Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Тако их је црква крстила, али по народном крштењу зваху се: Пирија, Тетка, Наћвар, Блитвар, Дувало, Срдар, Вртиреп, Жвалоња.
За куваром честиташе: млинар Бобан, ковач Тртак, коњушар Стипан, пак возари Бељан и Дундак, а најзад говедар. Фра-Пирија колендиса, кога више кога мање, према годинама службовања.
Фра-Дувало је противно тврдио. Пирија и Наћвар бијаху мишљења Дувалова, а остали пристајаху уз Тетку. Сваки се напрезао да се сјети каквијех ријечи из
— Нико се утопија! — мисли Пирија. — Та-а-а-ко! Па шта-а ћемо му ми?! — Али, може бити, да је и шта друго! — вели Тетка.
Бакоња брзо отиде у гвардијанову ћелију, коју затече распремљену — кревет намјештен, све обрисано — баш као да је фра-Пирија изашао у шетњу.
Између осталог, питао се да ли је заиста дошао тај мали Теткин и да ли ће се и Пирија потенчити. Балеган му је само на ово друго питање умио тачно одговорити: — Пирија се неће повампирити, јер одавна
Балеган му је само на ово друго питање умио тачно одговорити: — Пирија се неће повампирити, јер одавна није пуно гришија.
— Брате, кâ да су сви повиленили — приповида Шкељо. — Ма шта то може бити? — Ја мислим, да им се приказује вра-Пирија! — рече Дундак.