Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Бога им пешачког, мислим ја, па зашто ће онда пешадија и коњица? Каже мени командант армије овако: „Видите ли, Христићу, оно тамо гумасто дрво?“ Видим, кажем ја.
Црњански, Милош - Сеобе 2
„шережана“, да би се, изненада, помакли, претворили у колону, која маршира, и мења облик, као на некој табли шаха. Пешадија је, те године, била, први пут, униформисана, па је, издалека, имала боје цветних леја.
Црњански, Милош - Сеобе 1
На путу у горњи део града, где беху утврђења, видела се, у прашини, пешадија и артиљерија, помешана, како одмиче. Вуичеви пукови, подишли са Запада, тукли су је, при одступању, клечећи и стојећи
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тутњи земља, коњаници сукте, Чила срца од весеља букте, Пешадија пушке загрлила, Па за њима трагом се савила. „Јуриш... не дај!“ и „Ала ил Ала!“... Боже мили, на свему ти вала!
Мрак и гора... Пут се туд веруга... Њиме иде друган украј друга. Коњаници па и пешадија Сукћу путем као каква змија — Змија, брате, црна, дуга, љута, Да што оста Турака прогута.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Са артиљеријом је маршовала и пешадија, некад напоредо, а неки пут смо је сустизали. Запамтио сам тако много лица из појединих пукова.
Онда се још журније прихватају посла, и пук је за кратко време био спреман за полазак. Пешадија је већ излазила на друм и хватала десну страну пута.
— Како, како! Ми се загледасмо као да се чудимо овој тишини што је свуда око нас владала... А, сем тога, наша пешадија лежала је по околним њивама и ливадама. — Зашто су нас избацили оволико напред?
Четврта батерија штитиће и нас и пешадију у наступању. Примакосмо се врху да видимо где је пешадија. Патроле се не виде, али стрељачки строј наступа обазриво. Нико не заостаје.
И свитну. — Хиљаду пет стотина. Наша пешадија, подстакнута артиљеријском ватром, отвори још жешћу паљбу. Пуцњи од пушака и митраљеза слише се у јединствен, громки
— смеју се војници Танасију. Када и последњи воз беше извучен на плаТо, командир нареди да се стане, док пешадија не избије на одређену коту. Гледајући са ове висине, ћувици штрче према хоризонту као врхови таласа узбуркане воде.
— На своја места! Тек око десет часова кретосмо. Нико више и не пита на коју ћемо страну. Са нама трапуља полако и пешадија у бескрајној колони. Наиђосмо и на неку комору и коморџије се сручише са стране пута, док прође артиљерија.
Види се силуета неке грађевине, сигурно школе, а мало затим застадосмо. Чују се гласови: „Пешадија напред!“ Одјекује клопот фишеклија и бат ногу... Када наиђе и комора, онда крете артиљерија. — Држи десно!
— Што не гађате? — дојури задихан један пешадијски официр. — Пешадија већ прелази. Кроз пуцањ пушака и фијук зрна, чује се неки узнемирени жагор, звекет ланаца и лупа металних чамаца.
Потпоручник Александар познаде неке, те им довикну с коња: — Ручајте брже, док није наишла пешадија! — онда се окрете мени: — Знаш... и ми пољаци смо господа, али оваквих ладолежа нема нигде.
Покрај пута видимо мртве. Сигурно су били тешко рањени, па су при преносу умрли и болничари их оставили ту. Пешадија је замакла. Чује се тежак фијук артиљеријских зрна и прасак шрапнела над селом.
Командант дивизиона одјаха са командирима. Сигурно траже положај. Тада се нареди да пешадија крене. Официри скрећу пажњу да ниједан не заостане. Пешаци потрчкавају, па се збијају.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Око седме батерије било је све гранатама разорено. Као црв, примећено је, гамиже непријатељска пешадија све ближе... Гру.. Грууу...
Око подне дивизијски штаб је избио на јужну ивицу Феризовића. Из свих улица излазила је наша пешадија, гонећи пред собом чопоре Арнаута, који су гађали из кућа. Ту стадосмо.
И ја им ову молбу испуњавам. Завршавам ти своје писмо у часу. кад наша пешадија ускаче у шанчеве Црвеног Брега, који је заузет.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Све што је ван шанца узело је неки ук, па само пали и грми у шуму на коси. Само је пешадија у шанцу још ћутала не опаливши ни метка.
— Где вам је војска? — Батерије су на логоришту, а пешадија не знам где је... — Шта, шта, шта велите ви!? Ви командант смете пећи да не знате где су вам трупе!
До мога поласка коњаници се још нису били вратили из Шиљеговца. И тако, ја фактички сад не знам где, је моја пешадија, али г. ђенерал види да то није моја кривица.
Ђорђевића да размотри кнажевачку околину, како би наша пешадија што сигурније наступала. Овај ескадрон први уђе у порушену варош, извести Хрватовића о стању Књажевца, па и не
Овај ескадрон први уђе у порушену варош, извести Хрватовића о стању Књажевца, па и не чекајући да приспе наша пешадија, продужи даље извиђање у правцу Тресибабе.
Да се спусти у поток пада узмиче друмом — не сме, јер нема кад — турска ће је пешадија пристићи. Изгледало ми је да је цве, све пропало.
Изгледало ми је да је цве, све пропало. Спас је још лежао у томе ако се могне зауставити и повратити наша пешадија да заустави напредовање Турака док се батерија повуче. Викнем коњаницима да се продеру што год могу: »yпа!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
У густим редовима наступала је руска пешадија. Крупни плавокоси младићи под шлемовима, насмејана лица и доброћудна изгледа, гледали су весело као деца, газили
Тада ми изненада падоше на памет речи које сам некада слушао: „У рату наступа прво пешадија. За њом артиљерија. Онда се ређају штабови дивизије, армије, Врховне команде. Најзад иду лиферанти и забушанти.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
сместа!... Разумем... разумем! — говорио је командант. — Па се окрете нама. — Хитно одступамо. Са суседног сектора пешадија одступила. — Он се наједном замисли. — Ух... тамо је наша батерија! Да ли су је известили пешаци?
Газили смо воду, саплитали се о камење. Били смо прокисли до коже. С нама је гамизала и пешадија. Онако у мраку, препуштени готово сами себи, измучени и јадни, давали смо утисак раздражене гомиле, и војници су већ
Пред нама је био положај Каменита чука, где се налазила пешадија. Ама ништа више, већ узми само имена: Вражја глава, Каменита чука... па можеш да замислиш какве су то чукаре и гудуре.
потукоше пешадију — буним се ја. — А—ја!... „Дивизија је тако наредила!“ — одговара лаконски командант... Пешадија вапије за помоћ, а батерије ћуте, јер више команде веле: нека се зна да ми нисмо дали повода за рат... Ето...
по десет. Са људи је лио зној. Цеви су буктале, а ровови бугарски су пламтели и пурњали. Пешадија је подилазила. У тачан минут прекинуо сам паљбу. Тада се проломи: „Ура, ура, ура!...
Коморе се увелико осипају. Изван Митровице почела је и пешадија, док су артиљерци још увек везани својим осећањима за оруђа.
Као хијене, чекају они подмукло свој плен. Само када наиђе пешадија са пушкама узмичу кришом и, чучећи на неком брегу, посматрају изнурену војску.
Тако је пао с коња и један војник, неколико пута је очајнички махнуо руком и нестало га. Наилазила је пешадија. Војници су се свлачили голи, па су одело и спрему везивали о врат, а они, загрљени по двадесеторица, наилазили су у
Понеки прилазе својим познаницима и поздрављају се. Око подне поче да пролази пешадија. Дугачка поворка плавих униформи отегла се поред морске обале и замиче за један рт, који је заишао у море.
Сигурно Бугари спавају... А шта ли ће сутра бити?... Не сутра. Поноћ је прошла... Где ли је пешадија? Њима је тешко, много тешко, јер они данас својим грудима треба да пронађу непријатеља. А биће много мртвих!
Потпуковник Петар приђе нам: — Не ваља. Непријатељска пешадија пришла до жица. Војин почео да дејствује, али је заћутао.
Један ордонанс у пролазу рече да су Бугари разбили један наш ескадрон, који је био на предстражи пред нама. — Је ли пешадија ступила у борбу? — запита неко ордонанса. — Није још... То је главно.