Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
С ПОВРЕМЕНИМ ПАДАЊЕМ У ЕПСКИ ДЕСЕТЕРАЦ Моћни команданти, трупа и армија, команданти оклопних дивизија, коњице, пешадије и артиљерије, луле пале бацачем пламена!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
У шанац је сместио нешто пешадије, а остало је разасуо по оним честама. Војска што је у шанцу била није водила борбу; то је била главна трупа; а чарку
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Међутим, и у том најкритичнијем тренутку и кад су и последња црева пешадије замакла за кукурузе, пета батерија, која је дејствовала картечом, још није имала наређење да се позуче.
тачку“, (и убоде чиоду) или: „ја сам обасипао ватром овај простор;“ или „добијем ја наређење да извидим терен Х испред пешадије, то је са свим северно, ево овде, ево баш овде, видите ли?
било је од Јуришића, где му он, онако по његовски, брутално и без околишења јавља: да га неки војници — очевици из пешадије гадно оптужују, да се истрага против њега строго повела и да је потребно што пре да се врати у батерију и ону срамоту
Црњански, Милош - Сеобе 2
Црвени, сербски, гуњ, памтио се, неко време, у свим војскама. После су, међутим, толике пешадије имале црвене шињеле. А та пехота, већином у опанцима, и у ратовима, са два пиштоља и јатаганом у појасу, памтила се
Исакович је увидео, иако је био самоук, и то, да је џида, азијска, слабо оружје против францеских ловаца и прајске пешадије, која може да опали плотун сваког минута. Коњаник, међутим, у Исаковичу, није пристајао на нестанак коњице из армија.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Спремна да удари, та војска је била састављена из хрватских, мађарских и српских коњичких пукова и биране граничарске пешадије, пандура и хајдука, којима беше додељен у резерви, да чека на изнимне случајеве, и пук „разбојника“, својина барона
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Видик се губио када смо кренули узбрдо. Али коњи су малаксали и не могу даље. По нечијем наређењу приђе нам чета пешадије, те се и људи упрегоше.
Да ли од досаде или глади?... Комора нас није стигла. Али ипак, нико се не жали. Стижу и предњи делови главнине пешадије. — Куда, друже?... Где си запео? — запита у шали командир једнога пешака. — У Босну, господине капетане.
Полегали су око топова и спавају. И нико се не помери када наиђе однекуда једна чета пешадије и кад пешаци почеше да се саплићу о њихове главе... На истоку зарумене и месец се помоли.
Био је сломљен. Али се прибра и поче тихим гласом: — Чули сте и видели сте... Непријатељ је заробио пук и по пешадије и ону нашу батерију. Сада, он поседа обалу. Наредите да се одмах ископају заклони за људе н будно осматрајте мост.
Колона маршује тешким кораком кроз пусту и мрачну ноћ. И опет поред нас дугачка поворка пешадије. Мали пешаци, натоварени убојном спремом, гамижу мрзовољно и равнодушно.
— Подигао је тада значајно прст и погледао важно све редом. — Јер, замислите да је на оној обали био, рецимо, пук пешадије непријатељске... Леле... Качамак би се направио од нас.
Непријатељ свакога часа може наићи на цео артиљеријски пук. Однекуда се појави један батаљон пешадије. Командант његов вели да не зна где му је команда пука.
Тражимо двогледом објавнице наше пешадије, али не можемо да их видимо. Негде су прикривене. Она патрола наступа. Ено их близу кривине...
Људи се значајно погледају и сумњичаво врте главом. Борба је узимала маха. Наступ непријатељске пешадије сломљен је. Леже сада они растурени у равници, јер не могу ни напред ни назад.
Болничари су већ стигли и уз помоћ једнога вода пешадије прикупљају рањенике. Дугачка колона сељачких кола шкрипала је лагано низбрдо, односећи рањенике...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Напред музика, затим један полувод пешадије, па мртвац, чији је сандук покривен црно‑жутом заставом Хабсбурга, а за сандуком на лафету, ја, као представник
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
На сто корака од њега појави се онај напред истакнути, танки стрељачки строј непријатељске пешадије. Он помисли: „Наређено ми је да се повучем... Све до краја, био сам на своме месту и вршио сам своју дужност. Али...
Моја рука дрхти, јер сам узбуђен и срећан, посматрајући голим оком, како неустрашимо наступа стрељачки строј наше пешадије, како непријатељ, поколебан одлучношћу наших људи, почиње да се комеша и одступа, како побеђује правда и како је Бог
А земља подрхтава и лепо се чују топови... То су наши топови... Безбројни, густи, правилни ланци наше пешадије напредују, ево их спуштају се, улазе у саму варош...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Сва је коњица полако касала, а понеки од Черкеза утркивали су се напред. Намера ове коњице и пешадије, што је за њом ишла као потпора, била је очевидно та, да обиђу наше лево крило, да га обзину и тиме принуде целу
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ми морамо да слушамо онако како нам се нареди. Сазнао сам да ће нам бити стављена на расположене још два батаљона пешадије. Наш батаљон налазиће се у првом борбеном реду.
Лука је дао вермут, Војин је приложио каву, ја шећер. Одједном је на целом фронту код пешадије завладало затишје, као да су војници прећутно углавили примирје.
На фронту наше армије спремни су да ступе у дејство: седамдесет и пет батаљона пешадије, преко две хиљаде шест стотина пушкомитраљеза, око седам стотина шездесет митраљеза, пет стотина осамдесет топова и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Луко, скрени пажњу командиру четврте батерије да се на левој ивици шуме види кретање пешадије. — Ало, ало... ало... ало, четврта! — окрете се нама: — Изгледа прекинута жица. Телефониста Бонга, нађи брже прекид.
— Ало, ало, четврта, јавите командиру да се на ивици шуме опажа кретање непријатељске пешадије. Ту-у-у, ту-у, свира телефон и телефониста ја вља да је рањен командант првога дивизиона.
— Куда идемо? — запита Краљ. — Код пешадије, ваше Величанство. — Код оне у рову? — Ваше Величанство, ви се не смете излагати сувише.
Али мора, господо, мора! — виче командант. — Узмите све подофицире. Даћу вам и чету пешадије, и ко вам се успротиви, ма то био и генерал, убијте га. То ја наређу— јем... Сад је пет часова.
Онда сиђе на пут, да сачека док челни стигну на излаз. Уто дођоше и војници са батеријским фењерима, а и она чета пешадије, и распоредише се дуж целе клисуре... Мало затим релеји јавише да су челни на излазу.
На кривинама откачињали смо задњаке и војници их после рукама гурали. А, да бисмо олакшали коњима, добили смо и чету пешадије, те је сваки пешак носио по две гранате...
Где је ко застао, ту је и заспао. Око подне почели смо дејствовати. Посматрао сам борбу пешадије. То је било бесомучно клање. Не потцењујем бугарског војника. Али наши су храбрији и много интелигентнији...
Па да... ништа нам друго није ни остало. Скрпили су некако два пука пешадије. Наређено је да артиљеријска припрема буде изненадна, брза али кратка.
А само три године доцније... На путу ка Голготи вукла се изнурена војска српска. Непрегледна колона пешадије, артиљерије, коморе и избеглица, гамизала је лагано преко Косова, носећи собом тугу и очај поробљене земље своје.
Чујем у пролазу где један вели: — Причекај бре... Све ће нас сада пустити кући. Уз пут наиђох на један пук пешадије. Застали су да виде куда ће. Војници се пресамитили преко пушака и гледају мрзовољно преда се.
Са овога места наилазимо на беспуће, на козје стазе, којима може ићи само по један човек. Пред нама одмиче један пук пешадије. Али у подножју чекају још два пука и тако смо „уракљени“ наоружаном пешадијом.
На уском путу сударисмо се готово са њеним предњацима, који су јурили за попуну муниције. Сустигосмо и један батаљон пешадије, који је такође пошао у помоћ загроженом положају.