остане сам момак, који га стане уводити у своје одаје и показивати му своје добро.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Да разговориш... о изборима, је л'? ИВКОВИЋ: О изборима, о кандидату. ЈЕВРЕМ: Како о кандидату? Зар није Петровић ваш кандидат? ИВКОВИЋ: Он је био прошлога пута. Али сад... видећемо... можда нећемо њега. ЈЕВРЕМ: Хоћете новога?
А сад се некако смекшало. Зар не видиш да сад у свакоме послу ортакују партије? Ако је трговина, читаш: „Симић и Петровић”; распиташ се, а оно Симић владина странка, а Петровић опозиција, па де, нек измакне лиферација ако може!
Ако је трговина, читаш: „Симић и Петровић”; распиташ се, а оно Симић владина странка, а Петровић опозиција, па де, нек измакне лиферација ако може!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Михаило Петровић Алас РОМАН ЈЕГУЉЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Михаило Петровић Алас РОМАН ЈЕГУЉЕ Садржај ПРВИ ОДЕЉАК: ВЕКОВНА ПРИРОДНА ЗАГОНЕТКА 2 И. Мистерија јегуље 3 ИИ.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
года СОЧИНИТЕЉ ЛИЦА ВЛАДИКА ДАНИЛО ИГУМАН СТЕФАН ЈАНКО ЂУРАШКОВИЋ, сердар РАДОЊА ВУКОТА„ ИВАН ПЕТРОВИЋ КНЕЗ РАДЕ, брат владике Данила БАЈКО РОГАН ЈАНКО НИКОЛА ВОЈВОДА ДРАШКО МИЛИЈА СТАНКО (Љуб.
СЕРДАР ИВАН ПЕТРОВИЋ С Мухамедом и глупост у главу! Тȅшко, Турци, вашијем душама, што облисте земљу њеном крвљу! Малене су јасли за два
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Тишина бијаше настала. „Не памтим да нас се мање окупило на овај год!“ рећи ће Саво Петровић. „Ваистину, жао ми је да сте се и ви измучили по овоме злу времену, оно јест, потребно је било да се скупите, јер
“ „Аферим, ђаконе! весели човјече! Ђе си ти, пуна је кућа весеља! Добро нам дошао! Ајдемо!“ прихвати Саво Петровић. Гомила се одмах раздвоји и Господар уђе у кућу, у којој се родио.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Пеичић, физик варошки, и С. Врањешевић, трговац; — у Пакленици: Митар Вукотић, добростојник; — у Пардању: Ђорђе Петровић, парох; — у Фрањеву: Младен Маџаров, биљежник, и Петрачић, професор; — у Сентомашу: Јован Настић, учитель ИИ.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Онамо!... Покој добићу души Кад Србин више не буде роб. Никола И Петровић Његош ИВ ДЕД И УНУК Уз'о деда свог унука, Метн'о га на крило, Па уз гусле певао му Што је негда било.
В. Петровић ЦЛИX НА БРОДУ Петоро седимо на крову од брода, Згурени, суморни, зловољни и мрачни. Запљускава, шуми, пенуши се вода;
В. Петровић ЦЛX УСЕДЕЛИЦА Када те у црном, старинском оделу, С угашеним оком и прсима спалим, Видим на досадном како те поселу По
В. Петровић ЦЛXИ МИ, ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ, ДЕЦА ОВОГ СТОЛЕЋА... И после ручка тако много јела И пића стоји на столу. Кроз стакла Пр
Ми верујемо! и стиснутих пести, Са руку наших ланце ћемо стрести! В. Петровић ЦЛXВИИ ЗАРОБЉЕНОЈ БРАЋИ Стари снови наши нису били варка: На Српскоме Југу нема више роба; Пренула је снага Милоша и
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Петар Петровић Његош ЛУЧА МИКРОКОЗМА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних
Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Петар Петровић Његош ЛУЧА МИКРОКОЗМА Садржај И 13 ИИ 29 ИИИ 44 ИВ 60 В 70 ВИ 93 ЛУЧА МИКРОКОЗМА ПОСВЕЋЕНО Г. С.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Већ два дана у дивизијском штабу говори се само о п. пуковнику Васићу. Референт санитета, доктор Петровић прича, да је својим очима видео п.
Кад виде нас, мајор Петровић изађе иза једне живе ограде и пође к дивизијару, али ми продужисмо даље, застајкујући само, кад је требало осудити на
— Ама који је то? — грми пуковник Недић. — То је мајор Илија Петровић, — одговори одсечно потпуковник Васић. У том тренутку, из гомиле коморџија, Арнаута, топова, пешака и кара, крену
усне, испод пресоване капе вири неуређена коса, одело мокро и каљаво, снага виси, а не стоји — то беше мајор Илија Петровић. — Молим Вас, да објасним, господине пуковниче! — Шта имаш да објасниш, кучко једна!
Дивизијски штаб оста ту, на изласку из Феризовића. Мајор Илија Петровић оста с нама. Ја се одвојих нешто устрану. Сузе ми саме ударише.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
је предмет мог излагања српска књижевност и култура, напоменућy да је почетком века наш изврсни математичар Михаило Петровић тада нову теорију моделовања засновао на односу скупова, од којих један служи као слика на коју се други пресликава,
То је њена доња граница. Књижевност произилази из језика подразумевајући га, али га и надилази. Горњу границу Петровић је означио као почетак научног моделовања, кад се појављује „апстрактни тип чињеница, у којима саставци губе свако
Изразито авангардни писац Растко Петровић изгледа да их је први пажљиво откривао и анализирао у складу с новом поетиком коју је образлагао.
Тако је и Растко Петровић, први на српском језику, у књижевној реконструкцији и деформацији дао готово цео пантеон старих словенских божанстава
Али можда управо зато у њој, што цмо ближе нашем времену, све истакнутије место добијају писци који као Растко Петровић, Момчило Настасијевић и, у наше дане, Васко Попа књижевним средствима активирају све старије слојеве културног памћења.
Овима другима изворни текст је Библија, на коју се стално морамо враћати. Још двадесетих година Растко Петровић је на више разноликих примера показао у есеју „Народна реч и геније хришћанства“25 како се зачиње и како протиче
А ко би то други могао бити ако не песник? Занимљиво је да ни Црњански, као ни Петровић, није навео стварно име песниково. Остављено је нама да га у оба случаја наслућујемо и најзад откријемо.
маја 1898. по старом, а 16. маја по новом календару, у Београду је у јутарњим часовима рођен Растко Петровић, недалеко од Института за књижевност и уметност (у коме се сада налазимо), у некадашњој Ратарској улици, која је под
Опште је познато, наиме, да је Растко Петровић двадесетих година као сопствено, ново тематско језгро у српску поезију увео „тајну рођења“, по свему судећи наспрам
Добро је познато да се Растко Петровић, већ после првих публикација у периодици (1920), као и првих књига прозе (романа Бурлеска господина Перуна бога грома,
Она је заправо постала темпорални ослонац за песничку слику света. А Растко Петровић тај темпорални ослонац премешта на супротну страну: смешта га у пролеће.
Ако је Растко Петровић двадесетих година ичему тежио у поезији, онда ће то најпре бити дотицај с „недирнутим“. Била је то у неку руку и општа
Петровић, Растко - АФРИКА
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Растко Петровић АФРИКА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Растко Петровић АФРИКА Садржај ГЛАВА ПРВА 2 ГЛАВА ДРУГА 17 ГЛАВА ТРЕЋА 33 ГЛАВА ЧЕТВРТА 50 ГЛАВА ПЕТА 66 ГЛАВА ШЕСТА 86 ГЛАВА
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
обранбене линије, где је стајао потпуковник Малиновски с 5 батаљона, и Катун с нашега фронта, где је стајао мајор јода Петровић са 4 батаљона и једним ескадроном.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
“ „Јеси ли ти, Влајко?“ — и једна се прилика спусти поред мене. — Ко си ти? „Ја сам капетан Петровић, командир треће чете.“ — А, јесте ли прешли? — обрадовао сам се. Рече ми да је прешао још у девет часова.
Командант је позвао ађутанта да му као санћим нешто саопшти. Али се овај до мрака није појавио. Капетан Петровић покупио је тада своје војнике, и прешао реку без иједног губитка.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Бошко Петровић, књижевник, приликом свога боравка у Бечу у јуну 1953. године дао је да се за мене фотографише у тамошњој Музичкој
Рајковић писао, истоветни појмови. — О Стевану Гавриловићу в.: Вељко Петровић, Српска уметност у Војводини, Нови Сад 1927, 72; Вељко Петровић, Станојевићева Народна енциклопедија И, 451; др Милан
— О Стевану Гавриловићу в.: Вељко Петровић, Српска уметност у Војводини, Нови Сад 1927, 72; Вељко Петровић, Станојевићева Народна енциклопедија И, 451; др Милан Кашанин, Два века српске уметности, Бгд 1942, 17.
) на језик и акценат (в. Преписку ИИ, 189). — Занимљиво је и лепо, а умногом и прихватљиво објашњење Теодоре Петровић Мушицкога става према романтичном патриотизму Срба у њеној студији Лукијан Мушицки и наша народна песма.
године; о тим питањима, као и иначе о Боројевићу, в. рад Теодоре Петровић Одломци из аутобиографије Николе Боројевића, Зборник МС за књижевност и језик, ИX—X, 1962, 182—5, нарочито белешку бр.
Поводом штампања Суботићеве Песме у првом издању ове Антологије Коста Петровић је у чланку Опис Стражилова из 1836. године (Зборник МС за књижевност и језик ИИ, 1954, 196—7), по подацима из
Мајалос испаде прекрасно и донесе управитељу само признање и похвалу.” К. Петровић даље закључује: „Када је приређивање мајалоса ушло у традицију, не може се поуздано утврдити”, али одмах потом
Не мање су ме обавезали најразноврснијим обавештењима и услугама: академик Петар Коњовић из Београда; Бошко Петровић, књижевник из Новог Сада; Милан Токин, књижевник из Вршца; Мирјана Михалек, наставница Музичке школе из Вршца; Влада
Универзитета из Београда; Миле Клопчич, књижевник из Љубљане; др Павел Калан, доцент Универзитета из Љубљане; Теодора Петровић, управник Државне архиве у Сремским Карловцима; Јанош Херцег, књижевник из Сомбора; Светислав Марић, пензионисани
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
века добија свог највећег песника. Петар Петровић Његош (1813-1851), владика и владар Црне Горе, у свом песничком развоју обухватио је читаву ту епоху, од народне
Ту није прекидан континуитет развоја с књижевношћу 19. в. Слично Шантићу, песник из Војводине Вељко Петровић (1884-1967) такође је допринео обнови патриотске поезије (Родољубиве песме, 1912, затим На прагу, 1914).
У књижевним иновацијама даље је ишао Растко Петровић (1898-1949). У Откровењу (1922) напушта сва обележја старог стиха, а у роману са темом о животу старих словенских
Слично Селимовићу, Бошко Петровић (1915) после песама и приповедака први роман Долазак на крај лета објављује тек 1970. Његово најзначајније дело је,
Вито Марковић (1935), Милован Данојлић (1937), који је све значајнији као стилски бриљантан прозни писац, Бранислав Петровић (1937) и Алек Вукадиновић (1938).
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
За зрелију младеж српску (превод и прерада) 1868. Рођен Михаило С. Петровић Алас Милан Милићевић у Београду покренуо Школу, лист за учитеље, родитеље и децу 1869.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сад је ред на Чајновића, на нашег лиричара. Ја га видим, богами почесто, с Нинушком Петровић на вежби, и уверен сам да ће његова прича, или драма — све мислим да ће он драму изабрати — понети младеж, а не старе
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Илић, Светолик Ранковић, Илија Вукићевић, Алекса Шантић, Милорад Митровић, Иво Ћипико, Светозар Ћоровић, Милорад Петровић, Божа Кнежевић, Бора Станковић и Радоје Домановић.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Растко Петровић ПЕСМЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Растко Петровић ПЕСМЕ Садржај РАНЕ ПЕСМЕ 2 НЕШТО ШТО НЕ БИ ТРЕБАЛО ДА ЗНАМ 3 О ТРЕЊУ ИЗМЕЂУ ДУШЕ И ТЕЛА 5 ЈЕДНА СТАРА АРИЈА НА
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
О Сењанину Тадији историја не зна много. Свакако је то био Тадија Петровић, савременик Сењанина Ива, а постоји и претпоставка да је то могао бити и неки котарски јунак — Мандушићев сестрић
Вука бележили су и објављивали јуначке песме: Сима Милутиновић (Пјеванија црногорска и херцеговачка, 1837), Петар Петровић Његош (Огледало српско, 1845), Јукић и Мартић (Народне пјесме босанске и херцеговачке, 1858), Богољуб Петрановић
увод, ИИИ, 7 Сењанин Тадија — (свакако) Тадија Петровић, савременик Сењанина Иве, а постоји и претпоставка да то може бити и неки котарски јунак — Мандушићев сестрић Тадија
Црвене ст’јене — налазе се близу Задра црвеника вино — црвено вино црљен — црвен Црни Ђорђе (Карађорђе) — Ђорђе Петровић (1752— 1817), вођа првог устанка у Србији, убијен по заповести кнеза Милоша 1817.