Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Напослетку, шта се то њега, попа, тиче? Нека их пек хватају, ако хоће, и пијавице — њему баш ни из кесе ни у кесу! Зна само да је то, ваљда, лепо и да му је сад таки адет.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Па онда је још простије да дуеланти пуштају себи пијавице — рекао је Туманов. Ана је се насмејала и била је се сасвим умирила.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Газда му најпре иш’о по неким бачким салашима и мет’о »купице«, а после отиш’о послом у рит, у лов на пијавице, па на њему оставио дућан... а сутра долази, рано. — »Фала богу кад је само због тога!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Хоће да је види на свом самртном часу, крај себе. Морали су да му мећу пијавице за врат. Проклињао је дан, кад је Исаковиче упознао. Дабогда, Петар никад среће више не имао!
Морала је бити витка, висока, а снажна, са лепим, црним очима, а са обрвама, које нису биле танке, као пијавице, него, како је Ђурђе додавао, као гусенице, густе. У то доба, обрве су се, код жена, нарочито, цениле.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
бијеле свиле, Од бијеле и још од црвене; Струк му мећу дрво шимширово, Црне очи два драга камена, Обрвице морске пијавице, Ситне зубе два низа бисера; Залажу га медом и шећером: “То нам једи, па нам пробесједи!“ 234.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
му се онако мали, дежмекаст, са јако поткресаним и забријаним густим црним брковима, који су изгледали као две дебеле пијавице испод носа. А допала му се и она живост, окретност и услужност његова.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
су у мене црне очи, округло лице, подуга носа, мали’ уста ко кутијица, зуби били ко дизија бисера, обрвице кано морске пијавице, трепавице кано крила ластавице; тако ме је бог створио, баш од ока за доброга момка.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— вели Наћвар љутито. Па онда ће блаже: — А како би било, Думе брате, да ја живим ка и до садак, а да чешће мећем пијавице, да се крв разриди, а? — А-а — рече Думе.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
А ја сада мислим да ли је то стварно за јунаштво и све више толкујем да није. Кад неко има много крви, онда му пијавице стављају да одмале. Нашој жгољавој Србији пијавице нису требале.
Кад неко има много крви, онда му пијавице стављају да одмале. Нашој жгољавој Србији пијавице нису требале. Књаз рече да треба, а ми јуриш на низаме и Черкезе, па после и на Бугаре.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— прекида га неко. — Али народ неће господу, неће ове изелице, ове крвопије, неће, да кажем, ове лажљивце, ове пијавице, ове стенице. Али ову последњу реч прекиде један тресак.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
осете одједаред да сем два њихова гледишта по некој ствари, има и друга, коначна ствар: досељеници ради стицања, то су пијавице на туђој земљи, и морају или пући и пролити туђе у туђе, или се осушити.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
за ђевојку кажу: танка струка, а висока стаса, коса јој је кита ибришима, очи су јој два драга камена, обрвице с мора пијавице, сред образа румена ружица, зуби су јој два низа бисера, уста су јој кутија шећера; кад говори — кâ да голуб гуче, кад
за ђевојку кажу: танка струка, а висока стаса, коса јој је кита ибришима, очи су јој два драга камена, обрвице с мора пијавице, сред образа румена ружица, зуби су јој два низа бисера, уста су јој кутија шећера; кад говори — кâ да голуб гуче, кад
б’јела и румена, као да је до подне узрасла према тихом сунцу прољетноме; очи су јој два драга камена, а обрве морске пијавице, трепавице крила ластавице, руса коса кита ибришима; уста су јој кутија шећера, б’јели зуби два низа бисера; руке су