Црњански, Милош - Сеобе 1
Сва та земља, у којој су се крчили кроз шуме и пробијали кроз баруштине, до топлих и плодних, питомих узбрдица, још једном се показа онаква каква беше кад су је при доласку затекли.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Најприје сам се опростио од својих питомих зечева — почиње дјечак. — Била их пуна она стара штала. Кад сам ушао да их посљедњи пут видим, скакутали су по
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ „У реду, брајко, остани ти!“ рекоше на то другара три, па даље крећу тражећи срећу. Прошли су много питомих доља, лиснате шуме и стрме горе, док најзад стигли до неких поља, кад тамо — гледај! — мишева море!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Јато питомих голубова прхну иза зидова увис, прошара небо расечено крстом и улубљено оловним клобуком кубета, па косо опет паде иза
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А ниже, крај царских ногу, под венцем питомих ружа, На степеницама златним Коринтска Хетера седи; Она је подигла очи, и страсно Августа гледа; И пламен љубави
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
је да теорију страховитих катастрофа којом је до сада било објашњавано последње ледено доба замени својом теоријом питомих глечера“. „Тиме је теорија катастрофа доживела своју властиту катастрофу!“ „Да, она је сахрањена.
Ћипико, Иво - Приповетке
и мистику његових џамија месечином обливених, и благи шум воде из чесама, и тишину стамболских улица крцатих мириса питомих јагода, и рађање његових ружичастих зора, и слатку меланхолију његових шапатљивих мора...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ал' где је кристална река и сенка питомих шума? Преда мном рудине пукле и равна пола та... Врела прашина лети са равна и глатка друма, Нада мном сунце сја.
А ниже, крај царских ногу, под венцем питомих ружа, На степеницама златним коринтска хетера седи; Она је подигла очи и страсно Августа гледа, И пламен љубави блиста
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Та његова рика преплашила је до сржи целу многобројну породицу питомих зечева која је становала близу њега: дрхћући целим телом и дижући своје дуге уши увис, нису ти сиротани те ноћи могли
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Величанствени мир и тишина владали су свуда унаоколо. у подножју планине, између питомих кестенова, чобани су напасали своја стада.