Јакшић, Ђура - ПРОЗА
шта бих ти и могао приповедати, кад и сам знаш какви су сељачки свадбари: играло се, јело се и пило, мало ко да није пијан отишао кући... И Станина мати била је у сватови. Она ништа својој кћери није пребацила што је од куће одбегла.
Само, знаш, треба куражи... Ти већ знаш како иде... Они то говоре, а шлајфер искривио се, пијан, па пева: „Ес гинген ден ди драј јуден, ден, ден, ден“ А кад је пао у севдах, треснуо је свој цилиндар о земљу —
“ Ђоша се вратио у село да — ништа не ради... Одлазио је у варош трезан; а враћао се пијан. С киме је он тамо пио? Шта је радио? То нико није знао...
С киме је он тамо пио? Шта је радио? То нико није знао... Тако једанпут, кад је пијан из Крагујевца кући дошао, стаде се свлачити да спава, али у свлачењу, некако, испадне му из недара једна златна гривна
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Али кад ко падне и поквари ногу, ил' разбије главу, ако ће и пијан бити, ту већ није до смеја, но до сожаљенија и помоћи.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Нисам је веће видео... Па ми ту соли памет да га нешто плашило и откинуло парче... Као да ја не знам да је он то пијан одломио... Нагрдио онаку главу! — Не мари ништа... Моћи ће проћи. Шта велиш, Ђуко? — О те још како, господине!
Шта му знам. — Зар опет, куме? — упита га Мато прекорно. — Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало. — Хеј, хеј, мој весели куме!
— цичи Среја кроза зубе — проби бубањ, бог те убио! Аја, неће момче ни да чује. Утом излеће један пијан сват из куће и изнесе чаканац, што га нашао негде на полици, па тек ћушну оном момчету у шаке и викну: — Овим, овим,
— Спавај ти само — спавај! Шта зијаш ноћас? — осече се на њу Симица. — Ама, не иди, море!... Јеси л' пијан — манит ли си? Како те копање снашло ноћас уочи празника!? — 'Оћеш ти ћутати једном — ил' да ти дођем тамо?!
тоболац — кожна торба токорсе — тобоже триод — једна црквена књига Ћеиф — добро расположење ћефнути — бити мало пијан ћилерић — остава ћутајка — врста тканине ћурче — старински чохани капут с кожним оковратником Уабоносити — постати
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Али сам невин, јер ја страдам; И чист јер чекам дан открића; И новорађан јер се надам; И пијан само од твог пића! Хулим у мисли коју родим, А тобом трепте моје струне: Не видим пута којим ходим, Али су очи
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Па да се видиш свући, Митре, — каже моја мати. — А зар ја не знам упалити свеће, или сам, ваљда, пијан, па не умем наћи? — Па није, Митре, — увија се моја мати — него као велим... — А шта велиш?
Плашљиво приђе к њему и дотакне му се рамена: — Златане! Арсен отвори закрвављене очи. — Ти си пијан, веселниче! Арсену као да се објасни његово стање. Он чисто радосно рече: — Пијан! — А што то, добросрећниче?
— Ти си пијан, веселниче! Арсену као да се објасни његово стање. Он чисто радосно рече: — Пијан! — А што то, добросрећниче? — Е, ја хоћу да убијем Вилипа Маричића!
— А камо се ти, учитељу? — рече поп. — Ево ме! — Знам! А камо те у цркву да пјеваш? — Нијесам пијан да пјевам! Поп устукну један корак, наже се напријед, па зачкиљи и гледа у учитеља. — Шта ме гледаш? — Ништа!
Па пијани Ђоза који ме је, кад сам о распусту био код куће, сто пута уверавао да је пијан, „али теби, господине, чест и поштовање”, и баци капу у блато.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Срце јој је ударало у грудима, као пијан домаћин кад грува на авлиска врата, ударало да искочи. Ваљда је зато и притисла левом руком груди, а десном дигла
— Луд, сасвим луд. Не знаш ко је луђи, ил’ он ил’ они његови бесни коњи. Трезан, и боже помози; ал’ кад је пијан, нико с њим не може да изађе на крај.
асесор продужи курисање другој једној дами, јер тако је био пијан да није ни приметио да то није фрау Габриела! Усред те несреће, још је то срећа била што се све догодило тако близу
(Био је и шести, али је он већ до подне тако пијан био да су га одвели у шупу да се испава, а око гајди му се сад деца отимају, вуку их по авлији и дувају у њих).
стари сват (који тога дана има од свију сватова највише права да захтева) да му отпева ону његову песму, ону коју он и пијан и трезан најрадије слуша, а која је данас баш згодна и к’о поручена да је Јула отпева.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И онда се враћа, али слободнији, расплакан, пијан. Тада би ишао на своје гробове где, вели, да му је жена и кћи закопана. Седа тамо.
Седа тамо. Пошто нема да им запали свеће, он, оно што је напросио вади из појаса и ређа по гробовима. И онако пијан, плачући нуди пролазнике: — Узмите, узмите за њину душицу, — и раздаје показивајући на те своје одавно пропале,
Митка би тад узалуд гледао за попом и, онако пијан, молио га, плакао, показивајући на те своје гробове. — Дêдо, и ове моје...
Али тад не иде као други, не завлачи се међ плотовима и амбарима да тамо спава, хрче, ваља се онако пијан по прашини, већ певајући из свег гласа, кршећи се као неки „ерген“, пролази поред кућа најбогатијих и најлепших
— — — — — — — — — — — — — И кад није пијан опет лута. Нарочито кад настану ноћи с пуном, јаком месечином. Тада не пева, већ виче и игра, игра, спрам месечине.
Људи, слушајући то његово певање и лутање за месечином, говоре: — Бекче пијан пева. — Хоће нешто да га ’алоше, зло снађе, Бог га не убио!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Гадно је то све и ужасно одвратно кад се само сетим да је он онда, преда мном, кад се пијан кући враћао, заглêдао у ормане, испод кревéта, иза огледала и свуда на ужас оне јадне жене која се смрзавала од стида
Црњански, Милош - Сеобе 2
Није доказано да је био пијан, па да је тиме омогућио бекство том, славонском, официру. Хусари нису пили, па ипак је дезертер прошао крај њих
Био је то неки риђ, глават човек, пијан, а гурао је неку плавушу кроз врата у степеништу. Избацио је за њом, прво, једну столицу, затим јој је избацио хаљине,
А после траже да их Руси населе, у исту провинцију. Држе се једно другога, као пијан плота. А што је најгоре, дојадили су већ Костјурину, изјавама, да Руси треба да свете Косово.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Ко ли је тај чича који разговара с једним обичним џаком? Да можда није луд или пијан? Хајде да га чујемо. — Ехе-хе, сад ти се смркло, господине мој!
зечева —Кораци непознатог — Дижем се у ваздух (ПРЕПИСАНО ИЗ ТОШИНА ДНЕВНИКА) „Изгледа да је мој чича Тришо страшно пијан, јер је узео џак заједно са мном, размахивао њиме и викао: — Хајде, џаче, баци ме у воду!
Непознати онда гурну џак ногом, дохвати мене управ у слабине и гласно се насмија: . — Ехе-хе-хе, да нисам пијан, још бих повјеровао да сам нашао мачка у џаку. Уосталом, шта било да било, носим га са собом. Ваљаће бар за ракију.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Тад, изненада, кад крмача застаде, он се стропошта на њу и претури. Није више био пијан, али беше заспао од лењости, у ходу. Тај је једини дочекао да се сасвим раздани и да га обасја сунце.
Спавајући на мрачним, великим сенкама шума, на трави, пук се будио зором као пијан, прозебао, са ињем на перчинима и брцима, па је започињао да урла и да пева отегнуто... еј, еј...
чекају на тргу, заборавив наређења од синоћ, која су му јасно и разумно саопштена, збуни се као нека баба, па поче као пијан да командује и лево и десно, напред и натраг, изводећи пук трчећим кораком, уздуж и попреко, по тргу, у два реда и у
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Пијем да те некако поднесем. А могу да те донекле поднесем једино пијан. Опет си ми уништила викенд! – Ја теби уништила викенд? Ма јесте ли га чули? Ја њему уништила викенд?!
Све чешће су га напијали и збијали с њим шале. Пијан, урлао је своје чувене стихове кафанској публици која се превијала од смеха.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Исто је обићи свет, и цвет: И кану кап вина у цвет и пијан бумбар облете свет. РОБИНСОН Има књига за које вам се чини да одувек постоје, да нису написане, него да су саме од
Милићевић, Вук - Беспуће
Он запали свијећу и отвори врата. На каменим плочама ходника лежао је потрбушке пијан инжињер, гологлав, покушавајући да дигне главу, са још црвенијим меснатим образима него обично, са крвавим, избуљеним,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ајде! Дјед се узе крстити. — О, људи, шта ја ово јутрос чујем! Јесам ли ја пијан, шта ли? — Да шта си него пијан. Да ти ишта знаш, не би се овако љутио и пропињао као јарац.
Ајде! Дјед се узе крстити. — О, људи, шта ја ово јутрос чујем! Јесам ли ја пијан, шта ли? — Да шта си него пијан. Да ти ишта знаш, не би се овако љутио и пропињао као јарац. — Како се нећу љутити, никаква вјеро.
Пуф, никакве вајде, осумњичени је страховито баздио на цријемушу, неку врсту дивљег лука. Није, дакле, пијан. Интендант, најзад, и сам избаци посљедњи адут: — Жао ми било, друже политички.
Једино му, једне касне вечери, неки пијан пилот, Босанац, показа мрачне крваве очи и прошкргута: — Некад смо били небески орлови, а сад нас по шипражју лове
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А нарочито кад се напије, онда, што кажу, у свет да се бежи. Сећам се једном: Дошао он кући пијан, ухватио стрину, завалио је испод себе и туче душмански. Ми се од страха сакрили по амбаровима.
После ручка изишао сам на капију, да слушам свирку, песму и гледам где се луди Менко пијан ваља по улици, распасује и баца са себе одело. Кад се повратим у собу, мајку не могу да познам.
Стара је то кућа. Поред куће држи механу. И сад пиће нигде боле, цена умерена. А код њега се не виде човек пијан. Прозор се никад не разби, а камо ли што друго.
— А што ти, снахо, бежиш? — почео је Ита да се шали с њом, чинећи се пијан; — што си невесела? Еј, хеј! баш сте ви срећни ... Гледам њега па...
Затим узе свираче. Укочено пребаци колију, наби фес, да би изгледао што више пијан, нареди свирачима да му свирају и певају.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
или Пијан Србин и гладан Турчин«, »Међед, свиња и лисица« и »Ђаволска сланина«; у додатку ка броју 98: »Народне српске загонетке«
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СОФИЈА: Само тако каже, а видила сам како му је било повољно. МАКСИМ: Повољно, што идем неиспаван као пијан. СОФИЈА: Е, Боже, колико си пута остао с твојим друштвом дуже него синоћ. МАКСИМ: Бар је моје друштво.
доста му је, сиромаку, што се Земља на њега дели. ДОКТОР: Није слободно извртати као пијан торбу. Твоје ачеће оштроумије биће узрок, те нећеш ништа чути о Бести, о атмосвери и о Боспорусу.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СРЕТА: Море ти, мислиш да сам ја пијан, ајд, ајд! СУЛТАНА: Шта? (Погледи око себе.) Гди сам ја, гди ме је ђаво довукао? Пу! Како смрди!
СУЛТАНА: Ух! (Тргне се.) Што не смем да га за косе шчепам! СТЕВАН: Бар ја нисам пијан. Ја знам да сам милостиву госпођу до каруца отпратио, и Глиша тера коње.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— О зецу који се нацирисао... — шапну млади лингвиста. — Ах, да! И тако зец заспи потпуно пијан, тачно испред своје куће, кад наиђу два вука. Ни један од њих није био Вук Караџић.
Али, вратимо се теми, драга матурска комисијо! Ви, наравно, очекујете да ћу ја да се држим ње као пијан плота, али ту сте се грдно прешли!
—Па зар Карађорђеву звезду с мачевима на ланац? Где ти је кућа? Рекох му, а он ме, држећи се мог увета ко пијан плота одведе право кући, где свима присутним одржа неколико дајџестираних приказа новије српске историје.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Чиме се храним, тиме се пашем: Молитвом срца и Оченашем.“ Чадорје брежја, плакат изложбен, врисак узбурка. (То пијан, можда, пребија жену, очајем сморен.) Налетно чудо, у лику моржа, баштину хара. Палеж! Похара!
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
АЛЕКСА: Или сам ја пијан, или је ово њеко чародјејство! Ја не знам шта ова дјевица хоће. МАРИЈА: Преневешћуј се, варалицо светска!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Негде, на пример, на старом газу заглиби турски топ, а након тога, столећа другог, упаде пијан поп. Столећа трећег, овога данас, тамо су дигли ћуприју за нас.
Јуче је била — не питај више — пијанка славна млинара Трише. Ваздан су Триша и Винко Лозић водили пијан плес, у старој крчми повише Јапре, названој „Земљотрес“. Кад Винко цврца и Триша пије, пева се, игра, скаче и бије.
“ У подне у вис магла се диже, однесе гуске месецу ближе. Пијан од магле као од вина воз, мали Ћира, скрену са шина, пусти се шором, па равно иде пред кућу трошну старице Виде,
Повика баба: „Јадна ми срећа, ето ми старог, пијан ко врећа! Опет си капут пропио, авај! У шталу иди, па тамо чмавај!
— Кад ове стазе оставим — каже — сећај се мене, врано. Крај реке луња и гунђа тужно ко касни пијан гост: — Још док сам био малено штене изгубих овде кост. У стазу зури као да тражи залогај неки драг.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
се топот све на истом нишану то је тај врат који љубим и одлазим с њом у шуму кажите ми како се зове док свиће ни пијан ни трезан земље ове жамор нешто лети на мене брже од птице диван ми се ближи куршумс друге стране мраморна плоча њих
*** Бога ти божјег, шта се то с неба слама! Зар у последњем часу псујеш? Увек си пијан ишао у битку Не али погледај заставе ни војник не може све да издржи опет га у неки поход зову или су то знамења
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али услед клаћења на коњу, оно вино покуља ми и на нос и на уста, а проби ме хладан зној. — Несрећниче!... Ти си пијан! Нисмо смели да зауставимо коње, јер би нас стигао командант. Ја се још једно два пута накретох преко врата коња...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Аха... тако ли је! У ово доба... Молићемо за мецко изјасњења. Рибице... Љубица одмах виде да је то пијан човек, па брзо појури вратницама, али незнанко беше ближи па подупре леђима улазак. — Стој... Ходи код бате...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
БЛАГОЈЕ (одлазећи према реци): Наравно, ако нисам пијан, онда сам луд! А, ако нисам луд, онда сам пијан! (Примети Дропчеве трагове. Пажљиво их прати.
БЛАГОЈЕ (одлазећи према реци): Наравно, ако нисам пијан, онда сам луд! А, ако нисам луд, онда сам пијан! (Примети Дропчеве трагове. Пажљиво их прати.) ГИНА: Шта гледаш тамо? БЛАГОЈЕ: Да ли је опет наилазио Дробац?
ГИНА: Ја сам моје очи одавно исплакала! И остави ту флашу, кад ти кажем! Треба још негде пијан нешто да излајеш! БЛАГОЈЕ: Ја, за разлику од тебе, владам собом! И знам шта говорим!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
ВЕЗ Крв ми везе вез по души, страшћу ме животиња гуши, и тка ми у живот тло: завичај мој, равницу што зре где пијан распасан сељак мре, у крви што је сво добро, не зло. Зато ми небо сво мирно у осмеху изумре.
Здраво, у сраму, покору, беди, браћа смо, браћа! Загреб, 1918. МОЈА ПЕСМА Душа је моја богат сељак, пијан весељак, у завичају.
Он је долазио пијан кући, ујутру, кад бих ја одлазио на предавања, поздравио ме учтиво, али држао читаве тираде против Србије и српског
Пијем у славу кола Банаћана. Нек се у мом вину, што га ево просипам пијан, на ваш бео чаршав, затресе сила очајне радости, и стида, затресе коло уз бесне поскочице.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
! И онда: чему и нашта Све ово? У том чу како из баште долази мутави Ванко. И то пева. Сигурно пијан, као сваке суботе од бакшиша што је добио, слушајући по пијаци и чар шији.
Она се трже. Брзо се покри и као опаса. Али одједном јој дође луда мисао од које се сва озноји. Што да не? Пијан је — и неће знати; полунем је — и неће умети казати! И што да не једном и то, о чему се толико мисли, сања?
Ванко дошавши овамо и видевши је, зарадован што ју је нашао, и пијан, срећан, муцао је и мимиком јој поче показивати од кога је и колико данас добио. — Ба... ба... ба!...
Али се и то свекрово поче као заборављати. Софка га поче у себи извињавати. Пијан био и, можда, свекрва и ашчика нису умеле како треба да му објасне, и зато он није давао да она са младожењом оде у
што се, откада је отишао тамо у хан, овамо бар не наврати, не дође да се тиме, не Софки као извини за све што је онако пијан радио, него да комшилук, свет, особито њене, оца, матер и родбину, увери како ништа није било! Али би и то.
Арса, што никад до тада, опи се на мртво име. Није хтео више ништа да слуша. Само, онако пијан, на глас је претио Ахмету, Арнаутину, за кога је тврдо веровао да га је убио. — Ах, Ахмета! Ах, црни сине! Ах, псу!...
Али како! Увек у ноћ, увек пијан, увек готово разбијајући капију, док му слуга Арса дотрчи и отвори. Чим сјаше с коња испред куће и уђе к њој у собу, а
Јер он, иако пијан, ипак се није дао преварити као други мужеви, кад је већ грли, љуби, него би напротив, у инат, да би је још више
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тако се не мучио као пртена жица итд.). Поређења могу да буду: а) права (Љут као рис, Ушутио се као миш у мучњаку, Пијан као мајка,1 Засукао бркове као да ће њима амове прошивати! Наиван је као лисица: све се превари у своју корист и тсл.
издвојених или и измешаних десетераца служе гусларима као шаљиви уводни претпев при певању јуначких песама (Лако ти је пијан запјевати, / А жалосној мајци закукати, / Младом момку пољубит’ дјевојку; Тешко вуку с псима другујући / и јунаку с
2) ШАЉИВИ Ако је и скупо, оно и не ваља. Боли га зуб па рамље. Боље мртав пијан, него мртав трезан. Валај си чојек, ако ја и лажем! Вредан за два лена.
Одступите неколико, много вас је. — Приповиједа се да је рекао некакав пијан човјек који је пошавши да узјаше на коња рекао: „Помозите триста и седамдесет богоносних отаца!
Воље ти је, побро, да се опијеш, него да грозницу добијеш! Домаћине, пијан се ваљао! Јеси ли се већ расуо од весеља?! И ви остали гости, пришипетље! Гле, како су ушутили, па навалили јести!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
12 ВИИИ. СЛОВО ИЖЕ, АЛИ СИРЦА НИЖЕ. 13 ИX. ЗАШТО У ЉУДИ НИЈЕ ТАБАН РАВАН? 14 Х. ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ НА СВИЈЕТУ? ИЛИ ПИЈАН СРБИН И ГЛАДАН ТУРЧИН. 15 XИ. МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА. 16 XИИ. ЂАВОЛСКА СЛАНИНА.
222 27. ЂАВОЛСКА СЛАНИНА. 223 28. ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА. 224 29. ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ НА СВИЈЕТУ, ИЛИ ПИЈАН СРБИН И ГЛАДАН ТУРЧИН. 225 30. ЕРО И ТУРЧИН. 226 31. ЕРО И КАДИЈА. 227 32. ХОЋЕ ВОДЕНИЧАР У ВОЈСКУ. 228 33. БЕКРИ-МУЈО.
И тако остане и до данас. Х. ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ НА СВИЈЕТУ? ИЛИ ПИЈАН СРБИН И ГЛАДАН ТУРЧИН. Разговарали се Турци у кавани: шта је најгоре на овом свијету.
Онда ја, незнајући да је крмак пијан, | сврнем лулу, па њега камишем преко леђа, а он се исправи, па ни пет ни девет, него распали држалицом мене иза
“ 29. ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ НА СВИЈЕТУ, ИЛИ ПИЈАН СРБИН И ГЛАДАН ТУРЧИН. Разговарали се Турци у кавани: Шта је најгоре на овом свијету.
Онда ја не знајући, да је крмак | пијан, сврнем лулу, па њега камишем преко леђа, а он се исправи, па ни пет ни девет, него распали држалицом мене иза врата,
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Кујну! Спаваћу собу! Чисту постељину! Поштовање! Децу! ЦМИЉА: Кад је теби таквој обећано брак, или је био пијан, или луд, ил си му давала враџбине! ГОСПАВА: Није враџбине, будала, него паре! А он да нађе ону клапушару!
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Овде, замишљен и забринут од мореплаванија које ми је први ред тако дугачко било, забуњен и чисто као пијан, и не пада ми на ум да нисам ручао; седећи, наслоним се на зид и задремам. Иза сна чујем шаптање. Отворим очи.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Може посао наопако да ми пође. Изгубићу све што сам до сада стекао. добро је што ова будала Тола ћути. Пијан је, па дрема. досадило му да ме уједа за срце. Аћим ће ме надживети. Симки, врата су тесна. Лош им је живот.
штала је топла као жена и кисела као она, коњи су брзи, најбржи коњи, па ржу као ветар ноћас, мора је истерати, није пијан, само коње да упрегне. Куда ће? И слуге спавају, и слуге су ноћас мирно спавале!
— Хајде, не булазни! Зна ли Аћим да сам... био пијан? — Цело село зна да си се мало провеселио у чаршији. Имаш и право. Сељаци, бесловесни, нек једу куршуме.
С вилама на рамену ишла је брзо и тешко преко њива, кроз кукурузе. Аћим је у Паланци: касно ће доћи. Ђорђе је толико пијан заспао да се ни за вечеру неће пробудити. Више је и не мучи. Осећа да ће бити. Зна. У пићу само себе сатире. Спашће га.
Она је удесила да он данас сам пласти сено. Можда је и Ђорђе посумњао? Можда се он претвара да је пијан и да спава? У Толу одавно сумња. Скочи, остави виле и јурну натраг.
Сада, вечерас. Мора, па нека је и нож прободе. Не може кући празна и сагорела. Одавде ће право на обалу Мораве. Ђорђе пијан спава. Засузила је од мржње. Чиме је она заслужила такву казну од Бога? „Ти си се уморила, иди кући.
Убрзо је затражио и други литрењак. Био је пијан. Пред њом није крио сузе. „Од муке“, рекао је. „Их, чича, кад бих ја имала пара као ти. Јао, шта бих ја купила...
Аћим на прстима пролази поред бачваре: да ли је и данас пијан? Уздржав а кашаљ. Нека не зна да отац све види. И мртви брестови на дрвљанику. Сакрио би се од себе самог.
Ђорђе отвара капију. Јасенови се окитили вревом чавки. Он полако и несигурно корача. Пијан? посматра га и пита се Аћим. Махну руком и стрепећи га позва к себи. Ђорђе стаде: да ли зна?
Не гледа у оца. Ћуте. Аћим се колеба: како да почне разговор? Није пијан. Зна, а не радује се. Није његово. — Ово је велики дан за нашу кућу, ово је празник, сине — пружи му руку да је
— Не знам на коју ноћ мислиш. Нисам само једну злу ноћ с тобом имала. Зна, врда, јесте. — Сећаш се, био сам пијан... — Ниси ти једаред био пијан. Нисам, има право, све бих дао кад не би било истина.. Како то не знаш, слепице? — ..
Нисам само једну злу ноћ с тобом имала. Зна, врда, јесте. — Сећаш се, био сам пијан... — Ниси ти једаред био пијан. Нисам, има право, све бих дао кад не би било истина.. Како то не знаш, слепице? — ...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Циганче, тако ми Баха! и ја сам међ' њима био! Но ти ми објасни сада: шта чиним ово, и гди сам? Ја видим да сам пијан, и ако - зашто бих крио? Дирнуо пехар нисам. В. Илић ЛВИИИ СОК У широком хладу палмине лепезе Лежи лепа Наксис.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
спопаде бес, осети потребу да се са тим подругљивим разметљивцем обрачуна, па му довикну: „Мислиш ли, брајко, да сам пијан, па да смеш са мном да тераш шегу. Вараш се!
развалили није се, на срећу, сручила у ров, чиме би непријатељу олакшала приступ у град, већ се наслонила на бедем као пијан на плот“”. Већници почеше да се смеју. „Али је“, настави Герике, „цео фортификациони систем нашег града застарео.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А ја сам се љутио, био сам бесан, јер, части ми, нисам био пијан. Уосталом, факт је, и они то никад нису спорили, да се с оне стране зида, у тајанственом селамлику Авди-беговом,
Онда шта? Или сањам или сам мртав пијан. ’Ајде, мислим, да се уштинем за бутину, па ако ме заболи значи ја сам.“ И стегнем колико игда могу.
Дакле ипак не сањам, онда сам пијан, ствар проста. Погледам око себе и видим да су оне прилике око мене Французи. Према томе, шта?
Колико сам се, вели, пута морао да напијем кад ми се није пило, или да се правим пијан кад нисам, да ноћу тумарам са муштеријама којекуда, где ми место није, да освањавам, да певам и да се смејем с њима,
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Кам’ ти жена, бре, да те обиђе?... Ала јој севају очи, пос’ јој њен! — виче му један пијан жандарм. — А, хоће да остане удовица — наставља Митар. — Удаће се она, не бригај ти...
Каква је ово тежина у ногама, у рукама, тело обамрло... а држе ме некакве руке, туђе руке, нису моје... А-а-а, пијан сам ... опио сам се, а они хоће да ме убију... да ме убију....
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
И очију што их види моја снага. КУЋА МРАКА ПИЈАНСТВО Не марим да пијем, ал' сам пијан често У граји, без друга, сам, крај пуне чаше, Заборавим земљу, заборавим место На коме се јади и пороци збраше.
И желећи да се заклоним од срама Пијем, и зажелим да сам пијан довек; Тад не видим порок, друштво где је чама, Тад не видим ни стид што сам и ја човек.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Говорећи о претераном самопоуздању младости, гостионичар додаде да свако има свог анђела чувара, а пијан и млад но два, да га придржавају са обе стране.
Говорећи о претераном самопоуздању младости, гостионичар додаде да свако има свог анђела чувара, а пијан и млад но два, да га придржавају са обе стране.
Ћипико, Иво - Приповетке
Има она дјецу, кућу... — 'Ајде ти, Павле! — вели му и Цвета и кришом мигне на Илију. А Павао, пијан, тетура се цестом. На махове застаје и пита их као у чуду: — Што је, Цвијета, теби и Илији?...
Павле, тетурајући, застаде и прислони се уза телеграфски стуб. —Пијан је! — опази Цвета. —И ми се написмо...Пусти га ! —Цвијета! — окрете се Илија жени кад одмакоше неколико корачаја.
Биће да је пијан!... Али гомила већ не прашта ни њој. Туку је и пљују на њу. — Виштице ! Безбошци! Дивљаци!. Марко, претећи ножем,
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Ево како то описује наратор Рајић: „Све је мрмљао нешто неразговетно о небу. Ја сам мислио да је он пијан, јер сви су остали били пијани.
глави, на пример, приказује како је на обали Рајне, пред наступ, готово случајно погинуо Исаковичев слуга Аркадије. Пијан и уплашен, он је почео да пада с коња: „Осети међутим да клизи, заједно са седлом, држећи се очајно за гриву“.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ФЕМА: Зна вам та шта је шапов, или капов; она се држи свога паорлука, што је од оца примила, као пијан плота. ЕВИЦА изиђе напоље. ФЕМА: Ето, видите, сад да не свиснем од једа. Друга би начинила компламент, а она...
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
СТАНА: Боље да оста вечно некрштен! Ал’ шта ћеш? Кум, пијан, можда, У пићу му је име наденô, И сад га Бошком зове Крушевац...
ХАСАН (у себи): Она је то Што мудром Суљи умље окачи, Те сад кô пијан лута планином. Голим рукама змију хватајућ, Ал’ пре ће наћи жаок шкорпијин, Него што с груди сина дивијег Румену
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
— управља невешт и неук машиниста који је уз то још и пијан. И ја сам уверен да влак још не ће замаћи ни тамо за оно брдашце, а казан ће му пући и влак ће це сав размрскати у
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
! Командир заустави коња пред њим, па се обрати мени: — Шта му је?... Или је луд, или пијан! — Јест, сад сам и луд и пијан.
Командир заустави коња пред њим, па се обрати мени: — Шта му је?... Или је луд, или пијан! — Јест, сад сам и луд и пијан. Разористе ми кућу, упропастисте ми све, обрукасте пред целим светом, и сад сам, наравно, пијан и луд!
Разористе ми кућу, упропастисте ми све, обрукасте пред целим светом, и сад сам, наравно, пијан и луд! — У лицу је био црвен од љутине. Ми смо били у недоумици и готови да се враТимо.
— Ура! — диже руке увис капетан Бора. Иако већ пијан, Радослав махну рукама. — Зашто ће вам то!... Аман!... Доста! Бора пође. При ходу се клатио. — С’ушај...
Бора скочи. — Пази га... Уплашио се... Ха!... Знам ја, иако м-мислиш да сам пијан — он се унесе у лице ветеринару. — Јес’... А, ш’а кажеш... невини људи страдали... — Ја нисам ништа казао...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Видех је у реци у дан пун и врео, Где се прозри, сунцем прожмана до сржи. И Господ би пијан крај ногу јој мрео. Њен дах, ме кô ветар из пустиња пржи.'' Заћута, јер пред њим црн се вео смаче.
Измрвљен и крвав, а пијан од злости, Ја осећам: понор очију ме гута, А твој луди танац прожима ми кости, Твој ниобски осмех мозак ми полута.
керувимским јатом; Великом и страшном клетвом из дубина Мртву бих те клео луд од очајања, Пио бих у болу и, пијан од вина, Јецао у поноћ песму покајања; Луче нове вере хтео бих да дижем За векове нове кô знак васкрсења, Ја, што
Ћипико, Иво - Пауци
Крчмар се разљути, оте му је из руке и по вољи наплати стари и нови дуг. Па кад се Војкан успротиви и, пијан, сасу грдњама, шчепа га господарев крчмар за шију и избаци напоље. Војкан, посрћући, свали се у јаругу.
Петар их уставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из Радивојева
— А ј а чуо, — прихвати Павле, — да је Војкан, отац Радивојев, свекар јој, напастује кад је пијан.... Али, ко би знао?
Али, ко би знао? Ипак, кажу да се једне ноћи вратио из вароши пијан као сјекира, и, не нашавши у кући Радивоја, крадимице прилегао уз Цвијету...
— Али како рекох, веле да није он крив. Једне ноћи она га намамила, кад Војкан остаде пијан у вароши. Било те ноћи вријеме, грмљавина, киша, а ђаво жена вели Радивоју: „Лези уза ме, страх ме од времена”. —Их!
Чините ви, нећете се преварити! Војкан се врати из вароши кући по навади пијан. Те вечери грди дјецу и псује Петра, а сјутрадан кад се растријезнио није пошао да жање, већ ћутке пође у варош.
Разговарали и шалили се... као угријало божје вино, било га и сувише. Илија је био напит, али није био пијан... А и вријеме, брате, угодило, да бог поможе... И подржа тако, све док бијасмо на догледу мору...
Ево, натраг неколико дана, одсјече главу Радивоју, сину Војканову, што му пијан рече да му увијек по штогођ од наднице закида.
А кад хтједе фра Дане да се баци, посрне и затетура... —Пијан је као сјекира! — опази отац Дионисије. А Маша кида се од веселога смијеха. — Вријеме је да се одлази!
— Мене су осудили, — удара пијан шаком у сто — и још судац вели: за углед другима! .... Чине рачун он и писар, и, бајаги, пренемажу се од чуда...
Петар оних дана пријетијаше да ће газду убити, и збиља једне вечери, пијан, насрне на њ, али му, пијану, момци отеше нож, и, ударивши га неколико пута, избацише га из дућана.
— Биће га ударио; јер сам чуо да је Јосо јаукнуо. — А што ти се чини, је ли Цирило био пијан? — Биће... копа се. — Добро! — Диже се и надвири над записник, па се обрати млађему брату. — Тако је! — потврди он.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Био је површан и то је све. Можда чак и пијан, што ме не би зачудило. Срећом фреска није на упадљивом месту и приличио је далеко да би се у полутами цркве све то
многих, о драгоценом лепојку није се ништа могло сазнати све док се однекуд није извукао (са сламом у коси, бунован, пијан и рашчупан) Мирчета Клибарић, војник.
Доротеј пијан јаше пијаног Димитрија и пијани Матија лежи на земљи, смеје се као луд, у једној му руци чокањчић са ракијом (ваљда с
лежи на земљи, смеје се као луд, у једној му руци чокањчић са ракијом (ваљда с ракијом, од воде сигурно не би био пијан) а у другој печена прасећа плећка. Матија Пушила је и пурњала Доротејева направа, крчкала је и шиштала.
је схватио због чега сам потиштен, и кад је на њега дошао ред, издржао је дуже на мојим леђима, претварајући се да је пијан. Показао си ми, светитељу, да су они племенити, а да сам ја завидљив и злобан.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Циганче, тако ми Баха! и ја сам међ њима био... Но ти ми објасни сада шта чиним ово и гди сам? Ја видим да сам пијан, иако, зашто бих крио? Дирнуо пехар нисам. 1888.
Тако једаред пијан дохвати челично длето, И поче резати мрамор, без мисли и без плана, За неком несвесном тежњом. И слика чудесне жене Из
Он се је сећао свега, И стид га толико узе: дође му да чисто бега! Та, пијан да није био, он не би за царску цену Зборио онаке речи, да кметску заводи жену И домаћицу чесну.
наже, Ногом му удари трбух, и кмет се од бола саже, И само зајеца тешко, силно се заљуља таде, Издиже палицу горе, ал' пијан на земљу паде. Подобан смушеној мачки, сад ћата понова слета, И упре колена своја о трбух беднога кмета.
„Не, то је божија воља,“ он тихо збораше себи, „Иначе по крчми пијан никад се тукао не би'. Па и кметица, ето... Он није изрећи смео. „И она да греши тако!
“ Затим се нализа тако да пијан тихо се скљока, Кад за сто, где и он беше, четврта пристиже ока. А ћата, сматрајућ бога кô звер ил' слично
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Вративши се синоћ са своје шетње, осећао сам се као пијан преда мном су треперили без престанка Сунчеви зраци плаветнило неба и белина снега; зато нисам могао да Вам пишем.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Био је некада врло леп, што се и сада приметно види. Кошчат, и има пуну, кратку браду. Омиљен код свију. При улазу, пијан и заваљен, пева: Катаринче, девојче, Ајде да се земаме. Како да се земаме, Кад си паре немаме?
Гадно. (Хвата се за чело, пије): Пих, пих, па бар да се потукох са слугама, да поломих, начиних какав русвај пијан, него, него покварен, фукара! Пих! (Пије): Ја сам мислио на њу, хтео њу, и тиме да им вратим све добро. Ба!
СТАНА Па знаш, Сарош. ТАШАНА (радосно): Е, је л’ се истрезнио? СТАНА Море изгледа да није ни био пијан. Сав се некако изгубио, помео. ТАШАНА Добро, нека дође. Само да ми опет којешта не говори. СТАНА Море како!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” Ако је неред на столу за кројење: „Је ли земљотреса било овде?” Ако пијан човек на улици тетура и заплеће: „Овај мисли да по земљотресу гази.
— Пре смо те речи с радошћу изговарали, а сад их се грозимо. Мој Васа је пропао. Увек пијан. Доктор Мирко се доста мучио око њега, држао га и у свом малом санаторијуму, бадава, Васа без пића више не може...
Дошао је чак и један Мађар да чује Павла. (После се сазнало да је био пијан.) Вече је испало сјајно, приход друштва био какав никада.
Каплар Радован прича ми, каже, „Пре твог очува, двојица су нам старешина погинули. Једнога је заклао пијан апсеник, нису га добро претресли, имао је нож...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Лирски песник Н. Н. једно јутро, трештен пијан, срео се са својим будућим биографом. Велики покојник бивао је често пута у животу свиња, али је овом приликом
на дну зашиљена а у врху проширена, која се под ударцима бича дивно окреће, а ако је не удараш, клоне на земљу као пијан човек.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Па заслужио сам... — Е... баш! — Лука се поведе, али га Исајло задржи. — Је ли... а... заш’о сам ја п-пијан? — Зато што имате паре, госпо’н поручник. И ја бих, али немам. — Е... кад је тако... на!
Топлица говори да би Живадин чуо: — Ама женска лепо игра него он пијан и квари. Живадин се у игри занесе и узвикну: — Прими! — и намерно згази Топлицу на ногу.
Зар не видиш колико је и он ужагрио очима као мачор — вели Топлица Живадину. — Није ваљда луд. Него ти си пијан, те не видиш.
А мајор Панта окупио око себе четири старије Енглескиње и нешто им објашњава. Коста „Турчин“ већ пијан, али је још толико свестан да су ту команданти и клати се сам у једном углу.
А он хтеде мало одушке! — па се обрати Кости: — Друже, ходи овамо! — Ама шта ће ти, зар не видиш да је пијан! — љути се Драгиша. — Њихови су пијани још више... Коста прилази полако, натмурен.
Могу само они нас да се плаше, а не ми њих. Било је ту Француза, Енглеза, црнаца, па чак и један наш потпоручник пијан, а нека женска му седи на крилу. Одмах нам приђоше две... „Капеле“... „Гробље!“ „Калисперос“ — рече једна.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Мати ме није као вучица језиком умила Ни допузих до њене дојке пијан од светлости Па ипак погледом својим бола питомост моју је убила Ил узбуркала дивљу мржњу моје младости На сваку нову
да се буди оно што тако давно зачма У крви нашој, мајко, у праотаца ноћ Неумитно, ђоном ћу газити поља јечма И пијан од беса јурити кроз равницу ту кречну Језика отеченог кукати и бити жедан све већма Да извршим већ једном Освету ону
”Био си пијан од младости, ил суморан од бриге, По челу мрачни ожиљци, ту неба траг и кациге, Руке ти пуне жуљева од наслањања на
Нит ме је мати, ко вучица, језиком умила, Нит допузих до њене дојке пијан од светлости; Па ипак, погледом својим бола, потмулост ми је убила, Ил узбуркала дивљу мржњу моје младости На сваку
Станковић, Борисав - КОШТАНА
МИТКА (зауставља): Стојте! Куде! ПОЛИЦАЈА (уплашено, понизно): Шта ћеш да радиш, газдо? Немој, газдо! Пијан си! МИТКА (потеже јатаганом на полицају): Несам, бре, пијан! Него — срце ми се искубало. Ништа нећу да чиним.
Немој, газдо! Пијан си! МИТКА (потеже јатаганом на полицају): Несам, бре, пијан! Него — срце ми се искубало. Ништа нећу да чиним. (Показује на Коштану.) Дошја сам да гу дарујем.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад га биђе Страхинићу бане, те му селам турски називаше, пијан дервиш оком разгледаше, па му мучну ријеч проговара: „Да си здраво, дели-Страхин-бане од малене Бањске крај Косова!
Кад се Муса накитио вина, онда поче пијан бесједити: „Ево има девет годиница како дворим цара у Стамболу, ни издворих коња ни оружја, ни доламе нове ни
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Не, не! Видио сам доста коња, говеда, двоје-троје магаради, понеког мачора скитницу и тебе, кнеже, кад си, пијан, пао с моста и ваљао се као... као...
— Само нек је из ракијске боце — додаде стражар и захрка. Тек тада Николетина опази да је стражар подобро пијан. Баздило је из њега као из бурета. Николин вод срећно је прошао кроз пећину и у поноћ се прикрао логору Тепсији.
у ком дућану има шарених марама и других беспослица за њену душу, осјећа још по кораку да ли се њезин старац враћа пијан или љут. Још овако мала, као ова Луња, она одмах затрепери чим се у близини појави нешто ново и необично.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И није знао ништа у себи да ће што згрешити; занео се је био кано кочијаш кад је пијан: кола му нахеро ходе, штоно је душа с телом.
Хвалилац злу, горе мука подпада паче злочинца. Сит гладну не верује, ни пијан трезна почитује. Мудра човека боља је злоба, него сулуда миловање. Зло по злу делу имена му је спомен.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
до ајнлегерке, него до уредника, јер је — писало је у листу — директор и главни наш уредник сву ноћ лумповао, и сад, пијан као земља, спава, и не зна ништа ни за себе, а камоли за лист“.