Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— упита котлар, па спусти справу у пинту и поче „градијерати“. — Зар ти то мореш, Мићане, брез свијеће? Не видиш, болан! — Свеједно, брате!
— Свеједно, брате! Донио ти миљун свијећа, а не донио ни једне — не знам ти ја овије' лумера. Гурнем ово у пинту, па ако стоји, добро и јест; а ако се врти, нек се врти. Шта ћу му ја?
Знаш што је кап? Кажем ти, ако још само једна кап кане — слободно мореш цијелу пинту пролити: не ваља! Управ ти је сад под мјеру: десет гради. Симеун се нешто присјети, па нагну још једанпут. — Није!
— Е, кад је тако, Симеуне, онда Боже помози. — Осмјехну се Мићан, засука рукаве, па измакну пинту испод цијеви. — Помоз'те људи! За часак накладоше нов котао и подјарише ватру.