Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
? Зар попина кућа и богатство, па да буде без таквог једног чувара?!« Питање сасвим умесно, али писца неће збунити, јер има готов одговор на то. Имали су и поп-Ћирини мачка. Али је поп Ћира несретан био са својим мачком.
да нотира, — јер најверодостојнији извор за тај догађај, то јест Аркадија црквењак, тај извор врло је штур, и издао је писца врло рано. Он (тј.
Африка
Ја га бележим једино зато што нисам ни код једнога писца нашао да се задржао на њему (као да то није једна од најважнијих манифестација људског живљења).
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У овом се погледу може само утврдити велики успех нових хумористичких прича турског писца Назредин-ефендије не само на динарске мухамеданце него преко њих и на остало динарско становништво.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Замислите: имати за зета једног професора универзитета, прослављеног научника, великог научног писца, и све то жртвовати, дозволићете да није мала ствар.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
на могућност дејства онога што пишем и то је било први пут да сам бар донекле успео да назрем одговорност рада једног писца. Више нисам желео то да будем. Зграбио сам рукопис свог романа који је Рашида дотле држала у крилу и бацио га у Тису.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Дреі Мускетіре) — „Три мускетара“, роман од француског писца Александра Диме-Оца драстичан (гр.) — груб, снажан, строг, непосредан Ђур (мађ.
од самуровине сатрусан — нерасположен, мрзовољан Селадон — име заљубљеног пастира у роману „Астре“ од француског писца д’Урфе-а; овде: нежан и страстан љубавник Сербијен (нем.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
корисније ће бити ако неки дванаестогодишњак чита Одисеју или Рат и мир него детињасте песмице специјализованог дечјег писца које му школа, друштво, лоши педагози, необразовани родитељи и трговци, удруженим снагама, намећу.
разнородним предубеђењима и намерама, али проблем постаје много сложенији размотри ли се у оквиру психолошке ситуације писца.
Мерила У сусрету са сваком новом дечјом књигом ваљало би, најпре, утврдити постојање специфичног дара дечјег писца, који се одликује изузетном прочишћеношћу израза, и заокруженим, сведеним виђењем света, које није затровано сумњом и
Од писца се, даље, тражи да води рачуна о употреби лексике; та врста обзира према дечјим могућностима очистиће текст од апстракт
размаха имагинације; он, напротив, може послужити као мера и упутство за проналажење одговарајућег тона, и обавезати писца да се доследно држи поједностављеног израза — под претпоставком да му је то поједностављивање истинска стваралачка
које деца не могу да прихвате — а то су баш они поступци који су несагласни са основном замисли изворног дечјег писца. „Извесно је да деца — до младићског доба у сваком случају — разумеју лоше, или уопште не разумеју, апстрактне идеје.
Механичко поједностављивање неизбежно води осиромашењу, упрошћавању, заглупљивању и ачењу. У визији правог дечјег писца, као у капи росе, огледа се својеврсна целовитост света.
Додуше, и сами надреалисти су својатали једног великог дечјег писца, Луиса Керола, као свог претходника: утицање, дакле, није текло једним смером.
Значај приступачности дечјем узрасту ограничити, и вредновати га само у вези с изворношћу унутрашње потребе писца да се једноставно изражава. Правих дечјих писаца врло је мало. Њихово обраћање деци има смисао једне формалне погодбе.
Најпре, улога и положај специјализованог дечјег писца. Сматра се да је он, приставши да пише за децу, приступио испуњавању једног племенитог послања, толико изузетног, да
објашњење чињенице да је Ћопић, касније, често губио љупкост и милошту, претварајући се, мало-помало, у популарног писца у лошем смислу речи.
Концепција је изразито поетска, феномен одавно уочен; код Ћопића је уочљивији него код иједног нашег писца. Чим изиђе из тог круга, чим у њему ослаби везаност за далеку тајну и завештање детињства, чим се развеје опчињеност
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Потпуна историја српскохрватске књижевности има тек да се напише; у овај мах нема писца који би могао да изведе тај велики посао, и то по сопственим проучавањима.
најсолиднији основ и највише везе са стварним и народним животом, која је имала једнога тако ваљаног и популарног писца као што је био Рељковић, која је никла и развила се у средини православних Срба, није имала утицаја на стварање наше
и нарочито цени и преводи Лазара Барановича, черниговског архиепископа из XВИИ века и плодног руског богословског писца и полемичара против католика.
Стематографïа није оригинално дело, и сам Жефаровић то напомиње. То је слободнији превод дела хрватског писца Павла Ритера Витезовића (1650. до 1713), које је 1701.
издање ове књиге, на финој хартији, са врло лепим бакрорезима и добрим картама, и са посветом Катарини ИИ и потписом писца.
ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ Све до Доситеја Обрадовића српска књижевност нема књжевног, правога писца. Он је главна. и средишна личност српске књижевности свога времена, први чисти и одсудни рационалист српски, писац
* КАРАКТЕР. — Ретко је наћи писца код којега постоји такав склад између личних особина и идеја. Између писца и дела постоји пуна сагласност.
* КАРАКТЕР. — Ретко је наћи писца код којега постоји такав склад између личних особина и идеја. Између писца и дела постоји пуна сагласност.
Из свега тога развио се он у еклектичног и практичног филозофа, просветитељског популарног писца, који је на свој народ примењивао идеје ондашњег европског рационализма. РАЦИОНАЛИЗАМ.
практичан и утилитаран карактер, оно има више живота и стварности, почива више на искуству но дело иједнога српскога писца до њега, но дело ретко кога српскога писца и после њега.
више живота и стварности, почива више на искуству но дело иједнога српскога писца до њега, но дело ретко кога српскога писца и после њега.
Ако се вредност једнога писца одређује по плодности и дуготрајности утицаја који је вршио на духове, по трагу који је оставио, по користи коју је
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
НИЈЕ ВЈЕРА ТВРДА У ЈАЧЕГА: Забележио у Гацку Н. Н. Херцеговац и објавио у Босанској вили за 1887, стр. 222. Псеудоним писца разрешен у истом часопису за годину 1888, у списку сарадника под бр. 16 — то је: Стева Б.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Пробудите ме једино у случају да се мала Ана врати. Иначе, уједам! Аутор ГЛАВА И Ана сусреће писца ове књиге и чаврља с њим у огромним количинама. О хватању слатке птице младости, о старом кечупу и писању без везе.
Почела бих, наравно, са рођењем. Где сам се оно родила, и ти системи! Родила сам се у породици неуспелог писца с почетка пете деценије овог века. Од оца сам наследила љубав према лепом (!), а од мајке систематичност у масирању.
—Француски? —Знаш шта? Кад моја професорка француског дочепа неког сиротог писца за гушу, па почне с анализама слагања времена и тим системима, онда од најлепше песме на свету, као што је, на пример,
Само сам, као, седела и буљила у оне проклете једначине, где ништа није познато сем писца уџбеника, а и он само у оквиру своје фамилије. Једноставно, нисам могла, убијте ме — нисам! Питаћете свакако, а зашто?
Од овчара преко Каблара до писца и књижевника. Овај значајни роман, са многим аутобиографским елементима, обогаћује нашу уметност једним новим видом:
Друг Топ откупљује права на екранизацију романа Од овчара преко Каблара до Писца и књижевника од писца романа, а затим, пошто је филм снимљен и приказан на матинеу у биоскопу „Јадран“ од десет до
Друг Топ откупљује права на екранизацију романа Од овчара преко Каблара до Писца и књижевника од писца романа, а затим, пошто је филм снимљен и приказан на матинеу у биоскопу „Јадран“ од десет до дванест, друг Топ уступа
ГЛАВА XВИ Шеснаесто поглавље уфурало је у ову књигу на дивљака, без знања писца, који се одмарао после ручка прекинувши начас диктирание. Дактилографкиња М. Б.
састоји у томе да из све снаге лупа по сиротој писаћој машини, као управо креира, јер, за име бога, маман има мужа — Писца! Систем: док ми блебећемо — лова цури! Бакутанер набацује слатку, уштиркану капицу и белу кецељу.
Искључиво право на прештампавање Бележака једне Ане, осим писца, задржава још и „Њујорк Тајмс“, „Дистрибутед Бy Кинг Феатурес Сyндицате“ и Институт за изучавање феномена Ане —
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ПОРУКЕ ЗА ШТЕНЕ 279 ПРИЧА О КУПУСУ 281 СТРАШНА НОВИНАРСКА ПРИЧА 284 НАДРИЛЕКАР ЈОЦА 287 СТРАДАЊЕ МЛАДОГ ПИСЦА 292 КАКВА ЈЕ ЈЕСЕН 296 КОСМИЧКИ САН 301 НАЈБОЉИ ДЕЧАК 305 СВИ ПОД КРЕВЕТ, ГАСИ ЛАМПЕ (БОЈ СЕ БИЈЕ ПРЕКО
Ноћу се среташ са чудом другим, као из маште ђавола писца: то Лакат-Браде са копљем дугим опрезно каска јашући лисца.
“ Пониже стоји, од истог писца: „Забрањен приступ само за лисца!“ Пјетлић и Мачак у дому бијелом живјели сложно, шапа уз крило, другарства
Лавежом громким дочекуј странце, никада, друже, не лај на знанце. Ево ти савјет старога писца: чувај се добро и мртвог лисца. Кад јежа сретнеш, кавге се мани, тај копље има на свакој страни.
Чак је и кришом, низ мутну реку, пустио апотеку. СТРАДАЊЕ МЛАДОГ ПИСЦА Унашег Мирка богата машта, игра, трепери — повуци-потегни!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
(име писца сам заборавио).” Хтео сам посетити и господина министра правде, али он није био у земљи. Био је у то време на одсуству
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Али је све то, на жалост писца а на срећу читаоца (јер би књига изашла дебља него најдебље скупштинске стенографске белешке), морало изостати, — и
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
За писца ових редака то је била прилика да сазна понешто што му дотле није било довољно познато и да допуни своје познавање рома
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Када сам некако крајем 1940 године, дознао за дело немачког писца Левенхајма које се искључиво бави Демокритовом науком и њеним утицајем на природне науке, обратих се једном од двојице
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Затим сам узео другу књигу истог писца, али с темом из сасвим друге земље: из уљуђене, старе, ако ћете и престарјеле средине. И гле: опет човјек-амеба!
ако с интересом упознајемо човјека-амебу, сасвим је свеједно да ли га упознајемо у особи протагониста или у особи писца. Само, тај човјек-амеба у особи писца прокрочио је за корачић даље: постао је лукава, малициозна амеба.
Само, тај човјек-амеба у особи писца прокрочио је за корачић даље: постао је лукава, малициозна амеба. Амеба која се сјетила да је, захваљујући том
Добро си ме подсјетио, размислит ћу о томе. Управ неки дан прочитао сам интересантан чланак од веома уваженог писца (— треснуо сам из рукава једно измишљено име —), признатог ауторитета у таквим стварима. Необично оригиналне идеје!
У суштини је то исто и код сликара који исклизи из свијета појавнога и чулнога те узме да слика своје мисли. И код писца који „надрасте” устаљене књижевне форме, који „презире” схематичност и конвенционалност формалистичких оквира и
Али код доиста великог писца, ум не убија пјесника. Ето вам Шекспира. Али код доиста великог духа, дух не убија пјесника. Ето вам Толстоја!
Даље, све се развија само од себе, својим нужним, неизмјенљивим током, и вуче писца за собом као пса на ланцу. Блажена наивности неупућених који мисле да писац пише оно што хоће! Таман!
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Једном приликом сам наишао на роман под насловом ”Абафи” (Абин син), српски превод познатог мађарског писца Јожике (Јосика). Ово дело је некако пробудило моју слабу вољу и почео сам да вежбам самосавлађивање.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Ту је већ радио неки његов познаник, Ајлерс, Фрижанин, који је био даљи рођак познатог немачког писца истог имена. Он ми је био учитељ тих мојих првих дана у Творници.
Марион Крофорд, новелиста и нећак мог пријатеља), хвалили су писца и сви су се сложили да је Винтроп испао велики херој у овој причи. Л.
величање Максвелове књижице ”Материја и кретање”* па мије предложио да прочитам и друго мало класично дело истог писца под називом “Теорија топлоте”.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
чита имаће прилику да се мало зачуди кад види колико се често код нас појављује оцена да су, на пример, романи неког писца значајни и добри, али им је лош језик или стил и форма.
јесте целовит, али није у себе заклопљен и изолован него је укључен у шире контексте, почев од опуса појединог писца до контекста националне књижевности (и не само ње).
На то се питање једноставно не може одговорити. Јер ја за појаву значајног писца, од општенационалне вредности, потребан неки неухватљиви стицај околности.
питање зашто се у самој Приштини није нашао неко ко би написао роман с локалном тематиком може се одговорити да таквог писца није било ни у Нишу.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
у питање и сам мој високи положај почасног конзула, то појмите што нисам жалио ни труда ни средстава да сазнам име писца, како бих могао прибавити себи сатисфакцију. И успео сам најзад да га сазнам...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
За писца ове књиге посебно су Сеобе Милоша Црњанског биле привлачне зато што је у њима, као ретко где, чисто језичка фактура тек
Чудновата веза и самог је писца могла збунити, и чини се да је нехотична, мада није сасвим случајна. Суседство еротског са гробљанским Станковићу, у
београдски стил, чим се подвргне ближем посматрању, изгледа као да у исти мах постоји и не постоји: он је код сваког писца различан, а заједничке су само стилске могућности које се црпу из исте синтаксичке залихе.
лик који је постао рефлектор није чак ни приближно једнак код разних писаца, па није једнак ни у разним делима истог писца.
реалистички дослован моменат, чисто миметички, или можда баш зато - са каквом је срећном подударношћу надахнуће навело писца да јунакињин одлазак прикаже као буквалан силазак у један отворен, разграђен простор, пун оштрих и пресних мириса:
види се, између осталог, и по томе што га Исидора Секулић успешно подражава кад износи општи утисак од читања нашег писца: „Он, тај, ту, Бора - издашно сам га опет читала, па ми начин говора, локални или лични, у ушима и под пером [. . . ]“.
Реченица Милоша Црњанског има висок степен овакве монотоније; виши но прозна реченица било којег другог нашег писца. Двоје ваља посебно истаћи. Прво, монотоно сегментовање у исти је мах и облик ритмичког уређивања говорног низа.
је велики да би се смело казати како су можда, после старе, средњовековне књижевности, први пут код једног српског писца стих и проза дошли на сасвим малено растојање.
Петровић, Растко - АФРИКА
Ја га бележим једино зато што нисам ни код једнога писца нашао да се задржао на њему (као да то није једна од најважнијих манифестација људског живљења).
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Случај енглеског писца Конрада тако је усамљен и особит да заправо не казује ништа. Данте, Петрарка, Бокачо и још неки из њихова круга писали
Али ето како ипак, одједном, све у њој пође некако наопако, и биће да клизне у комику на изненађење и самога писца као да се песмица руга, што свакако није желела.
под бр. 321, забележио и једну трагедију о Стефану Урошу ИИИ од непознатог писца, не види се из којег доба: да ли је она имала икакве везе са делом Козачинскога, односно Рајића, то је данас немогуће
стр. 485—6, бр. 370, под истим насловом без имена писца наравно, као и код Славончевића; једно код Дежелића у последњој строфи ст. 1. м. жомбори стоји: жумбори.
О. Караџића, Бгд 1854, 30—1, без имена писца, наравно. Али је и њена слава прохујала доста брзо, најпре ће бити због језика којим је писана: већ је Седмица (1858,
објаснити што се налази у већини рукописних песмарица и штампаних лира у другој половини XИX века, обично без ознаке писца. Ево како се певала: АХ, ПРЕСТАН’ТЕ, НЕВИНЕ...
истоме Забавнику штампане су још две Витковићеве песме, Надежди и Мог Александра песма; прва од њих је са пуним именом писца, а друга је превод познате Витковићеве првобитно на мађарском написане песме.
Магазин за художество, књижество и моду 1838, 135б, 143аб, —144а, 139б; ту је дата кратка биографија овога писца рођеног 1802. у Врањеву, умрлог убрзо после 1830. у Србији. „Бранкович је чисто, лепо и слатко писао.
14. на стр. 184), али су били први који су обратили пажњу на овога по годинама не већ младога писца. Нарочито је била запажена његова песма Одзив на песму Света одлука, штампана у 25. бр. Данице илирске од 20.
У Дежелићевој Пјесмарици, Загреб 1865, 390—2, бр. 309, она је штампана под насловом Славјанка, без потписа писца и са минималним изменама (свугде је м. Српкиња — Славјанка, м. Србин — Славјан, м. српство — славјанство, итд.
” У Ћурчинову издању су и ноте за ову песму: в. прилог на стр. И. — Песма је, без потписа писца и под насловом Ти плавиш, зоро, штампана у Дежелићевој Пјесмарици, Загреб 1865, стр. 353—4, бр.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Истовремено хагиографски интонирано и историјски верно, а личношћу писца обојено, Савино дело је непосредно и непоновљиво аутобиографско казивање најугледнијег српског интелектуалца средњег
Хагиографски модел морао је бити напуштен, а главна пажња писца посвећена је ратним догађајима. Они у Учениковим делима заузимају централна места.
улогу имале су књиге изашле 1847, Вуков превод Новог завјета, Његошев Горски вијенац и дела два млада сасвим нова писца, Песме Бранка Радичевића и филолошка расправа Рат за српски језик и правопис Ђуре Даничића.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
с., 8, 1953, 7—47; упор. и Срп. мит. речн., чл. Божићни хлебови — од истог писца, Ш. Кулишића). Највећи део грађе односи се на к. (и хлеб уопште) о Божићу, о свадби и о крсном имену.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
године послао свог изасланика на први васељенски сабор у Никеји, који је међу својим синовима имао и једног познатог писца Стобајоса, и који је био културно средиште овог дела старога света, нестао је нечујно са лица Земље.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
и чрезвичајна прикљученија славнога Англеза Робинсона Крусе от Јорка 1799), а треба поменути и превод дела немачког писца Франца Штарка Зао отац и неваљао син или родитељи учите вашу децу познавати које је 1789. издао Емануел Јанковић.
сви аутори у једном периоду свог живота обављали неку просветну функцију (учитеља, професора, школског надзорника, писца уџбеника или, пак, министра просвете).
је родољубиве и сентименталне песме и преводио поучне књиге (Приповетке мојој кћери и Савети мојој кћери француског писца Бујија). Познат је и као противник језичке реформе Вука Караџића.
Књижевно дело овог писца је веома обимно и разноврсно: пише песме (Лира Јована Суботића 1837, Босиље 1843. и др.), класицистичке оде, епове
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” Паланка се узбуркала. Све школовано говори о причи и о способностима писца. У кући Бранковој празник. Диван, чисто духовни празник, какав засија у сиромашним кућама кад и тамо зађе нада.
А затим, демони нису последњи људи у литератури. Наш народ верује да арханђео има шест крила, а ђаво седам... За писца, ја мислим да је корисније витлати по друштву и авантурама, него седети у соби крај књига. — То зависи од темперамента.
— Пре подне Павле је остајао у бироу, а после подне је писао. Сад је Бранко боље видео Павла-писца: нервозан, малодушан, амбициозан, уплашен од критике унапред. — Ја сам многострук, као већина Јевреја интелектуалаца.
Али, Бранко, остаје сад још моја лична трагедија. Личност у мени има амбицију писца, а ту, ја мислим да не могу даље од импровизације. Ту личности мојој смета јеврејство моје.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
И, мада ми је позната мудра реч француског писца Ги де Мопасана, по којој „нема ничега страшнијег до кад човек остари па забада нос у своју младост“, ја ипак то чиним,
Ми имамо овде две познате количине: увређену апотекарску породицу и писца песме, плус саму песму. Ми би из тих познатих могли добити непознату количину, тј.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
је народ приписао њој, зато што је била странкиња (Гркиња из породице морејских деспота, потомака византијског цара и писца Јована Кантакузина), све тешкоће под Ђурђевом владавином.