Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
трговац у Београду ЉУБА, његова кћи СТАНИЈА, Нешина мати ВЕЛИМИР, његов син МИЛАН, чиновник ПИЈАДА ВУЧКО, ћирица ДЈЕЈСТВО ПРВО (Лепо намештена соба, о зиду виси један сат, једно портре и различне фигуре из древне
СТАНИЈА: Ама зашто је не туриш на једну страну? ЉУБА: Нека, мајка, кад све носе овако, могу и ја. 8. ПИЈАДА у шеширу, кад говори све маја главом афектира у изговору, а ж изговара као дебље з, ш као подмукло с, ч као ц итд.
ПРЕЂАШЊЕ. ПИЈАДА: Добро јутро, Љубо. Цула сам да си досла. Је ли ово мајка? Драго ми је. Како вам се допада у Београду?
Је ли ово мајка? Драго ми је. Како вам се допада у Београду? СТАНИЈА: Како коме, а мене богме рђаво. ЉУБА: Седи, Пијада. ПИЈАДА (скине шешир, метне га на кревет, потом седне на канапе и продужи Станији): Знате. док се цовек не навикне.
Драго ми је. Како вам се допада у Београду? СТАНИЈА: Како коме, а мене богме рђаво. ЉУБА: Седи, Пијада. ПИЈАДА (скине шешир, метне га на кревет, потом седне на канапе и продужи Станији): Знате. док се цовек не навикне.
СТАНИЈА: Мене Београд није ружан, него адет у њега, адет. ПИЈАДА: Имате право, треба јошт млого да се поправи. То сваки стран примјети, кад додзе на бал. Али це бити.
Али це бити. Сваки дан је боље и боље. ЉУБА: Мојој мајки не допада се ни ова мода, него оће по старом. ПИЈАДА: Е, молим вас, свака мода долази из Париза и из Беца, а ту је највеце воспитаније.
СТАНИЈА: А одакле си ти, кјерко? ПИЈАДА: Ја сам се родила у Панцеву. Моја тетка никако ми није дала мира, него да додзем овамо.
Моја тетка никако ми није дала мира, него да додзем овамо. СТАНИЈА: Лепо девојче, шкода што ти је покварен језик. ПИЈАДА: Како покварен? СТАНИЈА: Тако, говориш оцу, нецу, ћовек.
ПИЈАДА: Како покварен? СТАНИЈА: Тако, говориш оцу, нецу, ћовек. ПИЈАДА: Тако сам се науцила измалена, знате, била сам врло размазена. После кад сам порасла, сви ми казу да ми лепо стоји.
ЉУБА: Прођи се, мајка, бога ти, ти мислиш свакога можеш да караш као мене. ПИЈАДА: Е, засто, није зло кад старији мало и псују. ЉУБА: Шта ћеш после подне, Пијада?
ПИЈАДА: Е, засто, није зло кад старији мало и псују. ЉУБА: Шта ћеш после подне, Пијада? ПИЈАДА: Зато сам и досла, да идемо у Топцидер. Биче лепо друство.